• quo 1
  • quote 8
  • а 294
  • А 73
  • аван 1
  • аветињу 1
  • Авриљ 5
  • Авриља 4
  • агитацији 1
  • адвокат 15
  • адвоката 3
  • адвокате 1
  • адвокати 3
  • адвокатима 1
  • адвокатској 1
  • адвокату 1
  • адвокатуре 1
  • Адела 63
  • Аделе 15
  • Адели 5
  • Аделин 1
  • Аделина 1
  • Аделине 2
  • Аделиној 1
  • Аделину 1
  • Адело 7
  • Аделом 2
  • Аделу 16
  • ади 1
  • Адиђар 2
  • адиђар 22
  • адиђара 3
  • адиђаре 1
  • адиђари 1
  • адиђарима 2
  • адиђару 2
  • адресе 1
  • адресу 1
  • аја 1
  • ајде 1
  • ајдемо 1
  • ајој 2
  • акламацијом 1
  • Ако 17
  • ако 55
  • акта 4
  • акту 4
  • Ал 2
  • ал 8
  • ала 2
  • Ала 3
  • Алал 2
  • алата 1
  • Албиона 1
  • алем 1
  • Али 58
  • али 59
  • алијан 1
  • ама 6
  • Аманет 1
  • аманет 8
  • аманета 3
  • Америке 1
  • амерички 1
  • амо 2
  • амфибија 4
  • амфибије 2
  • Ана 2
  • анализа 1
  • анализирала 1
  • аналима 1
  • аналише 1
  • аналишем 1
  • аналогија 1
  • аналогији 2
  • аналогију 1
  • анархији 1
  • ангажован 1
  • ангелима 1
  • Андронита 80
  • Андроните 50
  • Андронити 9
  • Андронитин 1
  • Андронитина 4
  • Андронитину 1
  • Андронито 6
  • Андронитом 3
  • Андрониту 7
  • анђела 5
  • Анђелска 1
  • анђелче 1
  • анђео 6
  • Ане 13
  • Ани 6
  • Анин 1
  • Ано 1
  • Аном 2
  • аномалија 1
  • анонимно 1
  • Антоније 1
  • Ану 2
  • Апарат 1
  • апарат 3
  • апарата 1
  • апаратом 1
  • Апдронита 1
  • априла 1
  • апсолутна 1
  • Апсолутна 1
  • Апсолутност 1
  • ар 5
  • ара 1
  • арају 1
  • араме 1
  • арапских 2
  • аријом 1
  • Аристида 1
  • аристократије 2
  • аритметике 1
  • аритметичару 1
  • Артур 52
  • Артура 31
  • Артуре 2
  • Артуров 1
  • Артурова 1
  • Артурове 2
  • Артуровој 2
  • Артуровом 1
  • Артурову 1
  • Артуром 2
  • Артуру 11
  • архиви 2
  • архиђаконима 1
  • архијепископ 1
  • архитехтском 1
  • асне 2
  • атентата 2
  • ауторитет 4
  • ауторитетом 2
  • ах 1
  • Ашил 1
  • ашчиници 1
  • ашчиницу 3
  • б 12
  • Б 3
  • ба 1
  • Баба 2
  • баба 29
  • бабе 5
  • бабетина 1
  • баби 3
  • бабичлука 1
  • бабом 2
  • бабу 1
  • Бабу 1
  • бавили 1
  • бадавалука 1
  • бајаги 1
  • бака 1
  • бакала 2
  • бакалницу 1
  • баке 1
  • баки 1
  • бакљада 1
  • баку 1
  • бакшиша 1
  • бале 1
  • Баљар 1
  • банкама 1
  • банци 1
  • Бањер 1
  • Бар 1
  • бар 32
  • барем 1
  • баруштина 1
  • баруштине 2
  • баснословна 1
  • бастиљског 1
  • Бастиљу 2
  • батина 1
  • батли 1
  • баука 1
  • бацала 1
  • баци 7
  • бацивши 1
  • бацила 3
  • бациле 1
  • бацило 1
  • бацим 2
  • бацимо 1
  • бацио 5
  • бацити 2
  • бачено 1
  • Баш 4
  • баш 51
  • бди 1
  • бе 1
  • бегством 1
  • бегунаца 2
  • беда 6
  • беде 6
  • беди 4
  • бедна 1
  • бедни 2
  • бедник 1
  • бедника 1
  • беднику 2
  • бедним 2
  • бедницима 2
  • бедној 1
  • бедном 2
  • бедну 1
  • беду 6
  • бежање 1
  • бежати 1
  • бежи 2
  • Без 4
  • без 52
  • безазленој 1
  • безбројан 1
  • безвлашћу 1
  • безизузетна 6
  • безизузетни 1
  • безизузетних 1
  • безизузетног 1
  • безобразлук 1
  • безобразним 1
  • безсмислице 1
  • бејасмо 1
  • Бејах 2
  • бејах 4
  • бела 1
  • Бела 27
  • белаја 2
  • беле 2
  • Беле 5
  • белега 1
  • бели 1
  • Бели 2
  • белим 2
  • бело 2
  • белог 1
  • Белог 11
  • белој 1
  • Белом 2
  • белу 1
  • Белу 1
  • белца 1
  • БЕОГРАД 1
  • берати 1
  • берзе 1
  • бес 1
  • бесвесне 1
  • беседа 1
  • беседник 1
  • беседника 1
  • беседништва 1
  • бесмисленим 1
  • бесмо 1
  • бесна 1
  • бесне 1
  • бесомучена 1
  • бесомучно 2
  • бесомучног 1
  • беспослена 1
  • беспослени 1
  • Беху 2
  • беху 47
  • Беч 1
  • Бечу 1
  • Беше 12
  • беше 213
  • Би 2
  • би 388
  • бив 2
  • бива 3
  • бивала 1
  • биваше 1
  • Бижа 2
  • Бижо 19
  • Бижова 1
  • Бижон 1
  • Била 2
  • била 69
  • биле 9
  • билете 3
  • Били 1
  • били 22
  • Било 12
  • било 90
  • биље 6
  • био 103
  • Био 15
  • бира 5
  • бирачки 1
  • бистар 3
  • бистреж 1
  • бистри 2
  • бистрила 1
  • бистрина 1
  • бистрини 1
  • бити 47
  • бића 1
  • Биће 1
  • биће 4
  • бићеш 1
  • бићу 1
  • бих 27
  • благ 3
  • блага 1
  • благе 1
  • благим 1
  • Благо 2
  • благо 5
  • благодари 3
  • благодарила 1
  • благодарим 5
  • благодарио 1
  • благодарити 1
  • благодарношћу 1
  • благодарну 1
  • благодејање 1
  • благодетни 1
  • благом 3
  • благородна 2
  • благородну 2
  • благосиљати 2
  • благослов 1
  • благослова 1
  • благословено 1
  • благослови 1
  • благословио 2
  • благословом 1
  • благотворну 1
  • благу 2
  • Блажен 1
  • блажи 1
  • блато 2
  • блед 5
  • бледа 10
  • бледи 2
  • бледило 5
  • бледо 2
  • бледом 1
  • бледу 1
  • бледуњаве 1
  • блене 1
  • бленула 1
  • бленуо 2
  • блесаст 1
  • блесасто 1
  • блеском 1
  • ближе 1
  • ближи 1
  • ближње 1
  • ближњег 2
  • ближњем 7
  • ближњему 1
  • ближњи 1
  • ближњих 1
  • близа 1
  • близини 1
  • близнакиње 1
  • близу 1
  • блистаху 1
  • бо 1
  • бог 32
  • Бог 9
  • Бога 1
  • бога 14
  • богаљ 1
  • богами 1
  • богаства 1
  • богаство 2
  • богат 3
  • богаташи 3
  • богаташке 1
  • богате 4
  • Богати 1
  • богатило 1
  • богато 2
  • богатог 1
  • богатој 1
  • богатом 1
  • богатоме 1
  • богатство 3
  • богаштина 1
  • богаштине 2
  • богиња 1
  • Богме 1
  • богме 6
  • богом 3
  • богослова 1
  • богослови 1
  • Богу 1
  • богу 10
  • бодљикаво 1
  • божанственог 1
  • Боже 4
  • боже 8
  • божи 4
  • божија 1
  • божије 2
  • божији 2
  • божја 1
  • Божја 1
  • божје 5
  • Божово 1
  • бој 5
  • боја 3
  • бојала 2
  • Бојала 2
  • боје 2
  • боји 1
  • бојим 1
  • Бојо 2
  • бојте 1
  • боку 3
  • болесна 1
  • болесне 1
  • Болесник 1
  • болесница 3
  • болеснице 1
  • болесници 2
  • болесничку 1
  • Болест 1
  • болест 7
  • болести 16
  • болестима 1
  • боли 3
  • болна 1
  • болника 1
  • болну 1
  • боља 2
  • боље 19
  • бољу 4
  • боме 4
  • Бомјер 26
  • Бомјера 17
  • Бомјере 3
  • Бомјерова 1
  • Бомјеровој 3
  • Бомјером 2
  • Бомјеру 6
  • Бонвиља 1
  • Бонвиљска 2
  • Бонвиљске 3
  • Бонвиљског 4
  • боне 2
  • боном 1
  • боравиште 1
  • бораца 1
  • борбе 2
  • борби 2
  • боре 2
  • борила 1
  • Борне 4
  • бос 3
  • Босија 15
  • Босије 36
  • Босијев 1
  • Босијева 1
  • Босију 3
  • босо 2
  • босотиње 1
  • бостан 1
  • боше 1
  • бр 1
  • бра 1
  • брада 1
  • браду 4
  • брак 5
  • браку 6
  • бране 1
  • брани 5
  • бранилац 4
  • бранили 1
  • браним 3
  • бранио 3
  • браниоца 3
  • браниоце 1
  • браниоци 1
  • браниоцима 1
  • браните 1
  • бранити 1
  • Бранко 1
  • Бранли 6
  • Бранлу 1
  • брат 3
  • брата 3
  • брате 1
  • братије 1
  • братска 1
  • брату 1
  • браћа 2
  • браћо 1
  • Браћо 1
  • брачни 2
  • брачног 2
  • брачну 1
  • брдо 2
  • брдом 1
  • бретањски 1
  • Бретању 1
  • брже 5
  • брза 1
  • брзо 6
  • бриге 2
  • бригу 3
  • брижљивије 1
  • брижљиво 3
  • брижљивог 1
  • брижна 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • бризнула 2
  • брилијаната 3
  • брилијанта 2
  • брилијанти 1
  • Брилијанти 2
  • брилијантима 6
  • брине 2
  • брините 1
  • бритке 1
  • брк 1
  • бркао 1
  • бркове 2
  • Број 1
  • број 6
  • броја 1
  • Бројала 1
  • бројала 3
  • бројало 1
  • бројеви 1
  • бројем 1
  • броји 1
  • броју 2
  • Бромјер 1
  • брошуром 1
  • брука 1
  • бруку 1
  • бсзизузетна 1
  • будаластије 1
  • Будало 1
  • будан 1
  • Буде 1
  • буде 42
  • будем 4
  • будете 1
  • будеш 2
  • Буди 2
  • буди 3
  • будимо 1
  • будите 1
  • будити 1
  • будним 2
  • буду 1
  • будућност 5
  • будућности 2
  • буђење 1
  • бујице 1
  • бука 1
  • буке 1
  • букну 2
  • бунилу 2
  • бунца 4
  • бунцања 1
  • бунцање 3
  • бунцању 1
  • бурад 1
  • бурна 1
  • бурни 1
  • Бурно 1
  • бурно 2
  • бусење 2
  • бучеш 1
  • буџет 1
  • в 13
  • В 3
  • вади 2
  • важити 1
  • важна 1
  • важне 2
  • важније 2
  • важнију 1
  • важним 1
  • важно 1
  • важности 4
  • важну 1
  • вазда 20
  • ваздан 10
  • ваздух 2
  • вајда 1
  • вајде 3
  • вајном 1
  • Вала 2
  • валове 1
  • Ваља 1
  • ваља 23
  • ваљајући 1
  • ваљало 1
  • Ваљало 2
  • ваљано 1
  • ваљао 1
  • ваљда 15
  • Ваљда 4
  • вам 57
  • вама 9
  • вампирских 2
  • вапијућег 1
  • вара 1
  • варам 1
  • варања 1
  • варош 9
  • вароши 17
  • варошима 2
  • варошком 1
  • вас 27
  • васкрслог 1
  • васкрсне 1
  • Васпитај 1
  • васпитана 1
  • васпитати 2
  • Ватра 1
  • ватра 2
  • ватре 8
  • ватрени 1
  • ватрених 1
  • ватри 2
  • ватрица 1
  • ватришту 1
  • ватром 3
  • Ватру 1
  • ватру 2
  • Ваш 2
  • ваш 6
  • Ваша 1
  • ваша 3
  • ваше 10
  • вашег 9
  • вашем 3
  • Ваши 1
  • ваши 2
  • ваших 1
  • вашој 2
  • вашом 3
  • вашу 2
  • веже 1
  • вежем 1
  • везана 4
  • везе 1
  • везири 1
  • везу 1
  • века 2
  • веки 3
  • векова 1
  • веле 2
  • вели 7
  • велика 6
  • Велике 1
  • велике 12
  • велики 12
  • великим 5
  • великих 5
  • велико 10
  • великог 15
  • великодостојници 2
  • великој 4
  • великокупац 1
  • великолепне 1
  • великолепни 1
  • великом 3
  • велику 4
  • велим 6
  • велите 3
  • величине 2
  • величини 1
  • велиш 1
  • вељаше 3
  • вељи 1
  • венац 3
  • вене 1
  • вени 1
  • Венис 2
  • венцу 1
  • венчаних 2
  • венчања 2
  • вера 2
  • вере 2
  • веренички 7
  • вересије 1
  • вересију 2
  • веридбе 1
  • вернички 1
  • веровала 3
  • веровао 4
  • веровати 5
  • веру 1
  • верује 4
  • верујем 4
  • верујемо 1
  • верујете 1
  • верујеш 1
  • верују 1
  • верујући 1
  • весела 1
  • веселе 3
  • веселији 1
  • веселим 1
  • весело 3
  • Веселост 2
  • веселост 3
  • весеља 1
  • весељу 1
  • весео 2
  • весник 1
  • вест 1
  • вести 1
  • ветар 1
  • већ 101
  • Већ 3
  • већа 3
  • Већало 1
  • веће 3
  • већег 1
  • већем 1
  • већи 5
  • већина 5
  • већине 1
  • већину 3
  • већих 2
  • већој 1
  • већу 3
  • вече 11
  • вечера 26
  • вечеравају 1
  • вечерам 1
  • Вечерас 1
  • вечерас 6
  • вечере 1
  • вечерње 1
  • вечерњим 1
  • вечером 5
  • вечеру 4
  • вечит 4
  • вечита 2
  • вечити 3
  • вечито 1
  • вечитој 1
  • вечитом 1
  • вечна 1
  • вечне 1
  • вечни 1
  • вечно 3
  • вечног 2
  • вечност 1
  • вечности 1
  • вечну 2
  • вешт 2
  • вештаци 2
  • Вештаци 3
  • вештачка 1
  • вештачке 2
  • вештачки 6
  • вештачким 2
  • вештачких 1
  • вештачкој 1
  • вештачком 1
  • вештечка 1
  • вештије 1
  • вештији 1
  • вештина 1
  • вештинама 1
  • вештине 1
  • вешто 3
  • Ви 27
  • ви 45
  • вид 12
  • вида 2
  • виде 13
  • видела 5
  • видели 2
  • Видело 1
  • видело 8
  • Виделу 1
  • видео 12
  • видети 8
  • види 27
  • Види 7
  • видик 3
  • Видила 1
  • видила 4
  • видили 6
  • видило 1
  • Видило 4
  • Видим 1
  • видим 11
  • Видимо 1
  • видимо 12
  • Видио 1
  • видио 6
  • Видите 1
  • видите 4
  • видити 13
  • видиш 4
  • Видиш 4
  • видло 1
  • видно 1
  • видох 1
  • видра 1
  • виду 2
  • виђала 1
  • виђаху 6
  • виђаше 1
  • виђења 2
  • виђењу 1
  • вика 4
  • Викала 1
  • викала 2
  • викали 1
  • викао 2
  • викати 3
  • викне 1
  • викну 3
  • викнуло 1
  • вику 2
  • виле 1
  • вили 1
  • вилински 1
  • вилинског 1
  • вилицама 1
  • вињ 1
  • вираху 1
  • виси 3
  • висило 1
  • висинама 1
  • висок 1
  • Висок 1
  • висока 1
  • високе 5
  • високи 1
  • високих 1
  • високо 1
  • високог 1
  • високој 2
  • високом 2
  • високопреосвештени 1
  • витког 1
  • витла 1
  • витлати 1
  • вицкастом 1
  • вичан 1
  • виче 5
  • вични 1
  • вичнији 1
  • вичу 2
  • вишаше 1
  • више 108
  • Више 4
  • вишег 2
  • вишем 1
  • виши 7
  • вишим 3
  • виших 1
  • Вјера 1
  • влада 13
  • владати 1
  • владе 3
  • влади 2
  • владика 3
  • владин 4
  • владине 3
  • владиних 1
  • владу 1
  • влажним 1
  • власт 3
  • власти 6
  • властитом 1
  • властодаваца 1
  • властодавка 1
  • властодавке 8
  • властодавца 3
  • властољубљем 1
  • властољубљу 1
  • Вогеза 1
  • Воде 2
  • воде 4
  • води 6
  • Водила 1
  • водио 6
  • водите 2
  • водити 3
  • водица 1
  • водице 1
  • водише 1
  • воду 2
  • вођ 1
  • вођење 1
  • војника 1
  • војска 1
  • војске 1
  • војску 1
  • воле 2
  • волела 4
  • волело 1
  • волем 1
  • Волео 1
  • волео 5
  • Воли 1
  • волим 1
  • волио 1
  • воља 4
  • воље 9
  • вољи 2
  • вољни 1
  • вољом 3
  • воштане 1
  • воштаним 1
  • врага 2
  • Врана 1
  • вране 1
  • врани 1
  • вранца 1
  • врата 24
  • Врата 5
  • врати 7
  • вратила 1
  • вратили 1
  • вратима 6
  • вратимо 2
  • вратио 2
  • вратиша 1
  • вратише 1
  • вратове 1
  • вратом 1
  • врату 4
  • враћала 2
  • враћали 1
  • враћати 1
  • врачаш 1
  • вред 1
  • вреди 4
  • вредила 3
  • Вредност 1
  • вредност 8
  • вредности 6
  • вређа 1
  • вређаш 1
  • врела 1
  • ВРЕМЕ 1
  • време 31
  • Време 4
  • времена 6
  • временом 1
  • врискало 1
  • вриску 1
  • вриснула 1
  • врлина 1
  • врло 33
  • Врло 4
  • врпољи 1
  • врста 3
  • врсте 3
  • врсту 2
  • вруће 1
  • врућиштина 1
  • врућиштине 1
  • врућиштини 2
  • врх 2
  • врхунац 2
  • врхунца 1
  • врхунцу 2
  • вршак 1
  • врши 1
  • вршила 1
  • вршино 1
  • вукодлака 1
  • вуче 2
  • вучеш 1
  • Г 114
  • г 622
  • га 157
  • гадне 1
  • гадних 1
  • газда 2
  • газду 1
  • газе 1
  • гази 1
  • газити 1
  • гаји 2
  • гајио 1
  • гамена 1
  • гамени 1
  • гарантија 1
  • гарда 1
  • гаси 1
  • гасио 1
  • Гвожђе 1
  • Гвоздена 1
  • гвоздене 1
  • гвозденом 1
  • где 69
  • Где 7
  • Гди 2
  • гђа 2
  • Герије 4
  • геспођица 1
  • Гидон 1
  • гиздашења 1
  • гимназија 1
  • гимназије 2
  • глава 2
  • главама 1
  • главе 15
  • глави 3
  • главица 1
  • главних 2
  • главног 1
  • главном 1
  • главну 1
  • главом 14
  • главу 14
  • глад 3
  • гладан 2
  • глади 9
  • гладна 1
  • гладно 1
  • гладног 1
  • Глас 1
  • глас 23
  • гласа 5
  • гласања 1
  • гласе 1
  • гласи 4
  • гласила 3
  • гласило 3
  • гласити 1
  • гласници 1
  • гласова 2
  • гласове 2
  • гласом 29
  • гласу 7
  • гле 1
  • Гле 1
  • гледа 8
  • Гледајмо 1
  • гледајте 1
  • гледају 1
  • Гледала 1
  • гледала 3
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледам 4
  • Гледамо 1
  • гледања 1
  • гледао 9
  • гледаоце 1
  • гледате 1
  • гледати 3
  • Гледаћу 1
  • гледаху 3
  • гледаше 6
  • гледишта 5
  • гледиште 1
  • глупа 1
  • глупости 1
  • глухо 2
  • гмижу 2
  • гноја 1
  • гнусни 1
  • гнушања 1
  • гнушање 2
  • гњева 1
  • гњездо 1
  • го 3
  • говеђа 1
  • Говор 1
  • говор 8
  • говора 1
  • говоре 2
  • говори 8
  • говорила 3
  • говорили 6
  • Говорило 2
  • говорило 5
  • говорим 8
  • говоримо 1
  • говорио 10
  • говорите 2
  • Говорите 2
  • говориш 1
  • говорника 1
  • говором 4
  • год 14
  • Година 1
  • година 43
  • годинама 3
  • Године 1
  • године 33
  • години 5
  • годино 1
  • годину 7
  • гоји 1
  • гола 2
  • голе 1
  • Голема 1
  • голо 4
  • голом 1
  • голотиње 1
  • голуждраве 1
  • гомиле 1
  • гомилица 1
  • Гомилице 1
  • гомилу 1
  • гонењу 1
  • гони 1
  • гонила 1
  • гонили 2
  • гонимо 1
  • гонио 1
  • гониоци 1
  • гониш 1
  • гоњен 1
  • гоњене 1
  • гоњени 1
  • горе 8
  • горела 3
  • гори 1
  • горка 1
  • горке 1
  • горко 1
  • горку 1
  • горња 1
  • горње 1
  • горњег 1
  • горњем 1
  • горњи 4
  • горњим 1
  • горњих 3
  • горчина 1
  • горчине 1
  • госпа 2
  • госпе 1
  • госпо 11
  • господ 1
  • господа 4
  • Господар 1
  • господар 3
  • господара 1
  • господари 1
  • господе 1
  • Господин 4
  • господин 7
  • господина 4
  • Господине 2
  • господине 29
  • господином 1
  • господо 20
  • Господо 7
  • господу 3
  • Госпођа 1
  • госпођа 6
  • госпођама 1
  • госпође 10
  • госпођи 1
  • Госпођица 5
  • госпођица 9
  • госпођице 9
  • госпођици 5
  • госпођицом 3
  • госпођицу 7
  • госпођо 1
  • Госпоица 1
  • госпоски 1
  • госпоским 1
  • госпоско 1
  • госпоштина 1
  • Гост 1
  • гост 5
  • госта 3
  • Гости 1
  • гости 4
  • гостију 2
  • гостима 1
  • Гостионица 1
  • гостионица 4
  • гостионице 1
  • гостионици 3
  • гостионицу 8
  • госту 2
  • готов 1
  • готова 1
  • готове 1
  • готови 3
  • готово 18
  • Готово 3
  • гра 1
  • грабиш 1
  • граде 3
  • гради 2
  • градили 1
  • градини 1
  • градио 4
  • грађ 7
  • грађа 2
  • грађане 1
  • грађани 1
  • грађански 1
  • грађе 1
  • грађу 1
  • Граја 1
  • граја 2
  • границе 1
  • грациозности 2
  • грб 5
  • грбови 1
  • грбу 1
  • грда 1
  • грдило 1
  • грдна 1
  • грдно 1
  • грдну 2
  • грдобама 1
  • грдобе 1
  • грдобу 2
  • грех 5
  • греха 1
  • грехе 4
  • грехом 1
  • греше 1
  • греши 1
  • грешна 2
  • грешне 3
  • грешни 2
  • грешним 1
  • грешном 2
  • гризе 1
  • грло 1
  • грмило 1
  • гроб 11
  • гроба 7
  • гробља 6
  • гробље 4
  • Гробље 5
  • гробљем 1
  • гробљу 5
  • гробницу 1
  • грозан 1
  • грози 5
  • грозне 1
  • грозни 1
  • грозних 1
  • Грозница 1
  • грозница 3
  • грозници 1
  • грозницу 1
  • грозничава 1
  • грозничавом 1
  • Грозно 1
  • грозно 8
  • Гром 1
  • гром 4
  • громовиту 1
  • громовника 1
  • громом 2
  • грохотом 1
  • груб 1
  • груба 1
  • грубог 1
  • груди 2
  • грудима 2
  • грудма 2
  • грунуле 2
  • грунуше 3
  • група 5
  • групе 3
  • групи 1
  • групом 1
  • грчевито 1
  • грчевитом 1
  • губа 2
  • губим 1
  • губио 1
  • губитак 2
  • губити 1
  • гужа 1
  • гуланфер 1
  • густа 1
  • густу 3
  • гушћу 1
  • Д 2
  • д 6
  • да 1241
  • Да 63
  • Дабен 1
  • давао 1
  • Давато 1
  • даваше 1
  • дави 3
  • Давињон 5
  • давно 12
  • давши 1
  • даде 11
  • Дадоше 1
  • даду 3
  • Даженао 1
  • Даженоа 14
  • Даженоу 2
  • Дај 1
  • дај 5
  • даје 4
  • дајем 1
  • дајте 4
  • дају 3
  • Дакле 4
  • дакле 7
  • Дала 1
  • дала 5
  • далек 1
  • далека 3
  • Далеко 1
  • далеко 5
  • далеког 1
  • Дали 1
  • дали 5
  • дало 1
  • Даље 1
  • даље 19
  • даљих 1
  • дам 2
  • дамо 1
  • Дан 1
  • дан 44
  • дана 68
  • Данас 4
  • данас 42
  • данашња 1
  • Данашње 1
  • данашњег 2
  • Данашњи 1
  • данашњи 4
  • дане 2
  • дани 5
  • дану 2
  • дању 1
  • дао 18
  • дар 13
  • дара 1
  • дарежљиве 1
  • дарнуо 1
  • даровао 1
  • даровит 2
  • даску 1
  • дати 8
  • датира 2
  • дато 2
  • даћу 1
  • даху 1
  • Два 2
  • два 57
  • двадесета 1
  • двапут 1
  • Две 1
  • две 31
  • двема 1
  • двеста 5
  • двоја 1
  • двојаким 1
  • двоје 3
  • двојице 3
  • двојици 1
  • дволичан 1
  • дворана 1
  • дворане 2
  • дворани 3
  • двораном 1
  • дворану 1
  • дворе 1
  • де 100
  • дебате 1
  • дебео 1
  • дебљи 1
  • Дебрижен 20
  • Дебрижена 1
  • деведесет 1
  • Девер 1
  • девет 2
  • деветим 1
  • деветог 1
  • девојачке 1
  • девојачки 1
  • девојачко 1
  • девојка 13
  • девојке 4
  • девојку 3
  • девојци 6
  • девојчица 1
  • Дегиљ 27
  • Дегиља 4
  • Дегиљев 1
  • Дегиљу 6
  • дед 1
  • Дед 1
  • деда 1
  • дејство 1
  • дејствовало 1
  • дела 13
  • деле 1
  • делећи 1
  • дели 2
  • делима 1
  • делио 1
  • Дело 1
  • дело 7
  • деловођи 2
  • деловођу 1
  • делу 12
  • Демаја 1
  • демократском 1
  • део 1
  • дерана 2
  • деране 2
  • дерту 1
  • десе 1
  • десет 2
  • десетина 1
  • деси 4
  • десила 2
  • десило 10
  • десио 6
  • Десна 1
  • десна 4
  • десне 6
  • десница 1
  • деснице 1
  • десној 1
  • десном 2
  • десну 1
  • детаљностима 1
  • дете 57
  • Дете 6
  • детенце 1
  • детенцетом 1
  • Детета 1
  • детета 13
  • дететом 2
  • Детету 1
  • детету 12
  • детиње 4
  • детињства 4
  • детињство 1
  • детињству 1
  • детињу 1
  • деца 10
  • деце 4
  • децембра 1
  • деци 1
  • децо 1
  • децом 1
  • децу 4
  • Дечија 1
  • дечице 1
  • дечка 3
  • Дечко 1
  • дечко 11
  • дечку 1
  • дешавало 3
  • Дибоа 2
  • дивила 1
  • дивим 2
  • Дивињон 1
  • дивио 1
  • дивље 1
  • Дивна 1
  • дивна 2
  • Дивне 1
  • дивне 2
  • дивно 3
  • Дивно 3
  • дигао 2
  • дигла 4
  • дигли 2
  • дигне 1
  • диже 4
  • дижу 1
  • дизала 1
  • дијагнозом 1
  • дијамантима 1
  • диктанда 1
  • дила 1
  • дим 3
  • дима 2
  • димом 1
  • дин 1
  • динар 5
  • динара 45
  • динарска 1
  • динарских 1
  • диплому 1
  • диреке 1
  • директор 6
  • директора 2
  • диринџи 1
  • дирљивом 1
  • дирнула 1
  • дирнуло 1
  • дирнуо 1
  • дирнут 1
  • дисање 1
  • дисаше 1
  • дискусије 3
  • дискусији 1
  • дјејствовао 1
  • длака 1
  • длаку 2
  • длан 2
  • дланом 1
  • длачице 1
  • дневна 1
  • дно 2
  • дну 2
  • До 4
  • до 77
  • доба 65
  • добавио 1
  • добар 6
  • добарце 1
  • добија 2
  • Добијао 1
  • добијао 5
  • добије 11
  • добијемо 2
  • добију 1
  • добила 2
  • Добили 1
  • добили 5
  • добило 4
  • Добио 1
  • добио 12
  • добити 3
  • добош 1
  • Добош 1
  • Добошар 3
  • добошар 4
  • добошара 2
  • Добра 1
  • добра 26
  • добре 7
  • Добри 1
  • добри 9
  • добрим 3
  • добрима 1
  • добрих 4
  • Добро 15
  • добро 34
  • доброг 1
  • добром 4
  • доброта 3
  • добротвор 3
  • добротвора 11
  • добротвором 1
  • добротвору 1
  • доброте 3
  • доброти 1
  • добротом 1
  • доброту 3
  • доброчинство 1
  • доброчинством 1
  • доброчинству 1
  • добру 4
  • добу 1
  • довати 1
  • Доведе 1
  • доведе 2
  • доведене 1
  • довели 1
  • Довен 4
  • довео 2
  • довести 2
  • довијек 1
  • довољна 1
  • довољне 1
  • Довољно 1
  • довољно 4
  • довршене 1
  • довршио 1
  • догађа 2
  • догађај 4
  • догађаја 3
  • догађаји 2
  • догађали 1
  • догађало 6
  • догађати 2
  • догма 1
  • догму 1
  • Договоримо 1
  • догоди 3
  • догодила 1
  • догодило 8
  • догодио 1
  • догодити 2
  • додаде 9
  • додала 1
  • додали 2
  • додао 4
  • додати 1
  • додаће 1
  • додирнут 1
  • дође 18
  • Дође 2
  • дођем 1
  • Дођемо 1
  • дођите 1
  • дођоше 1
  • дођу 4
  • доживе 1
  • доживео 1
  • доживити 1
  • доживише 1
  • дозволе 2
  • дозволи 2
  • дозволио 1
  • дозволити 3
  • дозволу 2
  • дојакошње 1
  • док 32
  • Док 4
  • докаже 4
  • докажеш 1
  • доказ 5
  • доказа 6
  • доказане 1
  • доказано 1
  • доказаном 1
  • Доказао 1
  • доказао 4
  • доказати 1
  • доказе 4
  • Докази 1
  • доказивања 1
  • доказивање 1
  • доказима 3
  • доказни 1
  • доказних 3
  • доказује 6
  • доказују 2
  • докле 2
  • доктор 2
  • докторе 3
  • докторску 1
  • докуменат 3
  • докумената 1
  • документа 7
  • Документе 2
  • Документи 2
  • документи 3
  • документима 2
  • документу 3
  • докучио 1
  • докучити 2
  • долазе 3
  • долази 5
  • долазила 1
  • долазили 2
  • долазимо 1
  • долазио 2
  • доле 1
  • долетио 1
  • доликовало 1
  • доликоваше 2
  • Дом 4
  • дом 6
  • дома 6
  • домаћа 1
  • Домаће 1
  • домаћем 1
  • домаћи 4
  • домаћин 1
  • домаћине 1
  • домаћица 2
  • домашаја 1
  • домеће 1
  • домовима 1
  • домовини 1
  • домовино 1
  • Дому 2
  • домча 2
  • донела 1
  • донеле 4
  • донели 1
  • донело 1
  • донео 6
  • Донесе 1
  • донесе 3
  • донесох 1
  • донета 1
  • донеше 1
  • доноси 1
  • Доносим 1
  • доносио 1
  • Доносите 1
  • доњем 3
  • доњој 1
  • допада 2
  • допадне 1
  • допали 1
  • допринео 2
  • допуни 1
  • допуњава 1
  • допуњује 1
  • допусти 1
  • допустили 2
  • допустити 1
  • доручак 1
  • доручковао 1
  • доручкујеш 1
  • досадањи 2
  • досади 1
  • досадила 1
  • досадна 1
  • досети 1
  • досетим 1
  • досетљиви 1
  • доскочицама 1
  • досле 2
  • доста 25
  • Доста 3
  • достављане 1
  • достигао 1
  • достојан 5
  • достојанства 2
  • достојна 1
  • достојно 1
  • досуде 1
  • дотакла 1
  • дотакне 2
  • дотакнем 1
  • дотакну 1
  • дотакнута 1
  • дотаћи 1
  • дотежала 1
  • дотерано 1
  • дотерати 1
  • дотична 2
  • дотле 5
  • дотући 1
  • доћи 13
  • Доцкан 2
  • доцкан 5
  • Доцније 2
  • доцније 6
  • доцних 1
  • дочека 3
  • дочекао 2
  • дочекате 1
  • дочекивала 1
  • дочекивали 1
  • дочекљив 1
  • дочекује 1
  • дочепа 2
  • дочепавао 1
  • дочепају 1
  • дочепала 1
  • дочепаше 1
  • дочили 1
  • Дошао 2
  • дошао 22
  • Дошла 1
  • дошла 15
  • дошли 10
  • дошло 2
  • др 1
  • Др 2
  • драга 4
  • драги 12
  • драгим 2
  • драго 4
  • драгог 4
  • драгом 3
  • драгоцен 1
  • ДРАГОЦЕНА 3
  • драгоцена 5
  • Драгоцени 1
  • драгоцени 2
  • драгоценог 1
  • драгоценој 6
  • драгоценост 5
  • драгоцености 1
  • драгоцену 3
  • драгу 2
  • драж 1
  • дрва 1
  • дреждати 1
  • дрекати 1
  • дреку 1
  • дреши 1
  • држава 2
  • државне 2
  • државни 1
  • државника 1
  • државним 1
  • државног 1
  • државној 2
  • државном 1
  • државну 1
  • Држала 1
  • држала 4
  • држале 1
  • држали 1
  • држана 1
  • држање 2
  • држањем 1
  • држао 6
  • држати 3
  • држаше 3
  • држи 6
  • држим 6
  • држимо 1
  • дрктала 1
  • дрктале 1
  • дрктало 1
  • дрктао 2
  • дркћућим 3
  • Дрмање 1
  • дробило 1
  • дроњавог 1
  • дроњама 2
  • дроњица 1
  • дроњци 1
  • дроњцима 1
  • дрски 1
  • дрско 2
  • друг 5
  • Друга 2
  • друга 20
  • другарица 2
  • Друге 1
  • друге 11
  • други 35
  • Други 7
  • другим 11
  • других 6
  • Друго 1
  • друго 15
  • другова 3
  • другове 1
  • Другове 1
  • другови 5
  • друговима 2
  • другог 9
  • другога 2
  • другој 7
  • другом 11
  • другу 12
  • друже 1
  • дружина 1
  • дружине 1
  • дружини 1
  • дружину 1
  • Друин 16
  • Друина 4
  • Друинову 1
  • Друину 1
  • друкчија 3
  • Друкчије 3
  • друкчије 8
  • друштва 2
  • друштвена 1
  • друштвене 3
  • друштвени 3
  • друштвеним 3
  • друштвених 1
  • друштвено 1
  • друштвеног 4
  • друштвеној 1
  • друштвеном 2
  • Друштво 2
  • друштво 7
  • друштву 1
  • дрхат 1
  • дуб 1
  • дубину 2
  • дубока 3
  • дубоке 1
  • дубоки 1
  • дубоко 9
  • дубоком 1
  • дубоку 4
  • дува 1
  • дуга 4
  • дугачак 1
  • дугачке 1
  • дугачким 1
  • дугачкој 1
  • дуге 2
  • дугим 1
  • дуго 18
  • Дуго 2
  • дугог 2
  • дугом 1
  • дугу 2
  • дужан 3
  • дужна 1
  • дужност 2
  • дужности 1
  • дуне 1
  • дупком 1
  • Дурин 1
  • дуси 1
  • дућан 2
  • дућане 1
  • Дућанић 1
  • дућанић 2
  • дућанића 1
  • дућанићу 1
  • дућанских 1
  • Дуферин 8
  • Дуферина 5
  • Дуферине 1
  • дух 6
  • духа 1
  • духом 1
  • духу 2
  • душа 15
  • душе 16
  • душевна 1
  • душевне 3
  • душевни 2
  • душевним 1
  • душевно 1
  • душевног 1
  • душевној 3
  • души 11
  • душман 1
  • душмани 1
  • душом 8
  • душу 18
  • ђаво 6
  • ђаволастим 2
  • ђаволасто 1
  • ђаволи 3
  • ђаволима 1
  • ђаволски 1
  • ђаконима 1
  • ђаци 2
  • ђачки 1
  • Ђедо 1
  • ђенерали 1
  • Ђорђа 3
  • ђубре 1
  • е 10
  • Е 8
  • ево 11
  • Ево 8
  • егзистенцију 1
  • екселенција 1
  • еластични 1
  • еластичност 1
  • еле 1
  • Еле 1
  • електрична 1
  • елемената 1
  • еманципације 1
  • еманципацији 1
  • емарагада 1
  • Емил 17
  • Емилу 1
  • Емиљ 1
  • енергије 3
  • енергији 1
  • енергичније 1
  • Ено 2
  • Ернестина 1
  • есапа 2
  • еспап 4
  • еспапа 2
  • еспапом 2
  • ето 11
  • Ето 16
  • ехо 2
  • ж 2
  • жабокречне 1
  • жалбе 1
  • жалиле 1
  • жалили 3
  • Жалио 2
  • жалити 1
  • жалосна 1
  • жалосни 1
  • жалосно 2
  • Жалост 1
  • жалост 2
  • жалостан 1
  • жалости 3
  • Жанета 24
  • Жанете 3
  • Жанети 3
  • Жанетини 2
  • Жането 1
  • Жанетом 1
  • Жанету 1
  • жао 3
  • Жао 4
  • жедна 1
  • жеђ 1
  • желе 1
  • жели 5
  • желило 1
  • желим 1
  • желимо 1
  • желио 1
  • Желио 1
  • желудац 1
  • Желудац 1
  • желуца 1
  • желуцем 1
  • жеље 2
  • жељена 1
  • жељи 1
  • жељно 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 21
  • женама 2
  • жене 12
  • Женета 1
  • жени 2
  • женидбу 1
  • женити 1
  • женска 1
  • женске 2
  • женским 1
  • женскиње 2
  • женских 1
  • жену 2
  • жеравица 1
  • жеравицу 1
  • Жервеј 5
  • Жервеја 2
  • Жервеју 1
  • Жерм 8
  • жешћи 1
  • жив 10
  • жива 4
  • живе 4
  • живео 2
  • живети 1
  • живи 13
  • живили 1
  • живим 3
  • живима 3
  • живимо 1
  • живио 4
  • живите 1
  • живити 1
  • живље 3
  • Живљи 1
  • живљим 1
  • живљом 1
  • Живо 3
  • живо 5
  • живовање 1
  • живог 1
  • живој 1
  • живом 1
  • живописна 1
  • живот 18
  • живота 10
  • животински 1
  • животиња 1
  • Животиња 2
  • животиње 1
  • животу 3
  • живу 6
  • жиг 1
  • Жиг 1
  • жигосало 1
  • жижа 1
  • жижу 4
  • жилавији 1
  • жилама 1
  • Жилкред 38
  • Жилкреда 15
  • Жилкреде 11
  • Жилкреди 2
  • Жилкредово 1
  • Жилкредом 1
  • Жилкреду 1
  • жољаво 1
  • Жорж 2
  • Жоржа 1
  • жрвањ 1
  • жртва 1
  • жртве 2
  • жртву 1
  • жудим 1
  • жудиш 1
  • жудно 2
  • журно 2
  • жутокљунима 1
  • за 270
  • За 57
  • забавама 2
  • забаве 3
  • забавити 1
  • забадати 1
  • забезекну 1
  • заблуделог 1
  • заборавила 3
  • заборавили 2
  • заборавио 7
  • заборавити 3
  • заборавља 2
  • заборављају 1
  • заборављаш 1
  • заборављено 1
  • забрањене 1
  • забуне 1
  • забуни 1
  • забуну 2
  • завађена 2
  • заведе 1
  • заведена 2
  • заверили 1
  • завидљиви 1
  • завири 3
  • завирила 1
  • завирило 1
  • завирим 2
  • завирио 1
  • зависило 1
  • завист 1
  • завичаја 1
  • завишћу 1
  • завладао 1
  • завод 2
  • завода 4
  • заволела 1
  • заволели 1
  • заволемо 1
  • заволети 1
  • завршена 1
  • завршио 1
  • загазио 1
  • загледа 1
  • загледали 1
  • загледао 2
  • загледи 1
  • загонетан 1
  • Загонетка 1
  • загонетке 3
  • загонетку 1
  • загонетна 1
  • загонетни 1
  • загонетно 1
  • загонетног 3
  • загонетци 1
  • загрли 2
  • загрљаја 1
  • загрми 1
  • загрцнула 1
  • загуши 2
  • загушљиве 1
  • задају 1
  • задах 1
  • задности 1
  • задња 2
  • задњих 1
  • задњу 1
  • задовољава 1
  • задовољан 2
  • задовољи 1
  • задовољити 1
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • задовољство 4
  • задоцњеном 1
  • задрема 1
  • задржа 1
  • задржала 1
  • задржи 2
  • задуби 1
  • задубио 1
  • задувала 1
  • задувана 1
  • задужио 1
  • задужује 1
  • зажарене 1
  • зажели 1
  • зажелили 1
  • зажелио 1
  • зазвони 1
  • зазвонише 1
  • заигра 1
  • заинтересовала 1
  • заинтересују 1
  • заиста 21
  • зајапурено 2
  • заједљиво 1
  • заједљивом 1
  • Заједно 1
  • заједно 3
  • зак 1
  • заканили 1
  • заканити 1
  • закашљала 1
  • закинути 1
  • заклапају 1
  • заклео 1
  • заклети 1
  • закључак 1
  • закључака 1
  • закључена 1
  • закључено 1
  • закључио 1
  • закључка 1
  • Закон 2
  • закон 21
  • закона 12
  • законе 3
  • Закони 3
  • закони 9
  • законима 7
  • законити 4
  • законито 1
  • закониту 2
  • законодавно 3
  • законодавном 4
  • Законодавство 1
  • законодавчеве 1
  • законодавчевих 4
  • законом 6
  • законска 5
  • законске 3
  • законских 4
  • законског 2
  • законском 1
  • законску 1
  • закону 6
  • закуну 1
  • закуца 2
  • зала 1
  • залогај 1
  • залуд 1
  • Залуду 1
  • заљуља 1
  • заљуљаше 1
  • заман 7
  • замашнију 1
  • замашних 1
  • замене 1
  • замени 1
  • заменити 2
  • замену 1
  • замењује 1
  • замерају 1
  • замерати 1
  • замерити 1
  • замисли 1
  • замислио 1
  • замишљена 1
  • замишљенија 1
  • замишљено 5
  • замолио 2
  • замутише 1
  • замућеније 1
  • заната 1
  • занаџије 1
  • занела 2
  • занеме 2
  • занемила 1
  • занемили 1
  • занемило 1
  • занемио 2
  • занесе 1
  • занесеном 1
  • занимати 2
  • занимљив 1
  • занимљива 1
  • занимљиви 2
  • занимљиву 2
  • зановетањем 1
  • заносу 1
  • заоставшина 1
  • заостао 1
  • запазе 1
  • запазимо 2
  • запазио 1
  • запазисмо 1
  • запао 1
  • записује 1
  • запиштала 2
  • запишти 1
  • запламти 1
  • запљускивати 1
  • започе 8
  • Започео 1
  • започнем 1
  • запрегнута 4
  • запрепасти 1
  • запрепастила 3
  • запрепастили 1
  • запрепастио 2
  • запрепашћеним 1
  • запрепашћено 1
  • запрепашћеном 1
  • запрепашћену 1
  • Зар 19
  • зар 8
  • Зараде 1
  • заразног 1
  • заразној 1
  • зарана 1
  • зарекли 1
  • заробљеним 1
  • заручници 11
  • засађена 1
  • заседавају 1
  • заседања 2
  • заседање 1
  • заседањем 1
  • засели 1
  • засенуле 1
  • засењена 1
  • засецала 1
  • заслуга 4
  • заслуге 1
  • заслужену 1
  • заслуживао 2
  • заслужити 2
  • заслужује 1
  • заслужујеш 1
  • заспа 2
  • заспали 1
  • заспао 2
  • заспиш 1
  • Заставу 1
  • застаде 2
  • застајкивало 1
  • застајкивати 1
  • застанем 1
  • застао 1
  • застарели 1
  • застати 1
  • застиди 1
  • заступа 1
  • заступали 1
  • заступам 1
  • заступању 1
  • заступао 1
  • заступаше 1
  • заступник 9
  • заступника 2
  • заступници 1
  • затворен 1
  • затворена 2
  • затвореним 1
  • затворену 1
  • затвори 1
  • Затвори 1
  • затворим 1
  • затворио 1
  • затезали 1
  • затече 1
  • заточења 1
  • заузела 1
  • заузели 2
  • заузимања 1
  • заузимањем 1
  • заузимао 1
  • заузме 1
  • заустави 1
  • зауставили 1
  • зауставио 1
  • зауставише 3
  • захвалан 1
  • захтев 1
  • захтева 6
  • захтевам 2
  • захтевао 2
  • захтевате 1
  • захтевати 1
  • захтевво 1
  • захтевом 1
  • зацело 2
  • заценуо 2
  • зачу 1
  • зачуди 1
  • зачудила 1
  • зачудим 1
  • Зачудим 1
  • зачудио 1
  • Зачудио 1
  • зачудно 1
  • зачуђено 5
  • зашта 2
  • заштите 3
  • заштити 3
  • заштитник 1
  • заштиту 2
  • заштићује 1
  • заштићују 1
  • збија 1
  • збиља 1
  • Збиља 1
  • збир 1
  • збиру 1
  • збића 1
  • Због 1
  • због 8
  • збогом 3
  • Збогом 4
  • збори 1
  • зборите 1
  • збриса 1
  • збрисала 1
  • збрисати 1
  • збрише 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњен 1
  • збуњена 1
  • Звала 1
  • звала 3
  • звали 2
  • званичне 1
  • званичним 4
  • званичној 1
  • званичном 1
  • звање 2
  • звању 1
  • Звао 2
  • звао 4
  • звезди 1
  • звездом 5
  • звезду 1
  • звер 2
  • зверати 1
  • Звона 1
  • звона 2
  • звони 1
  • звонила 1
  • звркну 1
  • зврр 1
  • зврчи 1
  • згажен 1
  • згази 1
  • згледаху 2
  • згледаше 3
  • згодан 1
  • згодила 1
  • зграби 3
  • зграде 3
  • згради 1
  • згрозио 1
  • згруван 1
  • згужван 1
  • здање 3
  • здрав 2
  • здрава 12
  • здраве 1
  • здравија 1
  • здравља 4
  • здравље 1
  • здраво 2
  • здравог 1
  • здраву 2
  • здроби 1
  • зебао 1
  • зебе 1
  • зебем 2
  • зебњом 1
  • зебњу 2
  • зелен 1
  • зелене 2
  • зелени 2
  • зеленило 1
  • зеленим 1
  • зелених 1
  • зелено 1
  • зеленом 1
  • земаљске 1
  • земаљски 1
  • земаљским 2
  • земаљских 1
  • земља 7
  • земљама 1
  • земље 7
  • земљи 12
  • земљишту 1
  • земљом 1
  • земљорадини 1
  • земљу 8
  • зец 1
  • зид 2
  • зидом 1
  • зима 3
  • зиме 2
  • зими 1
  • зимом 1
  • зиму 1
  • зла 2
  • злабости 1
  • злата 4
  • златна 6
  • златник 1
  • златника 1
  • златној 1
  • златну 7
  • Злато 1
  • злато 2
  • златом 2
  • зли 1
  • зликоваца 1
  • зликовце 1
  • Зликовци 1
  • зло 7
  • злоба 1
  • злобна 1
  • Злобни 1
  • злобни 2
  • злобним 1
  • злобно 1
  • злобом 1
  • злобу 2
  • злосретна 3
  • злосретне 2
  • злосретни 2
  • злосретној 1
  • злосретну 1
  • злоупотреба 1
  • злоупотребама 1
  • злоупотребе 2
  • злочинства 2
  • злочинству 1
  • Змијо 1
  • змију 2
  • Зна 2
  • зна 36
  • знаде 1
  • знадох 1
  • Знаду 1
  • знаду 4
  • знађаше 1
  • знај 2
  • знајте 3
  • знају 2
  • знајући 1
  • знак 9
  • знака 1
  • знаке 2
  • знаку 1
  • Знала 1
  • знала 7
  • знали 7
  • Знало 1
  • знало 9
  • Знам 3
  • знам 35
  • знаменити 1
  • знамо 5
  • знанци 2
  • знања 1
  • знању 1
  • знао 11
  • знате 12
  • знати 4
  • знатнију 1
  • знатну 1
  • Знаци 1
  • знаци 2
  • значај 2
  • значаја 2
  • Значи 1
  • значи 5
  • значило 4
  • Знаш 3
  • знаш 9
  • зној 1
  • Зове 1
  • зове 6
  • зовете 1
  • зови 3
  • Зовнем 1
  • зовну 1
  • зовнуше 1
  • зову 5
  • зоре 1
  • зору 1
  • зравији 1
  • Зрак 1
  • зрак 5
  • зраци 2
  • зрело 1
  • зрео 2
  • зрно 1
  • зуб 1
  • зубе 4
  • Зубима 1
  • и 1526
  • И 165
  • Ибрина 3
  • Ибрине 1
  • Ибрини 1
  • Ибринини 1
  • ивер 1
  • игала 5
  • игде 2
  • Иглар 1
  • Иглару 1
  • игле 2
  • иглу 2
  • игра 2
  • играју 1
  • играле 1
  • играмо 1
  • играо 1
  • играти 1
  • играху 1
  • играчка 1
  • иде 14
  • идеал 3
  • идеја 1
  • идеје 1
  • идем 1
  • идеш 1
  • иди 2
  • идите 1
  • Идите 1
  • идол 1
  • идола 2
  • иду 3
  • идућем 1
  • идући 1
  • иђаху 1
  • иђаше 1
  • ие 2
  • из 112
  • Из 7
  • иза 4
  • изабрала 1
  • изабрао 3
  • изађе 7
  • изађем 1
  • изађох 1
  • Изађоше 1
  • изађоше 4
  • изађу 1
  • изазвала 1
  • изазивао 1
  • изазову 1
  • изаћи 6
  • изашао 3
  • избавитељ 1
  • избавитеља 2
  • избацује 4
  • избегавајући 1
  • избегавала 2
  • избегавали 1
  • избегавао 2
  • избере 1
  • Изберимо 1
  • избечи 1
  • избио 1
  • изближе 1
  • избор 3
  • избора 1
  • изборима 3
  • избору 2
  • избрисати 1
  • извади 1
  • извадила 1
  • изван 7
  • изванредне 1
  • изванредни 1
  • изванредну 1
  • Изванредну 1
  • изведе 1
  • изведем 1
  • извезле 1
  • извео 2
  • извесим 1
  • извесна 2
  • извесно 1
  • известили 1
  • известим 1
  • известио 1
  • извеџбају 1
  • извешће 1
  • извиђај 1
  • извинио 1
  • извлачити 1
  • извода 3
  • изводи 1
  • изводио 2
  • изводити 1
  • изводом 5
  • изволела 1
  • изволи 1
  • извор 2
  • изворе 1
  • изврсни 1
  • извртања 1
  • извртањем 1
  • изврши 1
  • извршила 1
  • извршили 1
  • извршиоц 1
  • Извршиоц 1
  • извршиоцу 2
  • извршити 2
  • извршна 2
  • извршне 1
  • извршног 1
  • извукао 1
  • извукло 2
  • извуку 1
  • изглед 5
  • изгледа 6
  • изгледала 4
  • изгледали 1
  • изгледало 2
  • изгледао 2
  • изгледате 1
  • изгледи 1
  • изгледом 2
  • изговорила 2
  • изговорима 1
  • изговорио 2
  • изгоре 1
  • изгорела 1
  • изгребе 1
  • изгуби 1
  • изгубила 4
  • изгубили 1
  • изгубило 1
  • изгубим 1
  • изгубио 3
  • изгубити 4
  • изгубљено 1
  • изгубљеном 1
  • изда 1
  • издаде 2
  • издаје 1
  • издајник 1
  • издајником 1
  • издалека 2
  • издану 2
  • издануо 1
  • издахну 1
  • издашне 1
  • издиктирати 1
  • издрже 1
  • издурашности 1
  • изилазише 1
  • изискује 1
  • изићи 1
  • изишао 3
  • изишла 2
  • изишло 1
  • изјаве 1
  • изјави 1
  • Изјавите 1
  • изјављивали 1
  • изјутра 1
  • излагању 1
  • излаз 2
  • излазе 2
  • Излази 1
  • излази 4
  • излазила 4
  • излазиле 1
  • излазим 1
  • излазна 1
  • излазу 2
  • излети 1
  • излетио 1
  • измакао 2
  • измакла 1
  • измакли 2
  • измакло 1
  • измаку 1
  • измами 1
  • измаћи 1
  • измаче 1
  • Између 2
  • између 7
  • измене 2
  • измени 1
  • измену 1
  • изменути 1
  • измењено 1
  • измењује 1
  • измерила 1
  • измирене 1
  • измишљени 1
  • изнад 1
  • изнађем 1
  • изнађу 1
  • изналазе 2
  • изналази 1
  • изнашао 1
  • изнашле 1
  • изнело 2
  • изнемогла 2
  • изнемогле 1
  • изнемоглим 3
  • изнемогло 1
  • изненадио 2
  • изненадне 1
  • изненадним 2
  • изненадно 2
  • изненађен 1
  • изненађена 1
  • изненађење 2
  • изненађивао 1
  • изненађују 1
  • изнео 3
  • Изнесе 1
  • изнесе 3
  • изнесу 3
  • изнети 3
  • износи 2
  • износио 1
  • износити 1
  • изношења 1
  • изобиљу 1
  • изобразио 1
  • изоставио 1
  • изоставити 1
  • изостављати 1
  • изостао 1
  • изостати 1
  • израда 2
  • израде 3
  • изради 3
  • израдила 1
  • израдом 1
  • израђевина 3
  • израђен 1
  • израђена 1
  • израз 6
  • израза 2
  • изразе 1
  • изразима 3
  • изразу 1
  • изредан 1
  • изредна 1
  • изредних 1
  • изрека 3
  • изрећи 1
  • изречем 1
  • Изриче 1
  • изроде 1
  • изродити 1
  • изузетан 4
  • изчупа 1
  • изчупасте 1
  • ијоле 1
  • икад 4
  • ико 1
  • икс 1
  • ил 8
  • Или 2
  • или 44
  • илузију 1
  • им 34
  • Има 10
  • има 58
  • имађаше 1
  • Имају 1
  • имају 10
  • Имајући 1
  • Имала 1
  • имала 22
  • имале 2
  • Имали 1
  • имали 9
  • Имало 1
  • имам 11
  • Имам 3
  • имамо 2
  • имања 2
  • имање 5
  • имањем 1
  • имао 26
  • Имао 4
  • имаовине 2
  • имаовину 6
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 8
  • имаш 1
  • име 35
  • Имена 1
  • имена 8
  • именом 3
  • имену 2
  • именујем 1
  • имовину 1
  • имовна 1
  • имовним 1
  • имовном 1
  • имућан 2
  • имућних 1
  • иначе 1
  • Иначе 2
  • Инглеску 1
  • инглиској 1
  • Инглиској 1
  • Инглиску 3
  • Инђију 1
  • иницијативе 1
  • иностраних 1
  • Интерес 1
  • интерес 2
  • интереса 6
  • интересе 2
  • интересима 1
  • интересу 2
  • интимније 1
  • интимнији 1
  • ипак 6
  • ироније 2
  • иронији 1
  • иронијом 1
  • ироничан 2
  • иронично 1
  • исказ 2
  • исказа 1
  • исказати 1
  • искази 1
  • исказу 1
  • исказују 1
  • искамчио 1
  • искезила 1
  • искићена 1
  • искићеном 1
  • искићену 1
  • искључењем 1
  • искључи 2
  • искључива 1
  • искључим 1
  • искључише 1
  • искочи 1
  • искрен 2
  • искрена 2
  • искреним 1
  • искреност 1
  • искрености 1
  • искреношћу 1
  • искупи 1
  • искупила 1
  • ислеђење 1
  • исмева 1
  • исмевали 1
  • исмејавају 1
  • исмејавали 1
  • исмеје 1
  • исноси 1
  • испада 1
  • испали 2
  • испало 1
  • испењу 1
  • исписала 1
  • испит 1
  • испита 2
  • испитају 2
  • испитам 1
  • испитана 1
  • испитани 1
  • испитаних 1
  • испитати 1
  • испите 1
  • испитивање 1
  • испитивати 1
  • испитује 1
  • испитујмо 1
  • исповедао 1
  • исповеде 1
  • исповедила 1
  • исповедим 1
  • исповест 1
  • испод 8
  • Исправи 1
  • исправи 4
  • исправљено 1
  • испрати 2
  • испраћа 1
  • испраћала 1
  • испредају 1
  • испрели 1
  • исприча 2
  • испричала 1
  • Испричам 1
  • испричао 1
  • Испричао 1
  • испричах 1
  • испроси 1
  • испросио 2
  • испрошена 1
  • испунио 1
  • испупчене 1
  • испупчени 1
  • испупченој 1
  • испустило 1
  • иста 2
  • истави 1
  • исте 6
  • Истераће 1
  • исти 14
  • истим 2
  • истина 13
  • Истина 5
  • истине 5
  • истини 2
  • истинска 1
  • истинске 1
  • истинског 1
  • истину 12
  • истих 1
  • исткана 1
  • Исто 2
  • исто 21
  • истоветан 2
  • истоветна 1
  • истоветни 1
  • истог 15
  • истој 2
  • Исток 1
  • истом 2
  • историја 1
  • Историја 1
  • историјом 1
  • историјске 1
  • историју 1
  • Источну 1
  • истргло 1
  • истрже 1
  • исту 3
  • истужи 1
  • исход 2
  • исчекивали 1
  • исчекивао 1
  • Ићи 1
  • ићи 3
  • их 34
  • ишао 9
  • ишла 3
  • Ишли 1
  • ишли 4
  • Ишло 1
  • ишло 2
  • иште 2
  • ишчезавају 1
  • ишчезоше 1
  • ишчекивала 1
  • ишчекивао 1
  • ишчекујем 1
  • ишчупа 1
  • Ја 133
  • ја 134
  • јабуку 1
  • јав 1
  • јаве 1
  • јави 3
  • јавила 1
  • јавио 1
  • јавите 1
  • јавити 1
  • јавља 1
  • Јавља 1
  • јављала 1
  • јављале 2
  • јављам 1
  • јављао 1
  • јавна 1
  • јавне 5
  • јавни 6
  • јавним 1
  • Јавно 1
  • јавно 8
  • јавног 3
  • јавнога 1
  • Јавној 2
  • јавној 5
  • јавност 2
  • јавности 2
  • јавну 2
  • јаву 1
  • јада 1
  • Јаде 1
  • јаде 2
  • јади 1
  • јадна 1
  • јадни 3
  • јадник 1
  • јадника 1
  • јадница 2
  • јадниче 1
  • Јадно 2
  • јадно 5
  • јадног 2
  • јадном 1
  • јаду 2
  • јазбина 1
  • јазбини 1
  • Јазик 1
  • јајету 1
  • јака 4
  • јаке 2
  • јако 3
  • јаког 1
  • јаком 1
  • јаку 2
  • јаловије 1
  • јануара 1
  • јапунџе 4
  • јапунџетом 1
  • јапунџету 1
  • јарко 1
  • јасне 1
  • јасни 1
  • јаснију 1
  • јасним 1
  • јасно 7
  • јасној 2
  • јаук 1
  • јаукну 1
  • јаукнула 1
  • Јахаела 2
  • јача 3
  • јаче 6
  • јачи 6
  • јачина 1
  • јачине 2
  • јачој 1
  • Је 11
  • је 2000
  • јеванђелиста 2
  • јеванђеља 1
  • јеванђеље 1
  • јевтиноће 1
  • јевтину 1
  • јед 2
  • Један 4
  • један 63
  • једаред 4
  • једва 16
  • Једва 8
  • једе 1
  • једина 4
  • једине 1
  • једини 7
  • јединица 4
  • једино 7
  • јединог 2
  • јединога 1
  • једином 1
  • јединствен 1
  • јединствена 1
  • једину 1
  • јединца 2
  • јединче 1
  • јединчету 2
  • једити 1
  • једла 1
  • Једна 3
  • једна 40
  • једнаке 1
  • једнаких 1
  • једнако 12
  • једнаком 1
  • једне 13
  • Једни 1
  • једни 4
  • једним 4
  • једних 2
  • Једно 1
  • једно 19
  • једнобразност 1
  • Једног 2
  • једног 26
  • Једнога 10
  • једној 9
  • Једном 3
  • једном 37
  • једномишљеника 1
  • једнообразни 1
  • једну 26
  • јежовљанску 1
  • језа 1
  • Језик 1
  • језик 2
  • језици 3
  • језицима 1
  • јеку 1
  • јела 3
  • јеле 1
  • јели 1
  • јело 1
  • јео 1
  • јер 9
  • јеру 1
  • јес 15
  • Јес 18
  • Јесам 1
  • јесам 2
  • јесења 1
  • јесењег 2
  • јеси 4
  • Јеси 4
  • јест 5
  • јесте 1
  • Јесте 6
  • јести 1
  • јетко 4
  • јецајући 1
  • јецала 1
  • јецање 1
  • јецању 1
  • јој 83
  • још 163
  • Још 22
  • јувелир 15
  • јувелира 18
  • јувелири 1
  • јувелирница 2
  • јувелирнице 2
  • јувелирницу 1
  • јувелиром 1
  • јувелирске 1
  • јувелиру 2
  • јунак 2
  • јунака 5
  • јунаке 1
  • јуначки 1
  • јуриш 2
  • јуриша 1
  • јуришима 1
  • јуришио 2
  • Јустин 1
  • јутра 4
  • јутро 2
  • јутром 3
  • јутрос 1
  • Јутрос 2
  • јуче 6
  • Јучерашњим 1
  • К 1
  • к 5
  • ка 1
  • Кабинет 1
  • кабинет 5
  • кабинета 1
  • кабинету 7
  • кабину 1
  • кавом 1
  • кад 150
  • Кад 85
  • када 7
  • кадар 1
  • кадија 1
  • Кадија 1
  • кадифели 1
  • кадра 1
  • кадро 1
  • каже 11
  • кажем 16
  • кажи 1
  • Кажи 2
  • кажите 3
  • Кажите 3
  • кажњен 1
  • кажу 2
  • Кажу 5
  • каза 1
  • казала 3
  • казали 4
  • казао 11
  • казати 9
  • казаћу 1
  • Казаћу 1
  • казивати 1
  • казиваху 1
  • казни 4
  • казнимо 1
  • казнише 1
  • казну 1
  • казуј 1
  • казује 2
  • казујем 1
  • казујеш 1
  • казују 4
  • каишарлуци 1
  • кајући 1
  • Какав 1
  • какав 5
  • какв 1
  • каква 16
  • Каква 3
  • какве 5
  • какви 5
  • каквим 2
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • какво 7
  • каквог 5
  • каквој 2
  • каквом 7
  • каквоћа 1
  • каквоће 1
  • Какву 1
  • какву 5
  • каке 1
  • како 100
  • Како 22
  • каком 1
  • каку 1
  • камен 3
  • камена 1
  • камене 1
  • Каменоме 1
  • камења 5
  • камење 4
  • камењем 2
  • камењу 3
  • камина 2
  • камину 5
  • камо 2
  • кандидат 1
  • канио 1
  • Канио 1
  • кано 1
  • Као 10
  • као 236
  • капелан 3
  • капији 1
  • капију 1
  • капитал 2
  • капитала 1
  • капитали 1
  • капиталисте 1
  • капиталу 1
  • капља 2
  • каприс 1
  • каприса 1
  • капу 1
  • карај 2
  • карактер 5
  • карактера 4
  • карактеру 2
  • каси 2
  • катедралу 1
  • каткад 4
  • кафа 1
  • кафу 2
  • каше 1
  • кашиком 1
  • кашто 3
  • кварежа 1
  • кварио 1
  • квариш 1
  • кварту 2
  • кемијска 1
  • кемиски 1
  • кемичар 1
  • кепец 1
  • кепеца 1
  • кеса 1
  • кеси 1
  • кесом 1
  • кестенчић 1
  • кестенчића 1
  • кестења 4
  • кестење 11
  • кестењем 2
  • кесу 2
  • кида 1
  • кикотом 1
  • ким 5
  • кинеским 1
  • кињени 1
  • кињиш 1
  • Кито 1
  • кифле 1
  • кишом 2
  • кладенац 2
  • кладенца 1
  • класа 2
  • класичних 1
  • клевета 1
  • клевете 2
  • клеветник 1
  • клеветника 1
  • клеветом 1
  • клецају 1
  • клијената 1
  • клика 1
  • клима 1
  • климне 1
  • климну 1
  • клинику 1
  • клиници 5
  • клица 1
  • клоне 1
  • клонио 1
  • клону 1
  • клонула 1
  • клонуле 1
  • клонуо 1
  • клопарала 1
  • кљусине 1
  • кнежеви 1
  • књигама 1
  • књиге 1
  • књиговође 1
  • књижевност 1
  • Ко 29
  • ко 57
  • кобне 1
  • кобни 1
  • кобног 2
  • кобном 1
  • ковитлац 1
  • ког 17
  • Кога 1
  • кога 18
  • когод 2
  • Код 3
  • код 57
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожи 1
  • која 68
  • које 67
  • којекакве 2
  • којекаквих 2
  • којекако 2
  • којешта 8
  • који 141
  • Који 2
  • којим 10
  • којима 14
  • којих 6
  • Којој 1
  • којој 11
  • којом 6
  • коју 33
  • кола 19
  • Кола 5
  • Коларца 2
  • колачом 1
  • колевке 1
  • колега 1
  • колеге 1
  • колена 4
  • колико 23
  • Колико 8
  • коликој 1
  • колима 8
  • количинама 1
  • количине 1
  • количини 4
  • количином 1
  • количину 3
  • коло 2
  • колутао 1
  • ком 12
  • комад 1
  • комада 3
  • комадић 1
  • Комарчић 1
  • комбинацијама 2
  • коме 22
  • Коме 3
  • коментарисање 1
  • коментарисао 1
  • комешање 3
  • комунаца 1
  • комунизма 1
  • комунских 1
  • комунца 1
  • комунце 1
  • комунцима 1
  • комшилук 1
  • коначну 1
  • кондидата 1
  • конкуренције 1
  • конкуренцију 1
  • консеквентан 1
  • констатовали 1
  • Конт 6
  • конте 1
  • Контесом 1
  • конференција 1
  • конференције 1
  • конференцији 1
  • конфисковано 1
  • концима 1
  • коња 1
  • коњу 1
  • копа 1
  • копија 1
  • копије 1
  • коре 1
  • коректно 3
  • корену 1
  • коресподенцију 1
  • корисна 1
  • корисне 1
  • корист 1
  • користи 4
  • користио 1
  • корицама 1
  • корице 1
  • коров 3
  • корова 1
  • кором 1
  • корпом 1
  • корпорацијона 1
  • корпу 1
  • кортешовања 1
  • кору 1
  • корупције 1
  • корупцију 1
  • кости 1
  • костобоља 1
  • костобоље 2
  • косу 2
  • Косу 2
  • котарицу 1
  • кочијашу 1
  • кошије 1
  • кошта 3
  • коштају 5
  • коштало 1
  • коштао 4
  • коштати 1
  • коштац 2
  • кошуљи 1
  • кошчица 1
  • кр 8
  • крај 6
  • краја 5
  • крајности 1
  • крајње 1
  • крају 10
  • крајцара 1
  • краљ 9
  • краљев 2
  • краљеви 1
  • краљевине 1
  • краљевини 2
  • краљевски 1
  • Краљевски 1
  • краљевског 11
  • краљица 2
  • крамину 1
  • красан 1
  • Красан 1
  • красило 1
  • красити 1
  • красна 2
  • красно 1
  • красној 1
  • красоту 1
  • краста 2
  • кратак 1
  • кратко 5
  • кратког 2
  • краће 1
  • крв 7
  • крвава 2
  • крваве 1
  • креатуре 1
  • креатуру 1
  • кревет 2
  • кревета 2
  • крену 1
  • кренуо 3
  • кренути 1
  • крепак 2
  • крепе 1
  • крепи 2
  • кретање 1
  • крете 1
  • кретоше 1
  • креће 1
  • крећу 1
  • креч 1
  • крив 3
  • крива 7
  • криваца 1
  • кривдом 1
  • криве 1
  • криви 2
  • кривите 1
  • кривих 1
  • кривични 1
  • кривичним 1
  • кривично 1
  • криво 1
  • кривудавих 1
  • Криза 1
  • криза 3
  • кризи 1
  • кријаше 1
  • крила 2
  • крилатим 1
  • крилу 1
  • криминално 1
  • криминалног 1
  • крио 1
  • криоца 1
  • кристалисао 1
  • критика 1
  • критиковала 1
  • критиковали 1
  • критику 1
  • критично 1
  • криумчари 1
  • Криш 17
  • Криша 5
  • Кришов 1
  • Кришова 1
  • Кришово 1
  • кришом 1
  • кркаче 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кроз 15
  • Кроз 2
  • кроје 1
  • крпа 1
  • крпеж 1
  • крпите 1
  • крстати 1
  • крсте 1
  • крстио 1
  • крстовима 1
  • кругова 1
  • кругове 2
  • кругови 2
  • круговима 4
  • Крупне 1
  • крупне 3
  • крупније 1
  • крупним 1
  • крупно 1
  • крштених 1
  • крштеница 1
  • крштења 1
  • кћи 1
  • кува 1
  • Куд 2
  • куд 22
  • куда 2
  • кужан 1
  • кужне 3
  • кужни 1
  • кужног 1
  • кује 1
  • кука 1
  • кукавица 1
  • кукавице 1
  • Кукавице 1
  • кукавици 1
  • Кукавицо 1
  • Кукавицу 1
  • кукавна 1
  • кукавне 1
  • кукавно 2
  • кукавној 2
  • кукавну 2
  • кукаст 1
  • куку 1
  • Куку 3
  • културе 1
  • кумљаше 1
  • купац 1
  • Купаца 1
  • купе 1
  • купи 3
  • купила 2
  • Купим 1
  • купити 2
  • куповао 3
  • куповини 1
  • купуса 1
  • купцу 1
  • куражи 5
  • курјак 1
  • курјаку 1
  • курјаци 1
  • курс 1
  • куршума 1
  • куса 1
  • кућа 13
  • кућама 5
  • Куће 1
  • куће 28
  • кући 29
  • кућици 1
  • кућне 1
  • кућни 7
  • кућних 3
  • кућњег 1
  • кућо 1
  • кућом 2
  • кућу 16
  • Куцање 1
  • кучина 1
  • кучке 1
  • куша 1
  • Л 1
  • л 5
  • ла 1
  • Ла 1
  • лабави 1
  • лабавили 1
  • лабуда 4
  • Лабуда 7
  • лагање 1
  • ладно 1
  • ладнокрвности 1
  • лађе 2
  • лаж 3
  • лаже 1
  • лажи 2
  • лажне 1
  • лаици 2
  • лаички 1
  • лаичко 1
  • лака 2
  • лакат 2
  • лако 9
  • лакосан 1
  • лакрдије 1
  • лаку 1
  • лакше 1
  • Лакше 1
  • лане 2
  • ланском 1
  • лањско 1
  • лаош 1
  • лармати 1
  • ларму 1
  • ласица 1
  • ласкавијим 1
  • ласкавим 1
  • ласно 1
  • Ласно 1
  • латинској 1
  • Латур 4
  • лаф 1
  • Лафајет 2
  • Лафајета 2
  • лафом 1
  • Ле 13
  • леб 1
  • леба 3
  • лебац 2
  • лева 3
  • леве 3
  • левица 1
  • Левица 1
  • левице 1
  • левом 1
  • легалише 1
  • легне 1
  • легнем 1
  • лед 1
  • леда 1
  • леђа 5
  • леђима 1
  • лежала 2
  • лежати 1
  • лежаше 1
  • лежи 8
  • лежим 2
  • лек 1
  • лека 4
  • Лекар 2
  • лекар 8
  • лекара 11
  • лекари 3
  • Лекари 3
  • лекарско 1
  • лекарског 1
  • лекару 1
  • лекови 2
  • лекције 1
  • лемано 1
  • лемати 1
  • Лепа 1
  • лепа 9
  • лепе 3
  • лепи 1
  • лепим 5
  • Лепо 1
  • лепо 27
  • лепог 1
  • лепој 2
  • лепом 2
  • лепоте 6
  • лепоти 3
  • лепотица 1
  • лепотице 1
  • лепотици 1
  • лепотицу 1
  • лепоту 4
  • лепршаше 1
  • лепу 6
  • лепушкаста 1
  • лепше 1
  • летили 1
  • летургију 1
  • лећи 1
  • лечи 2
  • лечим 1
  • лечити 1
  • леш 1
  • ли 92
  • Либерте 1
  • Ливерпулом 1
  • лика 3
  • лику 2
  • лима 1
  • Лионом 1
  • лисац 1
  • лисица 1
  • лисици 1
  • лист 3
  • листови 1
  • листовима 1
  • лица 13
  • лице 10
  • Лице 3
  • лицем 1
  • лицитација 2
  • лицитације 2
  • лицитацији 1
  • лицитацију 1
  • лицу 21
  • личило 1
  • личио 1
  • лични 1
  • лично 2
  • личном 1
  • личност 4
  • личности 4
  • личностима 1
  • лишава 2
  • лишен 1
  • лиши 1
  • ло 3
  • Лоарски 1
  • лов 1
  • ловећи 1
  • Ловре 3
  • логиком 1
  • логична 1
  • логично 1
  • лојем 1
  • Лондон 11
  • Лондона 1
  • Лондонлије 1
  • Лондоном 1
  • Лондону 10
  • лонцу 1
  • лопов 1
  • лопова 2
  • лопти 1
  • Лорен 1
  • Лоренсо 1
  • лошија 1
  • луд 1
  • Луда 1
  • луда 2
  • лудака 1
  • лудила 2
  • лудилу 2
  • луднице 2
  • лудницу 5
  • лујдор 4
  • лујдора 1
  • Лујза 3
  • Лујзе 1
  • Лујзом 1
  • лукав 2
  • Луке 2
  • лупа 2
  • лупан 1
  • лупао 1
  • лупежи 1
  • лупи 2
  • лупњаве 1
  • лутали 1
  • лутке 1
  • Луцију 1
  • љубав 5
  • Љубав 5
  • љубави 4
  • љубазан 1
  • љубазно 2
  • љуби 1
  • љубили 1
  • љубимац 2
  • љубимца 2
  • љубимцу 1
  • љубио 1
  • љубљена 1
  • љубоморан 1
  • људе 9
  • Људи 1
  • људи 52
  • људима 7
  • људма 4
  • људска 2
  • људске 1
  • људских 1
  • људског 2
  • људском 1
  • људску 2
  • љупко 1
  • љупког 1
  • љута 2
  • љути 1
  • љутог 1
  • љутој 1
  • љуту 1
  • ма 10
  • Ма 2
  • Мабел 1
  • магазама 1
  • магарећа 1
  • магарцу 1
  • магистер 1
  • Маглоарској 1
  • Мазентала 1
  • мазили 1
  • маја 5
  • мајка 21
  • Мајка 4
  • мајке 12
  • мајко 14
  • Мајко 8
  • мајком 2
  • мајку 13
  • мајстор 1
  • мајстора 2
  • мајстори 2
  • Мајци 1
  • мајци 5
  • мајчина 2
  • мајчине 1
  • мајчинога 1
  • макар 2
  • макне 1
  • мал 1
  • мала 12
  • мале 3
  • Малене 1
  • Малени 1
  • Мали 1
  • мали 17
  • малим 4
  • малко 1
  • Мало 5
  • мало 56
  • малог 11
  • малој 2
  • малом 5
  • малу 6
  • маљем 2
  • манама 1
  • манији 1
  • мања 2
  • мање 14
  • Мањел 13
  • Мањела 4
  • мањи 1
  • мањим 1
  • мањина 4
  • мањој 1
  • мар 1
  • марамо 1
  • мараму 2
  • мари 1
  • марим 1
  • марио 4
  • марифетлуцима 1
  • Маркиз 1
  • маркиз 13
  • маркиза 17
  • маркизе 1
  • маркизу 6
  • Марсела 1
  • Марсељом 1
  • марта 1
  • масе 2
  • маском 1
  • масни 1
  • масним 1
  • масницу 1
  • масно 1
  • математична 1
  • матер 6
  • матере 36
  • матери 6
  • материјал 2
  • материјала 2
  • материје 1
  • материју 1
  • материн 1
  • материна 3
  • материне 2
  • материно 3
  • материнске 1
  • материнство 3
  • материну 3
  • Мати 2
  • мати 23
  • маторац 1
  • маторе 1
  • матори 1
  • мах 5
  • маха 1
  • махати 1
  • махне 1
  • маче 1
  • мачији 1
  • мачка 4
  • мачку 1
  • мачци 1
  • машала 1
  • маше 1
  • машина 1
  • машини 1
  • машкарама 1
  • машчуром 1
  • ме 93
  • мегдан 1
  • мегдана 1
  • мед 1
  • меда 1
  • медецинар 1
  • медицинар 3
  • медицинара 2
  • медицинаре 1
  • медицинари 1
  • медицине 2
  • медицини 1
  • медицински 1
  • медицину 3
  • међ 1
  • међу 17
  • Међу 6
  • међусобни 1
  • мезимче 1
  • меље 2
  • Мене 3
  • мене 39
  • Мени 10
  • мени 31
  • мену 1
  • мења 5
  • мера 2
  • мерама 1
  • мере 9
  • мерећи 1
  • мери 7
  • мерио 2
  • мерити 1
  • мериш 1
  • мерише 1
  • меродавније 1
  • меру 3
  • месец 1
  • месеца 6
  • месеце 1
  • месеци 2
  • месечини 1
  • месног 1
  • места 10
  • местима 2
  • МЕСТО 1
  • Место 2
  • место 28
  • местом 2
  • месту 6
  • мете 2
  • метежа 1
  • метежу 1
  • мети 1
  • метода 1
  • методи 1
  • методу 2
  • мету 2
  • метуо 2
  • метути 1
  • меша 1
  • мешавина 1
  • мешавином 1
  • мешаш 1
  • мешина 1
  • ми 161
  • Ми 23
  • миг 2
  • мила 1
  • миле 3
  • милијун 2
  • Милијун 2
  • милијуна 15
  • милијунар 3
  • милијунара 1
  • милијуне 1
  • милиуна 1
  • мило 5
  • миловали 1
  • миловања 2
  • миловаше 1
  • милој 1
  • милом 1
  • милосрдан 1
  • милосрдна 7
  • милосрдних 1
  • милосрдно 2
  • милосрђа 11
  • Милосрђе 1
  • милосрђе 8
  • милосрђу 2
  • милост 1
  • милости 2
  • милостив 3
  • милостива 1
  • милостивим 1
  • милостивна 1
  • милостивој 1
  • милошта 1
  • милоште 2
  • милошћу 1
  • милу 1
  • миља 1
  • Мимично 1
  • мимопролазећу 1
  • Минетиног 1
  • миниатури 1
  • минијатури 1
  • министарска 2
  • министарске 1
  • министарским 1
  • министра 1
  • министри 1
  • министром 1
  • министру 1
  • минула 1
  • минуле 1
  • минулог 1
  • минута 1
  • мир 4
  • мира 1
  • мираза 1
  • мирази 1
  • миран 3
  • мирисав 1
  • мирисаве 1
  • мирисали 1
  • мирисно 1
  • мирише 1
  • мирне 1
  • мирније 1
  • мирнијим 2
  • мирно 9
  • мировали 1
  • мировао 1
  • Мисао 1
  • мисао 6
  • мисију 2
  • Мисле 1
  • мисле 2
  • мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 21
  • мислила 3
  • Мислили 1
  • мислили 4
  • мислило 1
  • мислим 6
  • мислимо 2
  • Мислио 1
  • мислио 6
  • мислите 3
  • мислити 1
  • мислиш 1
  • мистерија 1
  • мистериозним 1
  • мистериозно 1
  • мистериозност 1
  • мистериозношћу 1
  • мистериозну 1
  • Мићо 2
  • Мишељ 16
  • Мишеља 29
  • Мишеље 18
  • Мишељев 2
  • Мишељеве 3
  • Мишељеву 1
  • Мишељем 1
  • Мишељу 6
  • мишлење 2
  • мишлењу 1
  • мишљасмо 1
  • мишљаху 1
  • Мишљем 1
  • мишљења 4
  • мишљење 11
  • мишљењем 2
  • мишљењу 4
  • Мишон 13
  • Мишона 1
  • Мишоне 2
  • Мишонов 1
  • Мишонова 1
  • Мишону 3
  • Млад 1
  • млад 4
  • Млада 1
  • млада 6
  • младе 1
  • младенце 1
  • млади 5
  • Младић 1
  • младић 6
  • Младића 1
  • младићу 3
  • младих 4
  • младо 1
  • младог 1
  • младожења 1
  • младом 1
  • младост 1
  • младости 2
  • младу 1
  • млађа 1
  • млађани 1
  • млађе 2
  • млађег 2
  • млађем 1
  • млађи 1
  • млађим 3
  • млађих 2
  • млађој 1
  • млати 1
  • млеко 1
  • млеком 1
  • мнења 1
  • многа 4
  • многе 6
  • многи 13
  • Многи 5
  • многим 3
  • многих 2
  • Много 1
  • много 31
  • многобројне 2
  • многог 4
  • многогодишњег 1
  • многозначајне 1
  • многој 1
  • многом 2
  • многостручних 1
  • многоуважени 1
  • Многоуваженог 1
  • множе 1
  • множи 1
  • мном 3
  • мњења 2
  • мњење 5
  • мо 1
  • мог 11
  • мога 6
  • могао 39
  • могасмо 1
  • могаше 2
  • могла 15
  • могле 2
  • Могли 1
  • могли 15
  • могло 12
  • Могло 2
  • мого 1
  • Могу 1
  • могу 36
  • могуће 2
  • могућност 1
  • могућству 1
  • можда 10
  • Можда 5
  • Може 5
  • може 66
  • можемо 1
  • Можете 1
  • можете 4
  • можеш 1
  • мозга 2
  • Мозентал 14
  • Мозентала 28
  • Мозентале 1
  • Мозенталова 1
  • Мозенталове 4
  • Мозенталови 1
  • Мозенталовице 1
  • Мозенталовој 1
  • Мозенталову 2
  • Мозенталом 2
  • Мозенталу 2
  • мој 45
  • Мој 8
  • моја 31
  • Моја 7
  • Моје 6
  • моје 60
  • моји 2
  • мојим 2
  • мојих 5
  • мојој 13
  • мојом 3
  • моју 16
  • молби 1
  • молбу 1
  • моли 2
  • молила 2
  • молим 3
  • молио 1
  • молитве 1
  • молитви 1
  • молитву 3
  • молити 1
  • молиће 1
  • мољакање 1
  • мом 11
  • моме 1
  • момку 1
  • момци 1
  • момцима 1
  • момчићу 1
  • Монзентал 1
  • Монзентала 1
  • Монзенталу 1
  • Монитер 9
  • Монитеру 5
  • монитор 1
  • Монмартове 1
  • Монмартовој 2
  • Монмартову 3
  • Монтмартову 1
  • Мора 2
  • мора 37
  • мораде 1
  • Мораде 1
  • морају 3
  • морал 2
  • морала 9
  • Морали 1
  • морали 3
  • моралним 1
  • моралног 1
  • Морало 1
  • морало 4
  • моралу 1
  • Морам 1
  • морам 10
  • морамо 4
  • морао 17
  • Морао 2
  • мораш 1
  • Море 1
  • море 3
  • мору 4
  • мотика 1
  • мотрим 1
  • мотрити 1
  • моћ 2
  • моћи 7
  • моћна 1
  • моћније 2
  • моћнији 1
  • мош 2
  • мрави 1
  • мрак 5
  • мрака 2
  • мрве 2
  • Мргођење 1
  • мргођење 2
  • мрдне 1
  • мрднути 1
  • мрежи 1
  • мрежу 2
  • мржњи 1
  • мрзи 2
  • мрзим 3
  • мрзио 2
  • мрзост 1
  • мрзошћу 1
  • мркла 1
  • мрклога 1
  • мркне 1
  • мрска 1
  • мрско 1
  • мртав 1
  • мртва 7
  • мртвац 1
  • мртвачка 4
  • Мртвачки 1
  • мртвачки 3
  • мртвачким 2
  • мртвачког 2
  • мртвачку 1
  • мртве 2
  • Мртви 1
  • мртви 2
  • мртвима 2
  • мртвих 1
  • мртво 1
  • мртвом 1
  • мртву 3
  • мршаве 1
  • мршавост 1
  • му 206
  • мува 1
  • мудар 1
  • мудра 1
  • мудри 2
  • мудрим 1
  • мудро 2
  • мудрог 2
  • мудрој 2
  • мудром 1
  • мудру 1
  • мудрује 1
  • муж 4
  • мужа 10
  • мужем 1
  • мужу 3
  • мука 3
  • мукама 2
  • муке 4
  • муком 1
  • муку 2
  • Муљ 14
  • Муља 7
  • мумији 1
  • мумију 1
  • муња 1
  • муњевитим 1
  • муњом 2
  • мутило 1
  • мухе 1
  • муху 1
  • мучени 1
  • мученик 1
  • мучења 1
  • мучи 3
  • мучиле 1
  • мучило 1
  • мучиш 1
  • мучне 1
  • мучни 1
  • мушке 1
  • мушким 1
  • мушку 3
  • муштерија 4
  • муштерије 4
  • муштерији 1
  • муштерију 3
  • Н 6
  • На 56
  • на 618
  • набију 1
  • набљудавати 1
  • навале 1
  • наведене 1
  • наведено 1
  • навела 2
  • навели 1
  • навео 1
  • навићи 1
  • навода 1
  • наводе 2
  • наводити 1
  • навршио 1
  • навукоше 1
  • нага 1
  • нагађа 2
  • нагађали 1
  • нагађања 1
  • нагађање 1
  • нагађањима 1
  • наговестили 1
  • нагорела 1
  • нагореле 4
  • награда 1
  • награду 2
  • нагу 1
  • Над 1
  • над 2
  • нада 5
  • надала 2
  • надали 3
  • надало 1
  • надам 2
  • надао 2
  • Надате 1
  • надати 4
  • надвила 1
  • наде 6
  • надживила 1
  • надзорника 1
  • нади 1
  • надлежателстава 1
  • надмашава 1
  • надмашале 1
  • наднице 1
  • наду 1
  • надувеност 1
  • нађе 10
  • нађем 1
  • нађена 2
  • нађене 1
  • нађени 1
  • нађете 2
  • нађеш 1
  • нађосте 1
  • нађоше 1
  • нађу 1
  • нажалују 1
  • назад 1
  • Назад 1
  • назадњаштва 1
  • назадњаштво 1
  • назатку 1
  • названи 1
  • назвати 3
  • Назеб 1
  • назива 1
  • називали 1
  • називао 1
  • називу 1
  • назирала 1
  • назирао 1
  • назираше 1
  • назора 1
  • наивности 1
  • наиђоше 1
  • наимари 1
  • наимарске 1
  • наићи 1
  • наишао 1
  • наишла 1
  • најадују 1
  • најамник 1
  • најблагороднија 1
  • најбогатија 1
  • најбогатији 3
  • најбогатијих 1
  • најбогатију 1
  • најбогатих 1
  • најбоља 2
  • Најбоље 1
  • најбоље 8
  • најбољи 3
  • најбољу 1
  • најважније 2
  • највећа 2
  • највеће 2
  • највећем 1
  • највећи 1
  • Највећи 1
  • највећу 2
  • највиша 1
  • Највише 1
  • највише 4
  • највиши 1
  • најволео 1
  • најглавнијих 1
  • Најгоре 1
  • најгоре 2
  • најгорим 1
  • најдубље 1
  • најдубљи 1
  • Наједаред 1
  • наједаред 3
  • најживље 1
  • најзад 2
  • Најзад 2
  • Најзанимљивија 1
  • најзаслужнија 1
  • најискуснији 1
  • најлепшега 1
  • најлепши 3
  • најмање 9
  • најмањем 1
  • најмањи 1
  • најмањим 1
  • најмањих 3
  • најмању 2
  • најмасније 1
  • најмилије 1
  • најмилијим 1
  • најмистериозније 1
  • најмлађим 1
  • најневинијој 1
  • најнежнија 1
  • најнеодговорнија 1
  • најобичнија 1
  • најодличније 1
  • најозбиљнијих 1
  • најокорелији 1
  • најотменијим 1
  • најотменијих 1
  • Најоштрији 1
  • најплачљивија 1
  • најплеменитија 1
  • најплеменитијег 1
  • најплеменитији 1
  • најпосле 11
  • Најпосле 3
  • најправеднији 1
  • најпрактичнији 1
  • Најпре 4
  • најпре 7
  • најпрече 1
  • најпријатније 1
  • најпријатнији 1
  • најприродније 1
  • најприснијег 1
  • најрадије 3
  • најранијег 1
  • најревноснијих 1
  • најсветија 1
  • најсигурнији 2
  • најсиромашнијег 1
  • најсићушнијим 1
  • најскупља 1
  • најслабија 1
  • најсолиднију 1
  • најсрећнији 1
  • најстрашнијој 1
  • Најстрожије 1
  • најстрожији 1
  • најтамније 1
  • најтачнује 1
  • најузвишенија 1
  • најучтивије 1
  • најфинија 1
  • најфинијих 1
  • најчеститија 1
  • Наказа 1
  • наказа 2
  • наказе 1
  • наказу 1
  • накаламљавање 1
  • накашља 1
  • накит 8
  • накита 4
  • накитом 1
  • наклоњен 1
  • накрст 1
  • налаже 1
  • налазе 1
  • налази 1
  • налазите 1
  • нали 1
  • налик 2
  • наличаше 1
  • наличне 1
  • наличној 1
  • наложено 1
  • наложи 2
  • наложим 1
  • нам 40
  • нама 16
  • намера 3
  • намерава 1
  • намеравало 1
  • намере 3
  • намерио 1
  • намерно 1
  • намеру 1
  • намеснику 1
  • намести 1
  • Наместимо 1
  • наместио 1
  • намеће 1
  • намећу 1
  • намештајући 1
  • намештен 2
  • намлате 1
  • намножили 1
  • намргодио 1
  • намрштено 1
  • нан 1
  • нанела 1
  • напад 1
  • напада 4
  • нападне 2
  • нападнута 2
  • нападнуте 1
  • нападнутог 1
  • нападнуту 1
  • напала 1
  • напаст 1
  • наперено 1
  • напила 1
  • написала 1
  • написано 1
  • написао 1
  • наплатили 1
  • напоји 1
  • напоменем 1
  • напоменуо 2
  • напрасно 1
  • Напред 1
  • напред 8
  • напредак 1
  • напреднијим 1
  • напредним 1
  • напредној 1
  • напредује 1
  • напричати 1
  • напун 1
  • напунио 1
  • напунише 1
  • напуњен 1
  • напустите 1
  • напустити 1
  • напуштена 1
  • напуштеном 1
  • напуштену 1
  • нарави 5
  • наравно 2
  • Наравно 4
  • наравски 1
  • Наравски 2
  • наранило 1
  • нарастао 1
  • нараштај 1
  • нараштајем 1
  • Нараштаји 1
  • наредби 1
  • наредбу 2
  • наредила 1
  • наредио 1
  • наређења 7
  • наређењима 1
  • наређењу 1
  • наређује 2
  • нариче 1
  • народ 2
  • народа 6
  • народе 2
  • Народи 1
  • народима 1
  • народна 3
  • Народне 2
  • народне 5
  • народни 11
  • народним 3
  • народних 2
  • народно 2
  • народног 5
  • Народној 1
  • народној 4
  • народном 4
  • Народну 1
  • народну 2
  • народом 1
  • народу 8
  • нарочите 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 12
  • наручја 1
  • наручје 1
  • наручју 1
  • наруџбинама 1
  • наруџбини 3
  • Нас 1
  • нас 46
  • насиља 2
  • насиљу 1
  • Насионал 1
  • наслањао 1
  • наследи 1
  • наследило 1
  • наследник 4
  • наследница 1
  • наслеђа 1
  • наслеђе 1
  • наслеђују 1
  • наслоњачи 2
  • наслоњачу 4
  • насљедница 1
  • насмеја 2
  • насмејала 1
  • насмејао 1
  • насмешио 1
  • насрнула 1
  • наставак 1
  • наставе 2
  • настави 21
  • наставим 2
  • наставља 1
  • наставу 1
  • настајавао 1
  • настаје 2
  • настају 1
  • настала 2
  • настали 1
  • настало 2
  • Настало 5
  • настао 1
  • наступа 2
  • наступала 1
  • наступаше 1
  • наступе 1
  • наступи 1
  • наступила 3
  • наступио 1
  • Наступио 1
  • натрапуњао 1
  • натрпао 1
  • наћи 11
  • наудило 1
  • наукама 1
  • науке 2
  • науку 1
  • наум 1
  • науми 1
  • науци 1
  • научар 1
  • научи 1
  • научила 3
  • научио 1
  • находи 7
  • нахођењу 1
  • нахрани 1
  • начела 2
  • начелима 3
  • начелне 1
  • начелни 4
  • начелним 1
  • начелних 2
  • начелног 1
  • начелну 1
  • начин 11
  • начине 1
  • начини 2
  • начинио 5
  • начину 1
  • начисто 3
  • начудити 1
  • наш 24
  • Наш 3
  • Наша 5
  • наша 6
  • Нашао 1
  • нашао 12
  • Наше 1
  • наше 28
  • нашег 28
  • нашем 10
  • наши 12
  • Наши 2
  • нашим 8
  • наших 9
  • нашкодило 1
  • Нашла 1
  • нашла 9
  • нашли 5
  • нашло 4
  • нашо 1
  • нашој 12
  • Нашу 1
  • нашу 14
  • Не 37
  • не 413
  • неба 2
  • небата 1
  • небатли 2
  • неблагодаран 1
  • небо 2
  • небом 1
  • небројено 3
  • небу 1
  • невесела 3
  • невесело 1
  • невеселом 1
  • невесео 2
  • невестом 1
  • невешта 1
  • невештији 1
  • невидљива 1
  • невидљиве 1
  • невидљиви 1
  • невидљивом 1
  • невина 1
  • невине 1
  • невини 1
  • невиних 3
  • невиног 1
  • невиноме 1
  • невиност 3
  • невиности 1
  • невину 2
  • невјежу 1
  • невоља 6
  • невоље 3
  • невољи 3
  • невољника 1
  • невољним 2
  • невољу 3
  • нега 1
  • негативне 1
  • негда 6
  • негдашње 1
  • негдашњег 1
  • негдашњем 1
  • негдашњи 3
  • негде 3
  • неге 1
  • Него 2
  • негова 1
  • неговане 1
  • неговати 1
  • негује 3
  • недаћа 1
  • недела 1
  • недеља 3
  • недеље 4
  • недоказана 1
  • недомашне 2
  • недрага 1
  • нежењен 1
  • нежна 2
  • Независност 1
  • незадовољника 1
  • незнани 1
  • незнања 1
  • незнање 1
  • незнатну 1
  • неизвесност 1
  • неизвесности 1
  • неизлечиве 1
  • неимаре 1
  • неимаштина 1
  • неистинама 1
  • неистину 1
  • нејака 3
  • нејаке 2
  • нејаки 2
  • нек 14
  • Нек 2
  • Нека 13
  • нека 17
  • некад 6
  • некадашњег 1
  • некаква 3
  • некакве 1
  • некакви 3
  • некакво 1
  • некаквог 1
  • некаквом 1
  • некакву 2
  • некаким 1
  • некаких 1
  • некако 5
  • некаку 1
  • неке 12
  • неки 19
  • Неки 4
  • неким 7
  • Некима 1
  • неких 1
  • неко 14
  • Неко 3
  • неког 16
  • некој 2
  • Неколико 2
  • неколико 41
  • неколицина 1
  • Неком 1
  • неком 8
  • некролог 1
  • некуд 8
  • нем 1
  • Нема 4
  • нема 45
  • немају 2
  • немам 4
  • немамо 2
  • неман 1
  • немате 1
  • немаш 2
  • немила 1
  • немиле 2
  • немилих 1
  • немилостиви 1
  • немилостиво 1
  • немим 1
  • немо 2
  • немог 1
  • немогуће 4
  • неможе 1
  • немој 1
  • Немој 1
  • немојте 4
  • Немојте 6
  • немоћној 1
  • немушти 1
  • необичан 6
  • необична 3
  • необичне 2
  • необични 2
  • необичним 3
  • необично 10
  • необичном 1
  • неодољив 1
  • неодољивом 1
  • неописана 1
  • Неописана 1
  • неописане 2
  • неописани 1
  • неописану 1
  • неопојани 1
  • неопрано 1
  • неопранштину 1
  • неопростиве 1
  • непобитни 1
  • непогрешива 1
  • неподпуна 1
  • непознат 2
  • непознати 11
  • Непознати 4
  • непознатим 1
  • непознатог 5
  • непојамне 1
  • непокретна 1
  • непокретним 1
  • непокретно 1
  • непомирљиви 1
  • непомичан 2
  • непомична 2
  • непоправљив 1
  • непослушности 1
  • непосредно 2
  • непотпуна 1
  • непотпуни 1
  • Непотпуност 1
  • неправда 1
  • неправди 1
  • неправдин 1
  • неправилностима 1
  • непрактичностима 1
  • непрегледни 1
  • непрестано 5
  • Непријатељи 1
  • непријатељи 2
  • непријатељска 1
  • непријетељ 1
  • неприкладна 1
  • неприкосновен 2
  • неприлика 1
  • неприликама 1
  • неприлику 2
  • непровидљиву 1
  • непродатим 1
  • непуне 2
  • нерава 3
  • Нерад 1
  • нераду 2
  • неразговетне 1
  • нераздвојни 1
  • нерве 1
  • нерви 1
  • несватљиве 1
  • несвест 1
  • несвестици 1
  • несвестицу 1
  • неспособан 1
  • несретна 8
  • несретне 9
  • несретни 1
  • несретним 2
  • несретница 1
  • несретно 3
  • несретног 1
  • несретној 3
  • несретном 1
  • несретну 5
  • Несрећа 1
  • несрећа 11
  • несреће 2
  • несрећи 10
  • несрећу 1
  • неста 2
  • нестаде 1
  • нестало 2
  • нестане 1
  • нестати 1
  • нестрплења 2
  • нестрплењем 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљењу 1
  • нестрпљиви 1
  • нестрпљиво 2
  • Несумњиви 1
  • несумњивим 2
  • несумњиво 2
  • несумњивог 1
  • неће 22
  • нећемо 1
  • Нећете 1
  • нећеш 1
  • Нећеш 1
  • Нећу 1
  • нећу 6
  • неугасно 1
  • неумитан 2
  • неумитне 1
  • неумитни 2
  • неупотребљив 1
  • неустрашив 1
  • неутешим 1
  • нехотично 4
  • нецелисходностима 1
  • нечег 3
  • нечега 5
  • нечије 2
  • нечисти 1
  • нечистој 1
  • нечистоту 1
  • нечувене 2
  • нечувени 1
  • нечувено 1
  • нечувеног 1
  • нешта 1
  • Нешто 1
  • нешто 81
  • ни 172
  • Ни 9
  • нигда 1
  • Нигде 1
  • нигде 6
  • ниже 3
  • нижим 1
  • низ 6
  • низа 1
  • низом 1
  • Није 16
  • није 243
  • Никад 4
  • никад 59
  • никада 1
  • никакаквој 1
  • никаква 1
  • никакве 3
  • никаквих 1
  • никакво 2
  • никаквој 1
  • никакву 1
  • никако 6
  • никле 1
  • нико 24
  • Нико 7
  • никог 5
  • никога 2
  • ником 6
  • нисам 27
  • Нисам 5
  • Ниси 3
  • ниси 5
  • ниске 1
  • ниским 2
  • ниског 2
  • Нисмо 1
  • нисмо 10
  • нисте 5
  • нису 32
  • Нити 1
  • нити 7
  • ништа 36
  • Ништа 4
  • но 51
  • Но 6
  • нов 4
  • нова 4
  • новајлија 1
  • новајлије 1
  • новац 2
  • Новац 2
  • новаца 1
  • нове 5
  • нови 2
  • новије 1
  • Новије 1
  • новим 1
  • новина 1
  • новинама 1
  • новине 11
  • Новине 2
  • нових 1
  • Ново 1
  • ново 2
  • новог 2
  • новога 1
  • новој 2
  • новом 1
  • новопронађени 1
  • нову 2
  • новцем 1
  • новци 1
  • новците 1
  • новчана 1
  • новчаних 1
  • нога 1
  • ногама 5
  • Ноге 1
  • ноге 4
  • ногу 6
  • ноже 2
  • ножем 1
  • ној 1
  • нокте 1
  • нокти 1
  • нос 2
  • Нос 3
  • носе 2
  • носи 5
  • носили 1
  • носовима 1
  • нотица 4
  • нотици 1
  • нотицу 7
  • Ноћ 1
  • ноћ 18
  • ноћас 3
  • ноћашње 1
  • ноћи 16
  • ноћити 1
  • ноћна 1
  • ноћу 1
  • ношењем 1
  • ну 1
  • нужна 1
  • нужне 1
  • нужно 6
  • нужност 2
  • нули 3
  • нумеру 2
  • њ 25
  • ње 14
  • Њега 10
  • њега 26
  • његов 25
  • Његов 7
  • његова 28
  • Његова 7
  • његове 26
  • Његове 3
  • његови 5
  • Његови 6
  • његовим 8
  • његових 6
  • Његово 10
  • његово 13
  • његовог 2
  • његовој 11
  • његовом 6
  • његову 17
  • Његуша 1
  • њежности 1
  • њезине 1
  • њему 24
  • Њему 6
  • њен 15
  • Њен 4
  • њена 17
  • Њена 5
  • њене 19
  • Њене 2
  • Њени 2
  • њени 4
  • њеним 4
  • њених 2
  • њено 12
  • Њено 3
  • њеног 7
  • Њеној 1
  • њеној 5
  • њеном 10
  • Њену 1
  • њену 18
  • њење 1
  • њим 13
  • Њима 1
  • њима 16
  • њиме 1
  • њине 3
  • њиног 1
  • њих 13
  • Њих 3
  • њихна 2
  • њихне 1
  • њихни 1
  • њихну 1
  • Њихов 2
  • њихов 7
  • њихова 8
  • њихове 4
  • Њихови 1
  • њихови 2
  • њихово 1
  • Њихово 1
  • њиховог 2
  • њиховој 3
  • Њихову 1
  • њој 24
  • Њој 5
  • Њом 1
  • њом 7
  • њу 15
  • Њу 7
  • о 108
  • О 24
  • оба 3
  • Оба 4
  • обавести 1
  • обавештавамо 1
  • обавља 1
  • обазирати 1
  • обазрив 2
  • обазриво 1
  • обале 1
  • обасипао 2
  • обасипати 1
  • обасипаше 1
  • обасјаше 1
  • обасуо 1
  • обасуто 1
  • обвезује 1
  • обвињени 1
  • обдари 2
  • Обе 3
  • обе 4
  • обелодани 1
  • обелоданила 1
  • обелоданило 1
  • обелоданио 1
  • обелодањују 1
  • обећала 1
  • обећања 1
  • обешена 1
  • обешењака 1
  • обешка 1
  • обзира 1
  • обзорју 1
  • Обиграо 1
  • обиђе 2
  • обилажењу 1
  • обилази 2
  • обим 1
  • обитавало 1
  • обичај 4
  • обичаја 1
  • обичне 2
  • обични 1
  • обично 18
  • обичној 1
  • Објава 1
  • објаву 2
  • објасни 2
  • објаснити 1
  • објашњења 2
  • објашњује 1
  • објективан 1
  • објективнији 1
  • облазио 1
  • облачак 1
  • оближњим 1
  • облик 9
  • облика 3
  • облику 2
  • облише 1
  • обневидио 2
  • обновио 1
  • обогати 1
  • обожава 1
  • обожавала 1
  • обожавам 1
  • обожалаца 1
  • обожаоца 1
  • обоје 1
  • Обоје 1
  • обојега 1
  • Обојици 1
  • обојицу 1
  • обори 1
  • оборила 1
  • оборили 1
  • оборио 2
  • обрадовала 1
  • обрадовали 1
  • обрадовало 5
  • обрадовао 2
  • образ 3
  • образа 2
  • образине 2
  • образином 1
  • образину 2
  • образован 1
  • образованом 1
  • образованости 2
  • образовања 2
  • образовање 1
  • образом 1
  • образу 2
  • образује 1
  • обрали 1
  • обрасле 1
  • обраслом 2
  • обраћао 2
  • обраћати 1
  • обрва 3
  • обрве 2
  • обрнуле 1
  • обрнутом 2
  • обронку 1
  • обрт 2
  • обрта 1
  • обртном 1
  • обрту 1
  • обувен 1
  • обузео 1
  • обукла 1
  • обути 1
  • обућа 1
  • обуће 1
  • Обуците 1
  • обуче 1
  • обучен 1
  • обучена 2
  • обучене 2
  • обучени 1
  • обучених 1
  • Ова 14
  • ова 51
  • Овај 22
  • овај 75
  • овакав 1
  • овакве 1
  • овакви 1
  • оваквим 3
  • Оваквог 1
  • Овакву 2
  • оваке 2
  • Оваки 1
  • оваки 2
  • оваким 2
  • овако 18
  • Овако 7
  • оваковим 1
  • овакових 1
  • Оваком 1
  • оваку 1
  • овамо 1
  • овдашњи 1
  • овдашњој 1
  • Овде 11
  • овде 27
  • ове 44
  • Ове 7
  • овејану 1
  • оверену 1
  • ови 12
  • Ови 9
  • Овим 2
  • овим 38
  • овима 5
  • ових 8
  • овлашћен 1
  • Ово 84
  • ово 99
  • овог 41
  • Овог 5
  • овога 28
  • Овога 3
  • Овој 1
  • овој 21
  • овоје 1
  • оволико 1
  • Оволико 1
  • оволиком 1
  • оволику 2
  • овом 59
  • Овоме 1
  • овоме 10
  • ову 33
  • Ову 6
  • овца 1
  • овчијој 1
  • огањ 1
  • Огист 54
  • Огиста 4
  • Огисте 2
  • Огистов 3
  • Огистове 2
  • Огистових 2
  • Огистово 1
  • Огистовом 1
  • Огисту 5
  • огласи 2
  • огласиле 3
  • огласио 1
  • огласити 1
  • огледало 1
  • огледаше 2
  • оглође 1
  • огорчења 1
  • ограђена 1
  • ограничимо 1
  • огрезла 1
  • огрешила 1
  • огрешио 1
  • огрлица 20
  • ОГРЛИЦА 3
  • Огрлица 4
  • огрлице 7
  • огрлици 12
  • огрлицом 2
  • Огрлицу 1
  • огрлицу 22
  • огрнут 2
  • огромна 1
  • огромне 2
  • огромно 1
  • огромној 1
  • огртачем 1
  • огумаста 1
  • огумастим 1
  • од 341
  • Од 43
  • ода 1
  • одавде 1
  • одавна 1
  • Одавно 1
  • одавно 4
  • одаганало 1
  • одазва 1
  • одакле 4
  • одан 1
  • одана 1
  • одао 1
  • одбацио 1
  • одбије 2
  • Одбио 1
  • одбити 2
  • одбор 1
  • одборе 1
  • одбору 1
  • одбранама 1
  • одбране 1
  • одбрани 1
  • одбранио 1
  • одбрану 2
  • одвајала 1
  • одведе 1
  • одведем 1
  • одведена 2
  • одведоше 1
  • одведу 1
  • одвезоше 1
  • одвела 2
  • одвело 1
  • одвећ 14
  • одвише 4
  • одводи 1
  • одвратности 1
  • одговара 3
  • Одговарајте 1
  • одговарају 1
  • одговарали 1
  • одговарам 1
  • Одговор 1
  • одговор 5
  • одговора 1
  • одговори 42
  • одговорила 3
  • одговорима 2
  • одговоримо 2
  • одговорио 7
  • одговорити 2
  • одговорно 1
  • одговорност 3
  • одговорности 1
  • одговору 1
  • одгоненута 1
  • одгоненути 3
  • Оде 1
  • оде 15
  • одевајте 1
  • одевен 1
  • одевено 1
  • одежде 1
  • оделења 1
  • одело 2
  • одељења 1
  • одељење 1
  • одем 2
  • Одемо 1
  • одене 1
  • Оди 1
  • одиста 3
  • одлазе 1
  • одлази 1
  • одлазила 1
  • одлазили 3
  • одлетио 1
  • одлична 1
  • одличним 2
  • одма 2
  • Одма 3
  • одмах 24
  • Одмах 3
  • одмора 1
  • одмори 1
  • одморим 1
  • одморите 1
  • однегована 1
  • однекуд 1
  • однели 1
  • однео 1
  • однесе 2
  • однети 1
  • однос 1
  • односе 1
  • односи 3
  • односили 1
  • односу 1
  • одобрава 2
  • одобравала 1
  • одобравање 6
  • одобравањем 1
  • одобрењу 1
  • Одобрите 1
  • одох 4
  • одоцнио 1
  • Одоцнио 1
  • одоше 2
  • одпустио 1
  • одпутовала 1
  • одреде 1
  • одреди 1
  • одредила 1
  • одредимо 1
  • одредио 1
  • одредити 1
  • одређен 1
  • одређени 2
  • одређено 2
  • одређеном 1
  • одређивало 1
  • одређивао 2
  • одређивати 1
  • Одређује 1
  • одређује 2
  • одрекла 1
  • одрече 1
  • одржала 3
  • одржали 3
  • одржана 1
  • одржао 2
  • одржи 1
  • одсести 1
  • одспавати 1
  • одужим 1
  • одужити 1
  • одузели 1
  • одузме 3
  • одушевљењем 2
  • ожали 1
  • ожалошћеном 1
  • ожалошћење 1
  • ожени 1
  • Оженио 1
  • оживљавају 1
  • оживљује 1
  • озбиљан 4
  • озбиљна 2
  • озбиљне 1
  • озбиљније 1
  • озбиљнијем 1
  • озбиљно 2
  • озбиљношћу 1
  • оздрави 1
  • означаваху 1
  • означена 1
  • означени 2
  • окамењен 2
  • окејану 1
  • окићено 1
  • оклепана 1
  • око 28
  • Око 5
  • окове 1
  • околности 2
  • околностима 2
  • оком 3
  • окореле 1
  • окрене 2
  • окрену 1
  • окренула 1
  • окренули 1
  • окренуо 3
  • окренути 2
  • окренутим 1
  • окретала 1
  • окретао 1
  • окрете 9
  • окретох 1
  • Окрећите 1
  • окриље 1
  • окрњак 1
  • округле 1
  • округлине 1
  • окружени 1
  • Октава 1
  • Октаву 2
  • октобра 1
  • оку 1
  • окужена 1
  • окужила 1
  • окуњио 1
  • окупе 1
  • окупу 1
  • окуражише 1
  • олакшицу 1
  • оличена 1
  • оличено 2
  • олтар 2
  • олтаром 1
  • олујина 1
  • олујини 1
  • омању 1
  • омарине 1
  • омашка 1
  • омиљена 2
  • омрзао 1
  • омрзох 1
  • омркао 1
  • омркнемо 2
  • омркоше 1
  • он 193
  • Он 244
  • она 157
  • Она 174
  • Онај 5
  • онај 67
  • онака 2
  • онаква 3
  • онакве 2
  • онакви 2
  • онаквом 1
  • онакву 1
  • онаки 1
  • онако 30
  • онаког 1
  • онаком 1
  • онаку 3
  • Онамо 1
  • онамо 5
  • Онда 12
  • онда 84
  • ондашње 4
  • ондашњег 2
  • ондашњи 1
  • ондашњих 1
  • Оне 13
  • оне 45
  • онемило 1
  • онесвешћена 1
  • онеспособио 1
  • Они 50
  • они 51
  • оним 10
  • оних 18
  • онје 1
  • Оно 30
  • оно 79
  • Оног 1
  • оног 40
  • онога 3
  • оној 13
  • оноликој 1
  • оном 8
  • Ономад 1
  • ономадашњи 1
  • ономе 5
  • Онора 1
  • ону 17
  • опа 1
  • опадања 1
  • опадаш 1
  • опажати 1
  • опази 2
  • опазила 5
  • опазило 1
  • опазио 1
  • опазити 2
  • опазише 1
  • опале 1
  • опали 1
  • опалој 1
  • опалу 1
  • опанака 1
  • опаснија 1
  • опасније 1
  • опасно 1
  • опасној 1
  • опасност 4
  • опевани 1
  • опела 1
  • опело 1
  • опелу 2
  • опера 1
  • операма 1
  • Опет 1
  • опет 74
  • опили 1
  • опирала 1
  • Опис 1
  • опис 2
  • Описао 1
  • описао 2
  • описати 3
  • описивати 1
  • Опити 1
  • опише 1
  • опкладио 2
  • опљачкају 1
  • опозиционим 1
  • опојао 1
  • опојати 1
  • опомену 1
  • опоменути 1
  • опомиње 6
  • опомињем 1
  • опорави 1
  • опоравио 1
  • оправио 1
  • опрезу 2
  • опржен 1
  • опржена 2
  • опржено 1
  • опробан 1
  • опровргнем 1
  • опровргнеш 1
  • Опрости 1
  • опрости 6
  • опростимо 1
  • Опростите 1
  • опростити 1
  • опроштај 1
  • опстанка 1
  • опстати 1
  • оптужена 1
  • оптужене 1
  • оптужени 1
  • оптуженике 1
  • оптуженику 1
  • оптужи 1
  • оптуживању 1
  • оптужује 1
  • оптужујете 1
  • опходи 1
  • опхођењу 1
  • опширнија 1
  • опширности 1
  • општа 1
  • опште 5
  • општег 2
  • Општи 1
  • општим 1
  • општина 1
  • општинска 2
  • општој 1
  • органа 1
  • организам 1
  • организма 1
  • органских 1
  • орђиналан 1
  • оре 1
  • оригинална 1
  • оригиналним 1
  • оригиналног 1
  • оружје 2
  • оружјем 1
  • Осам 1
  • осам 2
  • осама 1
  • Осама 1
  • осаме 1
  • осами 2
  • осаму 3
  • осванемо 2
  • освануо 1
  • освануше 1
  • осведочи 2
  • осведочили 1
  • осведочио 1
  • осведочити 2
  • осветила 1
  • осветлао 1
  • осветљаваше 1
  • осветнички 1
  • освештан 1
  • освештана 2
  • освештано 1
  • осети 2
  • осетило 1
  • осетио 4
  • осетити 1
  • осетљивости 1
  • осећаји 1
  • осећања 2
  • осећање 1
  • осече 1
  • осигурају 1
  • осигурало 1
  • осим 1
  • оскрнаве 1
  • оскрнави 1
  • оскудевају 1
  • ослања 1
  • ослањам 1
  • ослепи 1
  • ослонити 2
  • осмејак 10
  • осмели 1
  • осмехом 1
  • основан 1
  • основану 1
  • основе 1
  • основи 1
  • основне 3
  • основу 8
  • особењак 3
  • особењака 1
  • особина 1
  • особине 1
  • особит 1
  • Особита 1
  • особите 2
  • особити 2
  • особитим 4
  • особито 2
  • особитој 2
  • особитом 3
  • оспе 1
  • осредњег 1
  • оста 6
  • Остави 1
  • остави 9
  • оставила 5
  • оставимо 1
  • оставио 3
  • оставите 2
  • оставити 5
  • оставка 2
  • оставке 1
  • оставља 3
  • остављају 1
  • Остављајући 1
  • остављајући 2
  • остављала 1
  • остављам 7
  • остављаш 1
  • остављен 1
  • остављене 1
  • остављених 1
  • остаде 1
  • остадосмо 1
  • остадох 1
  • остадоше 1
  • остајали 1
  • остајало 1
  • остајао 2
  • остаје 7
  • Остајем 1
  • остају 1
  • остала 8
  • остале 2
  • остали 7
  • осталим 1
  • осталих 2
  • остало 7
  • осталог 1
  • осталом 11
  • осталу 1
  • остане 4
  • останем 1
  • останемо 1
  • останеш 1
  • Остао 1
  • остао 7
  • остатак 1
  • остати 5
  • остаћу 1
  • остаци 1
  • осуде 1
  • осудимо 1
  • осудити 2
  • осуђен 1
  • осуђени 1
  • осуђивали 1
  • осуђивано 1
  • осуђује 1
  • осуђујем 1
  • отац 15
  • отаџ 1
  • отаџбина 1
  • отаџбине 3
  • отаџбини 2
  • отаџбину 8
  • отвара 1
  • отварала 1
  • отворен 1
  • отворена 5
  • отворене 1
  • отворено 5
  • отворену 1
  • Отвори 5
  • отвори 7
  • отворила 5
  • Отворили 1
  • отворим 1
  • Отворим 1
  • отворимо 1
  • отворио 1
  • отворити 1
  • отворише 11
  • отегнутим 1
  • отео 1
  • отима 1
  • отимају 1
  • отимала 1
  • отимати 1
  • отимаху 1
  • отимаш 1
  • отимаше 1
  • отићи 4
  • отишао 6
  • отишла 1
  • отишли 3
  • отишло 1
  • откопавати 1
  • откривена 1
  • Открије 1
  • откријем 1
  • открића 1
  • открићу 1
  • откуд 2
  • Откуд 2
  • откупи 1
  • отлен 3
  • отме 1
  • отмен 1
  • отмена 1
  • отмене 1
  • отмени 2
  • отменије 1
  • отменијих 1
  • отменим 3
  • отмених 1
  • отмено 2
  • отмеш 1
  • отму 4
  • отпадака 1
  • отпоје 1
  • отпор 2
  • отпоче 1
  • отпочео 2
  • отпочета 1
  • отпусти 1
  • отпутова 1
  • отрован 1
  • отровао 1
  • отровних 2
  • отровно 2
  • отрчао 1
  • отрчати 1
  • отрчи 1
  • Отрчим 1
  • отуд 1
  • Отуд 3
  • отурила 1
  • официри 1
  • Ох 9
  • охоле 1
  • охоло 5
  • охолу 1
  • Оца 1
  • оца 21
  • оцем 1
  • оцени 3
  • оцену 1
  • оцу 3
  • очајава 1
  • очајнички 2
  • очајно 2
  • очама 1
  • очаравају 1
  • очевидне 1
  • очевидним 1
  • Очевидно 1
  • очевидно 5
  • очеву 1
  • очекивању 1
  • очешљана 1
  • очи 36
  • Очи 4
  • очију 14
  • очима 21
  • очинство 4
  • очицама 1
  • Очњи 1
  • очњи 2
  • очух 3
  • очуха 2
  • оштетила 2
  • оштећен 1
  • оштећена 1
  • оштрији 1
  • оштрију 1
  • оштро 1
  • оштру 1
  • П 75
  • па 141
  • Па 38
  • пада 1
  • падале 1
  • Падало 1
  • падао 1
  • Паде 2
  • паде 6
  • Падне 2
  • паднем 1
  • падну 1
  • пажње 5
  • пажњом 5
  • пажњу 3
  • пазар 2
  • пазаре 1
  • пази 2
  • пазио 3
  • паклени 1
  • пакосни 1
  • Пакосни 1
  • пакосно 1
  • пакост 8
  • пакости 1
  • пакошћу 1
  • пала 5
  • пали 1
  • пало 2
  • палој 1
  • памеметније 1
  • памет 3
  • паметан 2
  • памети 7
  • паметна 1
  • паметни 1
  • паметнија 1
  • паметно 2
  • памећу 9
  • памти 1
  • памтим 8
  • памуком 1
  • панцир 1
  • пања 1
  • пао 6
  • папо 1
  • пар 1
  • пара 8
  • параброд 1
  • параграф 1
  • параграфа 1
  • параграФима 1
  • парама 1
  • парате 2
  • парбила 1
  • паре 16
  • пари 1
  • парица 2
  • паркови 1
  • парламентима 1
  • парница 6
  • парнице 6
  • парници 7
  • парницом 1
  • Парницу 2
  • парницу 7
  • парничар 1
  • парничара 1
  • Парничари 1
  • парничари 3
  • парничарима 3
  • парнична 1
  • парничне 1
  • парничну 1
  • парох 1
  • парохија 1
  • Парохија 1
  • парохијани 2
  • парохије 2
  • парохији 2
  • парохију 1
  • партајско 1
  • партија 1
  • партије 3
  • партији 4
  • партијом 1
  • партију 2
  • пару 7
  • пасош 2
  • пастир 1
  • пасторка 1
  • пати 3
  • патим 1
  • Патите 1
  • Патња 1
  • патње 1
  • патриотског 1
  • патриотској 1
  • паузе 1
  • паше 1
  • пева 1
  • певано 1
  • певања 1
  • певању 1
  • певао 1
  • певачка 1
  • певаш 1
  • певушио 1
  • певушити 1
  • пегу 1
  • педантан 1
  • пентарећи 1
  • перје 1
  • перју 1
  • перо 2
  • песак 1
  • песка 1
  • песмица 1
  • песмицу 1
  • песму 2
  • песница 1
  • песницом 1
  • Пет 1
  • пет 7
  • пета 1
  • Петар 10
  • пете 1
  • пети 2
  • петнајест 1
  • петоро 1
  • Петра 6
  • пећи 1
  • печатом 1
  • печеним 1
  • печено 4
  • печеног 2
  • печену 1
  • пигмеју 1
  • Пиже 1
  • пијаца 1
  • пијететом 1
  • пиљити 1
  • Пиринеја 1
  • Пис 1
  • писала 1
  • писали 1
  • писало 2
  • писамце 1
  • писан 1
  • писано 1
  • писао 8
  • писку 1
  • писма 3
  • писманце 1
  • Писманце 1
  • писмо 12
  • писну 1
  • писнуло 1
  • пита 2
  • Питајте 2
  • питају 2
  • питала 1
  • питали 2
  • питам 2
  • питања 10
  • питање 16
  • питањем 1
  • питањима 2
  • питате 2
  • питати 3
  • питаху 2
  • Питаш 1
  • питаш 3
  • питома 1
  • питомац 1
  • пиће 2
  • пицу 1
  • пише 5
  • пишем 1
  • пиши 1
  • пишманити 1
  • пиштале 1
  • пиште 1
  • пиштите 1
  • плавкасте 1
  • плаво 1
  • плази 1
  • плакала 4
  • плакали 1
  • Плакао 1
  • плакао 6
  • плакати 3
  • пламен 2
  • пламичака 1
  • план 2
  • планини 1
  • планинског 1
  • планове 1
  • планови 1
  • плану 1
  • планула 1
  • плануцала 1
  • пласт 1
  • платама 1
  • плати 4
  • платим 1
  • Платим 1
  • платити 1
  • платну 1
  • плату 2
  • плаћа 1
  • плаћала 2
  • плаћале 1
  • плаћамо 1
  • плаћао 1
  • плач 6
  • плача 6
  • плаче 1
  • плачем 1
  • плачи 1
  • плачни 1
  • плачу 1
  • плашили 1
  • племенита 3
  • племените 1
  • племенитог 1
  • племенитом 1
  • племенитости 1
  • племић 3
  • племића 3
  • племићака 1
  • племићи 1
  • племићска 1
  • племићске 2
  • племићских 1
  • племићско 1
  • племићу 2
  • племства 2
  • племство 2
  • плива 1
  • плотом 1
  • пљује 1
  • по 221
  • По 27
  • побегне 1
  • победа 1
  • победе 1
  • победоносно 1
  • победу 1
  • побеже 1
  • побија 1
  • побледио 1
  • побожно 2
  • побожношћу 3
  • побочне 2
  • побочној 1
  • побрину 1
  • побуда 2
  • повела 1
  • повео 8
  • поверавала 1
  • повере 1
  • поверено 1
  • повери 1
  • поверила 2
  • повериоци 1
  • поверљиво 2
  • поветарац 1
  • пови 1
  • повика 28
  • повикала 6
  • повикали 1
  • повикао 5
  • повикати 1
  • повикаше 2
  • повичем 1
  • повичи 1
  • повода 1
  • повољан 1
  • повољна 1
  • поврати 3
  • повратило 1
  • повратио 3
  • повратку 1
  • повратљиво 1
  • повратне 1
  • повраћа 1
  • повраћено 1
  • поврви 1
  • повреди 1
  • површини 1
  • повукао 2
  • повукли 1
  • повуци 1
  • повуче 1
  • погађа 1
  • Погађа 1
  • погазио 1
  • поглед 14
  • Погледа 2
  • погледа 20
  • Погледај 1
  • погледај 3
  • Погледајте 3
  • погледају 1
  • погледајући 1
  • погледала 6
  • погледали 3
  • Погледам 1
  • погледам 2
  • погледамо 1
  • погледао 5
  • погледати 2
  • погледаше 1
  • погледе 1
  • Погледи 1
  • погледи 13
  • погледима 1
  • погледом 4
  • погледу 8
  • погоде 1
  • погоди 4
  • погодила 1
  • погодило 1
  • погодим 1
  • погодио 1
  • погодити 3
  • погођен 2
  • погођена 1
  • погорела 1
  • погрбљен 1
  • погрбљена 1
  • погрбљених 1
  • погрда 1
  • Погреб 1
  • погреб 2
  • погрешено 1
  • погубио 1
  • погубљене 1
  • погурен 2
  • Под 2
  • под 44
  • подај 2
  • подалеко 2
  • подари 1
  • подвалаџија 1
  • подвели 1
  • подгриза 1
  • подејствовати 1
  • поделе 2
  • поделио 1
  • поделити 1
  • подељено 1
  • подигао 2
  • подигло 1
  • подигнут 2
  • подигнути 1
  • подиго 1
  • подиже 1
  • Подиже 1
  • подизати 1
  • подједнака 1
  • подједнако 1
  • подкраде 1
  • подлаци 1
  • подлежи 2
  • подлост 1
  • подлости 1
  • подметања 2
  • подметао 1
  • подмећеш 1
  • подмиривању 1
  • подмладак 1
  • Подмладак 1
  • подмлатка 2
  • подмлатку 1
  • подмукао 1
  • подне 11
  • поднео 1
  • поднети 1
  • поднеће 1
  • подножја 1
  • подножју 1
  • подноси 1
  • подносила 1
  • подносили 1
  • подобних 1
  • подобно 1
  • подозриво 2
  • подписује 1
  • подписују 1
  • подпуно 1
  • подржава 1
  • подругљиво 2
  • подудара 1
  • подударао 1
  • подударе 1
  • подузима 1
  • пође 4
  • пођем 2
  • пођи 1
  • Пођи 2
  • пођоше 2
  • пођу 2
  • позадуго 1
  • Позвала 1
  • позван 1
  • позвао 3
  • Позваћу 1
  • поздравише 3
  • позив 4
  • позива 1
  • Позива 1
  • позивајући 1
  • позивам 1
  • позивао 3
  • позивати 1
  • позиве 1
  • позиву 1
  • позитивно 2
  • позиције 1
  • позлаћеним 1
  • позна 3
  • познавала 3
  • познавали 1
  • познавању 1
  • познавао 2
  • познаду 1
  • познаје 4
  • познајем 4
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • познају 2
  • познала 2
  • познало 3
  • познам 2
  • познаник 1
  • познаника 1
  • познанике 1
  • познаници 3
  • познаницима 1
  • познања 1
  • Познао 1
  • познао 11
  • позната 2
  • познате 1
  • познати 8
  • познатим 1
  • познато 1
  • познатог 1
  • познату 2
  • познаће 1
  • позове 1
  • позовем 1
  • Позовите 1
  • позоришних 1
  • позориштима 1
  • поиште 2
  • појава 2
  • појаве 1
  • појави 4
  • појавила 2
  • појавило 2
  • појавима 1
  • појавио 2
  • појавиш 1
  • појавише 1
  • појављује 1
  • појам 1
  • појаса 2
  • поједина 2
  • појединаца 1
  • појединих 1
  • појединости 2
  • појела 1
  • појео 1
  • појести 1
  • појма 1
  • појмити 1
  • појмови 1
  • појмовима 1
  • појурио 1
  • пок 67
  • покаже 2
  • Покажите 1
  • покажу 1
  • показа 2
  • показала 2
  • показало 2
  • показао 10
  • показати 2
  • показаше 1
  • показивали 1
  • показивао 1
  • показиваху 1
  • показиваше 2
  • показују 1
  • покајнице 1
  • покварена 1
  • поквареност 1
  • покварености 1
  • покварити 1
  • поклањала 1
  • поклони 7
  • поклоним 1
  • поклонио 2
  • покоја 1
  • покојне 4
  • покојни 3
  • покојник 1
  • покојника 1
  • покојникову 1
  • покојнику 1
  • покојница 2
  • покојнице 8
  • покојници 3
  • покојницом 1
  • покојницу 1
  • покојничин 1
  • покојничина 1
  • покојног 7
  • покондирену 1
  • покоси 1
  • покрет 3
  • покретном 1
  • покреће 1
  • покри 1
  • Покри 1
  • покрива 1
  • покривен 3
  • покривених 1
  • покрило 1
  • покропила 1
  • покуњеним 1
  • покупите 1
  • покусати 1
  • покушај 2
  • покушала 1
  • покушано 1
  • пола 13
  • полагали 1
  • полагано 1
  • полазак 1
  • полазна 1
  • Полако 1
  • полако 13
  • поласка 1
  • поласку 2
  • полета 1
  • полети 1
  • полетим 1
  • полетио 1
  • политика 1
  • политике 1
  • политичке 2
  • политички 1
  • политичким 2
  • политичких 2
  • политичне 1
  • Политичне 1
  • политични 6
  • политичним 2
  • политичног 3
  • политичном 1
  • полицајац 2
  • полицијски 1
  • половини 2
  • положај 5
  • положаја 9
  • положају 2
  • положаре 1
  • положен 1
  • положи 2
  • положио 1
  • поломе 1
  • полу 2
  • полугласно 1
  • полудела 1
  • полуделих 1
  • Полуди 1
  • полуди 4
  • полудила 1
  • полумесец 1
  • полумесеца 6
  • полумесецом 1
  • полумртву 1
  • Полутанство 1
  • поље 4
  • пољско 3
  • пољу 8
  • помагајте 1
  • помагала 1
  • помажу 1
  • помами 1
  • помамио 1
  • помене 1
  • поменули 1
  • поменути 1
  • поменутих 1
  • поменуто 1
  • помери 4
  • померила 3
  • померио 2
  • помињала 1
  • помињао 1
  • помињати 1
  • помиње 1
  • помисао 1
  • помисли 6
  • помислим 7
  • помислио 1
  • помислите 1
  • помишљала 1
  • помогао 2
  • помогло 1
  • помогнемо 1
  • поможе 1
  • помози 1
  • помоли 2
  • помолила 1
  • помолило 1
  • помолим 1
  • помолимо 1
  • помолити 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 5
  • помоћи 1
  • помоћник 1
  • Помоћу 2
  • помреше 1
  • помрле 1
  • помрчина 2
  • помрчини 1
  • помрчину 2
  • помути 1
  • помућене 4
  • помућеним 1
  • понављала 1
  • понашање 2
  • понашањем 1
  • понашао 1
  • понекад 1
  • понела 1
  • понео 2
  • понети 3
  • понижавао 1
  • понижена 1
  • пониженог 1
  • понижења 2
  • понижење 8
  • понижењу 2
  • понизила 1
  • понизили 1
  • понизио 1
  • понизити 1
  • Понизни 2
  • понови 2
  • понор 1
  • понос 3
  • поноса 2
  • поносе 1
  • поноћ 1
  • поноћна 3
  • поноћно 1
  • поношљивија 1
  • понуде 1
  • понуди 1
  • понудила 1
  • понудим 1
  • понудиш 1
  • понуђена 1
  • поодавно 1
  • попа 1
  • попадају 1
  • попак 1
  • попао 1
  • попи 1
  • попис 1
  • пописаше 1
  • поплавила 1
  • поплашена 1
  • поплашило 1
  • поплашио 1
  • поплаших 1
  • попреко 1
  • популарише 1
  • попуне 2
  • Попуњени 1
  • попусти 2
  • попуштајући 1
  • поражена 2
  • поразило 1
  • поранио 1
  • порасло 1
  • пордицу 1
  • поред 13
  • Поред 3
  • поредак 2
  • поређао 1
  • порекла 1
  • порекло 2
  • поремећаја 1
  • поремећајем 1
  • порицање 2
  • порицати 1
  • пориче 1
  • поричем 1
  • породило 1
  • породица 1
  • Породица 1
  • Породице 1
  • породице 8
  • породици 1
  • породицом 1
  • породицу 3
  • породична 2
  • породични 2
  • породичним 1
  • породично 2
  • порођају 2
  • поруку 1
  • поруше 1
  • порција 1
  • порцију 1
  • посаветовати 1
  • посао 9
  • посведочиће 1
  • поседала 1
  • поседаше 1
  • поседник 1
  • поседници 1
  • посејала 1
  • посета 2
  • посете 3
  • посети 6
  • посетили 1
  • посетило 1
  • посетим 1
  • посетише 1
  • посетои 1
  • посетом 2
  • посету 4
  • посећавали 1
  • посећавао 2
  • поскакаше 1
  • посла 8
  • посланик 4
  • посланика 6
  • посланике 1
  • посланици 4
  • послану 1
  • послао 1
  • После 18
  • после 30
  • последица 2
  • последице 2
  • последња 6
  • последње 5
  • Последње 5
  • последњег 1
  • Последњег 1
  • последњем 3
  • последњи 5
  • последњим 1
  • последњој 2
  • последњу 3
  • послетку 1
  • послове 1
  • пословима 2
  • пословнику 1
  • послом 1
  • послу 4
  • послуже 1
  • послужи 2
  • послужило 1
  • Послужитељ 1
  • послужитељ 5
  • послужитељи 1
  • послуша 1
  • послушала 1
  • послушност 1
  • посматрао 3
  • посматрати 1
  • посматрах 1
  • посмотри 1
  • посмртна 1
  • посмртни 1
  • посмртних 1
  • посмртно 3
  • посредно 2
  • посрну 1
  • посрнула 2
  • постави 1
  • поставила 1
  • поставили 1
  • поставио 1
  • поставити 2
  • поставке 1
  • постављао 1
  • постављени 1
  • постављено 1
  • постављеној 1
  • постаде 1
  • постадох 1
  • постајала 1
  • постајао 1
  • постаје 3
  • постала 2
  • постале 1
  • постали 2
  • постане 7
  • постану 1
  • Постао 1
  • постао 8
  • постар 1
  • постарати 1
  • постараше 1
  • постати 2
  • постељи 1
  • постељу 3
  • постигао 1
  • постигне 1
  • постигнула 1
  • постигнуће 1
  • постиди 1
  • постизавање 1
  • постићи 1
  • постоје 2
  • постојеће 2
  • постојећег 2
  • постоји 5
  • пострадао 1
  • поступ 1
  • поступили 1
  • поступим 1
  • поступка 3
  • поступке 2
  • посу 1
  • посукташе 1
  • посуло 1
  • потамњело 1
  • потврде 2
  • потврди 2
  • потврдили 1
  • потврдим 1
  • потврдио 1
  • потврдити 1
  • потврђиваше 1
  • потегли 1
  • потече 1
  • потиче 1
  • потичу 1
  • потка 1
  • потковичина 1
  • потку 1
  • потоком 1
  • потомака 1
  • потоњој 1
  • потоњу 1
  • потписа 1
  • потписао 1
  • потпомаже 1
  • потпреседника 1
  • потпуно 3
  • потраже 1
  • потражи 2
  • потражио 2
  • потражити 1
  • потреба 1
  • потребе 1
  • потребна 1
  • потребно 1
  • потребује 1
  • потрес 4
  • потреса 3
  • потресе 2
  • потресен 4
  • потресена 8
  • потресени 1
  • Потресени 1
  • потресеним 2
  • Потресенисте 1
  • потресено 2
  • потресла 1
  • потресоше 1
  • потресу 1
  • Потрошила 1
  • потрпезне 1
  • потуже 1
  • Потужи 1
  • потужио 1
  • потуљени 1
  • потуцају 1
  • поћи 2
  • поћута 1
  • поугодинама 1
  • поуздана 1
  • поуздања 1
  • поуке 1
  • поучи 1
  • похвала 1
  • походи 1
  • поцепана 1
  • почаст 1
  • почаствовани 1
  • почасти 2
  • Поче 1
  • поче 10
  • почела 10
  • почели 3
  • почело 3
  • почео 6
  • почета 1
  • почети 1
  • почетка 2
  • почетку 2
  • почеше 6
  • почине 1
  • почињаше 1
  • почиње 1
  • почињући 1
  • почне 3
  • почнем 1
  • почну 1
  • пошали 1
  • пошао 1
  • пошли 1
  • поштапа 1
  • поштедила 1
  • поштеђени 1
  • поштен 1
  • поштени 1
  • поштено 1
  • поштену 1
  • поштење 1
  • пошти 1
  • Пошто 3
  • пошто 6
  • поштована 1
  • поштоване 1
  • поштованој 1
  • поштовања 1
  • поштовање 3
  • поштоваоца 1
  • пошту 2
  • поштује 2
  • поштујем 2
  • поштујемо 1
  • права 26
  • правац 4
  • Правда 1
  • правда 4
  • правде 13
  • правди 1
  • правдом 1
  • правду 2
  • праве 5
  • праведна 1
  • праведне 1
  • праведни 2
  • праведног 1
  • праведној 1
  • праведну 4
  • прави 11
  • правила 1
  • правили 1
  • правим 1
  • правио 2
  • правица 2
  • правице 1
  • правици 1
  • правицом 1
  • правне 1
  • правник 3
  • правника 1
  • правним 2
  • правних 1
  • правницима 1
  • правничку 1
  • правног 7
  • правну 1
  • Право 1
  • право 31
  • правозаступник 5
  • правозаступника 3
  • правој 2
  • правом 2
  • правосуђу 1
  • праву 8
  • правцу 1
  • празне 2
  • празним 1
  • празну 1
  • практике 2
  • практикује 1
  • практици 2
  • прати 2
  • пратила 1
  • пратилац 1
  • пратим 1
  • пратио 2
  • Пратња 1
  • пратња 2
  • пратње 2
  • пратњи 1
  • пратњом 2
  • пратњу 2
  • прашини 1
  • прашину 1
  • праштам 1
  • праштамо 1
  • праштате 1
  • Прва 5
  • прва 9
  • првака 1
  • Прве 2
  • прве 7
  • првенче 1
  • првенчету 1
  • први 37
  • Први 6
  • првим 3
  • првих 5
  • прво 4
  • првог 10
  • првозаступниче 1
  • првозаступоик 1
  • првом 2
  • прву 1
  • Пре 2
  • пре 20
  • пребегао 1
  • пребијена 1
  • пребијене 4
  • пребледи 1
  • пребледила 1
  • Пребројимо 1
  • превалило 1
  • преварени 1
  • преварили 1
  • преварило 2
  • преварио 1
  • преварити 1
  • преведену 1
  • превеликој 1
  • превести 1
  • превидио 1
  • Преглед 1
  • прегледа 1
  • Прегледа 1
  • прегледати 1
  • прегледе 1
  • прегледи 1
  • прегонио 1
  • преграда 1
  • Пред 13
  • пред 60
  • преда 9
  • предавања 2
  • предавао 1
  • предавати 1
  • предаде 6
  • предадох 1
  • предаду 1
  • предајем 1
  • предају 1
  • предака 1
  • предала 1
  • предали 1
  • предало 2
  • предам 1
  • предао 4
  • предати 7
  • предвиђао 1
  • предвиђено 1
  • ПРЕДГОВОРА 1
  • предикатор 1
  • предлог 6
  • предлогом 1
  • предложени 1
  • предложио 1
  • предлозима 1
  • предмет 26
  • предмета 7
  • предмете 1
  • предмети 3
  • предметима 1
  • предметом 1
  • предмету 1
  • предомисли 2
  • предрасуде 2
  • председавао 1
  • председник 13
  • председника 10
  • председнику 2
  • представљао 1
  • предузео 1
  • предузећима 1
  • предузећу 1
  • предузимати 1
  • предузме 1
  • предузму 1
  • предусрете 1
  • предходно 1
  • пређе 4
  • пређем 2
  • преживи 1
  • преживим 1
  • преза 1
  • презадужио 1
  • презају 1
  • презала 1
  • президијал 1
  • Президијал 1
  • президијалима 1
  • президијалу 1
  • презиме 7
  • презимена 6
  • презименом 2
  • презирања 1
  • прекидати 1
  • прекиде 2
  • прекинули 1
  • преклињаше 1
  • преко 23
  • прекомерним 1
  • прекомерно 1
  • прекрасне 1
  • прекрасних 1
  • прекрасном 1
  • прелази 1
  • прелазио 1
  • прелетио 2
  • преливања 1
  • преливањем 2
  • Према 1
  • према 27
  • преминула 2
  • преминуо 2
  • пренеразио 2
  • пренос 1
  • пренуо 1
  • преовлада 1
  • преокренуле 1
  • преосвештенства 1
  • препирала 1
  • препирка 1
  • препирке 1
  • преписку 1
  • препишеш 1
  • препорођај 1
  • препорођаја 1
  • препоручивати 1
  • препоручили 1
  • препоручују 1
  • препреденији 1
  • преседник 38
  • преседника 18
  • преседниково 1
  • преседниковог 1
  • преседникову 1
  • преседником 1
  • преседнику 3
  • преседниче 1
  • преседничку 3
  • пресекао 1
  • пресели 2
  • пресецале 1
  • пресече 1
  • пресију 2
  • прескочио 1
  • прескупо 1
  • преставе 2
  • преставили 1
  • Преставимо 1
  • преставио 1
  • преставком 1
  • преставља 3
  • престављају 2
  • престављала 1
  • престављале 1
  • престављало 1
  • престављам 1
  • престављаше 4
  • престављен 2
  • преставници 1
  • преставништво 1
  • преставништву 3
  • престаје 2
  • престала 1
  • престанимо 1
  • престанте 1
  • престао 1
  • прести 1
  • престојећој 1
  • престолом 1
  • престолу 1
  • престонице 1
  • престоници 1
  • престрави 1
  • престравило 1
  • престрављена 2
  • преступе 1
  • преступи 1
  • пресуда 5
  • пресуде 4
  • пресуди 2
  • пресудио 2
  • пресудити 4
  • пресудом 1
  • пресуду 6
  • пресуђен 1
  • пресуђено 1
  • пресуђења 2
  • пресуђивању 1
  • пресуше 1
  • претвара 1
  • претворила 2
  • претворило 1
  • претворио 1
  • претерано 1
  • претерује 1
  • прети 1
  • претке 1
  • Претплатио 1
  • претпоставкама 1
  • претпостављати 1
  • претпостављени 1
  • претреса 1
  • претресала 1
  • претресали 4
  • претресла 1
  • претрпио 1
  • претурило 1
  • претурити 1
  • претходне 1
  • претходно 1
  • претци 1
  • прећи 1
  • прецењена 1
  • пречац 2
  • пречистимо 1
  • прешао 1
  • прешла 1
  • прешо 1
  • пржотином 1
  • при 16
  • При 3
  • прибавио 3
  • прибегавамо 1
  • прибележено 2
  • прибере 1
  • приближити 1
  • прибра 1
  • прибрао 1
  • привали 1
  • приватне 2
  • приватни 1
  • привидне 1
  • привидно 1
  • привикне 1
  • привремено 1
  • привремену 1
  • пригоде 1
  • придеве 1
  • придиже 1
  • приђе 5
  • призивао 1
  • признаје 1
  • признајем 4
  • призор 5
  • призори 1
  • прија 1
  • пријања 1
  • пријатан 2
  • пријатељ 10
  • пријатеља 20
  • пријатеље 9
  • пријатељи 16
  • пријатељима 2
  • пријатељске 1
  • пријатељски 1
  • пријатељству 1
  • Пријатељу 1
  • пријатељу 7
  • пријатно 1
  • прикрадали 1
  • прикупљати 1
  • прилепљена 2
  • прилепчива 1
  • прилика 6
  • приликама 7
  • Прилике 1
  • прилике 4
  • приликом 8
  • прилику 5
  • прилици 7
  • прилично 1
  • прилог 6
  • прилоге 1
  • приложеним 1
  • приложеног 1
  • прилози 1
  • примала 1
  • примам 2
  • примамо 1
  • примао 1
  • примата 1
  • примати 1
  • примедаба 1
  • примедби 1
  • примене 1
  • примени 1
  • примену 1
  • примењени 1
  • примењених 1
  • примењивао 1
  • примењује 1
  • примењују 1
  • примери 1
  • примети 7
  • приметила 1
  • приметили 2
  • приметим 1
  • приметио 4
  • приметити 2
  • приметиће 1
  • прими 9
  • примила 3
  • примили 1
  • примио 7
  • примите 2
  • примити 1
  • примљен 1
  • принесе 1
  • принцип 2
  • принципе 3
  • припада 4
  • припадали 1
  • припадао 2
  • припадне 1
  • припало 1
  • приповеда 1
  • приповедачку 1
  • приповетка 1
  • приповетци 1
  • припреме 1
  • Природа 1
  • природа 2
  • природе 5
  • природи 2
  • природна 2
  • природне 3
  • природни 1
  • природним 1
  • природу 1
  • присвоје 1
  • присилити 1
  • присмотру 1
  • присни 1
  • присном 1
  • приспала 1
  • пристав 2
  • пристава 2
  • Пристајем 1
  • пристане 1
  • пристанем 1
  • пристаништа 1
  • пристаниште 1
  • пристао 1
  • пристати 1
  • приступа 1
  • приступала 1
  • приступило 1
  • приступити 1
  • присуство 1
  • присуствовати 1
  • присуством 2
  • присуствује 2
  • притворства 3
  • Притворство 1
  • притежању 3
  • притекла 1
  • притеку 1
  • притећи 1
  • притискивала 1
  • притискивало 1
  • притискује 1
  • притисну 1
  • Притицао 1
  • притичемо 1
  • притјажава 1
  • притрча 1
  • прихвати 6
  • прихватио 1
  • прихватиће 1
  • прихода 2
  • Прича 1
  • ПРИЧА 1
  • прича 6
  • причај 1
  • Причајте 1
  • причајући 1
  • причала 1
  • Причала 1
  • Причало 3
  • причама 1
  • причање 1
  • причао 3
  • Причаћу 1
  • причаше 2
  • приче 2
  • Причекајмо 1
  • причи 1
  • причом 1
  • причу 6
  • пришао 1
  • пришије 1
  • пришипетље 1
  • прљавог 1
  • прљавој 2
  • пробијало 1
  • пробуди 3
  • пробудила 1
  • пробудио 3
  • провалије 2
  • провалију 1
  • провејавао 1
  • провела 2
  • провели 1
  • провео 2
  • проводи 1
  • проводио 1
  • провођења 1
  • провући 1
  • прогледа 2
  • прогледала 1
  • прогледам 1
  • прогнана 1
  • проговоре 1
  • проговори 6
  • проговорио 1
  • прогони 2
  • прогонили 1
  • прогонимо 1
  • програм 1
  • прогреса 1
  • прогресу 1
  • прогура 1
  • прогута 1
  • прода 4
  • Продавала 1
  • продавало 1
  • продавао 2
  • продавати 1
  • Продаја 2
  • продаје 2
  • продаји 1
  • продају 1
  • продало 1
  • продам 1
  • продао 3
  • продата 1
  • продате 1
  • продати 2
  • продатим 1
  • продужи 4
  • продужите 1
  • продужујемо 1
  • прође 10
  • Прође 2
  • прођоше 3
  • прођу 1
  • прождере 1
  • прождрла 1
  • прождро 1
  • прозаично 1
  • прозбори 3
  • прозборио 2
  • прозлило 1
  • прозор 2
  • прозора 3
  • прозоре 3
  • прозори 1
  • прозорима 1
  • прозором 1
  • прозору 1
  • произвела 1
  • произвео 1
  • производ 2
  • прокинуто 2
  • проклества 1
  • Проклета 2
  • проклета 5
  • проклете 5
  • проклетог 1
  • прокљуве 1
  • прокљувио 1
  • прокоментарише 1
  • прокопавали 1
  • пролажаше 1
  • пролаз 1
  • пролаза 1
  • пролази 3
  • пролазили 1
  • пролазним 1
  • пролазно 2
  • пролети 1
  • пролетњи 2
  • пролећа 2
  • пролеће 2
  • промена 1
  • проморога 1
  • промрмљала 1
  • промрмљао 1
  • промуклим 2
  • промуца 1
  • пронађете 1
  • проналазак 2
  • пронаћи 2
  • пронашао 1
  • пронео 1
  • проодња 1
  • пропадали 1
  • пропаде 3
  • пропадне 3
  • пропаднем 1
  • пропала 1
  • пропали 1
  • пропало 4
  • пропао 2
  • пропасне 1
  • пропаст 1
  • пропасти 2
  • пропио 1
  • пропис 2
  • прописа 2
  • прописују 1
  • пропраћена 1
  • проразговарамо 1
  • прорешетали 1
  • просијаци 1
  • просијачки 1
  • просјака 3
  • просјаци 1
  • просјацима 1
  • просјачење 1
  • просјачким 1
  • прославио 2
  • прослављена 1
  • прослављеној 1
  • прослови 1
  • прости 2
  • Просто 2
  • просто 3
  • пространој 1
  • прота 1
  • проте 1
  • протекла 1
  • Протест 1
  • протествује 1
  • протествујеш 1
  • протести 2
  • протестовао 1
  • против 21
  • противзаконитостима 1
  • противим 1
  • противна 1
  • противник 3
  • противника 4
  • противнике 1
  • противници 7
  • противно 2
  • противности 1
  • противу 2
  • протојереју 1
  • протокол 1
  • протолкује 1
  • протолкујеш 1
  • протом 1
  • протува 1
  • протурала 1
  • протури 1
  • протурио 2
  • проћи 4
  • проучавања 1
  • проучи 1
  • проучио 1
  • професор 4
  • професори 1
  • професорским 1
  • професорско 1
  • прохтева 3
  • процедура 1
  • Процес 2
  • процес 4
  • процеси 1
  • процесима 2
  • процесу 2
  • прочељу 1
  • прочита 4
  • прочитају 1
  • прочитала 1
  • прочитали 1
  • прочитао 2
  • прочиташе 1
  • прошао 3
  • прошапта 1
  • прошаптала 1
  • прошаптали 1
  • прошаптао 2
  • прошапташе 1
  • прошевини 5
  • прошла 1
  • Прошло 1
  • прошло 5
  • прошлог 1
  • Прошлост 1
  • прошлост 7
  • прошлости 1
  • Прошња 2
  • прошње 1
  • прошњу 1
  • прсне 1
  • прст 6
  • прстенчић 1
  • прстом 1
  • пртимо 1
  • пртљаг 1
  • прћијама 1
  • пружају 1
  • пружи 3
  • пружила 1
  • пружити 1
  • прут 3
  • прште 1
  • псетанце 1
  • психијатриста 6
  • психиратриста 1
  • психичка 1
  • птичицама 1
  • Публика 1
  • публика 5
  • публике 9
  • публику 2
  • публици 16
  • публициста 1
  • пузили 1
  • пука 2
  • пукоше 1
  • пуку 1
  • пун 12
  • пуна 3
  • пуне 4
  • пуним 2
  • пуних 4
  • пуно 15
  • пуноважан 3
  • пуноважна 1
  • пунолества 1
  • пунолетан 1
  • пуном 1
  • пуномоћник 1
  • пуномоћника 1
  • пуномоћнику 1
  • пуномоћство 1
  • пуноправан 2
  • пуноправна 1
  • пуну 2
  • пунцит 2
  • пунцита 1
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • пусти 2
  • пустила 1
  • пустињи 1
  • пустите 1
  • Пустите 1
  • пустити 2
  • пусто 1
  • пустог 1
  • пустој 1
  • пут 30
  • пута 24
  • путањи 1
  • путем 6
  • путер 1
  • путира 1
  • путни 1
  • путови 1
  • путу 4
  • пухор 1
  • пуцњаву 1
  • пушта 1
  • пуштан 1
  • пуштена 1
  • работници 1
  • раван 6
  • равна 6
  • равне 1
  • равни 1
  • равно 6
  • Рад 1
  • рад 8
  • рада 2
  • раде 4
  • радене 1
  • раденик 1
  • раденици 1
  • Ради 1
  • ради 22
  • радикалаца 1
  • радикална 1
  • радикалној 1
  • радила 1
  • радило 1
  • радим 3
  • радио 2
  • радионице 1
  • радионици 1
  • Радити 1
  • радити 4
  • радиш 1
  • радник 1
  • радници 1
  • Радња 1
  • радњу 2
  • радо 4
  • радовао 1
  • радознала 1
  • радознале 2
  • радознали 1
  • радознало 1
  • радозналости 3
  • радозналошћу 1
  • радознао 2
  • радост 5
  • радостан 1
  • радости 5
  • раду 4
  • радује 1
  • радујем 1
  • рађа 2
  • рађају 1
  • рађено 1
  • разастро 1
  • разбарушен 1
  • разбери 1
  • Разбери 1
  • разбијау 1
  • разбијаху 1
  • разбојника 2
  • Разбојници 1
  • разбокориле 1
  • разболео 1
  • разболи 1
  • разборита 1
  • разборито 1
  • разборитости 1
  • развалину 1
  • разведрила 1
  • развесели 1
  • развијали 2
  • развијање 1
  • развио 1
  • развлачи 1
  • развукао 1
  • развукли 1
  • развуче 5
  • развучених 1
  • развучено 1
  • разгалио 1
  • разгледаше 1
  • разговара 1
  • разговарала 1
  • разговарали 1
  • разговарао 1
  • разговетне 1
  • разговор 12
  • разговора 3
  • разговоре 2
  • разговорио 1
  • разговору 3
  • разгони 1
  • разграбе 2
  • разграбљена 2
  • раздваја 1
  • раздере 1
  • раздори 1
  • раздражено 1
  • раздраженом 1
  • раздраженост 1
  • раздражи 2
  • раздрешен 1
  • раздробљен 1
  • раздрузгам 1
  • разиђоше 1
  • разјарена 1
  • разјарени 1
  • разлике 3
  • разликовати 1
  • разлог 1
  • разлога 9
  • размажена 1
  • размер 1
  • Размислите 1
  • размислити 1
  • размишљања 1
  • размотри 1
  • размотрио 1
  • разна 1
  • разне 3
  • разним 3
  • разних 1
  • разнобојним 1
  • разнобојних 1
  • разноврсно 1
  • разноликом 1
  • разносач 1
  • разоравала 1
  • разорио 1
  • разред 1
  • разређени 1
  • разрешим 1
  • разрушене 1
  • разуздано 1
  • разуме 15
  • Разуме 6
  • разумевање 2
  • разумевањем 1
  • разумевао 1
  • разумели 1
  • Разумем 1
  • разумем 5
  • разумемо 2
  • разумео 9
  • разумете 1
  • разумети 2
  • разумеће 1
  • Разумећете 1
  • разумите 1
  • разумљиво 1
  • разумне 1
  • разумно 2
  • разуму 1
  • рајске 1
  • ракола 1
  • раме 1
  • раменима 1
  • рана 2
  • ранга 2
  • ране 2
  • ранијег 1
  • ранитељку 1
  • Рано 1
  • рано 4
  • раног 1
  • рану 1
  • рапаво 1
  • рапорте 1
  • расветљавао 1
  • раскошлука 1
  • раскрстио 1
  • расле 1
  • расматрања 1
  • распаљује 1
  • распетије 6
  • распитала 1
  • распитивао 1
  • распитују 1
  • располаже 1
  • расположен 1
  • расположено 2
  • расположење 4
  • расположењу 2
  • расправама 1
  • расправе 1
  • Расправе 1
  • расправи 1
  • расправља 1
  • расправљани 1
  • распрода 1
  • распуштена 1
  • растајати 1
  • растајемо 2
  • растају 1
  • растанак 2
  • растанку 2
  • растати 2
  • раствара 1
  • расту 1
  • растурени 1
  • растурише 1
  • рачун 6
  • рачуна 6
  • рачунати 1
  • рачуне 2
  • рачуну 3
  • раширеним 1
  • рашта 2
  • рашчисте 1
  • рвала 1
  • рђав 1
  • рђава 1
  • рђаве 2
  • рђавих 2
  • реверс 1
  • Револуција 1
  • револуција 6
  • револуције 13
  • револуцији 2
  • ревулиције 1
  • регулатор 1
  • Ред 1
  • ред 6
  • реда 5
  • редак 2
  • редовима 1
  • Редовни 1
  • редовно 3
  • реду 5
  • ређати 1
  • ређе 2
  • резон 5
  • резоноваше 1
  • резонују 1
  • Резултат 1
  • резултат 2
  • резултата 2
  • Рекао 1
  • рекао 24
  • рекла 11
  • рекле 1
  • рекли 4
  • рекло 2
  • рекне 5
  • рекнем 4
  • рекосте 1
  • рекох 4
  • рекоше 1
  • Рекоше 1
  • реку 1
  • ремети 1
  • реп 1
  • ретка 1
  • ретке 5
  • ретко 2
  • ретког 1
  • ретком 1
  • реткост 3
  • рећи 41
  • рецеписе 1
  • рецепт 3
  • рецепти 1
  • реци 1
  • Реци 1
  • реците 1
  • реч 28
  • Рече 2
  • рече 76
  • речем 1
  • речено 1
  • Речи 1
  • речи 38
  • речима 1
  • речника 1
  • речнику 1
  • речу 1
  • решава 2
  • решавајуће 1
  • решавало 1
  • решавао 1
  • решења 2
  • реши 1
  • решила 1
  • решили 1
  • решимо 1
  • решио 3
  • Ривијер 29
  • Ривијера 35
  • Ривијери 2
  • Ривијером 1
  • Ривијеру 7
  • ридања 2
  • ридањем 1
  • ритом 1
  • Ришар 2
  • роав 2
  • роб 1
  • Роб 1
  • роба 1
  • робе 3
  • роби 1
  • робу 3
  • рогатим 1
  • рогату 1
  • Род 1
  • род 2
  • рода 3
  • родили 1
  • родило 1
  • родио 4
  • родитеља 4
  • родитеље 2
  • родитељи 1
  • родити 2
  • родну 1
  • родољуб 1
  • роду 5
  • рођајем 1
  • Рођак 1
  • рођак 3
  • рођака 2
  • Рођаку 1
  • рођен 4
  • рођена 1
  • рођене 3
  • рођени 1
  • рођеним 1
  • рођено 4
  • рођеног 1
  • рођеној 1
  • рођеном 1
  • рођену 1
  • рођења 2
  • рођење 1
  • Розета 4
  • Розети 20
  • ројеви 1
  • роман 1
  • романа 2
  • романиста 1
  • роману 2
  • роч 1
  • рочишта 1
  • рочиште 3
  • рочишту 1
  • Роше 5
  • Рошефукол 1
  • руански 1
  • рубина 3
  • рубини 2
  • рубинима 5
  • рубља 1
  • рубриком 1
  • рубрици 1
  • руга 1
  • ружно 1
  • Рука 1
  • рука 12
  • рукавице 1
  • рукама 10
  • руке 10
  • руком 8
  • рукопис 3
  • рукописа 1
  • рукописи 1
  • рукописом 2
  • рукотворина 2
  • руку 22
  • рукује 1
  • Рул 11
  • Рула 7
  • Рулом 1
  • Рулу 4
  • руменило 1
  • руњавих 1
  • руњастих 1
  • рухо 1
  • руци 2
  • руча 2
  • ручавају 1
  • ручак 3
  • ручало 1
  • ручам 1
  • ручка 2
  • ручком 1
  • руши 2
  • рушила 1
  • с 226
  • С 32
  • са 107
  • Са 3
  • саберемо 1
  • сабици 1
  • сабље 1
  • саборној 1
  • сабрале 1
  • Сав 2
  • сав 8
  • Саван 13
  • савео 2
  • савесном 1
  • савест 1
  • савестан 1
  • савести 2
  • савет 3
  • савета 1
  • саветима 1
  • саветовали 1
  • саветовањем 1
  • савету 2
  • саветујемо 1
  • савешћу 2
  • савијемо 1
  • савијена 1
  • савијутку 1
  • сависмо 1
  • савршен 2
  • савршено 2
  • савршенству 1
  • сагорелих 1
  • Сад 62
  • сад 87
  • сада 4
  • садања 1
  • садање 1
  • садањи 4
  • садањим 1
  • садашњој 1
  • садашњост 1
  • сади 3
  • садрже 1
  • сажали 1
  • сажаљевају 1
  • сажаљевајући 1
  • сажаљевали 2
  • сажаљевало 1
  • сажаљење 1
  • сажаљујем 1
  • саже 1
  • сазва 1
  • сазна 3
  • сазнала 1
  • Сазнала 1
  • сазнали 2
  • сазнам 1
  • Сазнам 1
  • сазнати 2
  • сајџија 1
  • сакрити 2
  • сакупљена 1
  • сакупљене 1
  • сакупљеном 1
  • салетању 1
  • салону 1
  • сам 247
  • Сам 3
  • Сама 1
  • сама 19
  • самац 1
  • Саме 1
  • саме 9
  • сами 12
  • самим 5
  • самих 3
  • само 130
  • Само 14
  • самовољи 1
  • самовољу 1
  • самог 8
  • самога 1
  • саможивост 2
  • самој 3
  • Самољубље 1
  • самом 9
  • самоме 1
  • самосталан 1
  • самоуправа 2
  • самохрана 1
  • самохрано 1
  • самртна 1
  • самртника 1
  • самртних 1
  • Самртно 1
  • самртном 1
  • саму 5
  • самцит 2
  • самцита 1
  • Сан 1
  • сан 4
  • сана 1
  • санак 1
  • сандук 4
  • сандука 3
  • санитетског 1
  • санту 1
  • саобразним 1
  • саонски 1
  • саопштена 1
  • саопштења 1
  • саопштење 1
  • саопштењу 1
  • саопшти 1
  • саопштим 1
  • саопштио 1
  • саопштити 2
  • сасвим 1
  • саслуша 1
  • састави 1
  • саставили 1
  • саставља 1
  • састављених 2
  • састајала 1
  • састанемо 1
  • састанку 1
  • састојке 1
  • сата 3
  • сатана 2
  • сатане 1
  • сатански 2
  • сатанским 2
  • сатире 1
  • сатиру 1
  • сатова 1
  • сатре 1
  • саучешће 2
  • сахат 2
  • сахата 2
  • сахране 1
  • сахрани 1
  • сахрањен 1
  • сахрањена 1
  • сахрањени 1
  • сачува 1
  • сачувала 1
  • св 12
  • сва 24
  • Сва 8
  • свагда 1
  • свађала 1
  • свак 1
  • Свак 2
  • свака 5
  • свакад 1
  • свакако 1
  • сваке 11
  • Сваки 2
  • сваки 21
  • свако 4
  • сваковрсна 1
  • сваког 8
  • свакога 1
  • свакој 6
  • свакојако 2
  • Сваком 1
  • сваком 16
  • свакоме 1
  • сваку 8
  • свалила 1
  • сване 1
  • свану 1
  • сватање 1
  • свати 1
  • сватимо 1
  • сватови 1
  • свашта 2
  • све 175
  • Све 28
  • свевишњег 1
  • свега 15
  • Сведе 1
  • сведок 23
  • Сведок 5
  • сведока 34
  • сведоку 1
  • Сведоци 1
  • сведоци 10
  • сведочи 7
  • сведочим 1
  • сведочимо 2
  • сведочио 2
  • сведочити 5
  • сведоџаба 1
  • Сведоџба 1
  • сведоџба 7
  • сведоџбе 1
  • сведоџбом 1
  • сведоџбу 3
  • свеж 1
  • свежа 1
  • свежањ 2
  • свеже 1
  • свежи 1
  • свежија 1
  • свежији 1
  • свежост 1
  • свежости 1
  • свезе 3
  • свези 1
  • свезица 3
  • свезице 1
  • свезици 1
  • свела 1
  • свему 10
  • свест 2
  • свести 1
  • свестрано 1
  • свет 38
  • Свет 7
  • света 20
  • Светао 1
  • свети 2
  • светим 2
  • светином 1
  • светиња 1
  • светињу 3
  • светла 2
  • светлаци 1
  • светле 1
  • светли 1
  • светлиле 1
  • светлило 2
  • светлим 1
  • светло 1
  • светлост 4
  • светлости 2
  • светлошћу 1
  • светлу 1
  • светњак 2
  • светњаку 1
  • светњаци 1
  • свето 3
  • светог 2
  • светој 1
  • светом 3
  • светска 1
  • светске 1
  • свету 23
  • свећа 2
  • свећама 1
  • Свеће 1
  • свеће 3
  • свећеник 1
  • свећу 1
  • свеца 1
  • свечан 5
  • свечани 1
  • свечаника 1
  • свечаним 5
  • свечаном 1
  • свечаност 1
  • Свечаност 1
  • свечаности 3
  • свечаностима 1
  • свештеник 4
  • свештеника 1
  • свештенику 1
  • свештених 1
  • свештеници 1
  • свештенства 1
  • Сви 12
  • сви 27
  • свиди 2
  • свију 17
  • свим 24
  • Свима 1
  • свима 19
  • свиснути 1
  • свјати 1
  • Свјати 2
  • сво 1
  • свог 35
  • свога 35
  • свој 46
  • своја 6
  • Своје 1
  • СВОЈЕ 1
  • своје 119
  • својим 53
  • својима 1
  • својина 6
  • својине 4
  • својини 1
  • својину 7
  • својих 27
  • својој 39
  • својом 12
  • својства 2
  • својственим 1
  • својствима 1
  • својство 1
  • Своју 1
  • своју 79
  • свом 32
  • своме 21
  • сврате 1
  • свраћа 1
  • свршен 1
  • свршени 2
  • сврши 4
  • свршило 1
  • Свршило 1
  • Свршио 1
  • свршио 5
  • сву 12
  • Свуд 1
  • свуд 4
  • свуда 2
  • се 1153
  • себе 12
  • себи 30
  • себичне 2
  • себичних 1
  • себичност 2
  • Себичност 3
  • себичности 1
  • севале 1
  • севало 1
  • севања 1
  • северац 1
  • северне 1
  • Севињска 3
  • Севињске 9
  • Севињској 6
  • Севињском 2
  • Севињску 2
  • сед 1
  • седам 1
  • седањем 1
  • седе 4
  • седи 4
  • седила 8
  • седим 1
  • седио 8
  • Седите 3
  • седишта 4
  • седиштима 1
  • седма 1
  • седне 1
  • седнете 1
  • седница 1
  • Седница 1
  • седнице 1
  • седници 1
  • седницу 1
  • седну 1
  • седоше 3
  • сеђаше 1
  • секретар 1
  • секретаре 1
  • секција 1
  • Секција 1
  • секције 1
  • Секцију 1
  • секцира 1
  • Секцирање 1
  • секцирате 1
  • секцирати 2
  • Села 1
  • села 3
  • сели 1
  • селим 1
  • Село 1
  • село 2
  • Сем 2
  • сем 4
  • семе 1
  • Семе 1
  • семена 1
  • сен 2
  • Сен 8
  • сената 23
  • сенату 4
  • Сенжерм 3
  • Сенжерма 2
  • сени 1
  • сенка 2
  • сенке 2
  • сенку 2
  • Сент 1
  • сео 1
  • септембра 1
  • сервилност 1
  • сервилностима 1
  • сести 1
  • сестра 1
  • Сестра 1
  • сестре 4
  • сестри 1
  • Сестринога 1
  • сестрице 2
  • сетан 1
  • сети 1
  • сетила 1
  • Сетим 1
  • сетимо 1
  • Сетимо 1
  • сетио 1
  • сетна 3
  • сетном 1
  • Сећа 1
  • сећа 2
  • Сећај 1
  • сећали 3
  • сећању 1
  • Сећате 1
  • сећате 2
  • сећати 1
  • сећаш 1
  • Сећаш 1
  • си 28
  • сигуран 5
  • Сигурна 1
  • сигурна 7
  • сигурни 2
  • сигурнијим 1
  • сигурним 1
  • сигурно 14
  • Сигурно 3
  • сигурној 1
  • сигурну 1
  • сијасет 1
  • сијаће 1
  • сије 1
  • сијну 1
  • сила 1
  • силазила 1
  • силазило 1
  • силан 2
  • силе 2
  • силна 2
  • силне 3
  • силни 2
  • силније 2
  • силно 1
  • силом 3
  • силу 5
  • символ 1
  • симетрично 1
  • симпатије 4
  • симпатијом 1
  • син 14
  • сина 8
  • сине 1
  • сином 2
  • Синоћ 2
  • сину 12
  • синчића 3
  • синчићу 1
  • сиња 1
  • сиње 1
  • сињег 1
  • сипали 1
  • сирома 2
  • Сирома 4
  • сиромаси 1
  • сиромах 14
  • Сиромах 4
  • сиромаха 1
  • сиромашне 2
  • сиромашни 1
  • сиромашнијих 1
  • сиромашним 2
  • сиромашном 1
  • сиромаштина 1
  • Сиромаштина 1
  • сиромаштине 1
  • сирота 15
  • Сирота 2
  • сиротана 5
  • сиротане 2
  • сиротану 1
  • сироте 5
  • Сиротиња 2
  • сиротиња 6
  • сиротиње 1
  • сиротињи 2
  • сиротињска 1
  • сиротињски 1
  • сиротињских 1
  • сиротињског 1
  • Сиротињског 1
  • сиротињском 1
  • сиротињску 1
  • сиротињу 6
  • сиротној 1
  • сирото 3
  • Сирото 3
  • сиротог 1
  • сироту 1
  • сирочад 2
  • сироче 7
  • систем 1
  • сит 2
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситница 4
  • ситнице 2
  • ситницу 3
  • ситно 2
  • ситом 1
  • Сишли 1
  • сјаја 2
  • сјајан 1
  • сјајно 1
  • сјајног 1
  • сједињена 1
  • сјенаста 1
  • скамениле 1
  • скаменило 1
  • скаменише 1
  • скапа 1
  • скапавала 1
  • скапавао 1
  • скапала 1
  • скапали 1
  • скапао 1
  • скапље 2
  • скида 1
  • скидала 2
  • скидао 2
  • скидаше 1
  • скинеш 1
  • скините 1
  • скинуло 1
  • склања 1
  • склапању 1
  • склонио 2
  • склоп 1
  • склопа 1
  • склопи 1
  • склопила 1
  • склопљени 1
  • склопу 1
  • скопчана 1
  • скоро 7
  • скочи 5
  • скочила 5
  • Скочио 1
  • скочише 1
  • скроз 2
  • скроји 1
  • скроман 2
  • скромна 2
  • скромне 2
  • скромни 1
  • скромније 1
  • скромним 1
  • скромно 2
  • скромној 2
  • скромност 1
  • скромности 1
  • скрштених 1
  • скупа 5
  • скупило 1
  • Скупило 1
  • скупља 1
  • скупо 3
  • скупоћи 2
  • скупоцен 1
  • скупоцене 1
  • скупоцени 4
  • скупоцену 3
  • скупштина 1
  • скупштинама 1
  • скупштини 1
  • скупштинске 1
  • скупштину 1
  • скутоноше 1
  • слаба 7
  • слабе 2
  • слаби 1
  • Слаби 1
  • слабија 2
  • слабије 1
  • слабијему 1
  • слабији 2
  • слабих 2
  • слабо 1
  • Слабо 2
  • слабог 1
  • слабога 1
  • слабом 1
  • слабост 2
  • слабости 3
  • слаботиња 2
  • слабу 2
  • слава 1
  • славе 1
  • славна 1
  • славне 1
  • славни 4
  • Славни 5
  • славним 1
  • славних 2
  • славног 5
  • слагати 1
  • сладости 1
  • слађе 1
  • слаже 1
  • слажући 1
  • сламку 2
  • сламњаче 1
  • сламу 1
  • слатка 8
  • слатке 1
  • слегнули 1
  • следило 1
  • слеп 10
  • Слеп 2
  • слепи 12
  • Слепи 3
  • слепило 1
  • слепм 1
  • слепог 12
  • слепом 1
  • слепцу 1
  • слепчев 1
  • слетила 1
  • слетио 1
  • слика 3
  • слику 4
  • слици 3
  • слобода 3
  • слободама 1
  • слободе 4
  • слободна 2
  • слободно 1
  • Слободно 2
  • слободоумних 1
  • словима 1
  • слово 1
  • сломио 1
  • сломити 1
  • сломљен 1
  • сломљеним 1
  • Слуга 1
  • слуга 4
  • слудовао 1
  • слудовати 1
  • службе 3
  • служби 3
  • службу 2
  • служе 1
  • служи 3
  • служило 1
  • Служило 1
  • служим 1
  • Служитељ 4
  • слузи 1
  • слути 1
  • слутила 2
  • случај 6
  • случајева 1
  • случајеве 3
  • случајевима 1
  • случајно 3
  • случају 4
  • слуша 3
  • слушала 3
  • слушалаца 3
  • слушали 2
  • слушам 1
  • слушао 7
  • слушаоце 1
  • слушаоци 1
  • Слушаоци 1
  • слушати 2
  • Слушаћу 1
  • смак 1
  • смакао 1
  • смарагада 1
  • смарагд 2
  • смарагда 1
  • смарагди 3
  • смарагдима 9
  • сматрале 1
  • сматрана 1
  • сматране 1
  • сматрао 1
  • сматрати 2
  • сме 12
  • смеду 1
  • смејати 2
  • смејући 1
  • смела 6
  • смели 1
  • смело 2
  • смем 3
  • смео 1
  • смер 1
  • смера 1
  • смеру 1
  • смеса 1
  • сместимо 1
  • сметао 2
  • смете 1
  • смети 1
  • сметње 1
  • сметуо 2
  • смеће 1
  • смешењем 2
  • смешећи 12
  • смешила 1
  • смешио 1
  • смешити 1
  • смештен 1
  • смиловао 1
  • смилује 1
  • смирен 1
  • смирени 2
  • смиреним 1
  • смирено 1
  • смиреном 1
  • смиреност 1
  • смири 1
  • смирише 1
  • смишљала 1
  • смишљаше 1
  • смишљен 1
  • смишљеног 1
  • смо 57
  • смождити 1
  • смотри 2
  • смотрила 1
  • смотрио 3
  • смотрих 1
  • смрада 1
  • смрве 1
  • смрви 1
  • смрвиле 1
  • смрвљена 1
  • смркло 2
  • смркне 1
  • смротињу 1
  • Смрт 2
  • смрт 9
  • смрти 26
  • смртни 1
  • смртним 1
  • смртном 1
  • смртоносна 1
  • смрћу 2
  • Смрче 1
  • смучи 1
  • смушена 1
  • сна 5
  • снаге 4
  • снагу 4
  • снађе 2
  • снажна 2
  • сналазиле 1
  • снашла 2
  • снашло 1
  • снова 1
  • сновима 1
  • сноси 1
  • сну 1
  • сњим 1
  • соба 2
  • собарица 1
  • собарицом 1
  • собе 2
  • соби 16
  • собицу 1
  • собни 1
  • Собни 1
  • собом 6
  • собу 17
  • сокак 4
  • сокака 1
  • Соломона 2
  • Сомјер 2
  • Сомјера 2
  • сопствени 1
  • сопственим 1
  • сопственог 2
  • сопственом 1
  • сопствену 1
  • софу 1
  • социјализма 1
  • социјално 1
  • спавала 1
  • спавао 1
  • спаваћим 1
  • спалих 1
  • спаљене 1
  • спаљени 1
  • спасава 1
  • Спасавајте 1
  • спасавати 1
  • спасао 3
  • спасе 3
  • спасите 1
  • Спасите 2
  • спаситеља 2
  • спаситељев 2
  • спаситељу 1
  • спасла 1
  • спасло 1
  • спасох 1
  • спасти 3
  • списа 1
  • списак 1
  • списи 1
  • сплет 1
  • сплетовима 1
  • спо 1
  • споише 1
  • спојена 1
  • споји 1
  • спокојни 1
  • спокојство 1
  • спољашним 1
  • спољашњи 1
  • спомен 1
  • споменике 1
  • спопала 1
  • спор 20
  • спора 10
  • Спорна 1
  • спорна 3
  • спорне 2
  • спорни 19
  • спорног 2
  • спорној 1
  • спорова 2
  • споровима 1
  • спором 3
  • спору 14
  • способан 1
  • способност 2
  • способности 2
  • Справа 1
  • справа 2
  • справе 1
  • справица 1
  • справом 1
  • спрам 4
  • спран 2
  • спрема 3
  • спремао 1
  • спремах 1
  • спреме 2
  • Спреми 1
  • спреми 2
  • спремила 2
  • Спремимо 1
  • спремио 4
  • спремити 1
  • спремљене 1
  • спремна 1
  • спречен 1
  • спрженог 1
  • спроведе 2
  • спровести 1
  • Спровод 1
  • спровод 7
  • спровода 1
  • спроводом 1
  • спроводу 1
  • спурдисао 1
  • спусти 2
  • спушта 2
  • спуштала 2
  • спуштену 1
  • сравнио 1
  • сравњења 1
  • сравњењем 1
  • сразмеру 2
  • срам 1
  • срама 1
  • срамоту 1
  • срдачно 1
  • срдито 2
  • сребра 1
  • сребро 1
  • сред 2
  • среде 1
  • среди 2
  • средини 1
  • средње 4
  • Средом 1
  • средсредна 1
  • срез 6
  • среза 1
  • срезова 1
  • срезу 2
  • срестава 4
  • срества 2
  • срествима 1
  • срести 1
  • Сретан 2
  • сретан 8
  • сретна 4
  • сретне 1
  • сретнемо 1
  • Сретни 1
  • сретни 3
  • сретнији 2
  • сретно 5
  • сретног 1
  • сретну 1
  • срећа 4
  • Срећа 6
  • среће 5
  • срећи 3
  • Срећом 1
  • срећом 2
  • Срећу 1
  • срећу 7
  • сркне 1
  • срнче 1
  • сроству 1
  • Српске 1
  • српског 2
  • Српства 1
  • сручи 1
  • срушено 1
  • срушену 1
  • сруши 2
  • срца 14
  • Срце 1
  • срце 11
  • срцем 5
  • срцу 10
  • стави 3
  • ставило 1
  • ставим 2
  • ставио 2
  • ставити 2
  • ставља 1
  • стављају 1
  • стављао 1
  • стављена 1
  • ставова 1
  • ставови 1
  • стаде 7
  • стадоше 1
  • стазица 1
  • стајала 4
  • стајало 4
  • стајао 6
  • стајаху 3
  • стајаше 2
  • стајем 1
  • стала 4
  • сталежа 1
  • сталеже 1
  • сталежи 1
  • стали 1
  • стало 1
  • стан 4
  • стана 3
  • стане 4
  • Станем 1
  • стани 2
  • станица 1
  • становала 1
  • становали 2
  • становао 2
  • становишта 1
  • становишту 1
  • становника 1
  • стану 1
  • станује 2
  • стања 3
  • стање 7
  • стањем 1
  • стању 9
  • стао 5
  • стар 3
  • стара 8
  • Старајмо 1
  • Старанац 1
  • старао 1
  • Стараоц 1
  • стараоца 2
  • стараоцу 1
  • старатељ 1
  • старатељског 1
  • старатељства 1
  • старатељу 1
  • старац 12
  • Старац 5
  • стараца 2
  • старе 9
  • старешина 1
  • старешину 1
  • стари 16
  • Стари 5
  • старија 2
  • старији 1
  • старим 2
  • старини 1
  • старину 1
  • старих 1
  • старку 1
  • старо 3
  • старог 11
  • старом 4
  • Старост 2
  • старост 8
  • старости 1
  • старца 3
  • старцу 2
  • старче 1
  • старчев 1
  • старчеве 2
  • старчевим 1
  • старчевом 1
  • стас 1
  • стаса 2
  • стасит 1
  • стати 3
  • статуа 1
  • статуе 1
  • сташе 1
  • Ствар 2
  • ствар 37
  • ствара 1
  • ствари 34
  • стварима 2
  • стварку 2
  • стварне 2
  • створ 1
  • створа 2
  • створења 3
  • створење 1
  • створи 1
  • створио 1
  • створише 1
  • створова 2
  • створови 1
  • сте 37
  • стегнутим 1
  • стеже 1
  • стежу 1
  • стекао 1
  • стекло 1
  • стеље 1
  • стена 1
  • стене 1
  • стерлинга 1
  • Стефановића 1
  • стигли 1
  • стигоше 1
  • стидило 1
  • стилизацији 1
  • стиснутом 1
  • стицало 1
  • стишане 1
  • стишаше 1
  • сто 28
  • Сто 3
  • стога 1
  • стогодишњег 2
  • стогодишњи 2
  • стојао 1
  • стоје 5
  • стоји 9
  • Стојите 1
  • стола 36
  • столе 1
  • столицама 1
  • столицу 3
  • столом 7
  • столу 11
  • стопише 1
  • стотина 2
  • стотињак 3
  • стра 1
  • страдања 1
  • стражару 1
  • страна 23
  • Странац 3
  • странац 9
  • стране 31
  • страни 15
  • страну 15
  • странца 3
  • странцу 1
  • странчеву 1
  • страсти 1
  • страх 2
  • страха 2
  • страховито 1
  • страшан 2
  • страшило 1
  • страшио 1
  • Страшна 1
  • страшна 5
  • страшне 1
  • страшније 1
  • страшнијега 1
  • страшнију 1
  • страшним 1
  • Страшно 1
  • страшно 5
  • страшног 1
  • страшну 3
  • стрепим 1
  • стрепио 1
  • стресала 1
  • стресе 3
  • стрехом 1
  • стрменог 1
  • стрмовитим 1
  • строг 2
  • строга 1
  • строги 1
  • строгом 1
  • строгу 1
  • строжије 1
  • стропошта 1
  • стропоштати 1
  • строфице 1
  • стрпао 1
  • стрпљења 1
  • струја 1
  • Струја 1
  • струка 2
  • струкама 1
  • струци 2
  • стручна 1
  • стручни 1
  • стручних 1
  • стручном 1
  • стручности 1
  • студија 1
  • студију 1
  • ступа 1
  • ступања 1
  • ступи 2
  • ступила 1
  • ступили 1
  • ступио 1
  • ступњу 1
  • стушти 1
  • су 323
  • суверен 1
  • сувише 6
  • суд 17
  • Суд 5
  • суда 19
  • сударају 1
  • судару 1
  • судб 1
  • судба 1
  • Судбене 3
  • Судбени 1
  • судбени 16
  • судбеним 5
  • судбеног 34
  • судбеном 5
  • Судбина 1
  • судбине 3
  • суде 3
  • суди 4
  • судија 4
  • Судије 1
  • судије 12
  • судио 1
  • судити 1
  • судницу 1
  • судова 1
  • судове 1
  • Судови 1
  • судови 10
  • судовима 7
  • судом 5
  • Судска 2
  • судска 5
  • судске 3
  • судски 2
  • судским 2
  • судских 2
  • Судско 1
  • судској 3
  • судском 1
  • судску 1
  • суду 14
  • суђења 8
  • суђење 12
  • суђењу 8
  • Суза 1
  • суза 7
  • сузе 7
  • сузу 1
  • сујета 1
  • сујетног 1
  • сујету 1
  • сукљаше 1
  • суљнуо 1
  • Сумашедша 1
  • сумашедше 1
  • сумашедшој 1
  • сумашедшу 1
  • сумице 1
  • сумња 1
  • сумњао 2
  • сумње 8
  • сумњи 2
  • сумњу 1
  • сунце 6
  • сунчана 2
  • сунчани 1
  • супарници 1
  • супруг 1
  • супруга 3
  • супруге 18
  • супругом 1
  • супружника 1
  • супрузи 3
  • суптилну 1
  • сурвала 1
  • Сурвала 1
  • сурову 1
  • суседи 1
  • суседних 1
  • суседну 1
  • сусрет 1
  • сусретоше 2
  • Сутра 10
  • сутра 15
  • сутрадан 1
  • сутрашње 1
  • сутрашњем 1
  • Сутрашњи 1
  • сушта 3
  • сушти 1
  • сушту 1
  • сфера 1
  • сфере 2
  • т 2
  • Та 10
  • та 19
  • табак 1
  • табора 2
  • тад 1
  • Тад 1
  • тада 24
  • Тада 3
  • Тај 10
  • тај 46
  • тајанствен 3
  • тајанствених 1
  • тајанствено 1
  • тајанственог 3
  • тајац 3
  • тајна 2
  • тајне 1
  • тајну 1
  • такав 1
  • Такви 1
  • таке 1
  • Таке 1
  • таки 2
  • Таких 1
  • Тако 51
  • тако 69
  • такове 1
  • такових 1
  • таког 4
  • такође 3
  • Таком 1
  • таксу 1
  • Таку 1
  • таку 2
  • таласи 2
  • талога 1
  • тама 1
  • таман 3
  • тамна 1
  • тамне 2
  • тамни 1
  • тамно 2
  • тамног 1
  • тамну 2
  • тамо 17
  • Тамо 8
  • таму 1
  • Тариду 1
  • тасић 1
  • тачака 1
  • тачан 2
  • тачка 4
  • тачком 1
  • тачку 1
  • тачни 1
  • тачнији 1
  • тачно 2
  • тварци 1
  • твога 2
  • твој 6
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • Твоје 1
  • твоје 7
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојој 4
  • твоју 4
  • твом 1
  • творца 1
  • тврд 1
  • тврди 2
  • тврдим 1
  • тврдио 1
  • тврдица 2
  • тврдичењем 1
  • тврдоглав 1
  • тврдом 1
  • тврду 1
  • тврђење 1
  • тврђи 1
  • Те 2
  • те 69
  • Тебе 1
  • тебе 4
  • Теби 1
  • теби 5
  • тежа 1
  • тежак 3
  • теже 1
  • тежио 1
  • тезгу 1
  • тек 9
  • Текем 1
  • текла 1
  • текничар 1
  • тековину 1
  • тела 3
  • телесни 1
  • Тело 1
  • тело 7
  • телом 2
  • телу 10
  • темељ 2
  • темеља 2
  • темењачи 1
  • тенденцију 1
  • теоријским 1
  • теорију 1
  • тера 2
  • теразије 1
  • терали 2
  • терет 1
  • терна 1
  • тесно 1
  • тесној 1
  • тестаменат 2
  • тестаменту 1
  • тестатор 1
  • тесте 1
  • техничар 2
  • техничара 1
  • тече 1
  • теши 1
  • тешка 5
  • тешке 8
  • Тешки 2
  • тешким 2
  • тешких 2
  • Тешко 1
  • тешко 13
  • тешког 2
  • тешкој 1
  • тешку 1
  • Ти 17
  • ти 95
  • тикали 1
  • Тикање 2
  • тиква 1
  • тикве 1
  • тикву 1
  • тим 31
  • тиранији 1
  • тиранијом 1
  • тиће 1
  • тих 3
  • тихим 1
  • тихо 1
  • тицати 1
  • тицу 1
  • тиче 4
  • тишина 1
  • тишину 2
  • тишти 2
  • То 130
  • то 278
  • тобом 1
  • тог 23
  • Тог 6
  • тога 35
  • тој 12
  • тојагама 1
  • толике 3
  • толики 1
  • толиким 1
  • Толико 2
  • толико 33
  • толикој 3
  • толковао 1
  • Том 1
  • том 25
  • Томе 2
  • томе 22
  • тон 3
  • тоном 13
  • топлота 1
  • топраку 1
  • торба 1
  • торбу 1
  • траба 1
  • трабуњала 1
  • трава 2
  • травку 1
  • траг 4
  • трага 1
  • трагове 1
  • траже 1
  • тражена 1
  • тражења 3
  • Тражи 2
  • тражи 25
  • тражила 1
  • тражило 2
  • Тражим 2
  • тражим 6
  • тражимо 1
  • Тражимо 1
  • тражио 5
  • тражите 1
  • тражити 3
  • трајала 1
  • трајало 2
  • траје 1
  • трбу 1
  • тргао 1
  • тргла 2
  • тргне 1
  • тргнуо 1
  • трговању 1
  • трговац 6
  • трговаца 1
  • трговачке 1
  • трговачким 5
  • трговачком 1
  • трговину 3
  • трговца 1
  • трговци 4
  • трговчића 1
  • тргује 1
  • Треба 1
  • треба 35
  • требала 1
  • требали 1
  • Требало 2
  • требало 8
  • требао 3
  • требати 1
  • требе 1
  • треби 1
  • тревио 1
  • трен 2
  • тренутак 6
  • тренутака 8
  • тренутка 1
  • тренутком 1
  • трепавице 1
  • треперавим 1
  • треперавог 1
  • трепераше 2
  • трећа 3
  • треће 8
  • Трећег 1
  • трећег 7
  • трећем 1
  • Трећи 1
  • трећи 10
  • трећине 4
  • трећину 4
  • трећу 3
  • трже 8
  • трзала 1
  • Три 1
  • три 44
  • тривијалном 1
  • тридесет 2
  • триестогодишљи 1
  • трн 3
  • Трнови 2
  • трнову 1
  • трње 1
  • троје 1
  • тројеугли 1
  • тројица 1
  • тројице 1
  • тронут 1
  • тронуто 1
  • троуглу 1
  • троуго 1
  • трошак 1
  • трошим 1
  • трошно 1
  • трп 1
  • трпају 1
  • трпи 1
  • трпиле 1
  • трпио 1
  • труд 1
  • трудна 1
  • трује 1
  • трула 1
  • трулежа 1
  • труло 2
  • трулу 2
  • трчање 1
  • трчи 1
  • Ту 16
  • ту 51
  • туга 3
  • туге 5
  • тугу 3
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђе 4
  • туђем 1
  • туђим 1
  • туђој 2
  • туђом 1
  • туђу 9
  • тужан 2
  • тужба 1
  • Тужба 1
  • тужби 6
  • тужбу 4
  • Тужена 1
  • тужена 4
  • тужене 10
  • тужених 1
  • туженој 9
  • туженом 1
  • тужену 1
  • тужи 2
  • Тужилац 1
  • тужилац 4
  • тужилачка 7
  • тужилачке 4
  • тужилачкој 1
  • тужилачку 4
  • Тужио 1
  • тужиоца 2
  • тужиочева 1
  • тужиочеву 2
  • тужитељ 13
  • Тужитељ 2
  • тужитеља 2
  • тужитељеви 1
  • тужитељевој 1
  • тужитељеву 1
  • тужитељем 1
  • тужитељу 1
  • тужна 6
  • тужне 1
  • тужније 1
  • тужним 2
  • тужно 9
  • тужног 1
  • тужној 1
  • тужном 5
  • тужну 2
  • тузи 3
  • тумарала 1
  • тумачењем 1
  • тумачењу 1
  • тумачио 1
  • туп 1
  • тур 1
  • туробна 1
  • Турски 1
  • тућим 1
  • ћарило 1
  • ће 150
  • ћелаву 1
  • ћелици 1
  • ћемо 16
  • Ћер 1
  • ћер 10
  • ћеретају 1
  • ћеретала 1
  • ћеретам 1
  • ћери 18
  • ћеринске 1
  • ћерке 1
  • ћерком 1
  • ћерпич 1
  • ћете 9
  • ћеш 15
  • ћивте 1
  • ћор 3
  • ћу 33
  • ћуд 2
  • ћуди 1
  • ћудљива 1
  • ћутала 6
  • ћутали 3
  • ћутало 1
  • ћутања 5
  • ћутање 5
  • ћутао 6
  • ћуте 1
  • Ћути 1
  • ћутим 1
  • ћутимо 1
  • ћутиш 1
  • ћуши 1
  • ћушку 1
  • У 128
  • у 912
  • уапсе 1
  • убију 1
  • убила 6
  • убио 1
  • Убио 1
  • убиства 1
  • убити 1
  • убица 3
  • убише 1
  • ублажи 1
  • ублажио 1
  • убо 1
  • убог 1
  • убожака 1
  • убожаци 1
  • убожацима 2
  • убојала 1
  • убрисала 1
  • убројавали 1
  • убројавао 1
  • уважава 2
  • уважавају 1
  • уважена 1
  • уважене 1
  • уваженог 1
  • уваљујем 1
  • уведе 1
  • Увек 1
  • увек 22
  • уверава 1
  • уверен 4
  • уверена 1
  • уверени 1
  • уверење 1
  • уверењу 1
  • увести 1
  • увешће 2
  • увидети 1
  • увиђавни 1
  • увиђавност 1
  • увиђавности 1
  • увиђај 2
  • увиђајем 1
  • увртила 1
  • увршћује 1
  • увући 1
  • угасе 1
  • угаси 1
  • угасила 1
  • угасило 1
  • углављено 1
  • углед 11
  • угледа 2
  • угледала 1
  • угледне 1
  • угледније 1
  • угледом 1
  • угловима 1
  • углу 1
  • уговор 2
  • уговора 2
  • уговору 2
  • угодинама 1
  • Угоститељ 1
  • угоститеља 1
  • угоститељка 4
  • угоститељку 1
  • уграбим 1
  • уграбио 1
  • удави 1
  • удавише 1
  • удалила 1
  • удаљава 2
  • удаљено 1
  • удаљује 1
  • удар 1
  • удара 1
  • ударају 1
  • ударајући 2
  • ударао 1
  • ударате 1
  • ударати 1
  • удараца 1
  • ударено 1
  • удари 1
  • ударила 2
  • ударио 2
  • ударити 1
  • удариш 1
  • ударом 1
  • ударце 2
  • ударцем 2
  • ударци 1
  • удварање 1
  • уде 2
  • Удес 1
  • удеси 1
  • удесније 1
  • удешено 1
  • удова 1
  • удови 1
  • удовом 1
  • удостоио 1
  • удостојите 1
  • Удри 1
  • удружених 1
  • удуби 2
  • удубљивао 1
  • уђе 16
  • Уђем 1
  • уђох 1
  • уђу 1
  • ужаснуло 1
  • уживају 1
  • уживамо 1
  • уживања 1
  • уживање 1
  • уживао 1
  • уз 12
  • уза 1
  • узалуд 2
  • узаман 2
  • узастопце 1
  • узбуђен 1
  • узбуђено 1
  • узбуђеност 1
  • узбунило 1
  • узбуркани 1
  • узвикнуо 1
  • узвикнути 1
  • узвискнули 1
  • узвишена 2
  • узвишене 2
  • узвишенији 1
  • узвишеним 2
  • узвишено 1
  • узвишеног 2
  • узвишеност 1
  • узвишености 1
  • узвишење 1
  • узда 1
  • уздах 1
  • уздахну 1
  • уздахнула 1
  • уздахнуо 1
  • уздигне 1
  • уздигнут 1
  • уздигнута 1
  • уздисаја 1
  • уздржљив 1
  • уздркталим 2
  • узе 4
  • узела 7
  • узели 1
  • узело 2
  • Узео 2
  • узео 5
  • узети 6
  • узето 1
  • узех 1
  • Узех 1
  • узима 2
  • узимали 1
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узлеће 1
  • узме 2
  • узмем 1
  • узмеш 2
  • Узми 1
  • узми 4
  • Узмимо 1
  • узму 1
  • узнемирена 1
  • узор 1
  • Узрок 1
  • узрок 4
  • узрока 8
  • Узроком 1
  • узучиш 1
  • ујамчена 1
  • ујела 1
  • ујма 2
  • ујмом 2
  • ука 1
  • указ 1
  • указно 1
  • указом 1
  • укорениле 1
  • укочени 1
  • укочено 2
  • укочише 1
  • украдену 1
  • украс 1
  • укрцао 1
  • укупно 1
  • укус 1
  • укусна 1
  • укусу 1
  • укућани 1
  • улагивања 1
  • улазе 1
  • улазила 1
  • улазио 1
  • улети 1
  • ули 1
  • улица 1
  • Улица 1
  • улицама 2
  • улице 9
  • улици 16
  • улицом 1
  • Улицом 1
  • улицу 10
  • улови 1
  • уловљена 1
  • улога 1
  • уљудности 1
  • уљудношћу 2
  • ум 7
  • ума 7
  • умакао 1
  • умакла 1
  • умакну 1
  • умако 1
  • Умал 1
  • умал 5
  • умаћи 2
  • уме 2
  • умела 4
  • умели 1
  • умем 4
  • умео 11
  • умеренији 1
  • Умери 1
  • уметао 1
  • умети 1
  • умећу 1
  • умешани 1
  • умину 1
  • умире 2
  • умирило 1
  • умирити 1
  • умиру 1
  • умишљаји 1
  • умна 1
  • умне 1
  • Умни 1
  • умоли 1
  • уморио 1
  • уморног 1
  • умостити 1
  • умотан 2
  • умотани 1
  • Умре 1
  • умре 16
  • умрем 4
  • умрети 2
  • Умреше 1
  • Умрла 1
  • умрла 8
  • умрлих 4
  • Умро 1
  • умро 10
  • уму 1
  • умукао 1
  • умукли 1
  • унезверно 1
  • унесе 1
  • университету 2
  • унижавајући 1
  • унижавајућих 1
  • унизи 1
  • уништава 1
  • униште 2
  • уништити 1
  • унук 1
  • унуке 1
  • унутрашњих 2
  • Унутрашњост 1
  • унуцима 1
  • уобичајене 2
  • уображени 1
  • уображених 1
  • уобразио 1
  • уоквирену 1
  • уоквирним 1
  • уочио 1
  • упада 3
  • упаде 2
  • упали 1
  • упалио 2
  • Упамти 1
  • упамтила 3
  • Упамтимо 1
  • упамтио 1
  • упамтите 1
  • упамтиш 1
  • уписана 2
  • уписати 1
  • Упита 1
  • упита 24
  • упитајмо 2
  • упитајте 1
  • Упитајте 1
  • упитала 2
  • упитали 2
  • упитало 1
  • Упитам 1
  • упитам 3
  • упитао 3
  • упитаће 7
  • упиташе 1
  • уплашени 1
  • уплела 1
  • уплив 3
  • уплива 4
  • упливише 2
  • упливом 1
  • упознати 1
  • упоређења 1
  • употреби 3
  • употребила 1
  • употребити 1
  • употребљава 1
  • употребљива 1
  • управ 8
  • управа 1
  • управи 1
  • управила 1
  • управитељ 1
  • управља 3
  • управљају 1
  • управљати 1
  • управо 2
  • управу 2
  • упражњава 1
  • упрла 1
  • упро 2
  • упропасте 1
  • упропасти 1
  • упропастила 1
  • упропастити 1
  • упрти 1
  • упуства 2
  • упутили 2
  • упутимо 1
  • упутио 2
  • упутише 1
  • упутства 2
  • упућује 1
  • упућују 1
  • упушта 2
  • упуштам 1
  • уради 1
  • урадили 1
  • урадио 1
  • уређено 1
  • уређење 1
  • урезана 1
  • урешена 1
  • урнек 1
  • уроди 1
  • усадио 2
  • усађене 1
  • усамљеном 1
  • усана 1
  • усанулим 1
  • усвајамо 1
  • усвоји 2
  • усвојиле 1
  • усијана 1
  • услишао 1
  • услишио 1
  • Услови 1
  • условљавају 1
  • услуга 1
  • услуге 2
  • услугу 2
  • успавани 1
  • успење 1
  • успех 2
  • успехом 1
  • усплахирана 1
  • усплахирено 1
  • успокојења 1
  • успокојим 1
  • успомена 2
  • успомене 1
  • успомену 1
  • усрећи 1
  • уста 6
  • уставним 1
  • уставном 1
  • устаде 9
  • устај 1
  • Устај 1
  • устајала 1
  • устајале 2
  • устајањем 1
  • устала 2
  • устани 1
  • Устани 1
  • установама 1
  • установе 2
  • устану 1
  • устао 6
  • устати 1
  • устаће 1
  • устезали 1
  • устезао 1
  • устима 7
  • уступи 2
  • усуди 3
  • усудио 3
  • усхићено 1
  • усцикала 1
  • утајану 1
  • утајао 1
  • утаје 1
  • утврђење 1
  • утехе 1
  • утеши 1
  • утире 1
  • утисак 3
  • утиче 1
  • утишало 1
  • уткана 2
  • утопљеница 1
  • утроба 1
  • утуле 1
  • ућарио 1
  • ућарити 1
  • ући 3
  • ућута 2
  • ућутало 2
  • ућутао 1
  • ућуткају 1
  • ухватио 2
  • ухо 2
  • уцвиљена 1
  • уцвиљене 1
  • уцвиљеног 1
  • учасници 1
  • ученик 2
  • ученика 1
  • ученице 1
  • ученици 2
  • учешћем 2
  • Учи 1
  • учи 3
  • учила 2
  • учини 14
  • учинила 6
  • учиниле 1
  • учинили 4
  • учинило 3
  • учиним 7
  • Учинио 1
  • учинио 14
  • учинити 3
  • учинише 2
  • учињена 1
  • учио 1
  • учитељ 24
  • учитеља 3
  • учитељев 1
  • учитељу 1
  • учтива 1
  • учтиво 5
  • учтивости 1
  • учтивошћу 1
  • уџерица 2
  • уџерици 1
  • уџерицу 1
  • ушао 5
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушима 2
  • Ушла 1
  • ушла 4
  • Ф 1
  • Фабијан 5
  • Фабијану 1
  • фабриканти 1
  • фазу 1
  • факултета 7
  • фали 1
  • фаличан 1
  • фаличног 1
  • фалишну 1
  • фамозном 1
  • фасон 3
  • фасцикла 4
  • феникс 1
  • фењерчић 2
  • физиолошко 1
  • физично 1
  • филозофа 1
  • философ 1
  • финим 1
  • фирми 1
  • фитиљ 1
  • Флавија 31
  • Флавије 106
  • Флавијев 3
  • Флавијева 1
  • Флавијеве 2
  • Флавијеви 1
  • Флавијевој 2
  • Флавијеву 4
  • Флавијем 2
  • Флавију 11
  • флека 1
  • Фловијем 1
  • Флоријан 11
  • Флоријану 1
  • формалност 3
  • формалности 2
  • Формула 1
  • фотеља 2
  • фотеље 2
  • фотељу 2
  • француског 1
  • фришка 1
  • фронт 1
  • фудулука 1
  • фуната 1
  • Ха 2
  • ха 3
  • хајде 2
  • хајка 1
  • хаљинама 3
  • хаљине 1
  • хаљиница 1
  • хаљинице 1
  • хаљину 1
  • Хамбургом 1
  • Ханри 2
  • хартија 4
  • хартије 6
  • хартијетине 1
  • хартију 2
  • Хвала 1
  • хвала 6
  • хвалама 1
  • хвалим 1
  • хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвалом 1
  • хвалу 1
  • хвата 7
  • хватао 1
  • хватати 1
  • Хе 13
  • хе 3
  • хералдике 1
  • хиљада 8
  • хиљадама 1
  • хиљаде 3
  • хиљаду 8
  • хирургије 1
  • хитац 1
  • хитила 1
  • хитра 1
  • Хладан 1
  • хладан 7
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладни 3
  • хладнији 1
  • хладним 1
  • хладно 7
  • хладног 1
  • хладном 1
  • хлађан 1
  • хлеба 2
  • Хм 1
  • ход 1
  • Ходите 1
  • ходнику 1
  • ходу 1
  • Хоће 10
  • хоће 46
  • хоћемо 1
  • Хоћете 1
  • хоћете 5
  • хоћеш 1
  • Хоћу 3
  • хоћу 6
  • храм 1
  • храма 6
  • храмовима 1
  • храмом 1
  • храна 1
  • хранитељ 1
  • хранитеља 2
  • храну 1
  • храњаше 1
  • хрђа 1
  • Христове 1
  • Христових 1
  • Христово 6
  • хришћанска 1
  • хришћанским 1
  • хришћанских 1
  • хришћанску 1
  • хрпу 2
  • хтеде 4
  • Хтела 3
  • хтела 9
  • хтеле 1
  • хтели 3
  • Хтело 1
  • хтело 2
  • хтео 23
  • Хтео 3
  • хуке 1
  • хумкама 1
  • хумора 1
  • хумором 1
  • цареви 1
  • царицу 1
  • царства 1
  • цвет 3
  • цвета 1
  • цветак 2
  • цвећа 2
  • цвокотала 1
  • Цела 1
  • цела 4
  • целе 1
  • целисходан 2
  • целисходне 1
  • целисходности 2
  • цело 3
  • целог 2
  • целој 6
  • целом 4
  • Целу 1
  • целу 7
  • Цељ 1
  • цељ 15
  • цељи 8
  • цене 1
  • цени 4
  • ценио 3
  • централно 1
  • централног 2
  • централном 2
  • цену 1
  • цењкао 1
  • Цео 1
  • цео 9
  • цепти 1
  • цептила 2
  • цептио 1
  • цепу 1
  • церемоније 1
  • цигло 3
  • циглог 1
  • циглу 1
  • циљу 1
  • цитата 1
  • црв 1
  • црва 2
  • Црвени 1
  • црвени 2
  • црвеним 1
  • црвенкасту 1
  • црвену 2
  • црви 1
  • црвоточне 1
  • Црква 2
  • цркве 1
  • црквени 1
  • цркви 2
  • црквом 1
  • цркву 1
  • црн 3
  • Црна 1
  • црна 7
  • црне 7
  • црни 1
  • црним 1
  • црнина 1
  • црнини 1
  • црних 1
  • црно 10
  • црног 3
  • црнога 1
  • црном 3
  • црну 3
  • црпи 1
  • црта 1
  • црте 2
  • цртица 1
  • цура 1
  • чак 3
  • чамотина 1
  • чанка 1
  • чанколизи 1
  • чаробном 1
  • час 20
  • Часа 1
  • часа 13
  • часе 1
  • часити 1
  • часова 9
  • часовник 1
  • часовника 1
  • Част 1
  • част 8
  • части 2
  • частољубива 1
  • часу 4
  • чатму 1
  • чаша 1
  • чашу 1
  • чврст 2
  • чврста 1
  • чврсто 1
  • чврстоћи 1
  • чега 1
  • чеда 1
  • чедности 1
  • чедо 9
  • чеду 1
  • чезне 1
  • чезну 1
  • чезнуо 1
  • чека 12
  • чекај 1
  • чекајте 2
  • чекала 1
  • Чекала 1
  • чекало 2
  • чекам 3
  • чекамо 2
  • чекао 7
  • чекате 1
  • чекати 1
  • чела 2
  • челик 1
  • челичној 1
  • чело 2
  • челу 4
  • чељад 1
  • чему 11
  • чепало 1
  • честита 1
  • честитајте 1
  • честитамо 1
  • честите 6
  • Честити 2
  • честито 1
  • честитог 2
  • честиту 1
  • често 20
  • Често 4
  • четврт 2
  • четврте 5
  • четврти 1
  • Четврти 1
  • четвртој 1
  • Четири 1
  • четири 13
  • четрдесет 2
  • чечарју 1
  • чешће 1
  • чивица 2
  • чија 1
  • чији 1
  • чијој 2
  • чик 1
  • чиков 1
  • чим 17
  • Чим 8
  • чине 1
  • чинећи 1
  • чини 17
  • Чини 3
  • чинила 3
  • чинило 2
  • Чинило 8
  • чиним 3
  • чинио 3
  • чините 1
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чинодејствовао 1
  • чинодејствоваће 1
  • чињаше 2
  • Чињаше 6
  • чињене 2
  • чињени 1
  • чињеница 1
  • чињено 2
  • чир 1
  • чис 1
  • чист 2
  • чиста 4
  • чисте 1
  • чистих 1
  • чисто 12
  • чистог 1
  • чистој 2
  • чистом 1
  • чистоте 1
  • чистоти 1
  • чистоту 3
  • чита 4
  • читав 10
  • читава 2
  • читаве 5
  • Читави 1
  • читавим 1
  • читавог 1
  • читаву 7
  • читају 2
  • читала 1
  • читамо 1
  • читани 1
  • читање 1
  • Читање 1
  • Читао 2
  • читао 3
  • читати 1
  • чича 1
  • Чича 1
  • члан 1
  • члана 2
  • чланак 1
  • чланке 1
  • чланове 1
  • чланови 2
  • Човек 4
  • човек 70
  • човека 24
  • човекова 3
  • човекове 1
  • човеково 1
  • човекову 4
  • човеку 6
  • човече 2
  • човечија 1
  • човечије 1
  • чохом 2
  • чу 3
  • чува 2
  • Чувај 2
  • Чувајмо 1
  • чувам 1
  • чување 2
  • чувао 1
  • чувар 2
  • чувен 2
  • чувена 3
  • чувене 3
  • чувени 3
  • чувених 1
  • чувеног 2
  • чувењу 1
  • Чуда 1
  • чуда 4
  • чудан 1
  • Чудан 1
  • чудећи 3
  • чудили 1
  • чудим 2
  • Чудна 1
  • чудна 3
  • чудни 2
  • чудније 1
  • чудним 1
  • чудно 1
  • Чудно 1
  • чудновати 3
  • чудноватог 1
  • чудноватој 1
  • чудновату 1
  • чудног 2
  • чудној 1
  • чудном 1
  • чудну 1
  • чудо 13
  • Чудо 6
  • чудовиште 1
  • чудом 2
  • чудотворно 1
  • чуду 3
  • чуђењем 1
  • чуј 2
  • чује 3
  • Чујем 1
  • чујем 2
  • чујемо 1
  • чујте 1
  • чула 12
  • Чули 1
  • чули 3
  • чуло 1
  • Чуо 1
  • чуо 14
  • чупа 1
  • чупати 1
  • чути 1
  • Чућете 1
  • џаба 1
  • џакове 1
  • џакови 1
  • џбири 1
  • Џемса 3
  • џеп 2
  • џепове 1
  • џеповима 1
  • џепу 1
  • џимријашлуком 1
  • џин 2
  • џинове 1
  • џинови 1
  • Џиновске 1
  • џиновске 2
  • Џома 8
  • Џоме 11
  • Џомин 1
  • Џомина 1
  • Џоминој 1
  • Џомину 1
  • Џомо 1
  • Џон 10
  • Џона 6
  • Џоновица 1
  • џупри 1
  • џуприти 1
  • шака 1
  • шале 2
  • шалу 1
  • шаље 2
  • шаљем 1
  • шаљивчина 1
  • шаљу 1
  • шану 1
  • шаптала 1
  • Шапташе 1
  • шапћу 1
  • шапутали 1
  • Шарл 11
  • Шарла 1
  • Шарло 3
  • Шарлу 2
  • шару 1
  • шатула 9
  • шатули 3
  • шатулу 11
  • швиндлерлуку 1
  • шврљало 1
  • шегрт 1
  • шенични 1
  • шеснастој 1
  • Шест 2
  • шест 5
  • шесте 1
  • шести 1
  • шеталиште 1
  • шетање 1
  • шећером 1
  • шивачица 1
  • шивачицу 1
  • шију 1
  • шиљати 1
  • Шиноа 13
  • Шиноу 1
  • шипка 1
  • широк 1
  • широка 1
  • широком 1
  • шишти 1
  • шкоди 2
  • шкодило 1
  • шкодим 1
  • шкодити 1
  • шкодљиво 1
  • школа 1
  • школе 4
  • школова 1
  • школовања 1
  • школовао 1
  • школу 1
  • школује 1
  • Шпанију 2
  • шта 118
  • Шта 42
  • штампани 1
  • Штампарија 1
  • штап 1
  • штапом 1
  • штедљива 2
  • штедљиве 1
  • штедљиво 1
  • штедња 2
  • штедњу 1
  • штене 1
  • штенету 1
  • штета 1
  • штетан 1
  • штети 1
  • штетна 1
  • штетне 1
  • штету 2
  • Што 17
  • што 338
  • штогод 1
  • штуче 2
  • шћаше 1
  • шум 1
  • шут 1
  • Шчепа 1
50818 matches
..{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који с 
рани 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у 
 и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вешта 
, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „свој 
 био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од приход 
неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p> 
 остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју пошт 
 га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> < 
 својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којим 
тајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n 
 овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег све 
тоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — 
огији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb 
професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са  
та грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било  
/> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S 
; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а  
 С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознал 
на.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштен 
ромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је 
инистарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у сво 
 дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по 
<p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био од 
а....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви ве 
</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тоја 
реж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и 
/p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укоч 
епокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и  
..{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчан 
ин покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте по 
ерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{ 
..{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава ве 
/p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестог 
рганизма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — 
мре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г.  
стављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев 
 најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера 
г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник в 
 науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
ад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни  
 судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту... 
разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми 
и може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече? 
ин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемо 
аменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{ 
тне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве  
дила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране суд 
а.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слабот 
вне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко 
супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђе 
еве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <h 
 гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>« 
аво — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи с 
добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друш 
што замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз —  
вио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде ник 
 Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је доби 
ју, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И к 
 се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи 
ше звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око  
аки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чуднов 
оља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!.. 
је ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш пр 
или <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и не 
о одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа».  
у опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је  
оту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек 
моту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротињ 
.. то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бог 
!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{ 
рећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим есп 
рвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} В 
 одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.< 
ликој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих  
му ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао бо 
ије хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јо 
е наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и  
настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је  
е кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се  
} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац.. 
ош живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>И 
на Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада б 
«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. пресед 
оворили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стот 
И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на сам 
нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пу 
} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао 
</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун  
ат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мо 
 има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} О 
 n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} 
ем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим по 
њи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим ј 
— да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се 
} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њ 
сне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њи 
а што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављ 
ам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то по 
лавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се 
о ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> < 
а ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он б 
Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути с 
на сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi 
 сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо кр 
казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који н 
....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место 
лоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчан 
а.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и 
 свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренута 
рва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> < 
ило? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло т 
 — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва т 
ај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и ст 
 дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац га 
ату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири го 
едаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта  
аље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом о 
 милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је н 
pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужен 
колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора пок 
трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} 
. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо с 
ија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним око 
а, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро 
 година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.< 
аних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Див 
ументе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ћ 
{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да н 
д ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се 
век постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до в 
инске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада полож 
анац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра реч 
ара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову вен 
.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII годи 
1 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим 
дим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на нес 
управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;< 
а је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле в 
/hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор у 
 су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формално 
 било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припа 
укав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање 
 Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г.  
Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па  
ће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки о 
их очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе 
нили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене  
аје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи  
е није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада  
ава слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У оста 
том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n 
бучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђако 
енац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени руб 
 прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог траже 
изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће 
 прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости к 
о сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђ 
="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине,  
донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на ми 
n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно  
побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <p 
..»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи,  
ао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил пре 
ричу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало стано 
нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је в 
мерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као б 
 Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног н 
с никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обув 
еровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ н 
у улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је 
роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — 
х часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим р 
емиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он в 
њон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон  
оа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од ку 
а статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној 
 одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p>  
p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да  
а управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p 
.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није по 
 пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О 
једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће не 
 Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћ 
е ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који с 
 му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код тво 
 учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог за 
болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим пос 
слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћ 
 тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужн 
м. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— На 
о је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи си 
{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} М 
>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жил 
уго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit=" 
тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито о 
{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да с 
ног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља,  
 прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину 
чило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји 
од «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештац 
Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, зн 
о...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом.... 
па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та прокле 
о мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија. 
да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде 
иш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав п 
едини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све 
предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу  
а је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у зак 
дмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај страна 
} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а друг 
чеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да с 
они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он  
 ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — 
 преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављ 
е од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора  
 тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!...  
како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца  
} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега с 
гова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није  
 n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет —  
ве до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душе 
авије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе 
е чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и у 
S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични пр 
е код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи уда 
у летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну 
као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} По 
. и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струк 
 не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгуб 
лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Суд 
} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже —  
ћа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном вид 
едали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="9 
— три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене о 
ену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непо 
еља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S}  
 смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприр 
им очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори с 
ода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краље 
жим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част 
<p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андронит 
ијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, кра 
{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му 
не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Ф 
ишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја  
н све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се за 
 вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После  
тупили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете за 
 вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су 
ницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Он 
е родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног 
апред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први —  
но по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законим 
ног начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онд 
му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном прези 
} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подн 
м путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове 
ли неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих... 
е!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога 
прављају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у наш 
с света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који п 
е било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сув 
 ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно ви 
а је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, 
 госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати 
с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху с 
ков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S 
 покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћ 
 <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам 
ада!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстор 
нало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи 
 срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, пут 
та игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непозн 
ела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, с 
ц гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био на 
 броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју ј 
д г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} С 
оба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесе 
} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је ова 
здвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати ми 
на по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађ 
обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S}  
8 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Анд 
 нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{ 
ји је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани по 
 је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и  
боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад  
 вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуч 
мења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уп 
ла четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само п 
е.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење чове 
света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекива 
о.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три годин 
 је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предв 
о се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило  
с душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се мн 
ху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено в 
пдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћута 
о по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном  
 баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао с 
г дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њим 
 како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хриш 
S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања 
аши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрс 
 и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је упр 
овор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на 
је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n= 
г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p> 
S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говор 
 вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Биж 
умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој  
и отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{ 
е срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали ан 
ога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији су 
лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубок 
 — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино 
ст Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном мес 
.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина. 
ашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њи 
т је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Миш 
свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од 
.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналог 
один уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки  
до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јут 
о се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, полож 
елим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж 
</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу. 
велирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачк 
—</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и 
ца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије 
 и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским прав 
 да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б,  
ме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати  
ругим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривије 
ји ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, сма 
тале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврт 
ера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној бол 
.{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан ч 
 губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</ 
е ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неуп 
а — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упи 
<p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине  
едмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опом 
ашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура 
огућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су  
а нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ват 
приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два 
 стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је пок 
таци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писа 
За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в 
 «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњењ 
17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у  
овори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одго 
p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао 
Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао 
собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> п 
 па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> < 
омерила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>« 
 ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се он 
е рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није н 
 појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај;  
а ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Д 
а кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андро 
 да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране 
јим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда х 
код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на наш 
олико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века.... 
сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је  
 — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни п 
д више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обнев 
 председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb 
Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан —  
 гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи 
уд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у св 
ештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — 
 — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?. 
 мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о др 
а страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седи 
 парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а к 
његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад ј 
ланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни б 
н рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противн 
 г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога 
о дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто 
до, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто 
никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и сме 
овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да 
<p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и поз 
ог посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» спор 
иромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пре 
шаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити ил 
<p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи  
огледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти 
 јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те харт 
 свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле 
ора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, д 
ичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратк 
ди пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се за 
 су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се виде 
ао редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник ве 
S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. п 
.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан св 
еши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси 
 Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — 
 јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p 
оћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава,  
н.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаност 
у несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи,  
 и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше 
/p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко мо 
ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S}  
 а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла  
почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје мате 
елик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела 
а, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по 
а није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког о 
} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је о 
— то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све над 
дућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говор 
да своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уст 
 тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окр 
пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забав 
<p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У  
ио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана 
 седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Ш 
880_C6"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година 
хватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте м 
/p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према  
ио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још 
ини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> ми 
на детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила неч 
pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она ј 
вине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умак 
-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше п 
 попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благода 
> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што  
— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме по 
м круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним заба 
ла реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је п 
вај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера  
божношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну 
јка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n= 
а сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — 
 Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не п 
бичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Ј 
а изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S 
столу....</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита,  
куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није  
 тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње матер 
 — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до 
о!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слат 
и лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула 
 моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у 
ронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за по 
 прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би с 
мала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту  
са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с м 
уд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом свој 
 те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као  
рна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што 
 се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума сила 
равља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати 
и саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„С 
ја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам как 
а, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p>  
зе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину 
о пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт мате 
ге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, пониж 
«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па 
уин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним —  
притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то  
зговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, пот 
е; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом наше 
pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</ 
је мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S 
о и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сиј 
 Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви  
а захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом пог 
благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом п 
 моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари —  
и лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека ми 
 — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога в 
осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од 
о се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљ 
. реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица.... 
м пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер ј 
 жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиол 
отица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови 
прави као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грд 
ноа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудни 
о живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>—  
за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти с 
а — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се 
 — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би ск 
ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једн 
то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се  
би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим г 
>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>А 
твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела 
ше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред н 
 приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се вид 
ни ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Ка 
н је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалек 
Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p> 
У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном с 
овек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам  
 живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да 
а своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта  
 још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно. 
сретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољ 
емо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто 
Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Н 
ности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око... 
ећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни  
на.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео г 
ља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам  
p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе.... 
стом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!».. 
јатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског 
ога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте д 
етом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како 
-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Да 
ве.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Арт 
ође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти 
динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли к 
ори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је л 
Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62"  
помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.0 
! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} 
,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској 
рв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега ј 
 Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам  
и:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок 
авним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он 
еним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — н 
рти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјер 
 није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитеље 
ије.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њ 
гда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој от 
била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом 
ији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима —  
сеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка  
г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно позна 
еравим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао  
ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда у 
 — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзентал 
ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручн 
равог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој м 
} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми р 
еца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово 
воју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећо 
дине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је 
ела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере —  
 неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — п 
мичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S}  
е ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!... 
ш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p> 
 у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину послани 
ачелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио —  
е га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур ма 
н — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се те 
аведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један друго 
јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А на 
мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Ни 
би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам 
 су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мат 
{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових 
јер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и ве 
аник за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, св 
ан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој  
парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водит 
рима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банка 
 материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна  
примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «п 
...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p 
им процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чвр 
му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни  
његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује 
м свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!. 
се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитости 
акве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} 
жи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве  
 рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој саве 
т, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не ја 
кама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Моз 
" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девој 
д човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{ 
ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? —  
сподо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа,  
е вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда н 
 једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавиј 
 своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур 
 одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људ 
оста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одго 
 Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти и 
азуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у  
е мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи ка 
рст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења 
S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није позн 
г, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ев 
три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне 
ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупот 
вију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{ 
мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја про 
 већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима  
 сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишл 
Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала ве 
ицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је мог 
љење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и 
трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу  
лика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На јед 
ола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, о 
г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумев 
иђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га мо 
е пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ће 
њу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је  
абији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, о 
 Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S 
мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за г 
е, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам  
— да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. ма 
о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Цел 
на најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова пр 
и? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може  
 мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка ос 
или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижов 
— да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао 
ад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав  
а.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћ 
ерије за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г.  
 <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије  
ођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводи 
 <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и н 
ху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало. 
ој XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у арх 
њивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у  
мњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г.  
. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а  
и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb 
Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду које 
— коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи 
Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мен 
а ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвор 
 ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p 
..{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То м 
ства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра вра 
стао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива с 
авио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница  
ј главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад 
ече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог с 
 је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити не 
алост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је 
то срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромашти 
 им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом  
тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти на 
 стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива. 
 пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио! 
 то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осети 
ст Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није ник 
} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно  
аком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепо 
 наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од с 
 његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} 
p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небат 
матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку. 
 рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа г 
 ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учин 
ног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фалично 
и парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је све 
есту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> < 
ет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би с 
тар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} 
њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с нови 
вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се б 
ла човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} 
лас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка 
ац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, к 
 милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним свој 
у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање.... 
е научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу  
>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама  
то не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p 
до, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у прим 
пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад 
врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Јо 
и јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p>  
 у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо  
мро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога дру 
крадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име њег 
су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по нек 
 око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао  
но, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту  
.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподен 
— да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не м 
авите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотр 
а да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер 
.{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом  
она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У 
м претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Арту 
ћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу  
сао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила. 
Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјут 
ој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те баци 
 Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура. 
 видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама... 
} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да  
ног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на  
 одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших круго 
атерине....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле с 
и нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не о 
. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако п 
ионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су 
свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Ж 
нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допус 
зенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га сн 
S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и  
 јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да м 
та....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме ост 
вог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <m 
ек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{ 
 да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар 
ожај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се при 
лаве....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је в 
ља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца 
есију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ст 
вета! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памти 
то и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладни 
на сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам гото 
нам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као з 
а цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, п 
е стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири 
но мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судиј 
 да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S}  
роде.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побо 
 завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично 
азили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>Пос 
е оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима  
ан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{ 
у хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од свако 
г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Т 
<p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на  
га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S 
ојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{ 
} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега  
о“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима 
е нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађе 
агању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами 
S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —< 
.{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све с 
 мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p 
је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по 
е, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Р 
ерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женс 
вости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно 
, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беш 
S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Он 
оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у  
ртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера 
ба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од св 
 прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог < 
дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сва 
.. г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон 
дским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место за 
i>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да врш 
ас је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи! 
лосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш слав 
 нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне ско 
друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S}  
ој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је з 
 паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на кој 
 Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин пре 
оја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера доби 
 ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи  
ао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Г 
с, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спаст 
’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и 
езбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у ц 
тајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше ј 
м обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — бољ 
риша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, п 
троба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n=" 
мање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се 
да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да с 
отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог ама 
ође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену о 
p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође 
ична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. А 
 није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једин 
> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Он 
 «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађ 
љује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као  
омјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заостав 
 де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој зашти 
 се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај а 
це, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је  
кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министар 
м на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла  
ну маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г.  
бија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n= 
 и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија бе 
гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни право 
да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогод 
 видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-М 
 — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отро 
ађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и го 
претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb  
 студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особења 
евао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна  
постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове до 
ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и нам 
 Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјак 
во.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пр 
 <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може 
којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледо 
 поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико 
 ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она с 
обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке 
ка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривен 
/p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не ка 
рви сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> < 
а беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је < 
и цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћ 
уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихва 
17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред  
сновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, ов 
зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p 
та чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњ 
унцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску дет 
улатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу  
ad>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То  
уља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари д 
ео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управил 
 долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је прими 
ећ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак 
и, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга по 
5" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није з 
колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој 
p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли 
 <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} М 
одметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{ 
ти».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ј 
д је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он глед 
ном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити  
робуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледал 
е, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стра 
иђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да оп 
ћи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац  
бри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?.. 
један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује брук 
ана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више 
вије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог  
S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило 
e="notes"> <note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично им 
јом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој 
деле — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше д 
м — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас д 
S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сенат 
розница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје вели 
опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут 
 крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слуша 
 Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не бе 
олико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила 
посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} 
.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пр 
> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду које 
 не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и 
етлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна стат 
име.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> 
ечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле. 
о отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја 
 без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p 
После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти  
еси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и 
а судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p 
е-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада  
 уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види п 
Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју по 
е Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече. 
 То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су саз 
 увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би  
ладићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог гос 
дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад ј 
шки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" 
ико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног 
је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваз 
ета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аде 
та бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као дв 
штини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престрави 
чи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку 
milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па нест 
ретвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја 
мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не б 
...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Арт 
ј тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје у 
 Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна 
латка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још 
тка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко,  
шити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да  
да је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, о 
ући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије 
та за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. 
лицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа  
 да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор ка 
кло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је 
 у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената 
и или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сена 
 очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , пр 
вност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, пре 
>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у  
 С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је д 
а; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита  
>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је  
 преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од неку 
довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту р 
ава, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца п 
би тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са 
ир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «правед 
ече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала 
шеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> 
е стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} О 
После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> 
 Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, сам 
101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p 
е та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} К 
 потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој з 
догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p 
заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да 
е огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуно 
спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је з 
{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступни 
и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у 
ко сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ  
зио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девој 
ладих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се  
рез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац пр 
ечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница  
орни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га 
јера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување јед 
 смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Д 
домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко  
осмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали  
ал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ прија 
у тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да насл 
позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила 
 Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је 
р моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. 
сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала до 
Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседник 
је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председ 
илкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку н 
ало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су је 
и сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни п 
и година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата 
вно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осе 
еменитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали  
 одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко не 
Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најма 
је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде с 
стељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је и 
 Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири ме 
 <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад  
"182" /> <milestone unit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се 
ства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло до 
ст своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не 
о!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</ 
њивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то нес 
 ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на располо 
 додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје  
часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!. 
 ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног 
ијатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сена 
т вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови 
је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Са 
а потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није  
 млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p 
а гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би обор 
ај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{ 
ле пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са сво 
еду; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимо 
 То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљс 
ога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну 
 невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану,  
ешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштит 
алости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и мла 
е тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његов 
ад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p> 
на.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове г 
смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>А 
ко тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p> 
} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баб 
».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... с 
 повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем. 
 је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенч 
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити  
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник. 
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни пред 
Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и пле 
латну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и р 
латну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима 
у шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија... 
ити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упа 
авила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} Т 
ш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о к 
{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И 
ана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — и 
у на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он 
 маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо 
дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде к 
ртур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>—  
иђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, —  
спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледа 
е ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме! 
а Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти  
дете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што  
р маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово  
— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред ос 
p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milest 
ленција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Л 
епрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Ад 
к. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог веч 
и места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда 
дних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје прав 
S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми  
е, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступ 
а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама 
оложење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине  
ворио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се де 
егову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Ж 
 да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да с 
ије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће ос 
ржим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету 
р на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исх 
е као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанск 
 речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?.. 
а се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као  
>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огис 
ного!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који 
ика, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите оста 
ктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири с 
х обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{ 
обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше 
да омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с 
рила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи.. 
отово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{ 
пшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних 
 себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <h 
на ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који б 
{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје  
м убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Са 
 тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невест 
зда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино з 
авала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p>  
рониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше  
 покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} 
Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Ка 
ем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. 
 <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, 
n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у сво 
рви веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, ј 
с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 го 
оје беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом 
 давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му  
а он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n=" 
г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>А 
 накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињс 
ђу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки и 
од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p>  
>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васп 
Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месец 
ва документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госп 
нако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил.... 
ички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској  
али у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се 
<p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пр 
у никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо  
} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена  
пођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Б 
алину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијо 
е — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г.  
 <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул 
 јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што 
ах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како  
 извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам ва 
...»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</ 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и ос 
 непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчи 
новали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је ру 
лом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судби 
ојом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукам 
оцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се 
б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стар 
н 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужи 
> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро 
г романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог  
го. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу док 
љ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура ма 
оје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао 
 је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињс 
, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборав 
мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена,  
писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му с 
....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао 
а добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпо 
као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S 
 тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловље 
Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</ 
ита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледа 
ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одб 
Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Сев 
исак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром 
 ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе  
супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну 
војих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развук 
анли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин,  
— истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (ф 
:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Сев 
ао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођ 
 дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске... 
 ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb  
сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио  
</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-М 
 позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући сво 
 беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добр 
вај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави 
еног вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило  
екујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презиме 
аштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоце 
цинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа 
лику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> < 
м путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у њ 
а сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змиј 
шко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја т 
 свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плак 
 знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој зар 
тулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> 
од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја  
е наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p 
ило равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би  
 нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb 
уда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p> 
има човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је прилико 
ви пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, 
о доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све 
речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. 
начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом мало 
која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је с 
— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта  
во је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао 
<p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, 
 сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; 
Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође  
>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој  
и:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у  
(фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења: 
87 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје мате 
одостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богат 
и њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{ 
ољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p 
50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове 
руги дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро изме 
 нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и с 
муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударце 
лед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас 
 лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="1 
ије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ст 
 достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; 
.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме 
вног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г 
аукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128 
а....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко  
еше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени го 
омоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је  
 млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да б 
иста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета 
 силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми  
 син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој 
овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти  
су мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Ми 
еко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, д 
тву ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи  
женог документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два свед 
им су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а  
 «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p 
 св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује и 
учају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Миш 
 су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «........ 
да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ри 
ни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Б 
у мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Б 
њим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p> 
ји беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после  
другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извл 
Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми с 
слушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска 
 могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и број 
ог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — де 
тично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење 
и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широк 
дног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе промор 
орао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, ил 
ина.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ. 
 Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сва 
добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад  
на је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће о 
ете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сва 
ућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господ 
кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестење 
<p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} 
ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимна 
е изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад прева 
 мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што  
рати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да 
транац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> < 
о, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андрони 
окучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, д 
 он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле  
ош оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То бех 
после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баб 
, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобра 
оше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим 
»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије про 
ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и он 
а да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>О 
 истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај 
ло је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше н 
гнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушл 
чинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос к 
у реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало пон 
S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се 
ан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p> 
е доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому  
ти.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприт 
 ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуш 
дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао сво 
>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Јо 
ељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње на 
!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на  
{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S 
и, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо 
е читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани 
>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље 
о.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо 
лаге речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone 
оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — п 
S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S}  
ачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом ад 
 Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} О 
мах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући 
људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што 
ише, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народно 
ло се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,00 
е Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с  
ола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник се 
и се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви 
мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећ 
по, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потр 
 сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да 
ви пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртв 
.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из њег 
а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта на 
ијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да посту 
 изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара 
алека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у св 
оја краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би с 
ли...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} 
 свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања  
ети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...» 
што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувиш 
право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега то 
 Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га 
 лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдн 
чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што че 
 <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, 
Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на 
а тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао  
што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној б 
рате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, н 
асно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што о 
ако ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гво 
би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ниш 
 њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а мн 
 — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући о 
влашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «бо 
{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S 
алој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори —  
се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, ка 
гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истин 
истри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди  
јале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио пр 
ђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, 
Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим ма 
.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он ј 
е може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада не 
обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брини 
S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна  
 цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су и 
ну је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у ка 
м сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за ру 
колико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа об 
дно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам 
 наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.< 
а својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У ње 
рв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> 
ране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Моз 
p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавиц 
дох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу са 
а знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} 
а....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламе 
ла очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Т 
та.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? у 
<p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачк 
S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она стар 
о су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо: 
де и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, д 
онети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке ст 
 — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три  
о могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа но 
и и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим 
 време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не ср 
 суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</ 
е руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко јо 
 и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти по 
{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} 
онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви 
рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ћ 
м се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мише 
а ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није 
ј парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми  
би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена  
вања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова п 
 дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за  
 она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и с 
 секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динар 
лове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, 
Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења... 
 би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да 
падне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И 
p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам е 
о поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу пог 
е да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих пи 
а спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманит 
 би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато... 
мићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скид 
ојан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом 
 и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и  
 делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не 
олело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S}  
и се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђав 
<hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логич 
 то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, г 
и глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то  
..»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p> 
аром г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође 
исао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово 
ар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо как 
 ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на о 
десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Фл 
 из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142"  
 је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи.. 
 против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парн 
бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је  
е одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошл 
 смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске  
аду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разум 
жио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Ал 
раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у 
има је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву. 
м беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци по 
 врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично на 
"181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико  
пило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S}  
 стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу прес 
 дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине,  
 ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару 
узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су  
авна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон п 
 данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав у 
и, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкује 
 оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он с 
је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. А 
 се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, пад 
хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара.. 
 никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем  
невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свешт 
ne unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био л 
ше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, непр 
грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану поквареност 
.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати  
S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућутк 
 оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S 
ако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење 
 на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да поста 
 грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду  
ју.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда изл 
де треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила нај 
бар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Ви 
није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — да 
стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p> 
еднако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвач 
ања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и сл 
убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецај 
ло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу в 
 и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала ш 
а је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одоб 
 додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех ј 
 Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фа 
стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, н 
ројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак смета 
 кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Ро 
а учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог  
уге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на  
аситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову м 
мо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашн 
гује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не 
оље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети 
ре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле.. 
каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора  
 била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама пом 
 слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан 
 било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, 
рашна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је т 
паде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сум 
>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој н 
{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били бе 
 делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња це 
ла, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али о 
> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника. 
 од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману 
 дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усану 
 пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и к 
Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју  
 њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и 
 за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милос 
акоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање  
 само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «с 
ђоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и п 
- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Н 
ислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="* 
. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" 
 дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила  
—</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Там 
{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S 
{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркне 
на га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес г 
ије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба д 
вој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она ис 
како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како  
се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без мил 
је сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку 
азати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. 
 ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће ост 
се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано си 
е на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљал 
е рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки п 
мња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала ј 
сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се 
, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подн 
 арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То  
своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све 
Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинут 
 на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он  
се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи 
сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком 
 а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —< 
ажите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно  
стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није н 
 <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни  
оштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад тре 
 — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог ис 
 би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па  
hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с ово 
Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зара 
} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте  
—</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>К 
на загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мај 
 сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без ма 
и мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Ка 
о је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l>  
ромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бе 
де бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све по 
бави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови н 
ан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, ми 
ије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме 
ка</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тра 
 /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>тр 
ано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да  
 он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред су 
, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судс 
а, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје ста 
може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за 
с први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог  
пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку н 
илосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља и 
е на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље. 
јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} 
ћ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове 
је ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде б 
н ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Ан 
на ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју неш 
S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По ш 
ињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду 
гуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није 
 га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у о 
едоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца 
астајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је  
 домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописа 
ла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака не 
те, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни г 
ти.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло. 
следња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S 
 немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних рук 
 једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није з 
Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} О 
Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем  
<pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобн 
у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није ку 
ог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његово 
три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи —  
 тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Е 
чијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да с 
о пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S 
га и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошил 
уних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре  
итаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} 
</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га  
="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала 
ри, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватр 
 у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} О 
ако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све 
 па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на 
 — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбено 
ведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milest 
>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} О 
лико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе  
лавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет  
<l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога — 
иоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од св 
 удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гр 
дња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које с 
о затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути 
Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Д 
ле четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флав 
 <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници цркв 
стори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост. 
г суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи  
ао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у оч 
а за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтин 
причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо ј 
ма их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сј 
уту видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској 
 наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — с 
Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу с 
 закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила 
пно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догод 
ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како с 
ј рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку... 
сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који п 
S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим 
 Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах в 
било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учт 
> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по с 
мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пу 
има ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг п 
p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p 
у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мут 
ицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја с 
 нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о ово 
мисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину пони 
S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин пр 
заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламац 
зивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити зак 
ктике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку зако 
 лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница 
p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S 
ила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавиј 
ју, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наи 
 удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p> 
да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... 
{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем. 
о развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Ка 
гледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде. 
ети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживљ 
обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици 
рстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десн 
рштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је сл 
амножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној п 
 доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица 
бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по  
ље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто  
инове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше 
ов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џ 
ими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху опту 
 луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко 
 стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, пр 
крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до  
д кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Ф 
атељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром 
 n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд  
 — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке бољ 
да као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше 
ом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, поблед 
ик суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с лев 
 Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом 
ој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестр 
И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко с 
 брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — 
 њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — д 
. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је  
дмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој бе 
 сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца окто 
штачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>П 
 својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом 
 n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S}  
ј великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни 
 непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, 
л постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће ви 
ијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не п 
згледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени не 
 — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда  
ита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S}  
вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:< 
</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S}  
 спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих с 
је као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела  
нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу из 
 соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњ 
а њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног сл 
решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови —  
ошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како 
е одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђ 
д њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу. 
многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то  
Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је докт 
, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога. 
држа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} 
сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер  
тета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зн 
 до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133"  
 двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су ка 
 Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу 
а оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју роб 
, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S}  
што узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво по 
 краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb 
астави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у ул 
илкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу оп 
ади та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не до 
 како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш 
излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре  
у тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} 
 људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац са 
ем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула  
p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама 
сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења н 
је.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} О 
етета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочека 
 Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стаја 
ице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности 
 проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} 
 је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Ј 
је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други о 
 Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је поре 
вица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколи 
екаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{ 
а учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуд 
ан поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те 
 му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Кри 
<p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну  
ни.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да с 
о у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обич 
 адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> < 
и посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосре 
лик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник 
ектрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше г 
у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су стано 
ласти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње 
жи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити!  
и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но ш 
енче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра 
о очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела  
т материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднет 
живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чисто 
 руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радос 
"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} О 
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше у 
е, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много 
ика г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике  
смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не па 
рно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — вазд 
 трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у ко 
 по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу 
S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чист 
свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} 
 разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{ 
 Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и 
огледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема т 
а мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p 
и.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То ј 
аста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видл 
 животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак он 
сретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата от 
иће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушал 
Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина  
цу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо  
врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, п 
рагоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних 
сије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И м 
е доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти 
 кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше приле 
 частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је мо 
 седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његов 
ана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћн 
ешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много  
80_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у  
 му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом 
адознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — п 
ри заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жен 
дије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику са 
м Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, 
бости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи ј 
 је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — 
испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се  
мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљ 
д црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић  
ен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека 
шло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше пов 
сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно 
 и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> 
беног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је т 
ожаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природн 
>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Је 
 је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим  
бе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драг 
еки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у  
вентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо на 
 Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само г 
нџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити. 
зненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва  
ло други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би  
ом ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запреп 
 и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се  
ов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав њего 
камењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div 
 џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај  
м и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; п 
еше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово м 
ина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у дру 
не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и ду 
 беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињс 
остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџериц 
ац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је  
мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела д 
о алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је 
р—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз  
арешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној маши 
ријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти м 
шон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова 
</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза д 
е, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} 
у невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатељ 
 занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јач 
ра, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S}  
оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена поја 
стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом м 
е мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — г 
удбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и 
о поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља ле 
жило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један о 
запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда с 
ла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организм 
инара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обич 
али прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу,  
свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступал 
ног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" />  
буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и пос 
дина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Как 
5"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година. 
ешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај  
у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров т 
лавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сиро 
>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{ 
 као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела 
енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S 
не.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавиј 
ића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Ре 
Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког 
тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа. 
је сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и 
али зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милос 
инео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жа 
 свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад  
 Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим с 
подин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред 
нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје. 
ад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост ко 
а нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе 
о велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу сусед 
ђица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретне 
 је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинил 
ија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од поло 
ве се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да ка 
 му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше пр 
је, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати 
окат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступни 
 болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху уп 
свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је би 
ле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне л 
дног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло 
b n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} 
 упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко 
ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи марк 
боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо  
ајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г.  
е, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике 
га што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с н 
<p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој  
 на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелени 
ше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронит 
Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту ње 
Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо с 
еше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави 
} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар 
а старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</ 
жи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала 
ављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, 
о на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Њег 
, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћ 
 једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени 
 Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. доктор 
етник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се при 
а неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На  
абавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских кар 
 се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се мог 
бом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матер 
запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше гр 
 је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се виде 
ко!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала  
би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Д 
дали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатељ 
сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине 
> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина об 
ав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај чо 
накви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много 
але су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је зн 
гла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут га 
војим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у 
ећ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен  
исоком покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки ј 
 матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан п 
 мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код  
 — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и ср 
а.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Н 
 дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} 
гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p>  
х, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао н 
прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С крај 
 нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би груну 
најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова  
скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S}  
ром пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би 
волемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо о 
узетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је 
овцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније по 
сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ? 
и на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по 
стан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети 
(види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он  
а лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «вара 
тодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишн 
о њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би  
онетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да на 
емогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу 
е немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда  
 она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — пре 
амо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p>  
ногих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу по 
ање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро разми 
p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник 
ита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући наш 
арским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје ко 
о сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај  
какви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не  
 тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређ 
 и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стар 
ку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој та 
дуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S}  
ас погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним прели 
с погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмеја 
ше говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Ле 
н би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на он 
и!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би  
у пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} З 
е и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за с 
 многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави с 
, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више 
и од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Н 
а законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо нар 
 ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} 
ање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факу 
ри — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да  
 обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, нар 
му још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њи 
 — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«По 
 спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем.... 
 — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи  
озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гле 
т је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} 
латим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не ш 
оне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецај 
рила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... ш 
> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућнос 
>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и  
д куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то са 
би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигура 
ех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госп 
ело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p 
амућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S 
> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја 
не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мај 
...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунца 
птала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и за 
и, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати он 
стима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добр 
олена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> 
 би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мај 
, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна но 
 дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...< 
авршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, 
 као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им сме 
ала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше  
ад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она ј 
е успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад д 
 учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали 
чером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје 
 — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Ов 
ака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто ст 
 морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог син 
/p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко  
до, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву  
 — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим го 
ита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је поче 
а, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на 
у, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле  
нца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по ли 
/p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо мој 
у с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари зд 
 са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он 
 <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показа 
 n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с прол 
лике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери м 
особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати о 
сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, гос 
 воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — 
ливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — 
 штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе п 
е....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је вл 
 <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом оби 
 Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непоз 
нић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер... 
ехничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би мла 
ла би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!..  
 разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу 
г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је ув 
ли о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тад 
о.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније 
обитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их 
егово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi> 
не проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести  
отврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то 
лед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би ск 
а....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главиц 
...{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву  
о јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже и 
ри кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај д 
вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{ 
1880_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, 
о је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најп 
 Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче  
.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То  
а.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради 
 коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим усти 
сапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан 
ом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила  
а је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да 
ко није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестењ 
ало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он  
а долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му 
а.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> 
е цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му ру 
«постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изме 
та би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} 
но је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и 
туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим 
ок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди,  
и.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не  
вало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним к 
трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао  
та му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал 
их беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном пре 
="SRP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном  
ала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор  
ао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело см 
 је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним у 
спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали 
«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мал 
} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — 
тоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се мно 
е у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S}  
ење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна д 
у је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одм 
 живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{ 
ндронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоц 
 мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb 
Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писм 
револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура марки 
е би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе 
 за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао то 
мјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по 
ловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична  
 очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узи 
ђено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је то 
ођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="11 
 и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет вла 
 суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онд 
еку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у 
ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околнос 
преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би  
} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читав 
би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драг 
Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумаш 
 била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном 
је овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на про 
. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала  
тења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Ка 
; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хо 
 сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост  
 и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То 
е сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — к 
 предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан непр 
се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар в 
n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То са 
 <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и изла 
мејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон  
чити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, 
инаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу 
а страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да  
мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?... 
учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који с 
 беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој с 
 хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам 
зистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</ 
м је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи 
би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово  
од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел 
вих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је бил 
...{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у 
 «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред су 
на, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног 
оже наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио и 
дмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла  
е би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>М 
беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би 
ију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једни 
, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренич 
це «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило 
 онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету  
више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истин 
да видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="# 
узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби  
ма.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмањ 
 порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици 
то је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођен 
 како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као  
дност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје р 
 родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате,  
 рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало  
S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална сп 
оју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости. 
е, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аде 
шељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне 
е за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро  
ила.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с креве 
цу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака к 
а се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говори 
 вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но 
стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно л 
и до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротв 
рочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шт 
едила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиков 
етни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела 
/p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш 
ом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Ж 
<p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана 
, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваљ 
ио би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> зак 
страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо». 
заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.< 
ти онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — прим 
као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди п 
ашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше минис 
ј додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>« 
 живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p 
али?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розет 
ебе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би 
дине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, ис 
о претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали 
ље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не  
ала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!.. 
ли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он си 
осије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Отк 
уке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како ј 
апитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ћ 
своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју 
вљао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то так 
. и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сач 
систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове уста 
 кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том бри 
 цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све ч 
дом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>—  
ђе, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тог 
ка му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нек 
 ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p 
ло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави 
ан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај 
 она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n= 
 <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не  
дног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се посл 
, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огр 
ретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чул 
азити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава о 
 и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мал 
е светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син  
о.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви ве 
ивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се  
мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убиш 
тура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по л 
гледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би 
ву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим сп 
аламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само 
 добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, не 
>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који 
ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај  
ит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, 
 дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би  
смејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у за 
о мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно  
 и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без 
ећих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</h 
то је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једин 
ње, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p 
рња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу  
шију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете  
своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту 
да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашни 
есима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику су 
говим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли  
 и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уре 
дмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им 
оста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у вар 
утака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа бил 
ебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} 
баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> < 
160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уста 
е најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би  
оже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше приј 
Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сат 
екао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела пре 
 законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или она 
и опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" />  
рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени 
чише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жи 
мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г.  
ао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андр 
 исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основа 
 аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у  
</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то 
д де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је ск 
/p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише паж 
ије устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе  
да само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по и 
} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засен 
рчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, 
ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело р 
ну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом да 
 за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све на 
 моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљ 
ришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање  
оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова ил 
 не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао ниј 
а и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стањ 
и достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго 
да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се 
омирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је  
Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове поко 
је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали  
ежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих 
ма овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је 
 његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја 
и....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. пре 
чинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас  
 приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе»  
p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле  
к се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} 
о провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га п 
а је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који 
 није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одгов 
би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не з 
лобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г.  
 — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо  
рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, госп 
="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>дв 
рног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или к 
у не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредн 
ба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест с 
лећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења 
би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из ми 
ацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S 
не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми ј 
чи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских про 
вом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево и 
вајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших прот 
>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевити 
1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледа 
вите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га неприја 
ивота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину 
 учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и њег 
 то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се в 
 тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> < 
чи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла м 
, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тр 
ра слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочи 
била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје о 
е збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова 
се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда с 
 тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету... 
камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих б 
из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедн 
шла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба 
ћали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплемени 
а знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере. 
закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали пр 
а легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајап 
 — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је  
<p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, А 
} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — в 
ати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу 
за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке ле 
лих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата бива 
 Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињо 
 сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступни 
 у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} 
знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огис 
ни виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове ми 
е се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљ 
а, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Беја 
 је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа 
оријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p 
ки пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм дир 
ерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче с 
а — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — 
 преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је 
="SRP1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био 
пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10  
глине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места,  
e> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на њего 
е, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку  
Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен 
«целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се о 
удити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје  
е, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђи 
и чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањел 
оја нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хт 
естрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гле 
.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мише 
икад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. с 
есуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одгов 
који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако  
иноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел предс 
љевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само 
овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте 
постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години б 
ом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско  
вијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међ 
 — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре  
мјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету 
е сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад с 
били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — 
«Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S}  
ске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитава 
е није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити 
та би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да  
, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око н 
} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим 
а суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимањ 
о и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде  
и г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ 
S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чи 
о је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», о 
" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је 
т нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је доврш 
>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type= 
 давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте  
ите њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, 
S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознат 
меру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку стр 
они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даров 
 се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу. 
{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере чове 
</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи,  
у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња. 
бом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{ 
н призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — — 
4" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, 
ме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" />  
</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S 
кајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунца 
еш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке,  
 — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла 
крије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је  
Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни  
огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — прилик 
није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и 
овао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — 
њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико  
} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да  
рвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног д 
е — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Адели 
би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone uni 
то.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», п 
Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је пос 
но могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао вели 
ена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад 
стионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувен 
де до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена ј 
ици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стај 
је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити 
д из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам  
а реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је и 
пет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођ 
их племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} К 
рекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живо 
ше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одма 
оветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно р 
на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — з 
ућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="19 
тионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је  
а морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних п 
тупе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвок 
динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есап 
не боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S 
а дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио мо 
завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да  
пржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, 
 сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве.. 
ци.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ри 
 односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати по 
а и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, п 
га склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, к 
ским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која  
о коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да б 
} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута т 
емса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «С 
ерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити 
треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и 
ома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обич 
рећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био ув 
њем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одгово 
 опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно  
шта крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном ста 
учили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су 
е да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врл 
у ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... 
немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта за 
владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму 
ониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чуд 
тање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је 
вода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна 
 се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумња 
и оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се р 
ил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан мног 
е....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парби 
ави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше  
ије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нис 
беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао п 
 n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је н 
а оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај  
>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја — 
срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци. 
ођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а  
м; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти д 
 Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али с 
м били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а страна 
ољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S 
видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовне 
ио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећ 
ра Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кест 
је сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{ 
 ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду ве 
оје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и д 
е — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детет 
р, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавају 
што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављал 
послени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле 
о, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој се 
ти, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је  
шта; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млад 
дубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напри 
...{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, к 
е јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон  
ош веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан  
а Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!. 
пита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахира 
 је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да  
и отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајк 
ј, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на к 
е на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Он 
та мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће  
} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак има 
</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслужива 
а пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицо 
м очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...< 
а.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више  
а другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је  
једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад с 
одата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није мо 
p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што ни 
 или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П..... 
та смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> 
нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са сво 
четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку 
а све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — 
во није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Оста 
{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме 
{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану ја 
а.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од он 
 и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свег 
 свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли д 
па — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи 
е у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво вели 
ара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно ј 
...{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <milestone unit="*" / 
а милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и 
ли где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега то 
ави....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред с 
удима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што 
уше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — 
p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову с 
чак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S 
 и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје < 
е удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и уст 
ротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванем 
 ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то  
ша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107"  
проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код 
арко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из в 
н ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће  
{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у на 
 отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{ 
спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу. 
е као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо  
ни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жил 
као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле  
о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских пропис 
...{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим ху 
 ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене н 
ли, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мет 
000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим 
е распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди бе 
што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи 
 и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На ср 
ило необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните  
p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, 
мо по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је г 
још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је 
мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчуп 
римати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосл 
ство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизу 
p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што.. 
дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седи 
а говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се н 
во је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиро 
изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title> 
осподари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај о 
на душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — т 
их кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име за 
акако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби  
ке сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter 
ном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске слад 
а место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за с 
 биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље д 
 човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> 
започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке 
ио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S}  
 млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова 
 /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву ви 
ре даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није 
слоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старос 
рође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} 
 стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{ 
 јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су смат 
<p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, 
 али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глуп 
аднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то до 
 овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улаз 
знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама 
н преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г.  
вим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добр 
{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботињ 
чини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог зана 
ће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господи 
особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вични 
S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Пре 
чао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она 
ања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу А 
нчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад 
 Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,»  
цама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне бол 
плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није 
заћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био  
.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне  
мо ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:< 
е Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама  
иктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прос 
ишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне  
бог нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео 
ен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао с 
нита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, ш 
еварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је  
снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим другови 
омунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, прави 
преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник пр 
од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретниј 
јали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју 
лавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p 
 своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорел 
г.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учин 
е даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то  
г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{ 
н са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову ј 
е су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... доб 
и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова пос 
аци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да види 
беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но 
 и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио 
 а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу ти 
 сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се сам 
сподине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S 
довао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог ред 
ли да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа 
о је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је  
 изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљи 
 — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</ 
} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Са 
м очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S}  
ке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписк 
о с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке 
ини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне 
 Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{ 
м се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне  
 Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора им 
ла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андрон 
 <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим и 
 трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <miles 
за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П 
ених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао јо 
тар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г 
 годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који 
 на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио 
лакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар  
е већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше 
а на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чуд 
ме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку до 
емићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ст 
 овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у служб 
 спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти њег 
и то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 2 
оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Аш 
да, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нем 
само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изра 
 и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извини 
чудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лаб 
спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни 
ођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба  
лели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од 
ок је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби  
ин г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Ар 
а плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране  
дану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и 
едном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је  
дим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па он 
</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха —  
} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није би 
 његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени вер 
оља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име: 
и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} 
и отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је 
.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код не 
с био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отвориш 
ше.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и  
 јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би д 
 је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бр 
ај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Рив 
 г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је стар 
нове аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бог 
p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му 
 био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност с 
 са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се деси 
 и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко свак 
 младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби 
S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке 
а мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје  
длог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после д 
љају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље  
гурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она 
 се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или прот 
 дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то до 
е.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је т 
к.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у ку 
што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у  
т, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала 
мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да к 
<pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} С 
ту.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље и 
вског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта 
ала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба 
 ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни  
ући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> леп 
, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном 
 надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толик 
а сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазира 
p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате.... 
икој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем 
уша!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу п 
 оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народни 
ично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђ 
упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</ 
} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових л 
 приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња  
pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуфе 
 усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би наста 
 дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим,  
 уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра д 
...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не з 
 заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема н 
</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела чов 
 нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била  
на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи 
— пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна  
м ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памти 
} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад м 
лакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешк 
 Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секц 
раведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки у 
метим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера.... 
 силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе вер 
и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра ма 
е, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... од 
чиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег  
д биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке  
он само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао,  
ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да  
 дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, з 
матрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте о 
ислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није дов 
p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ  
е његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и св 
 да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, 
вој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{ 
е му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учите 
ајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузг 
ек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто  
неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре  
 да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и д 
а земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</ 
е, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, 
а у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посм 
и његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав 
{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш з 
тним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p 
 и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог 
 судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!... 
о да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} 
..{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не  
 он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да  
према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништ 
важавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење. 
{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он и 
га супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили  
«деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца д 
осматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, 
> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се б 
а овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда н 
ег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету,  
једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>С 
бија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио посл 
..{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обу 
сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Так 
а свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукоп 
би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба за 
 Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p>  
 бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет н 
 ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не  
да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!.. 
и ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— Т 
ветињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањ 
а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А 
дан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је је 
ј је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којо 
костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Ср 
чњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господ 
бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, п 
икама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прав 
где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!. 
— он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи,  
аго народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова  
бротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немој 
а, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опш 
ла потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани;  
ечи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и роди 
ци Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S}  
="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како 
ј увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — з 
ет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матер 
моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпат 
 добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама м 
 школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме 
го време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Доне 
ило....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите  
тви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови п 
би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним  
ентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође  
отвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велик 
торе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} 
је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик 
 у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су би 
што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи 
е жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу;  
о на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, 
а!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши 
ашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист им 
аиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на 
«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ друг 
 би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени 
ећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо. 
 пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојн 
е је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} О 
 је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Ста 
ли смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми  
енце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Ад 
не и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали о 
 на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да г 
ало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није м 
где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какв 
тане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли 
 парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га ка 
чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убо 
адић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију 
лени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном нек 
ута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаш 
удској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с 
творише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а  
 преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан 
 да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</ 
 је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</ 
 по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађош 
 Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради. 
.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је 
 дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих пит 
д ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врл 
смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најуч 
ешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за 
а поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су ж 
Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и д 
— бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било к 
на гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше сл 
— као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — 
..{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још 
инеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се  
 мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>О 
ен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type 
е, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</ 
с, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те к 
ушу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} 
ово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни 
ед мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се ба 
ила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то 
арочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — 
ити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Му 
ед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права в 
 му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p> 
а публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="10 
 га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да по 
ерили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих дру 
на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да 
 љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу култ 
животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века сам 
аности...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је —  
ими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је ма 
, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животи 
3"> <head>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечн 
ен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је ук 
а, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом посла 
вотиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S 
вољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине. 
— Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих  
ко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S}  
преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p> 
находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта с 
стри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице п 
ју беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и де 
не гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала с 
т!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док 
подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше ост 
ог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!.. 
е ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми  
и; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} 
 Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђо 
у Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу му 
 све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сир 
 а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас п 
ур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би 
едали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали.... 
 <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин в 
 Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко 
о да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ј 
на — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код  
лагослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак 
иру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је ст 
г дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито оде 
ноги је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о 
упуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем он 
ри потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. М 
з беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позва 
ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>« 
 то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће д 
} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адел 
а — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу  
 сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S}  
бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година к 
алеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је  
не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није забор 
еве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није поврат 
дом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео д 
ужило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима 
....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</ 
а немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милост 
, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је и 
ворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а 
 они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесв 
јпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, 
и ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи н 
 прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати 
S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. 
 господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за 
вао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао  
а и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Не 
словено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног нар 
речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало од 
авило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну  
стимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути кол 
="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној  
о у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико накл 
 се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{ 
она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим 
 сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате! 
ана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смот 
своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, 
 онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих 
добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што са 
појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и  
А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!.. 
кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5" 
{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви ч 
ву методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног суд 
!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје ј 
удо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трго 
м; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и ле 
 од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} В 
а....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибри 
давао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> 
с најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена  
сти! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Ам 
3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера. 
 ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме 
ла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници,  
доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од он 
ма.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позла 
уто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је 
м.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беш 
има, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној 
он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био с 
иња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо  
!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — О 
есту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико ни 
ао што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А к 
маштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је б 
ви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура марки 
ости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса —  
., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покрив 
Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту  
ирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{ 
 је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни за 
 то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика  
и....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по мил 
....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» 
рећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим  
ла одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће... 
....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} 
њем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног п 
оред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од к 
а ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници 
ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који ств 
; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од ко 
 казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} 
ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно з 
ођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо.... 
 Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке 
да изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сун 
еше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помог 
 тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани б 
те да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и —  
уга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну  
/> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по как 
} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мај 
ских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да  
орова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Чов 
ита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна рево 
зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој 
говори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ! 
ад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, пр 
је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара окл 
 ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <milestone unit="*" /> <p>Г 
p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и 
она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и  
p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Ш 
 као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p 
им и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он  
га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из ва 
ог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. 
ва била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало 
.{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Сав 
Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, 
 да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — ис 
пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, пос 
хији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и 
љу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флави 
стење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у 
ова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само 
ош нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — В 
уменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, 
ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једно 
уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб свом 
итетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских 
огледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће м 
и.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не пр 
редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродат 
 могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу ве 
ази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем уд 
атим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — св 
ш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тра 
S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле прод 
а је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим прет 
ла је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у пл 
; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} 
не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико 
разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резон 
дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је мо 
вар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе ме 
 ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{ 
ило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зим 
.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са своји 
има г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="chapter" 
он — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар ј 
во распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у с 
олумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценос 
 као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} 
 значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовин 
у, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и 
љно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у св 
 болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради 
е се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом 
давати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесниц 
никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора  
це;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца м 
а наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први зн 
ледица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела 
 ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она гро 
осни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p 
. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити н 
авља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч. 
а по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем н 
а још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушл 
сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{ 
 Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S}  
е дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нис 
тету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори 
ла она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено,  
ко је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су 
ка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше бић 
зор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке. 
а свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту дес 
...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта 
 паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Њ 
а никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p>  
ељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у свој 
шон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе 
хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори г 
.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро исп 
 ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења,  
ти па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари 
, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, 
ивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>« 
преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општи 
 поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака п 
је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај прв 
 вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грех 
</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S 
 зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква ј 
 видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати  
 детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мази 
!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ ни 
тина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, к 
Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у ул 
 бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да 
сте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситниц 
 се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није им 
све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Стран 
, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од 
 могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Н 
 Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г 
е нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интерес 
рост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врат 
авни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обич 
 проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S 
ужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко ла 
х година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S 
 смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног неви 
hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, ово 
 да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном,  
 му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто 
{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму —  
озора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!.. 
ом јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прих 
г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад 
ке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни  
 плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он м 
 Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер 
У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од т 
 разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошев 
S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андрони 
обро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с  
ашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро н 
је.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо прове 
о били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста ра 
нога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Доб 
 за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да  
 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да ту 
 је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог до 
мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена 
 али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p> 
, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукав 
огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Та 
тур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по 
/p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу  
дбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они бех 
ј отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњење 
е је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми  
........ старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . .  
 <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17...,  
> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и  
реће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне. 
њала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чул 
(фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17 
 Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним пона 
 Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> не 
ила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опази 
е.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојиц 
е ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните 
носили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозен 
 начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— В 
тра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци 
неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао,  
ово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и в 
стоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII  
ртије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p 
умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p> 
сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и  
на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да  
тва остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је 
Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!. 
Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послуш 
 милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану 
ику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога да 
оцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у  
казао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање  
 би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим с 
ам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондон 
е-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изост 
тави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} 
 предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и прим 
дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, к 
ац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложе 
је пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета. 
 карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необи 
емље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихвати још лас 
а јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note xml:id="SRP1880_N2">По <f 
ес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у  
, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће 
{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кол 
е г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слуша 
је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити  
знавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њ 
госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног исто 
nit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку  
<p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуни 
доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S 
вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је 
тменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобра 
а смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким  
породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигу 
танове.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{ 
рцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> 
ного.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито 
м челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна  
е не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погл 
о и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали о 
екцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала д 
рање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара.. 
Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије До 
то <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обут 
настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз пл 
м црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је 
а г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју јед 
знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности 
реба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио 
ласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да види 
м ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом ка 
 би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то  
ст почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одго 
ње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто ре 
 у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да вид 
lestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрич 
у жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо с 
а неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босиј 
>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је тр 
чно да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, 
 као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То 
г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Кон 
ет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он прим 
а се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сј 
авије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слеп 
резирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смеши 
лавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред  
се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек о 
згубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с уј 
уљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасниј 
</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје 
бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стр 
онтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола 
бијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S}  
чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се по 
е....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <mil 
.»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика неш 
етра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p 
ве наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: 
 рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Пра 
н узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш 
 г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужен 
и је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p>  
беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког б 
="SRP1880_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је св 
о на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе ниј 
 неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено уп 
ити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове 
«Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче 
{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љу 
 се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео ј 
вечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загон 
а — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapte 
 г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једн 
ne unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта р 
> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Др 
пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозаступоик.“</p> <pb n="22 
нтан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президиј 
...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујм 
цу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтев 
не матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већ 
ише одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је тре 
«зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p 
{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је 
ица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку из 
па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противн 
стодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да 
ера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног с 
тељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Рив 
јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{ 
века с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да 
лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, др 
{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му  
{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му  
глиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којо 
уо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку стар 
вор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио  
p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p>  
 племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега с 
св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених 
адањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге 
ине — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге п 
мрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не 
у ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто  
>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане  
е многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, д 
мљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености  
е право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко  
 је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши  
с да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да ид 
о одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су покази 
ранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнел 
оните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је са 
} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква зл 
осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су б 
нити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљ 
а говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> 
ати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би 
лили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозасту 
вега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} О 
професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао н 
} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г.  
ници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане  
i>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекн 
 гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је 
 не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, к 
ле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране! 
рвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измак 
се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађа 
 <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да и 
reign></note> <note xml:id="SRP1880_N3">Бранко.</note> <note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — 
онт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — 
њон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Рив 
 осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо 
њон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем.... 
још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што с 
онт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета 
у <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— 
није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} 
{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артур 
 пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да  
ле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без 
 моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote>  
p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог  
ишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе бе 
задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне пос 
букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из те 
S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмл 
љи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило.. 
бе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — —  
едеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А 
док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помисл 
цу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнуш 
 Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак  
ју, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља 
 наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На с 
одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свеће 
..{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљ 
бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрт 
и, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо ра 
освештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин  
гуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} 
тење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флави 
> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је 
рошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посе 
ријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш 
ма више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била ваз 
мо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који л 
рана, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу бе 
 и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро п 
мио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у поче 
ила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, 
родао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p 
сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек  
 ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео 
и могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Анд 
м...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао 
риродни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да 
е већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај  
на.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита 
S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатиј 
ка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У ов 
ћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље 
њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отвор 
 казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>Пр 
ви свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створ 
.{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....< 
омрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настав 
јала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те уб 
агд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три гру 
у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је 
>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у п 
два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу сп 
и полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 ко 
.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен  
раше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ват 
е је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет г 
оцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — ве 
аду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица и 
атна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена 
 матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 0 
атну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,20 
ки дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатул 
 Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборав 
ли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S 
мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} 
, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помол 
ци, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свим 
омрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан;  
главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини  
овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој 
то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јед 
ити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S}  
роју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јед 
а налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.08 
и се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» 
г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стол 
па једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне 
ако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који дожив 
ре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није  
е онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> 
ебројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала д 
бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је б 
о.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју п 
:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да л 
им сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здрављ 
а ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала 
аконодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодав 
аконодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је п 
д је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и п 
. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици. 
захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропа 
е дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p> 
оје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само  
ло.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету  
оворно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света? 
ри:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак» 
 врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... б 
о, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</ 
и у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 
 ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао... 
својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г.  
 сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна прем 
питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да 
ди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она,  
не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије,  
док — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p 
ег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, 
плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје  
 он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи —  
фисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тар 
 свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На 
твори и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео 
тање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да ј 
 да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом ј 
је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоће 
догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би  
за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта зна 
олике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP 
чуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» пови 
асова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено  
....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То б 
е, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —< 
каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто  
њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и глед 
е — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г 
г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш М 
е велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што м 
вриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите 
 заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, 
аће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати  
ког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је  
савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нерад 
се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S 
ин Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу  
ана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању  
помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама  
ј поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривије 
ј цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог и 
 добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства  
, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" 
> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове добр 
{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета,  
овек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило 
шом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом 
b n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интере 
ад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем ма 
делу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем је 
и платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и н 
 бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сре 
ad>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима 
огама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њо 
ш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна 
— испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло  
 свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„ 
одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, раз 
ирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> < 
} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> < 
 униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гро 
а свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег  
смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</ 
подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире!  
ни боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме раз 
када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља наш 
ти, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајн 
ош више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не,  
 се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и  
а самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} 
скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје правед 
 у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} 
родна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама н 
рве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван  
прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна 
S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било 
одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, ма 
 место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрош 
а виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, у 
мири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу 
це јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се! 
ила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и св 
а, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ј 
ећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест св 
своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с 
; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан  
тарих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флор 
ности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гле 
 обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је мог 
чне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето к 
на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам г 
ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде шт 
 <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобн 
е поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није  
еднице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружј 
 да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? 
брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец  
у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</ 
ијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, К 
браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да с 
и на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та 
 читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпо 
св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и  
а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказат 
 писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени  
одине 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера д 
окумента (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока исп 
документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурн 
тром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљен 
«Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>В 
 начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање н 
га гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђа 
 сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока 
оје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та 
зили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога  
се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, 
 дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заи 
ов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он доб 
 сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 го 
— медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225"  
и гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам и 
азао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти ком 
езица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово 
 безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О 
е учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постар 
 мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} О 
 време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су 
 вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="1 
ете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се н 
азуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек ниј 
ал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жи 
елу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом 
«<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих  
 памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обаз 
 приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико из 
о поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. К 
ичом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намер 
лосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера зате 
супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутеши 
чувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Каж 
рала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{ 
лучају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Чи 
 ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који 
аца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица,  
ек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ ни 
ктор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су  
ела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње  
 за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{ 
а но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — 
ије.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ та 
гледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да  
до доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим ст 
ри!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешт 
дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печен 
тура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек о 
.{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} 
з ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb 
ве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у а 
 би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најго 
се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више  
 изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андрон 
.{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да пре 
ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и  
и, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам  
ло би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она б 
шао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} 
поцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и ј 
це, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу  
 би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко с 
 сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не  
ад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све 
+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијем 
а вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки дру 
био је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, 
пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам вид 
одали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огис 
раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више 
ну — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{ 
ца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Ми 
 благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S}  
.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!. 
и туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душ 
а и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он  
и!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропас 
рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мр 
 прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је 
и знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад 
вијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио 
ледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према м 
или су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаств 
тле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештају 
ене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабине 
у.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту деси 
ек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је п 
м је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» 
срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем 
ени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то зна 
еста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда ов 
.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противн 
не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n=" 
оњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г.  
— Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи п 
у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин  
за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими  
он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их п 
 ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да  
 не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац уша 
 један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети  
гу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто.... 
 сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да п 
оспо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осве 
.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожнош 
мо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије  
pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тес 
аручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост с 
утер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{ 
апље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{ 
амисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете  
г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га во 
арог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> 
S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће. 
ан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза. 
ије.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га ви 
и ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађ 
собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан 
е ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог 
тељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаови 
> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати с 
head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји шт 
з де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана 
но обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне ус 
д знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на 
еца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — 
 наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што 
 дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — сп 
 још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други да 
а....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту г 
ор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете види 
е сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати 
на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гроб 
се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p 
јте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси 
 све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла д 
штао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима  
да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од  
за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на ко 
д како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што пла 
осити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој 
ати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господи 
суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три 
ка.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију бе 
уго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкре 
естанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати 
..{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек. 
з жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут то 
ајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из о 
ви неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта  
е дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S}  
је било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Сед 
— морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувел 
 гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца 
очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући ов 
дозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико ке 
хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обеше 
њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа 
ли од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за  
>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете б 
 међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он н 
 скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Не 
<p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да  
е — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати. 
е она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја  
уби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите —  
итељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! уп 
мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви  
азала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета  
те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговор 
м тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете.. 
ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је 
јера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштериј 
авитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте м 
да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шт 
, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје  
едног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већи 
S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али 
р ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај 
индлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судски 
креда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <m 
 је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би ов 
илкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфи 
ета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Дру 
кред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p>  
 исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој 
.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му до 
<p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} П 
га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје  
{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима 
гони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо г 
гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон  
 беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове. 
у могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужите 
сао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно бог 
ли запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече  
ознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} 
{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинс 
рници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече  
те!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше веч 
покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог тр 
Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао ј 
Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас 
ајбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је в 
мног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило  
 што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово пало 
, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ 
зредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варо 
у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и  
 отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно 
ас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће 
> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом  
И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срц 
уго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа  
} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тре 
авије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи има 
 вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам —  
 ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је о 
звесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полуг 
етој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S 
 знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас уп 
јте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n=" 
 доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију дока 
 ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини 
м дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — о 
е; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња ска 
ј — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој у 
м једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи з 
ука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не б 
пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако 
едседника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у с 
 на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} 
о г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве 
 ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се к 
наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и ув 
p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, 
а прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдо 
 да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и  
ој.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!.. 
је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно од 
о план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.< 
слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роб 
д саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела 
го ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом 
».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — ошт 
хор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола чи 
{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка 
</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— «  
 забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да свој 
с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој 
о.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет 
Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је т 
 смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> < 
а на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n 
 чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на ве 
ациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; 
} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит  
ог мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на  
ах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можд 
раховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер» 
-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетил 
ештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су 
орила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S}  
 народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве 
сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је 
де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се 
ећ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — о 
.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали д 
ју.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она  
 <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Ар 
ичности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао  
>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведо 
! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашо 
шећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рек 
да, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судо 
ко је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте 
итала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb  
.. шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњо 
 настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе 
реседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начи 
мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невољ 
 пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S}  
одарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрит 
 — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона д 
који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну дево 
 имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте 
>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi 
омуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први 
е, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца  
те већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{ 
Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Каж 
hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> < 
 начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али  
 крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечк 
 мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама... 
.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера —  
ми себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-"  
ра, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге  
м раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S}  
господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и 
 већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!. 
а бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрл 
и допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо 
/p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви 
, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка ма 
ем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасни 
ведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пре 
 Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду 
х срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу  
 ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S}  
е, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и  
 весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно и 
{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како  
и; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудил 
а је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потр 
да два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две  
вари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешил 
достојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <p 
у месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тих 
 ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Так 
 нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију на 
.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену д 
 то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi 
.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да 
 за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо,  
одило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукл 
} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сам 
 и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио 
ара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти  
ћ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати.. 
иљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву 
је матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао 
као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат о 
/p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица?  
дан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познав 
о не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босиј 
репио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну  
у нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>« 
неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у 
VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је бри 
трави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, дец 
еставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, г 
порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене?  
— ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се скл 
/p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим 
е да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда  
се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста  
ирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с 
ог сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, д 
цу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрас 
 «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, заме 
ваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног 
бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад 
S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работн 
 једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права  
ране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху ус 
и су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, см 
 душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан 
.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек. 
 проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар чет 
} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетањ 
на сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Мален 
фукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 
еседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Сав 
 показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му 
есном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — д 
уљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света 
 ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на п 
висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху за 
е одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе  
стављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спушт 
193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S}  
појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обр 
појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му 
и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили с 
дић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Е 
ик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само јед 
Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, кри 
ке покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодо 
 стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифел 
, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал п 
 доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну  
ферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; је 
комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни год 
еку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178 
правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда  
пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код  
ројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног  
дник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред 
ом примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија до 
нција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој нар 
дника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма дирек 
...{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су то 
су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо 
} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног ст 
ови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника из 
и Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ 
ената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису 
м случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судб 
м мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро оп 
ни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђ 
жде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђакони 
добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако  
— на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву 
у у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто  
ћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окре 
 покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле,  
 лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна,  
.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div ty 
је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струц 
упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излаз 
 мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста  
суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови н 
 <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано де 
страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме т 
ај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бо 
сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није,  
зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног с 
својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке и 
дним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и не 
шљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижава 
="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властод 
ц, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је  
ижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам  
или, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без т 
ажи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели д 
ве три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смараг 
 престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова од 
.{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама 
е тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенци 
слугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на ср 
беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћ 
<pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку т 
 на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу њего 
 а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове  
р ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, 
илинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? —  
="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу 
и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој п 
:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — 
нта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70. 
аследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и изв 
оказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом са 
о водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна 
нас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} К 
оји је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре зми 
не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по 
род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева 
201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли ј 
 да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој  
ај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани С 
и Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт  
ок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андро 
тресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур марк 
вини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред слав 
.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијан 
уне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи свој 
елан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тач 
ше од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена п 
8" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p 
 прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да с 
вању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принц 
ојала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равн 
ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни би 
 г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Бил 
кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи учен 
 да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкре 
о свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit=" 
/p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се чов 
ог гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S}  
 онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима верова 
овек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурит 
 не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу види 
деле туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао ј 
са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без у 
разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог м 
е наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По о 
оћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријат 
 Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим 
Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше 
ели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја  
ред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја би 
ве што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули 
би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извод 
«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, д 
амо они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Моните 
ура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г.  
че — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, р 
својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби  
Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже с 
 природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и —  
јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека сед 
p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду  
дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
е мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још не 
ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да 
ши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> 
ити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свог 
83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сирот 
, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — — 
сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што ни 
су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? 
јајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <mileston 
свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту  
 шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с к 
о пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S}  
ј, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде 
нео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад са 
S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела  
ионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута с 
ло се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на т 
његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће  
љати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само 
бично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је мо 
следник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да 
и смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један  
чињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} И 
, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их прати 
ветњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен л 
р, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника 
рода српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова име 
жење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите  
аспитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради са 
опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још ни 
од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учини 
Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окре 
Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао нав 
пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да  
 повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим ју 
и <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неко 
одина, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p 
к постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до вра 
а да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, ску 
ом».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобр 
са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да  
м храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу  
неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p> 
гобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у јед 
ног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој н 
у муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си  
ицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S 
деле....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смр 
ца спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone  
огме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избац 
ти.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заво 
 били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> < 
гу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славн 
ржати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном пар 
</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> < 
ошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје 
е Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам  
ве препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела 
ше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама,  
отеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрес 
лавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па  
о је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која љу 
ди ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака  
лади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали пр 
чито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је 
им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала че 
и, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — т 
, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да прис 
мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око  
 та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом 
 <head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добил 
>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп 
S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док  
е узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гро 
епи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Ни 
куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се вл 
} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г 
ред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, а 
лицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично... 
ead>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је 
лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се  
да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му  
то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли о 
зговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" / 
говори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила дору 
мотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа 
ступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник  
и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} А 
зи опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захте 
х зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале  
 се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се 
one unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била 
, повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S 
е врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он 
ад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота дев 
е хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар н 
ентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба 
реши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} 
 пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом с 
здржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура  
ечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га  
{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија.... 
о, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар.  
 да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!... 
а, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој  
} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио с 
 се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао  
у, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том 
е му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико  
ј или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ осл 
ред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног г 
 очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S}  
ћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Ника 
 и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се о 
аразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја б 
о питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљал 
недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. — 
богатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово д 
 погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати обја 
} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и 
видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи  
није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да  
 преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозим 
те заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен н 
жење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25  
медаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погл 
масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне гл 
кнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они 
и гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачко 
у, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког санду 
а, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p 
е се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио  
, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеа 
ас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ак 
 <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији 
лабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, 
 пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди  
 мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па  
ојој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одбор 
 пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је но 
адовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избо 
n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако б 
боља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна отк 
ма изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио о 
давих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi 
.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да 
ај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прод 
 ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине д 
ем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доно 
 бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој с 
— извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа о 
е поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоно 
волику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио д 
.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да 
p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је А 
бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по неср 
ице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва  
 по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горе 
у сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног с 
х би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је го 
, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука по 
а се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он б 
. <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Д 
<p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је ско 
...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта  
гао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабу 
авог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора  
волуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 2 
...</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликам 
ници код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашл 
Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баб 
 врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној ли 
ла о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагорел 
одну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и п 
 месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу ис 
p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, шт 
p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласи 
и су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромј 
како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура ова 
болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола  
Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Ми 
а.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок 
та ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад  
 положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један друго 
milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андро 
 ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли јед 
лом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} 
} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехо 
о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени с 
 дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па 
дам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто  
на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа 
p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим о 
вар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкре 
 вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — 
атере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и пород 
у, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше  
кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правн 
и овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком п 
> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах уста 
е једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напо 
 дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу 
уча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће 
Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостиони 
 ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан оста 
о</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се  
удија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са со 
ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је 
дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом  
, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Ов 
 а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у 
оћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах с 
не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош п 
уга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milestone uni 
казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S 
х чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} 
{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је  
у и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац  
лан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим ск 
он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавиј 
ебичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш и 
, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао  
ду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам 
рођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од уте 
а и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, мн 
иче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи 
но у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по  
ни да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на јед 
ољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни  
 брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Е 
 лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли доби 
ао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог ак 
н;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с из 
— оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој от 
у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» пис 
 и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а»  
д «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећен 
а виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог каме 
 буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом  
 Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрич 
у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће 
ла од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-м 
да они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли:  
амо још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предм 
 ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Н 
од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и овак 
ни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис  
акону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се  
 мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољо 
н јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и г 
="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове  
 смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферин 
да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном пр 
 знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он н 
а.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посм 
гледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, 
 снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би та 
у цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој е 
и очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и 
аква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту  
ду, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо 
знало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку п 
p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»;  
тета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Разм 
ш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли  
o</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне  
/p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S 
чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и  
 и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се н 
 не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем влас 
 предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и дру 
бем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еласт 
ше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ће 
подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 1 
итву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молит 
ме бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јеца 
ора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изч 
и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и к 
{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде! 
огу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја  
повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како ст 
 престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г 
не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муште 
да.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево  
} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г.  
о стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он траж 
о сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им  
p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре  
ика.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. 
започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, 
S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја с 
/p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходи 
ите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г 
 онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!. 
о је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет он 
у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан р 
часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим реч 
правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата би 
им еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист з 
{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе 
 су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мен 
Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај б 
е, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p>  
поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног сто 
ред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први по 
а, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне л 
баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће кошт 
..{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</ 
а то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао  
ој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва св 
ти или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јо 
ист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!. 
ити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — 
астанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру 
уђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражи 
то се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често дог 
з њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несре 
вала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори јед 
 тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p>  
пита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од т 
 се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парниц 
 а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — 
епец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да  
и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити 
ти — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, вр 
ост, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послу 
>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем о 
» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p 
зик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сиг 
е сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!. 
ање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Ра 
. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нис 
земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служил 
тањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде.. 
приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се 
у је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молб 
 две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицал 
ви сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година как 
о — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да п 
 <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се д 
ње и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се  
и сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечиј 
оју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише заг 
ћушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло чест 
да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S 
осију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори криви 
је.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није исп 
 они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне чести 
 јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S 
их карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што с 
боко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — н 
и.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви 
и је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим 
S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори 
ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да при 
гледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева  
.{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с то 
он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p>  
облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур  
ога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у т 
орпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и  
ома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја н 
а од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да  
 Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрну 
та реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да 
плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Ми 
рено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: б 
амније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p> 
 имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим 
дносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по  
паде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опа 
од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку с 
енке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и бех 
 је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У 
„<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исто 
ило.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја мн 
видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слеп 
има је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у 
видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уп 
 Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да  
} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је 
отурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се к 
{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом 
 сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе 
почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све  
орова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та  
кочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко изма 
 — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду о 
е већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени ш 
му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</ 
ите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Арт 
 бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак виде 
 Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба 
љ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд стави 
S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше 
гурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед став 
ћаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем р 
а подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p> 
.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њен 
 Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И  
ори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све прола 
ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" />  
лира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог со 
опа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу 
по, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се ње 
о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког више 
му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још  
ха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, н 
ом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао  
мо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим 
ти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види пр 
 на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, шт 
е на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше ј 
з образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и шт 
иш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Се 
вује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је  
ходи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друш 
ате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита бр 
друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу 
ч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из пу 
 ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да 
тане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан —  
ма.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у н 
м умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се 
 крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p> 
ена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ста 
храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао  
храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, докум 
 што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слеп 
из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да  
и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп 
која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их  
несу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије г 
моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно де 
дила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} 
....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То  
и се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — о 
} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на  
а» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сироти 
м мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије с 
е па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам  
> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, по 
лико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово  
ка, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мер 
оке покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету 
уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} 
буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље ј 
учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погл 
о ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да 
а, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>С 
а не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племст 
S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесому 
 живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да 
н.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао,  
да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиро 
ет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за  
S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не  
ати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати  
е узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да 
огађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни су 
шио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г.  
— из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира  
аиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пу 
де држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан 
жи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десн 
д погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље  
и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и нево 
ство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, 
. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви  
де малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини до 
м омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Б 
pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела  
S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево 
сподине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен 
ије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва 
 би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок  
е ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао ни 
 лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће 
 у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Го 
ти па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је ј 
ој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дуб 
ји му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Уч 
сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам доб 
о, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повик 
 <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава. 
тарку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом  
п, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и поз 
.{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене  
 што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам 
свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узн 
 исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи: 
ешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више?  
ради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута р 
удо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити нес 
ла ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} 
ао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S}  
вирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није,  
што вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на  
} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} К 
, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас дожив 
ишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} 
 злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди 
м народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфиниј 
пријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш н 
н већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим п 
 не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову на 
и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <h 
чешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом  
д оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то ср 
абим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и т 
 не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{ 
ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни р 
литичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одр 
</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она 
има и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим  
им сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким к 
мо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} 
пуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених < 
пуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених 
и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте св 
е гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — на 
едмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом:  
реба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо о 
ок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>св 
е скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и  
познати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p 
огло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико в 
му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ 
би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Б 
Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је ма 
роб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S 
 говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном те 
} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дођ 
ога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — дв 
...{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло б 
а стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономада 
је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»... 
се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!.. 
само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у  
препастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли 
ако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна з 
 у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета! 
о сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за ми 
а <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена... 
 кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он н 
.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на 
 лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама бог 
ипада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал 
како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо жив 
тулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима  
ло, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флав 
звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђеви 
— опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 каме 
сеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост поз 
р — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спа 
и по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, гд 
ла и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он ста 
ема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова п 
рхиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилати 
 то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, д 
не предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» бе 
старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свј 
лкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сенат 
 видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљ 
ажи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим сво 
им висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.< 
Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљ 
ру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан  
роводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мрт 
<p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда  
ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници мој 
престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно над 
јствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихов 
епоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адел 
дац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам 
аци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је д 
знати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на 
 перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парнича 
 није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини го 
 са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње ст 
јаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Бо 
 зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатул 
 — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>М 
а му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да 
тар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се 
љене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, н 
дају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, уст 
 са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек 
 су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, д 
а.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.< 
S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласк 
у жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и за 
 неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{ 
м параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хте 
стаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико 
часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} 
о рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како 
к.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећ 
шени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес 
 Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој п 
х Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би  
оди!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон —  
 ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете са 
нита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постад 
е мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p> 
 ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би  
бокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да та 
 огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведо 
ине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О ов 
ти....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге и 
 хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све  
и свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне д 
, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да он 
аке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три 
, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за ње 
S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предм 
све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно  
ше голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од  
а од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном м 
е гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради  
 гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l>  
 једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, ст 
 је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Ова 
 ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Ова 
</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао  
а у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија. 
 n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а с 
где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са 
 <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, бац 
мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила.. 
у иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда с 
весела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању опис 
света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази —  
и се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мер 
 а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бо 
ћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усуди 
гов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаш 
и једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S}  
заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} С 
том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио 
ена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и  
ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Б 
,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Пр 
<p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — 
 разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да од 
<hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<h 
рила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану... 
још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред м 
ари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше 
>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству  
зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрн 
о њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p>  
ји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бу 
.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелодан 
one unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у  
«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на 
зе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, 
 столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што  
беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у г 
ли као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као  
 на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у  
Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Ин 
о човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине  
ферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник 
уферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећ 
јун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде 
инар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада д 
ом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !»  
грлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио 
p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окр 
ти!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!.. 
у цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му зајед 
и ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитациј 
 више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> < 
.{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка.. 
Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S 
а је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта 
 тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не  
да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није 
 /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање 
е бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лонд 
ш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто разв 
у капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из  
 да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> < 
је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али  
ef target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт п 
,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више.. 
дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} О 
не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да н 
ри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у 
а је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у ка 
цу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне све 
 пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} 
од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи  
 особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен 
тао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља 
433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с  
/p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у к 
 да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 
} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори 
у тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да прог 
њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор по 
 да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе 
ке ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужу 
ари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мо 
политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — 
а да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не см 
иши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се неш 
е никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечан 
итањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у 
зета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што  
S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</ 
ји трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» кој 
га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — ради 
е пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио 
 избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове ово 
кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако 
егов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма 
ајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већин 
аква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се,  
 у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!. 
д се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г 
 <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подн 
Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде  
ојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S}  
но је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свид 
ојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседн 
е свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она и 
ознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он 
ини добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S 
постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на 
своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законо 
им, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог  
 судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку ст 
н де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Ок 
н владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор кра 
хова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и 
, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништв 
за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалнос 
јој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb 
 «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио ј 
дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу  
 партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> 
 која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигу 
али би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне нас 
збор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањин 
и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио з 
о наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је 
воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду  
и.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређен 
да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачк 
а насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до 
ка — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове... 
абора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међу 
ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> ана 
боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље  
е оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p> 
тересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, 
игуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Миш 
 удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г.  
днута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим пут 
да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од ци 
в несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» 
а сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне 
е реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се и 
не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> 
оји начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од на 
потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.< 
 да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред о 
ије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} 
, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу 
Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржа 
ама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>О 
, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на св 
клим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закаш 
ртијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда,  
а, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као ко 
вари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p 
тале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела  
...</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде  
кон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабиј 
ена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, г 
 ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала п 
одо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем < 
тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни  
уда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парн 
е плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунул 
е; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му ј 
уће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше к 
ло, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања  
иповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишељ 
је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима 
вије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Вре 
трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала  
је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о о 
 од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, м 
г чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне верес 
 лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода 
ваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на 
 конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света 
х посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинс 
а пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради! 
слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом с 
p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кр 
стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов 
му се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>« 
и, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{ 
 преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог 
; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад 
бично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често н 
S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? 
ote xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљ 
»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Ад 
справе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу вр 
ародни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, 
>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам 
 волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како  
 старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p 
} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ниш 
о то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништи 
 Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г 
оја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој и 
без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здрав 
леп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног сто 
а.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро. 
 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи в 
 закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога 
S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господ 
.. ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} К 
ше — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свез 
е већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудр 
 у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету дл 
ста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље  
вља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно ј 
, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега са 
 У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од п 
 управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, 
тва.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и  
а суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пре 
ра потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости 
е само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{ 
ких закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г А 
мог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одан 
укотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ 
ветњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола  
 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу  
 је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакос 
а сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S}  
р претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти  
оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега т 
ресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!. 
дна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Арту 
у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{ 
дском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима ст 
ио између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се т 
ад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полудели 
ст, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој ј 
...»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Фл 
чајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође 
о смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела 
/p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Фл 
</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други 
ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно  
За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако н 
звала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разло 
а? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се  
другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не 
 белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S 
е још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику ј 
 њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не 
а — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов 
акашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — 
— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са 
ражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу 
ом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једна 
итог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S 
 да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столо 
ог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе јо 
 био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед. 
<p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S 
 ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и  
сти, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба  
оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држа 
н једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p 
ешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мо 
 . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријате 
 — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{ 
Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете. 
и за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} 
 настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног ра 
аба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није виш 
сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабу 
 се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што  
>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чека 
роба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и ста 
 троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који  
<hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом  
изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције. 
ла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добил 
дним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је 
луци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта мо 
г Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад 
робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то 
опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствова 
одо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али  
!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </d 
и обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит 
купоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим  
} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела к 
 ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би 
беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с 
хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба  
огоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш вероват 
 дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени< 
и се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно раз 
 разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи 
а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то  
дмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити,  
ном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116"  
и у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, шт 
је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сиј 
ештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Д 
 најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада дина 
S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиља 
 то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја 
положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог 
у од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег 
 Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50 
рсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело с 
та 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на  
и сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па 
 Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она м 
еног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се  
у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, I 
у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бом 
е поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни.. 
ја још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то 
то бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?. 
ао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p> 
ече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. 
леди, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби,  
авију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — ка 
Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће  
.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{ 
њама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње 
арочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како 
енталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p> 
 наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и ј 
ЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" /> <div type="cha 
ЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам име 
>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД< 
ао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, 
ини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешт 
гом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног 
овратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога  
<pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Аде 
ли нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, о 
о веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа 
 њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Би 
нак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, г 
а те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већ 
те аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, који 
г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{ 
снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад с 
остионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место г 
медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине. 
жи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се 
аго некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега ск 
а и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред 
Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела. 
 у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на раз 
торија је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету п 
есе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељ 
огледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и сам 
 страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречис 
....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана 
спођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , поме 
и ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} 
ијатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb  
алног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав луј 
ију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако ј 
то сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... 
 све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта 
нита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стаја 
давише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуд 
бав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност  
којни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину  
Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљ 
д му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше  
..{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S}  
е милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог 
>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштал 
штег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну,  
S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почн 
у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе купова 
о је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко 
ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...»  
а је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стањ 
коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа зас 
е.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери  
у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гост 
 се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај гово 
ро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи. 
ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, ко 
ици и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико д 
дон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону ма 
S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио. 
ена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних заво 
м гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле су 
тиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андро 
е било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље,  
је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предл 
тењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се 
авно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 
исли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад  
ом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових изра 
сле дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> н 
сто би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом наз 
Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је 
чић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао  
и ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да б 
 ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дру 
ину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ  
а — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... в 
 а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите т 
осија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S 
 очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S 
 У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и к 
да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да п 
е вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S}  
аћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишо 
припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбир 
у....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини... 
опала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око  
 Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам у 
ла ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој 
...{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита  
але, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој об 
те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} 
ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у  
 хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати мо 
пењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — ј 
} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари ју 
еног пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет. 
ћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна з 
ође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У остало 
а толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S 
мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег морал 
да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни  
pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{ 
оката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говор 
е, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико  
о што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим 
ђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништ 
 Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стол 
 Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г.  
— г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног сто 
ом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по цел 
рих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како сто 
ената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и у 
а девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем не 
а великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. 
иког пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и  
елики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм  
исто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писал 
} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показал 
кцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекар 
 хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по  
ве је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала пред 
с на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју  
ан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни п 
директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбено 
 страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје мест 
 — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен  
да му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За 
ин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије 
ао од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај  
 када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици 
ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу 
 опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он п 
спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазна 
с», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном п 
 Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потр 
орам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, з 
е г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица о 
и ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком п 
х људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен  
.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и  
 од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја по 
ј кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецеп 
Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви 
племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дал 
ста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривиј 
ио поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојо 
да кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од са 
ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знат 
 рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{ 
ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одгов 
звишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше за 
Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред  
, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз  
ити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њих 
 ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — нач 
...{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, п 
ступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола се 
чиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити  
="la">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите 
н-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуч 
 <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некакв 
орала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузе 
е та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би бил 
Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само  
ије ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: п 
пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми 
тео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавиј 
стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то 
стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> 
шеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занем 
ктора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, 
..{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громо 
суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стол 
.. он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шт 
....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада  
њел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда 
 и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости 
...{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да  
едник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га  
спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он 
маш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одгово 
блици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од пред 
тимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилк 
када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, 
ожје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творц 
волико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се н 
S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изра 
 Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} С 
мео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала —  
младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи... 
и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба  
 П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Бо 
ле симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он пог 
 гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само  
 кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог б 
, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаш 
и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само см 
амо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{ 
не.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а сво 
дела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па ј 
д су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде  
ихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а 
 с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису 
 је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; о 
 му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и д 
утака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили,  
ељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослов 
{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бом 
етњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу свој 
} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био ов 
и а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима.. 
. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили свак 
тарац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда д 
тане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако  
 загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он н 
ења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак д 
угим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити ј 
н се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које  
ве у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом бл 
ојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре б 
о први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз  
оше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву 
 пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма д 
} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш М 
<p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за прес 
p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето док 
је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајно 
гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од не 
Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С лев 
 ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице  
ене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као д 
 смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губ 
 на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су св 
 прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије 
литве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. 
вим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, 
а загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ет 
ник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> 
} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло  
едња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше чита 
ни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон 
н Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел пр 
као би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Ла 
у...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. на 
отово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет 
. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни п 
ла поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. ја 
ти сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да  
еј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није 
ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово  
остави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ 
 па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: 
:id="SRP1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола —  
81 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 
ишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Би 
божношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb  
»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Ње 
 <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да бу 
. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкр 
} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су  
..{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</ 
исам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} 
мета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомињ 
бу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> при 
80_C14"> <head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседн 
p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну при 
Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе пок 
је пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у  
еља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо  
— прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседни 
сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> нев 
>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним р 
ресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То 
круглине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја мест 
се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и а 
 <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>« 
г уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, ј 
у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флав 
о од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p 
n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био пор 
икосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, 
 пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она  
д нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио дос 
<p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је ад 
ње се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе чове 
 излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао  
 Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је 
 г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У пар 
 име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва,  
ш више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам  
 — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> 
 читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радоз 
 ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чин 
ената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p 
ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово з 
н пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску  
вим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу  
{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним п 
 нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. су 
је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да м 
е треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бра 
о гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да в 
огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу насле 
ати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сирот 
У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по  
у од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо ид 
ани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана р 
 је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div 
 Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он 
регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену со 
доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруг 
 са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} З 
има.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре м 
кључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, п 
ци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити пр 
е Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, се 
н је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, 
 је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>тр 
 постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ ј 
<p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} О 
лог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је про 
 сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок.  
је, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час по 
ла, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор 
едантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «прези 
сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на  
ија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се ма 
шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства јед 
оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да  
<head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p> 
 куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш;  
Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пр 
њава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при туж 
p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је па 
д одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три 
> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин 
, «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Ал 
дила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а 
 своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xm 
ицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести г 
<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, љу 
ли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Ж 
ако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна м 
је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у с 
 већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће  
змакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета 
hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сен 
бити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника с 
јим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , 
ижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала,  
 <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената 
 П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} И 
 долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још  
вој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува  
изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурн 
 сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом 
а свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригинално 
чера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена го 
{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била ј 
еко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{ 
 је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме « 
ижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је 
 г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља  
ећ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, к 
!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.00 
јера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племени 
 <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта  
S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе —  
пазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа дев 
е његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло ј 
иховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, ута 
 који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је 
 заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</ 
ла, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од н 
ем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом мест 
о га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице 
— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил.. 
унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....< 
ведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Арт 
сположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубав 
....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравс 
младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне р 
и је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмеја 
мам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покој 
огодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Ј 
и су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим неср 
или би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за  
ве јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима св 
} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао  
 причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П.... 
 вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једин 
е-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствар 
*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт с 
давно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо 
 умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и упра 
дан долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је пр 
ници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и посту 
а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад 
 то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишељ 
note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на њ 
одужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као 
 коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Незав 
говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирањ 
племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву во 
о.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П.... 
it="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позо 
Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа н 
у.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андр 
 изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам  
»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздр 
 —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народ 
и већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је и 
остављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од сви 
еност почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим о 
дати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга 
ља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — 
а изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с 
еравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, 
...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори 
 права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и дец 
ишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч 
"125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела ниј 
а реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краље 
 младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она с 
по као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако 
лаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху з 
ока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судб 
х сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <mil 
логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови  
 теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика. 
торитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законс 
али Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права с 
е-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмас 
 наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на  
ре!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без  
о мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су 
ом тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких  
ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћута 
 И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на как 
веравала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</ 
 званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско 
рницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да зах 
 били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштед 
} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где ј 
— г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спор 
ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се пок 
тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети 
ник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућ 
и мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «пра 
 — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он 
...</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад наст 
циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на рас 
ђици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер 
врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Ш 
<pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим п 
>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор  
 на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто у 
да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам уст 
о се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жан 
и који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одгово 
> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће 
, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мај 
к г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт по 
о и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«У 
и о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно  
/p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S 
да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две праз 
 нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете па 
ме г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <d 
ивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у суд 
lestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са свед 
у подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећ 
онити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу  
мо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г 
Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене  
p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрони 
дна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља с 
ца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је  
реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <di 
ад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на т 
шу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p>  
на Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам  
жено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао прос 
у се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погоди 
огао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, ст 
estone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек 
међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p 
..{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, вр 
ема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањ 
ка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државн 
 <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S 
г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г.  
ељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У остало 
ог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.. 
није.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, пр 
ратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто 
е растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" />  
 Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он г 
аван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су 
критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Сава 
не Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова 
лима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да ник 
вде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешт 
>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само 
еколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће иза 
p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних дес 
 г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г.  
л председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За зл 
говац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису 
ше дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су 
 <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало  
ођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да  
S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стањ 
ако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће 
 чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... 
..{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел 
и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмил 
у Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка к 
а би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналоги 
а клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине 
Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ бе 
="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне с 
је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на посл 
еђу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} О 
е — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неоп 
 Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{ 
м оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба ни 
кара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <t 
ли г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово л 
ли г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница 
.{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се за 
ту беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мат 
 — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се 
— пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погле 
 је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој. 
S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p 
RP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ 
ко бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало р 
би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиром 
ижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Ка 
ајплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г.  
у свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апд 
> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то де 
е-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скром 
Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са с 
о је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења. 
у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је прим 
 Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.< 
ead>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостиони 
I</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у 
вање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ри 
ad> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над г 
би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, ко 
head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја  
ше необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену с 
из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом по 
 <head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је  
 од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој прич 
/p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно 
рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће р 
ије тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уло 
свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Ка 
сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес д 
нађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да 
p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре он 
 Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све ш 
зе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто годин 
ом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну ог 
Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођењ 
припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и прилика 
Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбен 
 г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — 
сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <miles 
авати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S 
а познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина 
сило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова поче 
 тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен —  
мо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја 
дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> < 
сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p 
0" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му д 
.</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против наше 
} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она  
он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони 
— разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — ос 
?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика  
Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p 
оспо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви на 
а Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> 
уди могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту 
ише, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога ва 
ј све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтев 
е би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговар 
ите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{ 
p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="c 
— немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit= 
ошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на 
ам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} 
адњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако  
 адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да 
— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> 
р даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Де 
/p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!»  
 она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најче 
е.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се чит 
у и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли упра 
ја страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране  
ражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина на 
и добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га 
 тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да 
ије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа 
 беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централн 
 рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предме 
акључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p 
ва госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испита 
турени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи 
огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању за 
онвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 годин 
ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да  
ржала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p> 
г истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из ко 
д само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните  
ти!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црн 
6"> <head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, нас 
<milestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као елект 
бени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорн 
ко је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н.  
 пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — лег 
 Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.. 
{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с т 
водом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} 
> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p 
астодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто о 
е је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S 
<p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....< 
на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала пре 
ом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» —  
/p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу., 
.»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S}  
удну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћем 
а ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим вр 
ето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г.  
осла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Бо 
им саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Ад 
 човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г 
а — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на 
ем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита пр 
седник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима ви 
 се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S}  
пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника се 
вати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагородн 
— онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечан 
о кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добр 
са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко 
е — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак 
 њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још  
 /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стас 
 нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера 
јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај н 
у де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице из 
вет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелн 
.»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се  
д то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом  
му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о 
ре начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом м 
дбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо пр 
осподина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флориј 
у законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са с 
pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у  
о људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г.  
примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На ј 
ана, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође  
, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес 
а формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посл 
целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну  
је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да с 
....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жил 
 жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> 
ићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан 
прави па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног  
 у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и мно 
>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — 
гнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране ње 
ао с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 
еровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; а 
ресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права сто 
ти....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч,  
куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо п 
и, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она ј 
ш при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку 
 њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} З 
 смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста 
ијатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери,  
 рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав прав 
 <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је 
тране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, ка 
<p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. —  
оје тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толи 
 добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала 
а; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавиј 
 може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не во 
Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде л 
ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује б 
а — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом пос 
лкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво  
е ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће уз 
сна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и 
лавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:< 
моглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="2 
Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чи 
ошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је прил 
ави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме јед 
/p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог не 
 њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, к 
pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао  
лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монит 
Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S}  
и дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} В 
м живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и на 
ељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки и 
, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је ту 
 срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац  
 брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жи 
шељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници,  
и године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронит 
нак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, он 
већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења 
едник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Мо 
n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> 
е је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S 
док потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својо 
ронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погл 
о бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. 
} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра 
обично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радос 
оја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим распола 
ијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... о 
иректора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога да 
жљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог прв 
се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере. 
оји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»< 
 остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи. 
ода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време пре 
а ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</ 
свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растаје 
и.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се пород 
нета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она ни 
би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео  
на заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим 
а се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља п 
м познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим гово 
 законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу 
а?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не в 
ике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} 
е више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је  
љењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена п 
ом се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мо 
ни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готов 
ђице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>« 
на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он ј 
е запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није бил 
 се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазива 
јеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и прес 
та «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ј 
 шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себ 
тној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање р 
type="notes"> <note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично 
ета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је  
 муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су 
 мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као с 
а «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је свако 
:id="SRP1880_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је 
ml:id="SRP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му  
опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и са 
аквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћ 
држи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Ма 
као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад 
ачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се 
човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> 
 подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло  
ло пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г.  
ед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да прогово 
особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се  
, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за дру 
о до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе  
том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено 
ино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила  
собити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола,  
 вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>« 
о која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је 
авише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, н 
роните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«М 
е Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беш 
.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, њег 
едаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Ч 
вој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи ве 
ише?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одг 
ла у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је 
 А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову  
 говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се 
ор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — н 
итеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се п 
»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао 
о у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је ох 
с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана  
о било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отв 
ла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше  
во је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони  
о и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај ј 
примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по  
јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. М 
.. «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он п 
е, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су ре 
 Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андрони 
да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дар 
евне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је  
ар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опр 
заћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ о 
а никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ 
ијем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је гла 
ојој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} От 
ли.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се 
амени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих сло 
напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као  
ила одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је 
» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с паж 
многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луциј 
је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје изв 
ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи 
ојој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети,  
ној.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који ис 
а да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb  
сили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. зак 
а грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара и 
а се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежа 
ра темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, об 
ни прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и 
т си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би  
листа Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје де 
о.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника се 
јатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је мн 
тету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се  
племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је  
стану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} 
 постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром тол 
 свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина  
} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране је 
је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андро 
тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни т 
еба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г.  
ци Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S 
аркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у прол 
тенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светс 
овијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго д 
} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је 
тљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести н 
...{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно 
 за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох м 
ао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и н 
оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање.. 
 је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово ј 
 притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад 
На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестењ 
ећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај чов 
рвеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сирот 
пођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој п 
а где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се  
ог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар. 
.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема жи 
 зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова м 
ног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда,  
одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презим 
.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен 
и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало ј 
пио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је  
слов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. -  
ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није  
роните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{ 
 Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем  
 св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди нес 
ама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло  
ужитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен та 
р маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака неп 
Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочи 
лако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први ве 
кочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувел 
 у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Б 
 узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" />  
стиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да  
.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p>  
живим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју наград 
ст и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У о 
витом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена! 
p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој 
описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буд 
 ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За т 
је правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата 
вири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно кој 
вљам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босиј 
малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — 
"5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћ 
иш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови  
сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а а 
воје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опрост 
 I, II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... стара 
и</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину.... 
 Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог 
Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — 
етан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по к 
није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење,  
олазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му го 
је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смеју 
о је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он 
да нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се 
 срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас,  
а мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења —  
изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда 
ако он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p 
а и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права  
ко он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао 
ранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», 
ом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце  
 рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло к 
редаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Ми 
S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе  
ети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</ 
ота.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, та 
е.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотл 
и на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој ово 
ину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз 
жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — и 
а је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе гру 
који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је  
мо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута и 
нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме т 
{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јављ 
ење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И са 
а; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и сво 
Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — п 
ом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше  
д му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок  
е се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розе 
илац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи они 
 оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није 
p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана —  
м наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко 
а ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите 
та.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа г 
i>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило.. 
p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара 
, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини с 
ете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се оп 
ере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ј 
ченик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лиц 
ромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видим 
она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут пород 
е и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да л 
им она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили 
{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да г 
» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако к 
еминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Не 
 мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик,  
 није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене 
ога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитал 
hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Б 
ет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p>  
, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељево 
, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S 
па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници 
hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозента 
у мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смел 
е су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста види 
је игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином кој 
 јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S}  
 се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим п 
 ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, н 
ором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као  
поменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и  
 од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним д 
ри непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле 
асно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једн 
видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај  
јвише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с р 
години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“ 
Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог  
 је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго но 
 и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и ше 
{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У 
 боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двоји 
—</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време 
друје....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа 
а мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно  
трао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уни 
} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа.. 
 изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто  
 нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ  
тупим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто 
 видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан  
ије добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног  
е следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око ср 
а Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са 
оном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и о 
исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,. 
ш је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу они 
ника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само вик 
треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, п 
исује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и  
му; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским б 
етињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају 
{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p>  
енути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах и 
раљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу сво 
б; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отров 
хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S 
тење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и  
а закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се ј 
 од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажаре 
а су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Ми 
угим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију  
ј деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парни 
, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу  
а је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука 
с! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне 
надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна в 
{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела. 
нац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и 
? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се з 
, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се 
е јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не 
равда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља 
и; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — 
ошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни  
?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег 
деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надуве 
; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и ра 
 су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше 
— љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке т 
сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.< 
воје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ов 
другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој к 
мље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови в 
: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи. 
у страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би м 
 човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="17 
ди на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кн 
а видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекне 
ници, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада 
жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ам 
о своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, 
ражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умука 
ао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, г 
наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и си 
 прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав пре 
ини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све с 
>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните. 
ред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — по 
 како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права нев 
ашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо г 
 постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу 
{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и он 
ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S 
куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчев 
ну је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се  
/p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива г 
на</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен 
ле неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кес 
} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини госп 
ди....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први ве 
е за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна ст 
 Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О,  
<p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види при 
и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он  
одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му ј 
д сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камен 
ајпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као  
92" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна дево 
, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак. 
твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио 
на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone uni 
} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p> 
ђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу 
нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божи 
одни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу  
вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радни 
 се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а  
њен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин  
ародну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска 
апрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} У 
..{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отвор 
ика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно блед 
лосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког  
ње да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити веш 
— као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видил 
двокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно 
да памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не з 
јма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Ком 
ицу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добр 
а у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону на 
Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова го 
а — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <titl 
г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лека 
г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница ум 
ане његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао  
а:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер ве 
та, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само 
} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако уве 
»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом св 
..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и гд 
браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио 
. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко ј 
у причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничк 
 отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца  
м потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавиј 
 била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!.. 
еровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову. 
тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није св 
, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да ун 
година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да 
Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкре 
е? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро  
ве му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да 
у почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није има 
не....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, к 
 избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешт 
их неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па 
роклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек 
се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по неш 
ако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и 
Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и м 
Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог ви 
 Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су  
марагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду  
="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пусти 
к»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог су 
28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто умет 
едао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљск 
ра; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребега 
одном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она  
 видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«О 
мам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику  
..»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И 
едне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за в 
обу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> 
ог друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени проф 
еда га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај пр 
а, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да ј 
ва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и 
оздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже! 
Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артур 
им?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке пока 
црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, 
" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p 
ук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртв 
ити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... 
уди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов д 
ем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — о 
етска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој 
рши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У  
 пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је 
при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода 
 згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше ок 
 захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морам 
онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно ч 
.{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим —  
а то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да  
Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек... 
ечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо  
едње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђ 
т тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко,  
 мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињ 
није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све др 
Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то д 
рава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без с 
 Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на  
руги душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ бе 
овим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други чове 
лета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} 
е, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи 
 да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која 
.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црн 
.{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпат 
Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом  
оспо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и нем 
<p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провеја 
ноге и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших 
, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, пор 
моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори 
боље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни  
на супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p> 
 је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> < 
собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најп 
 праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје 
о не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба с 
/p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, 
едним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да 
/p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако преск 
p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, тр 
 да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас б 
{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто 
ељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби ви 
 <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше  
г Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, в 
а дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г.  
ајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори 
S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада. 
а је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Оги 
, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усуд 
ана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој 
 није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију 
ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <mileston 
а?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и 
чка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, м 
ведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој 
ртурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко 
енту под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi> 
0_C13"> <head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Рив 
ет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим суд 
не лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва 
} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувел 
ио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, 
ита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пори 
гу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S}  
>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а кру 
....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добиј 
.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове  
<p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својствени 
 који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати  
{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој стар 
ватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се  
pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати жел 
 <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огр 
тка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори  
на... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор д 
 Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ 
прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже  
и, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одм 
 срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се ова 
> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се н 
нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сре 
у.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослуш 
нску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!. 
а тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу п 
 — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признаје 
.{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И  
цени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је н 
ху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило 
ало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборил 
у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет,  
земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито 
. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да 
је, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам 
 је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p>  
Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ? 
заре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} 
ркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; 
осио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању. 
. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монм 
 само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се на 
 сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... к 
ве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S}  
е публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људи 
трашно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром по 
уче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа 
онског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту  
анитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари,  
} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала,  
а, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже су 
 њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њен 
дити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, д 
</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за ње 
осрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто рад 
астила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницо 
наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да 
драва....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавај 
авали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ниш 
м их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{ 
и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта 
у пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука сво 
е шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — 
 знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговор 
Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text 
кој...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, гос 
Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бит 
{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске арам 
за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје  
ка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници 
, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљиви 
лике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би 
ела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> 
ије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до д 
} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — 
које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, тр 
..{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наст 
..</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова ли 
еше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да п 
n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је 
матрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи  
...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја 
елом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи мес 
а мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за 
, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, с 
} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје  
н разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и п 
о материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у о 
дронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — к 
сокој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мај 
у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном с 
уномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на  
а срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена 
ромовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; 
S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије ус 
p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те 
и њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека 
 наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжер 
вала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали осо 
9" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десни 
е пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и корект 
небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уо 
 глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у држа 
ан себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мај 
сповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала 
ди какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах 
сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа 
 од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио  
лавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше г 
— учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се ми 
јасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> 
ор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут 
ијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>К 
Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њи 
ици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; 
 истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стај 
— Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «До 
е даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ 
> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист нас 
е воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се нај 
 мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили.. 
у је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име  
у својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која 
ти парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а 
ст настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем —  
....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег чести 
ку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За т 
 остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно о 
не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство 
ар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалил 
 дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S 
 објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћ 
ра.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb  
 доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отв 
"60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики љу 
еобично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу. 
 би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Гос 
ока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо  
миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S 
е глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45 
што би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} 
, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја са 
заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са  
без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богм 
ле и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро у 
тој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим  
Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар коли 
ога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — при 
већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи  
с свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захте 
 смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције 
 завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> 
...{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор кримин 
агоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу 
спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постиг 
м образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту  
 Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде 
 суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S}  
аставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпо 
 пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама  
22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради 
 место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га н 
азумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи. 
p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику 
ртијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слу 
еног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би  
ти.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однет 
 свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумач 
а одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, уз 
 да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је у 
pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотера 
а живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом чо 
 много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађ 
 изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; мора 
Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с  
 очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и 
 неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изг 
рина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S 
ране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово  
 матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу 
....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам  
 Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд  
а парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на ду 
на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије 
} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p> 
, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти ј 
hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли  
ад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изв 
ротивника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни. 
. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами  
уба, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, 
отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је  
 устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и о 
бину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах с 
о тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се 
> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што зна 
е имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се осла 
S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и весе 
то.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он ј 
ек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао  
 и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест,  
еше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчев 
авно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} 
 години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту. 
 једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она 
 <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих п 
то би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јуве 
е већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије  
е нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој припов 
 је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. 
ног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....? 
— За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63 
тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S 
 сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Пит 
</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио 
опасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десил 
«Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој осно 
ој готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари,  
 живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај баци 
огла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је  
2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти  
S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупшти 
</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текл 
о на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учин 
његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од им 
 учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамн 
ио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда 
даћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S 
p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> 
даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на ов 
ога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих  
јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у ов 
пруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири  
е.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми 
 —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... п 
а.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обне 
 кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној на 
де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њ 
а, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p 
се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцик 
 Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у луд 
а свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао  
селе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве д 
 памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу ст 
/p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p 
ичарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна кон 
обро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несре 
госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једн 
њег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите л 
у.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога с 
јер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стран 
ац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур ум 
>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим  
м онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, б 
истериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред  
Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма 
 у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» прило 
 акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>В 
на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан 
 г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г.  
орима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, 
 доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео  
, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве 
> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао час 
— г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. А 
 Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <milestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За 
екуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — м 
уђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја зн 
ака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју... 
{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Пат 
 нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешт 
и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва ј 
Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног о 
ађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од  
</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођ 
осмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу 
беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнул 
ољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И 
 баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматра 
 јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је 
е Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и 
 време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он бе 
 преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу п 
 ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</ 
им, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је бил 
и уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и ње 
{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: 
вео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих 
 те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводо 
а, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једно 
да Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, о 
та није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити  
ђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави п 
ила нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста 
лонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који н 
естрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресу 
лосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада рад 
спап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на  
».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>От 
неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавије 
есрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са свој 
се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при 
 да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они  
ува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S}  
ла....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго 
 дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муш 
пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију 
оштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према бл 
n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше 
 Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више 
 се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и свако 
су хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, д 
 <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> < 
срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је,  
иших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца». 
е наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш  
о велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на у 
 окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучен 
 теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна кр 
киза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и  
— није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нек 
; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка 
» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, прим 
да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги веж 
му, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:< 
да нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже 
ог сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос 
 се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а д 
о око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за 
беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у само 
 Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које 
.{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, д 
ине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — гд 
 извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом кој 
еговој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу мес 
валио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само на 
у</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но ш 
ране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су 
За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Арт 
да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату 
е светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди бе 
много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S 
на има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда  
зивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се постав 
 што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може п 
 били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од 
</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозента 
 и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div t 
е чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а во 
ведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П... 
 — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мисл 
ља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са  
гом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збу 
 смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г.  
гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији.. 
ме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао 
мљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — 
а, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна  
</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у по 
 једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред нек 
јављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечер 
ека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами с 
вијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да  
упати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек ниј 
директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве свој 
а и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и 
ше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гла 
ој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својо 
н за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која 
ећ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, с 
Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да  
 смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиро 
, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он  
овао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Ар 
ла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме га 
онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због не 
ане, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека преда 
мам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S 
ри пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, р 
ека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се о 
ко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p>  
у затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из ко 
обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} К 
м.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Х 
н хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и а 
ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи  
{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и пр 
бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само 
те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну А 
 с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебриж 
 сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пр 
је се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који пре 
и се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања д 
езизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Так 
ког другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио 
он — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{ 
— ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} За 
м особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа т 
упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог 
га ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклет 
е, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не 
м начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немат 
о несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>Т 
 не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, 
 богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један б 
 — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! —  
е нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договори 
 да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у ње 
во.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенч 
уну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу неп 
.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с 
>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или не 
...{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме  
пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутов 
у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо т 
ну, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начини 
 ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нам 
знао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум 
време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Ј 
<p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?< 
 певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ м 
а је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Ви 
 не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што 
<hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу,  
им судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (В 
се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи ник 
рећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља  
очи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи  
ме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не 
итаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о см 
тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p 
ојој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! —  
и се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и  
трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може и 
овољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико 
нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пру 
дања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најам 
 утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сам 
и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> 
дбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед п 
први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, б 
 сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени д 
 ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има не 
 сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи 
>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник в 
ње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни а 
они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где 
стао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се за 
/p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све  
ожији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа н 
повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми с 
а својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разн 
 беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори о 
 службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до о 
Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лиц 
о оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла  
тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза 
ијатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г 
</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла 
нија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и п 
упаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и по 
 сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi> 
о само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ст 
теља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чу 
решао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> 
акита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која  
ш једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене 
 земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као не 
љ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав н 
 краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли 
у своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издану 
ас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Те 
. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S}  
l:id="SRP1880_C6"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 
ужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} 
би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушн 
отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима  
х с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да к 
а.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући  
е одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојал 
о смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред  
уд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — о 
је?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S}  
>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S}  
 која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n=" 
 ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То  
жи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ  
ле оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андр 
вуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у 
е дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила 
ађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>« 
ао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљ 
о си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста  
али....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени 
 родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациознос 
у дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p>  
да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја пам 
....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш не 
дном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојт 
тои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам  
 Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше 
базан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хте 
е мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети 
помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њи 
свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше с 
</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо б 
жа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се 
је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Ар 
: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој  
кав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удос 
зованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног  
ри Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не  
пап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко  
 <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као м 
стократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, вел 
д ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опад 
 <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљење 
пет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести си 
наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци 
 Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење —  
 причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Од 
зненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се  
 би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S 
ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим а 
S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свим 
сподо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил 
да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнији 
ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоце 
оју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар це 
с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок.  
и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</tit 
цима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седн 
 да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена с 
подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и  
 је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а 
. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="1 
ељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартово 
 — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' с 
жали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо не 
о како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се  
ици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на 
чно долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек 
е видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сир 
— како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Све 
јде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево бел 
тнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше технича 
ла — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у н 
ео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве  
 отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној 
оре!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми прич 
 Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се о 
на овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је б 
јде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих с 
ужених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</ 
{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога.. 
ти према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ. 
а прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођиц 
а општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Арту 
сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, заце 
риду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на уст 
лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса 
лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса 
чу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становн 
нилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо 
а ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда 
.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око ше 
тала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да пр 
онита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и изла 
оријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много бољ 
ши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стого 
идело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу.. 
ан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гл 
је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, 
 извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже 
<p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел  
 методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине 
pb n="178" /> <milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из 
да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек ова 
ик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш вер 
ћеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним зема 
 кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету  
 велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Госпо 
</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да о 
а, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и 
{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{ 
анку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и 
 се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун ен 
нај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И тре 
олом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведо 
S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди 
ри и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово  
>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» 
<p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу 
о види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала пра 
 кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“,  
вије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна с 
S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у зем 
дње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала д 
 или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула с 
ворило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се 
ше и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанс 
ице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.< 
изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек 
који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> 
а је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том ро 
ко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усу 
а није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узв 
иромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушал 
ти, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више 
ци, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична сво 
ђици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих  
>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште  
ека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће в 
злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христо 
 <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова ј 
.{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додат 
товима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима и 
јера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно 
цију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притис 
а суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа  
план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је л 
огрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово д 
иле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета 
о трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, 
ко свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао. 
обу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види как 
n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флав 
ада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих 
невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље он 
 Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш т 
ј анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам с 
помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ 
господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи  
сто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, ц 
ај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар св 
дљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p 
...{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља,  
као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац сп 
садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли пос 
од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим лас 
 по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — к 
 ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече 
 као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресен 
је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци об 
н, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на 
заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је о 
удови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откр 
ње:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде о 
су г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде 
меснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало,  
оје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, пос 
лико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... м 
обош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара —  
н у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља,  
се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је 
ост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша бу 
о мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију. 
јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна раз 
ћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, кр 
о недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чу 
а.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се  
човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана  
 — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати 
воја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по 
ло дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, г 
 Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио 
га млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина 
..{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као г 
 свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњ 
.{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега рад 
е сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, 
се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог с 
јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово св 
озволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми,  
 ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам 
ин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они  
кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад је 
 лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета с 
едни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустав 
id="SRP1880_C21"> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — по 
} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно  
спођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће ц 
 ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, 
*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S 
target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробљ 
освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомињ 
бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме  
 од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај в 
ло је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' пок 
аљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{ 
ачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се в 
Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један п 
Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмарто 
јим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, о 
и не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки 
а прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што 
 к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>« 
о....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког 
ам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај и 
 још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} 
осрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна 
</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфиби 
ај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је шко 
>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити  
</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиш 
 да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час 
срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирн 
и ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас б 
го сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било;  
јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље  
што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатул 
 Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је к 
је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су ос 
шењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Фл 
ђе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стрес 
да тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година п 
жаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, проп 
 и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне  
н онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и  
м.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико з 
них живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око 
 ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила 
 звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да  
а Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три 
не матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да до 
у се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, ја 
 престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неко 
> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презир 
 твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се поз 
 рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како  
рило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут в 
украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово пониже 
 Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наста 
ва и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у са 
и.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за 
едаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div t 
урову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним зем 
ише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} П 
l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо  
а гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике 
мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. 
 и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац ј 
окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говор 
шој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико вр 
 се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г 
ени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три сре 
в законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Арт 
 драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на углов 
беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирен 
је себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{ 
имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} 
ченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагд 
p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?... 
чка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се н 
} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко —  
гледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим  
жаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну 
исију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!.. 
:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњ 
гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама н 
ентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана 
.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа 
еља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у сво 
ила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је у 
тме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у гла 
е лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није. 
еобична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испо 
еобична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испо 
ам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, кој 
их арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} 
ља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! —  
 пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бо 
илијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полу 
динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову  
тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} 
а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада сп 
листа Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се  
ози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештач 
.» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности,  
 нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отвори 
к четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења 
 ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред 
им упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, доб 
им преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера  
ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смараг 
е наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте г 
има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p>  
 опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало с 
} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведо 
 Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> 
 је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани 
 од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид о 
 /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћн 
номалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих све 
ади!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено проки 
..{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властода 
оста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «в 
ој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негд 
да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Изме 
еститог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оц 
ндронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да ч 
дна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Он 
авету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она 
ку детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изва 
а рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опази 
а је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни  
id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi> 
 не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета о 
их племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га  
ећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је др 
 том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Пе 
..“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли  
: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је це 
што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да  
лог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој о 
 кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекуј 
ј дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p> 
ластодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фал 
ас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни с 
а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове  
е захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је  
а његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — ни 
на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га 
наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из ше 
 чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, 
ала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоћ 
ог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и бл 
постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше 
га супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на  
мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ 
лијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са  
редности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p>  
а аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та по 
мио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смр 
рб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара иска 
е он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању  
ош мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорн 
орао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све ке 
 — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с п 
ична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је  
</quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажал 
и као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда  
та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као н 
 у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја  
реде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против  
врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} 
ћу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о с 
вако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом ме 
 Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Ан 
ито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: гре 
је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, же 
рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако 
к;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио  
и и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> < 
ом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S}  
много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под ко 
 што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не  
во замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да  
И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце,  
е ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега 
загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да 
ресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између  
Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не д 
е две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да с 
>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радост 
 пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати мате 
приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револ 
еше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, га 
е из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на сам 
амолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми,  
 опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту 
 — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих љ 
и сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку 
е Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као  
мо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили  
х вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} 
ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопрост 
ла да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље 
мати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домов 
божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех 
це, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још ни 
они, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехот 
стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је т 
о, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истрг 
осмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда 
а у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p>  
и му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} 
ита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb  
> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам т 
силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дош 
S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла 
врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула: 
у преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао 
ашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — 
ну.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито пр 
ања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и  
необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу 
ише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на в 
не пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави... 
сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има  
е на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке не 
е немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном д 
итеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, госп 
као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, ов 
плашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> 
свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ру 
е: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; уч 
о је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — он 
п да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в,  
мала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопствен 
ас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све  
би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је пониже 
е; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче ка 
 тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је п 
П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради  
 и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господи 
е.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други  
р не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше  
 није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није  
ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни  
не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати:  
узи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p>  
а, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и  
о, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> 
ерин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта  
 су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом  
тци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом  
 своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у 
p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужил 
 а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије 
ола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мањ 
 се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једн 
 од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела  
аву они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне че 
рашну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као 
 овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се у 
мчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим избор 
д, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да 
Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p 
ник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али ш 
војим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огис 
је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кука 
 он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала —  
 старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" 
рвог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па д 
.{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — 
тету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок 
давају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера 
ни „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Ил 
едном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од 
</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он  
во.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој ц 
 Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,2 
 Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу  
} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинет 
а мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје по 
днообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране  
твен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је  
 не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде 
 ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о с 
 блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог д 
оследњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жа 
 измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва про 
јама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету. 
прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њ 
ли је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна... 
{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> < 
екао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам. 
лкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најсла 
 и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га 
 да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи ц 
 држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво  
погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S}  
 ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце  
Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му  
{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у св 
м дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</ 
и стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које с 
естовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни п 
доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар  
 невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се 
!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти 
. «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак д 
 кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мис 
 атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је н 
ам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не п 
 вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она 
читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко  
<p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>О 
ета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке туже 
} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" / 
ким детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одр 
му пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не 
ешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би ус 
: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинац 
ку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно туж 
злечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити —  
едока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разл 
важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до п 
нички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} 
 а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем ка 
уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начин 
ћи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурн 
тим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p> 
ога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достоја 
Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} О 
, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — свој 
" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да тр 
ђе друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло разд 
жење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> 
 <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора 
инио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је  
>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска фор 
нијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, 
крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ћ 
свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добр 
извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима 
 у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не 
у!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се саж 
? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Тво 
ћи г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — 
он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пут 
дном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како н 
 на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих  
а опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двест 
вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави по 
тодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и 
и до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S 
а судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома 
често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечар 
чи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа зла 
т свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, 
ете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода ве 
ш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допр 
ад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу 
!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{ 
 својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудни 
и одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. п 
е је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ј 
то случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сам 
ам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, нем 
 су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у све 
 дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметни 
ади свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в 
судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, ко 
ести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону  
протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад јо 
ндронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p 
нији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекај 
дом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу 
дседник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и ов 
гласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела 
и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу 
остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио 
вој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> 
hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико г 
сом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састане 
емље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела  
колико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, 
црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују  
учују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштин 
а.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кесте 
Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, зна 
од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Риви 
ј је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, послед 
у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на на 
ој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја са 
ам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, к 
ћа; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму.... 
хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драг 
«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане  
Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — 
 свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није 
 е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам св 
ојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једн 
и друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S}  
П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом... 
покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb  
никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, 
годарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати 
не очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрв 
ната у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», д 
ни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њихово 
че непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се ч 
 је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати 
еру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно шт 
ка мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериоз 
вољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепе 
 беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време р 
....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица б 
ље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце  
о, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене  
 да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојн 
32 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узет 
 установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енерг 
....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{ 
сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — 
ко ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезе 
е група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад  
прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге А 
јважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у бра 
у Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоц 
муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Ф 
<pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина 
 један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p> 
ди и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни  
ведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Сев 
м размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључив 
 г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица 
} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} О 
ер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Р 
ци.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело  
.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи 
тви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако и 
у.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко с 
олико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна расп 
/p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање 
а,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег проти 
 свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На са 
иноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је в 
ицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — п 
а одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П....  
 им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од нем 
истри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да  
рагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њен 
га?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хв 
во и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, —  
пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — не 
 облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће 
рећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, пра 
г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива 
сију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати —  
Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — нарав 
е само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша св 
пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не  
стења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и б 
спитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије ко 
е: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</h 
у „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта  
>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов 
овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој 
уту, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Ов 
 те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење прокл 
кит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје 
д стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему 
главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У на 
ла нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неоп 
 неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад  
је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати 
 услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег си 
доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се 
а за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публ 
д; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај л 
оће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо  
 ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —< 
ње, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није зн 
 на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове по 
00 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчу 
ада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би 
едишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише он 
 И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му 
е, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, 
 г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозвол 
к.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код ку 
и мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро ра 
 — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађањ 
група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Арт 
ви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја т 
о:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би н 
> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г пресед 
овек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благода 
 мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затворе 
е би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на ч 
еде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите 
а устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао. 
“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне 
им — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S 
се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Рив 
 де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ће 
 А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам ј 
ома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} 
 и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон 
...{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, ње 
обротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он  
 млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам б 
 С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очи 
а — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност 
арнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудова 
ме!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је доти 
куд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити. 
ндронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје 
 главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља 
Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика  
/quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну к 
стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, 
 да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака  
а му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми  
знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева 
ио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, св 
 Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари 
6" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Зн 
у, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} 
 <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ер 
та?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка ок 
тала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим п 
 лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир  
ронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући  
 је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не п 
ет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претр 
а дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} 
</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би 
 себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанстве 
 вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Конте 
отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пр 
ђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно ш 
 Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала. 
е да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине,  
о:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на м 
то друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих мари 
о разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у м 
тојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне су 
{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако и 
ар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, доша 
у да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....< 
м нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље.... 
pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други 
</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите ваш 
-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедниц 
.{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету 
ластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећ 
мејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропад 
 извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим неср 
а девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели  
 И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба остави 
углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — 
...{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ....  
ода српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> 
мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти  
ејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајк 
ом и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је о 
вности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имал 
ним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Н 
; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потр 
До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити < 
је тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хо 
оје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу ус 
...{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?.. 
но, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш 
ане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а  
 Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло је 
Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију стра 
{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 43 
истарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје 
бре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштв 
 сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, 
едмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу ту 
реди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче  
аш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао све 
p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олт 
{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и ради 
греб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можд 
есто, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; 
ћу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S}  
рок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи су 
да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште  
тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпој 
ђе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем 
обије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>С 
имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што  
p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на  
>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван н 
моније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га 
њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику од 
 угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети 
»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он 
у ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — 
же ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114"  
— већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца  
ад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви иди 
н тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S 
и, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судо 
це, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром  
ндронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загле 
 је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћут 
 Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне  
че својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао 
женоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Фла 
у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p> 
 пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично и 
 нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљен 
унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоћ 
од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какв 
 — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — 
 и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загоне 
{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флав 
 прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — ис 
азносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</ 
исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ? 
.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио  
о што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињств 
е....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор 
, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била 
не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе 
— узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац 
у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Та 
а. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник  
г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је за 
би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, ве 
улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{ 
 хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствар 
 с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зи 
чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа н 
} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово п 
у да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифет 
ла са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао бе 
ти», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у  
пуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам ку 
а све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властода 
и час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артур 
 народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај п 
том већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла 
е, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мно 
 и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да с 
 њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога  
 под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену зако 
е.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес б 
та ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} 
ш путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очи 
у своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г.  
се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, 
ка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни је 
шла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два д 
а за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p 
нас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему вре 
а свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је с 
постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — се 
оју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна п 
од туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену 
нету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се 
 у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се у 
...{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} 
 њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огр 
П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у 
и веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још ка 
ише) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо зби 
овину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је с 
ао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редов 
 нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговц 
тодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне  
b n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, к 
 њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота  
руће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности... 
 неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — он 
а поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у о 
анас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили  
{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досе 
ne unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да ш 
облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита 
је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљев 
авију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заб 
мејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не 
 вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p 
праћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г 
 нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p 
ана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима,  
ата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече пр 
лављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се о 
и и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закони 
о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вешта 
изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нече 
се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, 
којнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на п 
/> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива 
ра да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави  
ког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једи 
у сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин... 
да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз  
 сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу оста 
 Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Ог 
о једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује 
јало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле са 
ао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити  
.. питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају 
она на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови има 
на....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</ 
аставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је нај 
шкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да  
увелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог 
олуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а он 
 да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ 
љ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари 
на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који 
— ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код њег 
бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{ 
...{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упит 
 непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела —  
 сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у 
а целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је 
> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? уп 
/p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. предс 
дну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас н 
је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лон 
{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба сва 
видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јад 
ао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школ 
е-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруг 
ко напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било шт 
 тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке 
отрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишељ 
 закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но он 
еше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жил 
 озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам 
S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да пог 
 непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да неће 
ам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло 
годити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, н 
има који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би с 
 Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад.. 
а најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разго 
ки, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{ 
stone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мењ 
Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показа 
есуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су о 
.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране 
етно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој  
ре човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и 
лучај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисх 
омјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју  
д није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне о 
раха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас б 
<p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она н 
p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитеље 
на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће т 
ди не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партиј 
 на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с т 
..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе г 
сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> 
ино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног моз 
нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам призна 
не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, кој 
свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаво 
а смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здр 
ците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доб 
 шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно вид 
воје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег св 
рота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно ста 
ела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини 
ита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње 
 сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на 
 побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе и 
— ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три за 
орима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S 
 Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} 
} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са сви 
 је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, 
им плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она поста 
> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије 
зети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се де 
ику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну в 
осети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприс 
а г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово 
егов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су доку 
Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора  
{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n 
 другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред наст 
 па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе м 
 и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним  
рсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито  
 да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтел 
овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зра 
му.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хт 
it="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничар 
 и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и 
на никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то ј 
вече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба  
само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се г 
љала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.< 
он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Ан 
т мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула гл 
</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи ос 
уге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169 
ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи 
пасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је 
е само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима 
мотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов  
о склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окре 
то се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дан 
а купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем 
 правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавн 
ше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припа 
ад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њ 
стави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <mil 
омјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Беја 
г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У 
вој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозб 
енац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавест 
оветне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и 
 као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило —  
а - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном ма 
ке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао н 
е питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону  
 казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чин 
. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљс 
о би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у 
иче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p 
то нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо зна 
е никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је своји 
т и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера  
 <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам 
ишта не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p 
едузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта зн 
 за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се 
зио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многоструч 
италу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у  
жио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали О 
била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишан 
ело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S}  
и заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика матери 
јев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за ка 
 мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од бел 
} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у пле 
во наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно изв 
како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је он 
, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој  
 устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху м 
јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова  
а.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене 
ио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо  
{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} 
Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога ми 
догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрет 
} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како 
ва; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мал 
речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна ша 
не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исме 
конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село  
p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је стра 
н је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, 
нашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег  
народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о бе 
а — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наш 
 његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му 
к.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клону 
 усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рек 
тивници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од на 
а динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом три 
већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} 
твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти а 
његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Не 
S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов 
 — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} 
а створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је по 
Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа,  
.{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p 
ја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!. 
о стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — д 
 коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од сво 
, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» с 
е би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику ди 
се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвој 
е разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном сил 
е читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари... 
жилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, 
напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозента 
м спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али т 
своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу,  
е које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> < 
о новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и пр 
д де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не 
ек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... дода 
 некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш  
упи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам исп 
је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита с 
<p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш 
рти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад 
S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало и 
 — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а о 
оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без  
 извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник 
..{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с дру 
/p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта  
им лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена пра 
 И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни 
лест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијањ 
м доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед ста 
рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S 
 да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном  
b n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> 
е г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p> 
а би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећ 
ко изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у 
> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p 
ан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист,  
 Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — 
 <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жи 
и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина 
ав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један  
агоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гр 
оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.< 
ере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузе 
орне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу  
ане гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ 
зне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима! 
..{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бес 
 могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог л 
 ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом 
а људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да ми 
апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви к 
 јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S}  
казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под к 
 Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згода 
, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну ша 
ила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његово 
страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине мој 
S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код < 
м несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца.. 
 закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И 
да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још п 
 ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се 
ироде.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи це 
х игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на  
волео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у о 
и, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би  
е усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште.... 
а је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властод 
видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни гла 
тал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће и 
.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих на 
о лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби 
рижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и  
д њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} С 
гавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели 
ог вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одгов 
и похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од кој 
је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда с 
е могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, шт 
о су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих  
 у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој  
о је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је 
ла баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом —  
епе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан 
S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсз 
и!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?! 
. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште 
 — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андр 
исам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Види 
која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окуже 
а.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, ш 
 <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учи 
суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и с 
исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S}  
е матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо л 
за Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет 
и потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам  
н.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих  
..{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику  
 под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џ 
 Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на 
оће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој  
 о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, д 
поду, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго др 
о што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, к 
за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао  
 дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше 
ма своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, 
 се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>По 
о казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ј 
тересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај  
овор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео  
 Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi> 
о све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегс 
ен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљ 
ледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да с 
, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...< 
читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фаби 
ђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ њего 
. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда 
змеђу одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једн 
ако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен 
кат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његово 
— на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у исто 
ва већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p>  
ог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је 
језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре 
 па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од 
ата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по л 
а овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по 
е па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих б 
, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим  
 нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скамен 
авије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човек 
ло је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које х 
о, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу 
јер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а 
 тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако о 
 тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевал 
амо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3на 
лику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто годин 
 његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, 
а напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Ро 
едан полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спрово 
награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од 
ној овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују 
којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његов 
е хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред ов 
ра.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но зак 
 не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од « 
исли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани п 
 треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио  
илкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто све 
 па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важнос 
ем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три бези 
апред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овак 
 да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личнос 
е, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, 
 одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре с 
ти од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 
 послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чист 
 вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, св 
.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимал 
 дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни  
аничним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступи 
ла између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она 
о! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси 
} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — ла 
ш три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не 
да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и  
 сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више  
 ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p 
шеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну њег 
 добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност оп 
то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави му 
иривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру  
а од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која 
аиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то прим 
ике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилност 
н се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лио 
 да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма чо 
е до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је д 
нда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Ф 
олико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!. 
о узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!.... 
 сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио 
} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима  
лици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би 
им прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!.. 
 у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сре 
 па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де  
њу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше сим 
мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сам 
 не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја к 
ла израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од  
 А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја с 
Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" />  
</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој с 
 томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам ју 
е све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит 
сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на ка 
спе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом  
и је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb  
 друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му пока 
на шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора 
{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у прос 
} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он ј 
мем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} 
гли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p>  
> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. 
 г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба зани 
оши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изра 
овори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Др 
вој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог све 
n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово  
} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа док 
нам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад п 
о ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, б 
г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш о 
елира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У  
ок се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значил 
...{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбе 
 мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника  
што живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим 
ш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, г 
а од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад и 
и добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским д 
 добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога 
сленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:< 
човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек х 
лико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио  
ену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од пр 
ћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи  
 родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!.. 
унака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је н 
ео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојн 
ву г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим 
на — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одм 
давати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако 
 нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у  
 подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разб 
а је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три 
ка.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, 
ице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређ 
од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама пр 
познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p 
У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанети 
ам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је  
сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По ја 
а од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се  
х карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да  
азио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба 
S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у н 
је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља  
реда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се 
о у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас би 
ети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против ва 
лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, шт 
дине.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Ло 
 често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је б 
га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би нару 
гова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мн 
 се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с о 
ти, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, каз 
с је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом 
стати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S 
"217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шт 
ка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осване 
чници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом.. 
.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи 
чима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже 
суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо 
г маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у п 
писати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинск 
сам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судб 
 <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отвор 
ерали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом п 
Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све б 
мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шт 
пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», р 
 девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пал 
пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за 
и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи ста 
прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све св 
и око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмир 
укаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зе 
, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред то 
метно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота  
ије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Бо 
63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи в 
мо гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове 
 се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, 
један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, 
ујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> < 
з отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како 
мо — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n= 
да ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!.. 
рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, 
 Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох  
 оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још весели 
.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у за 
ад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим си 
/p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо 
рђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од ба 
то догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који  
>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог г 
а зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину?  
ваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти 
ијатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју има 
.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним  
 n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спо 
, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљ 
е и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног угово 
одаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све 
неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др 
 даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину 
едну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала  
</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемат 
.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне 
 жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, ове 
ој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено.  
 собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како см 
, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива»  
.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и 
 књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У 
ло дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заце 
ици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> < 
ли не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде 
 иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен госпо 
љно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд  
та!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се 
инило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јо 
> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- 
..</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке јед 
/p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централн 
 адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он  
ар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, кој 
доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А 
 беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је с 
, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим 
ар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечан 
н је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и  
ка за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта  
ги би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само посл 
S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити друг 
седник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, к 
} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота ве 
 је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Нај 
 поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, 
га места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја  
о ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лу 
кад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да ј 
....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, 
литичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кр 
као и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два с 
....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).< 
 правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке  
тао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке к 
на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну же 
 први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар м 
а, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу... 
 од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида  
господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем! 
сла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се  
ри себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време 
од «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под « 
 седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали 
е хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и сал 
«што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме коре 
</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припа 
о бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>П 
ји у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали тр 
pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат  
 у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г.  
е толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="# 
их 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост  
човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми  
е.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети 
абора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи < 
рећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања 
{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да  
р г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставит 
 дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно 
 своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то врем 
ала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се о 
еле нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгле 
носи бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе  
ледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је пр 
аркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил 
</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </d 
S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» у 
лика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да сваг 
, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не  
шла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајца 
ни славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко  
на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом пос 
р,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је  
4" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која  
 обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак».... 
 Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друг 
S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха  
сница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту 
етан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с 
тави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло  
)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји 
ујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Адел 
.{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је о 
 ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горк 
ешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело  
 ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом,  
осија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — пол 
} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним с 
његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешк 
к радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Де 
а предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није  
уче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један 
вар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је с 
..{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну спо 
ркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога д 
е решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И на 
;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица 
и, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, госп 
, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на 
ачини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам х 
 делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да с 
 свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— О 
е необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изв 
.{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад 
ањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n 
т; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког  
И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да  
ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне 
ла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше  
и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на ш 
мам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И ње 
ло неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мисл 
 <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више инт 
е, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, к 
 зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» п 
а крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомен 
ако хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с греш 
 Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи  
ди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га дос 
ка он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви при 
уче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуриши 
} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу 
иродне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време  
аху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху с 
ри маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p 
во право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осме 
сподине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде? 
на не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабост 
...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављ 
Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буд 
 сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о 
орен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно каза 
ната, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је сам 
ilestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт  
ilestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а 
на — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на  
к сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем 
 места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слуш 
 — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Чест 
и се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у 
</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особит 
да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог ма 
еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и 
су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег мо 
склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гм 
ја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне,  
је ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први по 
дма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ нас 
ило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опа 
нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као 
 слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест уз 
а се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто у 
н би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико ч 
брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло 
а доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права 
е истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S}  
ази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote 
сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни  
 од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верује 
е! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је  
овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападну 
м праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Н 
м на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окрену 
 пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сест 
ас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог с 
рости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомје 
 предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То  
угу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих иг 
{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ов 
 нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте  
 да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непре 
сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам 
ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника,  
ине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет д 
 Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је 
тив, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу  
нима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 
 земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусењ 
и се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо  
и боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој со 
 се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> < 
ре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да уп 
е потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l 
 дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли 
 је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су пр 
огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручни 
речем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — маш 
о више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше ис 
н Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег  
пред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право 
 <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правни 
 на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; поми 
авде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, 
едној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би 
 првозаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда  
ла с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — п 
прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао ни 
чи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем на 
ити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} 
бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, 
од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна си 
ај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" />< 
 на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора на 
 трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено неб 
зла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану 
и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapt 
сом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> < 
S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба 
и правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последњ 
— посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће с 
сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола.  
nit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{ 
ије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — 
ам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини  
сану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S}  
</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију  
 /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потр 
рбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света 
Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у паме 
 Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја  
unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одв 
ља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> 
бих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином ново 
S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће в 
не жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до см 
 радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву ра 
а нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, који 
, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> 
, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољ 
} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким с 
една реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадо 
 не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с поку 
удећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> < 
е из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у врем 
н подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња  
шту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш 
и из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се с 
 врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дроб 
азграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — 
после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била  
<p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице  
удских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у с 
ну на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S 
које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} О 
икао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појав 
ше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни право 
 знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би 
шљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
<p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босиј 
само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега 
вањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — 
 руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници  
асом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> кл 
ист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлот 
 по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} 
новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на  
етна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управ 
 се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе 
ртуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме уј 
и:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — к 
и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и врисн 
 за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж 
али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад шт 
<p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у 
своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу  
ра и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је гру 
 којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хо 
Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хте 
!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучен 
ла...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла 
врши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда 
и њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — о 
еве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имај 
најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло 
оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим  
потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе 
 срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава матери 
 појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за т 
 горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безиз 
 њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народн 
а нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети,  
 своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућишт 
 и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јав 
 сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и 
одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г.  
стаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми д 
{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што 
начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рође 
> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А ка 
е побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница 
рости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена и 
<p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Рив 
ници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Ка 
{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X 
ући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала  
жени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола  
и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква 
безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја  
 строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужио 
ад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој 
 свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове 
 и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички  
еколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с 
 коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо 
мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест  
овори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се  
а, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће 
 толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао 
аши људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог 
вете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље ј 
и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјаре 
а се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није произ 
/p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела 
 и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле 
у она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће 
 владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине б 
ондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, гос 
ити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и н 
ило разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако б 
дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p>  
товање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{ 
тка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се д 
/head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се дес 
н утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S}  
га» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме с 
с ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне 
сказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у ту 
 свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад —  
и.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» М 
 зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зр 
ан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест 
ела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе сп 
ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мо 
ило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре м 
ало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном 
авести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је 
по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чи 
} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мис 
S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S 
ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје С 
но погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она  
ци пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држал 
 благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од  
p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p> 
one unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим ха 
одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један с 
one unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седи 
ашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ј 
је.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» —  
— —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола 
добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" 
не није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова 
на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, 
е!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресен 
чуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било.... 
ут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој 
 невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је  
аби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења,  
све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било  
ки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужни 
но вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што 
свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб;  
> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје пози 
.{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и зд 
аки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је 
ом старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то н 
 би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у 
...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да 
 нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разго 
публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} С 
итости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио 
већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је 
дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена  
е...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је  
познатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог да 
ом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</ 
...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све н 
 је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне... 
ници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S}  
ља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучер 
своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Си 
је....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, б 
зујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} 
ену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске,  
је хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} До 
као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — 
 све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна с 
тпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули ни 
сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада,  
6 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша  
, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно и 
 задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мен 
ико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам  
а и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али 
 од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — строп 
ица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере 
</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше.... 
че нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом  
и.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Д 
дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам з 
е....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S}  
ного којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је н 
во све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посм 
бни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи,  
». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућо 
ку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио се 
<p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од п 
и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — 
ћ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, г 
 /> <milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«На 
ља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г 
63" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у за 
аш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи нас 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У 
ше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, 
н отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S 
е ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веров 
 велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S}  
те Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гла 
понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет  
 некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз к 
оспођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомј 
 за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она  
ad> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S}  
егов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др 
ли се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не пол 
д дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског зау 
" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој саби 
="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у цр 
ја упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, др 
бинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, ш 
егова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мише 
 кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p> 
 странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, ко 
ун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опева 
ци у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву 
енути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи  
ат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој ј 
> <milestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} 
стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и н 
ди г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела д 
вај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрли 
 Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свеча 
пи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А 
 «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу п 
не недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S 
ка.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они  
даред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p 
 није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и с 
слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечнос 
ђај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак ф 
с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај дог 
и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас 
оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог  
ед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; су 
оспођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш тако 
«постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге в 
е имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од  
ј род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образ 
рото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако ре 
свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, 
и.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S 
 отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто 
</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за 
а органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке а 
 драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она 
и дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се доне 
жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог ск 
{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; пи 
 у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јед 
тачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад  
шта.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ 
боку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p 
ог предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово ј 
дица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања свато 
ропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, ко 
 потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило... 
а се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p> 
ам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S}  
и цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџериц 
је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се  
езоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p>  
сио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице С 
ина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук 
} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао 
 чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његов 
расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине ог 
г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спа 
кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S 
 дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Не 
ама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је ж 
вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>С 
 осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!»  
оћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим 
ародном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из какви 
<p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији.. 
а, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето мес 
мера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа дру 
ла богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p> 
 разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао  
нимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> < 
лу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То б 
ота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади. 
веја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом  
бу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним  
 беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, п 
?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње  
и, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и  
 дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је с 
свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помр 
p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше 
ј парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатељ 
ги је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <titl 
пи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џом 
 маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену  
те запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет го 
би.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даж 
 одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то па 
постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али 
рви веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани С 
 сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>На 
ћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S 
0 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојо 
 што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде  
роните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али чес 
м адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове  
ијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљ 
ајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. предсе 
p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нем 
л, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «по 
 Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му ј 
....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници  
 адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској.. 
њској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г 
дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову д 
ласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Риви 
м је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени 
 да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и сма 
 г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо  
вот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био учени 
 практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку  
Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше 
иоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало  
одним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе  
 сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, с 
астави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија —  
на Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Ми 
Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од н 
" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али 
учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} З 
тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени 
епрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима 
 дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега в 
аља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и 
S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо 
тати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г.  
 дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p 
тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је по 
о се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна:  
су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дот 
здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје терази 
у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена 
то је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{ 
ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господин 
ег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и ра 
ини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта кошт 
но везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају... 
е.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присн 
 је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари  
b n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом н 
 викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да по 
ч тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу.... 
 четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по  
{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као ма 
, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала посе 
>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, 
Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стај 
лота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огис 
није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса! 
ола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер 
о да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без 
p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову з 
м напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепав 
Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Он 
 лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело д 
отивник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. 
 бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа  
в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога ж 
ељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да  
 а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и 
и рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из свак 
тао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немам 
 није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали 
ва.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљ 
м се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио. 
помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио к 
 земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Ј 
а рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока  
ела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S 
ада се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове д 
ољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читав 
 хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека по 
 не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>П 
} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, и 
ote xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове за 
опасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће ц 
дном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весел 
дока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам 
паст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролаз 
врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{ 
 колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супр 
о једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г.  
стераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се пого 
инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, 
м редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима с 
уг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновс 
тану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више по 
ци својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког 
оба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми  
а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — он 
 Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. 
се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о  
све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим пому 
мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се  
ве витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит из 
егову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му 
је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а  
<p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола 
во све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она м 
ино а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванред 
ужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} 
 /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се 
{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но вла 
 од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, она 
но стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је 
 једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p> 
седник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ 
пера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу 
..{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек д 
.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове 
перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопи 
ма милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ва 
 кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодин 
сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као  
је матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и п 
 Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да з 
ту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам ч 
астави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је 
> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће ј 
дска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху пр 
ара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодеја 
рена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер  
 своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да дока 
рила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да  
нтала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — 
и што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашни 
Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје  
у око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири годи 
 — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да  
спомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам  
, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се 
 /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драг 
ла кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви  
зјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S 
, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, ко 
.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, о 
вности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву 
ност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на ру 
и мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта м 
} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то др 
страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, 
, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао ва 
н; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стра 
есекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви 
овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим сед 
у погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља М 
аше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале 
ећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длач 
ог стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отвор 
да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и он 
—</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата с 
ти све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговор 
 — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш  
знавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је ум 
а код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног пос 
нтала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ пр 
ин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола 
блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адв 
јера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народно 
у, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посла 
воје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита и 
е-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p> 
ада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног 
данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребије 
н у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје о 
ашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини.... 
сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б 
ђен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и 
једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседн 
е свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројн 
а, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и ште 
собитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Х 
ој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера... 
маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за  
нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... 
 је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од годин 
} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— З 
рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње 
вију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је 
д свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у туз 
смртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштеће 
ругова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> 
ба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи ј 
етни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла 
hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шт 
.»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељ 
 то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш  
и лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{ 
отина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у  
Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици 
 и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познани 
ef target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за пресе 
ла да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без наро 
к великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не 
о је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — 
вду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заст 
као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подру 
} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни  
....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. М 
дила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино пра 
..{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила мате 
н Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћиц 
авињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де- 
сто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Госп 
ивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем. 
ше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само шт 
н Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предм 
ана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, бри 
аиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то,  
и је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте  
 рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Де 
ђаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спа 
17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то 
настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септ 
 на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </d 
арски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика  
она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би 
ка, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио  
н де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — 
Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики п 
сне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше 
 нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на некол 
на, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је п 
. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа 
Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућс 
запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два т 
 а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукоп 
. старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . 
</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. 
— он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек ч 
ов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положа 
p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посм 
виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — 
 му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 
оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} О 
и, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељ 
«Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</ 
ецембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шт 
рине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости. 
 Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> 
чајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рул 
адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара  
радили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао  
ру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!. 
манет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомј 
 оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p 
матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судб 
да беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1, 
умента.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, прв 
 «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове  
е изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то и 
и му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. 
јем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он 
орност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодго 
 Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парниц 
д она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; куп 
дићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне рево 
то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Е 
p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег н 
вини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на вр 
аш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p 
нију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако 
ли још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се  
...</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је неш 
ије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранл 
еренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранл 
а се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског су 
> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. 
велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили ч 
итији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Фло 
ишта живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па —  
 и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан марки 
ти памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз  
RP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 6 
тара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао  
инити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осуд 
ла коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S 
 куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњ 
 Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба 
} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом 
 матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводо 
то је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и па 
 начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Б 
ега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости  
идиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буд 
е да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S}  
d> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво о 
ја је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих к 
ва мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече  
добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку пр 
, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна 
е.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опе 
ше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта 
 остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још  
шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197"  
ење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болест 
.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра 
м упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања  
} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто. 
што додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на ду 
— показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала  
ако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и 
атере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог ј 
 Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништ 
браз народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, с 
ртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник  
у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да с 
оје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девој 
ста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи  
>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} 
{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задо 
>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је  
06" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе 
је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — ј 
ове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управ 
муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца п 
а кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није ник 
То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице 
 већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет  
 и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма 
та....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно не 
азио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао п 
мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit 
мено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије  
{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Наста 
знемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог ор 
ароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством пр 
 тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што 
г и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном ст 
ала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије 
а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189"  
— Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} 
им сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је  
.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега с 
..{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за нај 
р.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад  
>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер 
 публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тра 
н је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да 
ове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља 
убави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Фла 
 да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби бо 
ије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> 
ицу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; 
згубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори г 
и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Та 
и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њен 
 n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва  
ешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца, 
>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку 
 је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>« 
и.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и чети 
 <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председник 
знала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г 
<p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су о 
ило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!. 
пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи  
шта!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов нем 
је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било  
луције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог  
> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <mil 
 умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног прокл 
ну и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
 процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презимен 
то га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, о 
множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински  
ити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на  
од ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. 
збијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет 
етио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштуј 
лижњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњ 
и!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S}  
сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у о 
та које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази с 
ене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S 
к друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало по 
и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да д 
p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казуј 
још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p 
и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не мож 
че — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са  
али г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два  
осле он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стили 
глу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. 
и :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о оно 
овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ а 
аком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} 
ћи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађи 
 безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се  
 ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>,  
 поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законс 
пка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио сп 
а — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм  
 и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњи 
велир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог з 
их уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем 
 пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна дина 
аспитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ва 
 водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у мира 
 Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести св 
нети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га  
ша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећ 
сти.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака  
 онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов 
 огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем 
ове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је ч 
ге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> 
авало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и  
 приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200 
ије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог пог 
пет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> < 
пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и  
немио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље 
тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру од 
о служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све  
избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од ка 
ште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада б 
е, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна 
е још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној  
 да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не по 
и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«Н 
ме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> 
његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова —  
оје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква у 
ај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи ду 
ту за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разо 
 је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је  
...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone un 
ише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У п 
азнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео 
 чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају ч 
ра — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У ови 
потребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуд 
и бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мал 
еспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а 
и чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један  
г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођ 
ао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Ф 
не — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Иш 
на пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p> 
ије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправ 
целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што бра 
а би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је вољ 
е по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске д 
ако чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћа 
к чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p> 
нским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр 
Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио  
свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему 
} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој буду 
у, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже ка 
у је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S 
ве стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни  
м врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела 
овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једн 
 чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од ог 
ебегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео и 
едбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте 
рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, ди 
транац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} С 
није куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо  
исам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано С 
 је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све 
ашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његов 
а својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пр 
е <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру  
ет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S 
.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сл 
 не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да при 
{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није  
 убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} О 
о мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви 
 рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се  
ије знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} К 
еки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се м 
ети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с п 
о од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} 
атима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То 
говца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица виш 
он Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људ 
Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да 
адно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S}  
{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} Пос 
, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај  
рак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име дет 
на душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан 
сеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали  
После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зуб 
устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да 
по — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Фла 
<pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је 
и смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p 
јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone uni 
им не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривије 
е само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове прав 
жен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем 
 Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чуди 
а их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} 
 људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, на 
Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположе 
ди.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се н 
 баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S}  
нама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> 
е било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би  
 га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије зв 
p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продај 
 уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да в 
 не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге дец 
у, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p 
{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је осн 
Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је с 
 г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку. 
пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљ 
> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита ис 
p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало... 
.{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два 
пасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div t 
валију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до  
као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ов 
а мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени у 
 част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обро 
лача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за жи 
} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје  
је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — 
улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло 
омућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто 
а се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неко 
ји је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошко 
у овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> < 
 је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <p 
аде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом 
 јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S}  
е — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељ 
кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је  
 вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, к 
е — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је 
 хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је д 
но страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетин 
ј Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»< 
да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово  
код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо з 
ндону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, 
равити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Ј 
утим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и њего 
 сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи 
је никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучењ 
S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновск 
иди — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад  
ашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али 
уђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а на 
, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило м 
зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка  
 она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше  
 једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна ос 
рста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сирот 
анак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био 
а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! ј 
 заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица сво 
ом партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ва 
, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у  
с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваз 
ретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли 
и она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она  
мо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} С 
же беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис к 
ала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да  
ту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничав 
ријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi 
 код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много  
овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!.. 
дом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но  
 несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну г 
S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене 
>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а има 
шу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се и 
ле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бо 
 човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас ост 
П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао свој 
, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на в 
 господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне 
ћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n= 
 нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи 
ља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин гро 
семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки  
деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам је 
, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави стара 
омогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p>  
седања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; 
чне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, 
 огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш  
 му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ов 
То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим с 
...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама  
во.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква за 
Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба  
из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — м 
 тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p>  
 и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити једа 
бучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи 
 краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гл 
ликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г.  
<p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и јо 
 Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и 
помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и 
да како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пал 
огаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте 
ико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Про 
наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — ве 
о је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <p 
грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога 
 важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта 
 богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолк 
ена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Ал 
 она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне поро 
Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини! 
ет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже  
примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета  
а властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па е 
рац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљ 
беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу 
ова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше в 
дна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породич 
ре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министа 
зобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би треб 
де на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гл 
S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово пр 
..» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оно 
уга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота  
</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на на 
рцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n 
 никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постаја 
г пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њен 
ре пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000  
ела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би 
предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њ 
 у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од  
ма.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле 
е неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p 
чудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необ 
вени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо освет 
а Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара 
/> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није бил 
на Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — пови 
ла и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна  
— пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p> 
нара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.» 
ана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуд 
е у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилија 
агдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, III, . . . . . . . .  
 самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном кап 
два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S}  
вањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д. 
арагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II,  
јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И н 
цену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури преставље 
ј кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситн 
иђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, та 
има и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељст 
ила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног  
е честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну  
 лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима  
 Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац 
о фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста на 
 кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква  
 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет  
.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; с 
о на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге  
и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу  
ође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S 
д чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово б 
 милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност  
ка добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалук 
оноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у др 
 циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опрост 
д цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> 
 викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица  
 викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</ 
 паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је  
 овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници  
на девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у 
иуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толик 
це куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!.. 
а.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му  
д нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне д 
ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају вазда 
Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурд 
скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да ва 
и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капит 
и....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила 
овала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone u 
ивљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није 
> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p 
г с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чуди 
ка.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лонд 
трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно 
о-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим б 
криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом бр 
н <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правоз 
ик краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једн 
 прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим профе 
к санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху до 
а, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафа 
истава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, 
</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме пл 
некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет ниј 
="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колик 
ио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он наст 
 ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Буд 
>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се  
n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре 
.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплач 
 избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде 
оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше на 
читељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S 
ко узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она 
је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и дру 
д се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је би 
 учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је  
а нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и ка 
{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што  
зим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна к 
 чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p 
тарац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — 
 <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступк 
има још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најср 
ио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле барушти 
е дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако о 
гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпада 
а бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу п 
оја долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седишт 
ка у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника  
.{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам оти 
о треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писм 
 мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа 
{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како ј 
 ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{ 
стао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог  
јао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n=" 
ла је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбе 
 госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозе 
 — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Фла 
ост опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} 
пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би 
 се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на 
»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где 
готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод велики 
готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод велики 
ilestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу  
ко се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке сво 
на је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје 
 отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би с 
гала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је си 
 испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи  
 које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо  
авије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</ 
дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да  
јпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две жен 
ену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала,  
покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> к 
а је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с наки 
т у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи 
ите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад 
 слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста,  
 је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада 
} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, ис 
ија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г 
све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, 
т своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи  
чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, 
} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви  
 мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати тр 
шар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је н 
великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег 
труја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — о 
итацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће прилико 
г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска < 
и ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, кој 
и кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет. 
 да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за па 
штво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на ве 
оју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу ње 
а, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био 
ош добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле б 
едном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зау 
њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за ре 
етворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој ог 
овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане  
 учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи. 
све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{ 
је, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p 
....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у 
ута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно  
 партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне сл 
гледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Пос 
да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима ово 
 <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговат 
ње не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му ј 
ши изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао 
ком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Бо 
баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратил 
рупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво при 
 комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не в 
 да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} Т 
p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намрг 
ка кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше  
авде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло ни 
ри слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде  
ла на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је ч 
> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та њег 
м».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да 
а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је  
те — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступ 
дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћански 
 да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не  
жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност,  
беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше 
итија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати 
> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајд 
 најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му пок 
ше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рук 
о брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити свој 
ајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо  
>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна  
ције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко за 
и по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! —  
о ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта в 
ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смел 
бичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, так 
...{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за  
 и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху 
зност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопч 
се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радо 
{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику 
 је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живит 
ло, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи 
ревеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне  
спрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна  
самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег по 
обито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва заду 
не дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</ 
ј прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г.  
P1880_C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на  
аве не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S 
и.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је 
и беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, о 
/p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу пресе 
бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут 
кати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање.. 
злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађа 
 себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам д 
нита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову с 
кви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S}  
један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p 
то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је др 
о само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полу 
RP1880_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је н 
мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе  
 до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има 
ољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање о 
е сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Ал 
на је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропа 
није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S}  
к. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о д 
ога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену ј 
ртур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило с 
упник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапу 
<milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне 
е тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, р 
е.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S 
 <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«В 
 n="175" /> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излаз 
ле, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вешти 
је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S}  
ше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед 
ућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у  
 ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!. 
.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој 
тим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи 
своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и  
говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да  
родну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{ 
х Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима 
ли, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио.... 
су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволик 
 опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више лич 
. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пук 
уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама 
у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П.. 
ични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, 
 дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво и 
арала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинар 
 ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ к 
а да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јед 
— Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И м 
 самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим  
реме ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини  
ој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Прос 
на правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="1 
сретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав поз 
праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песм 
ече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — забора 
саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ 
ло је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дет 
раду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од ко 
 му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би  
ресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела 
и последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у 
и га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народо 
....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима од 
је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, к 
а кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неум 
ле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходн 
еше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повука 
владао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристок 
 боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> < 
но и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зр 
андидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављ 
л.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура 
estone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> 
ам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S 
 Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута оста 
не друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних а 
осланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило 
>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње  
/p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «С 
лико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као  
аље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад ч 
ети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје  
ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале 
 мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, 
т.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или 
— чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавиј 
 се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена ог 
је мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси ви 
де до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па 
орили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотин 
 <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде з 
рска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. 
онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — 
ешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — 
S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други  
 велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на 
вршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> < 
о свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — 
е све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ 
ити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али њег 
знајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — з 
 отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није 
 може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, 
м пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим  
е, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добри 
Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера 
гао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику па 
н је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохи 
свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је ов 
а старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су 
адости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml 
26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани,  
, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се пос 
ек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаш 
јој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револ 
уће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтева 
е револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код « 
сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Пет 
е слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!. 
 душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше 
да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он 
ок је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је  
— —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили» 
 имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S}  
 веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислил 
 пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њ 
вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} С 
а више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њ 
иза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благ 
нуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју тр 
 крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је в 
аху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд  
ро је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетил 
{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. —  
добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за  
} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... 
а погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близи 
S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</ 
оја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле  
ласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећ 
..{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од п 
{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија... 
с удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посе 
87" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и виш 
а доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати  
 месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини живо 
сна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, с 
вај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему  
а уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хлада 
вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као шт 
и је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици  
и; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сре 
 ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет 
ете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нис 
.{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, н 
н седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама... 
обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја  
говори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуња 
 Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља м 
окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не у 
 сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око под 
 да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у ова 
а «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се 
тима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p> 
склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треб 
 вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко к 
 суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место  
:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види. 
поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они  
и кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Анд 
ати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих да 
штину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упи 
мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} 
..{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што в 
из де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S}  
упим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело 
ке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало п 
сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203 
 Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ов 
учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину  
е Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше кра 
ло му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} Т 
о извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се 
тала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одве 
ри дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини. 
на само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ прите 
и овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта в 
езизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не траж 
и.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени 
ина.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуциј 
 прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја м 
лач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред ови 
{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене 
дну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте дана 
ан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По катка 
 смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. 
ије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тач 
селим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек поста 
ше не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!. 
{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — 
Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођај 
 земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супру 
/p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао 
{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је д 
 ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147"  
ије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбин 
.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што о 
сти!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се О 
о душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</ 
о; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није 
Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, 
Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи 
мео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> 
, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непоз 
е, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну  
е срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте о 
p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може би 
ма саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је п 
ј својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости 
угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од  
ом сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете 
S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S 
еса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разб 
 колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи 
ију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по  
ан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо примети 
аквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси 
едником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у 
 удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, н 
лим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозри 
 Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> 
а је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на с 
маже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе дру 
 раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима  
ц онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера  
сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у 
ше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не ста 
} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том 
а дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>К 
есретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И з 
ти; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали! 
јавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:< 
 онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својо 
омоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа б 
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монит 
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњ 
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од  
 гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — а 
...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p 
мемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г 
јатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће н 
егуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </q 
реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је  
ишних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само бе 
 није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница с 
е огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се  
ном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — ш 
ам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар ниј 
Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то  
у улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> 
<milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио 
живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би та 
ужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је дал 
изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да  
то хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала  
="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S}  
нао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више  
t="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијац 
тељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на 
 — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућа 
г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — из 
именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања 
и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу  
ченим кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, пред 
estone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је уч 
ез коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} 
> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље  
 је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су  
..»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као 
, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Оги 
верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{ 
p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља 
ва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели. 
не, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флави 
ој влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, 
 мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква 
S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, 
 не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и гос 
е.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 годин 
дницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду за 
да».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти 
два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, к 
кама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у р 
повима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S 
о живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненад 
ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким 
ађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су ник 
 лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којеш 
 сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд 
>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је п 
ижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предме 
г идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— 
 чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице нес 
.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По мил 
> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански 
а сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовин 
ласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p> 
у.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што в 
и промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула 
а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилк 
 под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купит 
Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прош 
чника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољни 
 изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки н 
лавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву з 
ородице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распе 
.»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да с 
и где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....< 
!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет  
.</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад са 
ао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упал 
ило умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад  
еренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као п 
 Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака  
— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p 
ао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања 
дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Ба 
рте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, о 
 опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још  
икад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно врем 
ва све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па ко 
и не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће.... 
.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судов 
сној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће  
шћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није у 
} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини 
 ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господин 
еговом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} О 
.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем 
ј све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад 
 света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо. 
икад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је сп 
е својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гла 
пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна 
>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важниј 
г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које та 
.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао ил 
 разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од пр 
сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да  
етни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и дана 
њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци 
ли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера 
дока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који 
 се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка. 
еност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинам 
предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова 
 срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим.. 
у сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она 
ес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «А 
д њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их 
еварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора ка 
е дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше по 
{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милост 
ниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, —  
сетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на  
лињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз 
аш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао 
е се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша 
уку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у  
еника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколик 
еченог кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајал 
 не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се  
н» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S 
аш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто 
о и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна 
икупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p>  
а хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S 
 рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гр 
ране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој душ 
 улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и  
Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору пев 
е муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једи 
обро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{ 
у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p 
ата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатур 
иту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се у 
р Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с  
 од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар п 
у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спрем 
 год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момч 
д знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — поко 
ко га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што б 
вој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац  
т.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S}  
 друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она 
од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!.. 
 с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно прим 
 гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је 
S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети»,  
 Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се  
p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица го 
ји ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те  
осјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово с 
, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{ 
...{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком 
 ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура мар 
 најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо,  
з пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оце 
 право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна пари 
Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је см 
ем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартиј 
р», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби.... 
може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај ис 
равањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан он 
§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетн 
 она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређ 
н и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој см 
ије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура мар 
ва и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у  
ељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на дра 
обни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учи 
 је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви 
елите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога с 
 ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале нав 
ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи  
рлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и тр 
аје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног  
 не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формул 
ске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!. 
јем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје в 
уд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb 
ај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са с 
а ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спор 
истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ств 
 Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка стра 
ана постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче  
а нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је ро 
деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у 
годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у 
0 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — хра 
 овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П...  
p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. ( 
ела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они пр 
Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајал 
мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.... 
зентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар св 
е....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог 
 је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p 
 знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа.. 
остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да 
осу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... « 
ер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Пр 
а пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ва 
о на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију А 
 <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок.  
 докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуме 
ио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер,  
су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Неп 
о, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађ 
 да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да и 
, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по ком 
не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нис 
.{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична  
ка попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под « 
ола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а он 
г под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права  
е ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам 
ита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Ан 
и овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на гла 
— у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешћ 
ет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кућ 
> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим руко 
а број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом 
да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> 
у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни  
 Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, ње 
старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нага 
ао изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би к 
е јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине 
и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанко 
>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ д 
та морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом пог 
вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозент 
даде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па ка 
>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад 
 и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и 
ојела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хв 
 за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала  
ао златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши ц 
ad>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угос 
јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андр 
луживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је уве 
 клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђе 
јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове 
шло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој  
 она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да опис 
уно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.< 
иестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од 
 људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину ч 
овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" 
да сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а ка 
 трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће  
....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} Т 
а крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде 
а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дан 
 материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
танује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, б 
аде те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени 
етета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Ј 
{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је 
ђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове с 
божацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјац 
спитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом с 
реседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у тол 
 дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази н 
човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још 
Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да б 
вих кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућ 
ник за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник  
; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166"  
з де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком  
ишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину 
и; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих  
 од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало с 
ени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у све 
0_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note>  
рота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — < 
ћност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За т 
...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И 
на свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».< 
/p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио 
елог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је тр 
леду жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све  
гме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа пре 
рви је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала  
оју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Миш 
p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта  
{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се 
ставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде 
 може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интерес 
milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је 
дма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. 
оспође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> 
 — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} Т 
бу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову  
за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путе 
гла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 дина 
 отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. 
гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.< 
 што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од н 
нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Ми 
 — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну обј 
једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златн 
дно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г 
 свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о  
е с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жи 
 — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Ад 
Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, с 
он — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драг 
а је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p> 
нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Ал 
и, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скро 
се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>« 
е било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја 
ло — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамоти 
е му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ го 
Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо прот 
 <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председн 
и тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. пре 
</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обич 
 ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо. 
сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и 
што што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. 
..{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од  
p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с  
а и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљен 
t="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника кр 
 указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у држав 
 уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих приј 
зи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачк 
 још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он зап 
ио миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног  
{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви... 
етим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том прилик 
ом лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и п 
ог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч 
е одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Мла 
..{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема  
по слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим... 
трапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест,  
г ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на д 
дну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине,  
} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање н 
ист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «шв 
{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала 
азатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде го 
принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе,  
и непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једно 
 рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је о 
чем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека  
</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размо 
ута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило  
а — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте 
м песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посе 
од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли  
ок сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</ 
у била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S}  
вани «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем ро 
родични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера,  
аш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} 
S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи д 
00.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна дев 
} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га 
} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb 
жење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека 
, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у 
} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је  
шег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се од 
гледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога да 
а, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је уч 
!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одав 
асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често  
тивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом м 
.{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље м 
н философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас 
 веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра м 
аже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења 
ашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је в 
 да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, ути 
ла руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по  
вног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у 
ван задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и ст 
еног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразм 
 унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприк 
 јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника. 
моуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја крио 
да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне с 
суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио ни 
свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смет 
 или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао 
 једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</ 
осподар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му б 
 и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур 
волуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он 
 — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</ 
.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази  
 слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише 
мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао свој 
е хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела 
S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не бе 
. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозен 
 од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепоти 
анеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он 
бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може 
 ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ј 
н Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на саст 
а је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво него 
ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет  
издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, се 
 извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се 
чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављен 
 интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андро 
 општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</ 
еднога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао н 
 као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. с 
је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту св 
а није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезо 
ајпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера;  
ли не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој кап 
 у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</ 
му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да 
инити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове 
 ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То ба 
т часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" 
 <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега  
ала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и мо 
{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p>  
веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, јо 
 врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и 
ниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђ 
пазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И о 
, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разум 
остионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претп 
чело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше 
ћу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немил 
би, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком  
завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} К 
ола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала б 
 тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера  
 ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне п 
и Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «Т 
и и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу мо 
ржавним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али 
то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи  
ртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра н 
огом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови 
 јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од сво 
лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном  
, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека д 
лкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на в 
о.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душ 
свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није врати 
 своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувели 
код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког дале 
азумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим све 
ечен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и  
 питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било н 
а!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљн 
ла, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој  
S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, 
зори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; а 
старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{ 
ра <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудн 
ишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од к 
фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с вели 
ик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отм 
 накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Моз 
 стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела 
 да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије  
— поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивал 
 у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љут 
ћа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она  
дронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адел 
жби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали  
 којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети 
ш.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био  
еда — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S 
.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају 
ва лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у сво 
ице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко сауч 
> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде 
ше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, 
ло друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека 
 смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости! 
амо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с к 
и — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте  
сталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се прили 
 да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како 
јаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од 
равде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет  
вачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обо 
{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију ни 
а — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође  
.. народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне 
ти и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} С 
ло секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва 
рним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да  
 примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је  
чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p 
 важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на р 
тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!.. 
, одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја мора 
еч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем»,  
свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си 
вала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету  
> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом 
, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом г 
гађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у и 
 препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов с 
вргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица 
 — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена ц 
у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срес 
тула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" / 
аљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први бо 
ородицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жи 
ата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење  
амен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звез 
то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и ве 
ним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуд 
асенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао н 
шта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађ 
ачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је 
био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам 
 шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!.. 
на шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пов 
о више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерит 
{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била  
ња старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло мног 
да динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више 
ом:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантим 
ош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима 
 <!-- <div type="novel"> --> <!-- <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</h 
pe="chapter" xml:id="SRP1880_C1"> <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</h 
 <pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>нап 
рлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур преда 
на хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — 
упоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара 
поцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно бе 
ице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. К 
p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само  
бене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на 
 најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чи 
ут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} О 
е <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и пи 
 туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да 
28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог 
љда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отвор 
ли није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S}  
виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је  
одило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом  
е несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb  
 и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та с 
ет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима 
а чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио год 
аст несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очај 
ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега  
 Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по мес 
 и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кесте 
ек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} 
ним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да 
ги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи 
р» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државн 
он....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} 
е свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке ме 
оје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S}  
ава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но  
ого изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} 
уда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак све 
стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар 
ше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадил 
Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може 
реседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник  
о пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се д 
ла.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Ар 
<p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народн 
а 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањел 
 али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето 
ло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме  
био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје  
а откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Д 
годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна 
чан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</ 
.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао  
оспоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не  
 севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срд 
апред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио св 
овима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он  
је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше 
} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S}  
ц бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вече 
да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да сад 
ш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха 
{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди 
е спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је има 
но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су  
е седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну  
о суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против 
<p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Ж 
сле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као прав 
ичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, 
Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може 
м изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То ј 
четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност је 
», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — 
у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претеру 
о ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог нов 
ам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се 
н другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему 
 <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у гус 
е као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још  
 би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео.. 
а.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу н 
! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима,  
кренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Аде 
, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> < 
<p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додад 
/p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има 
 «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се  
... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} 
 улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера прод 
роњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је 
.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати 
 беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на пла 
беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од с 
у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве 
.{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше —  
у народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш иза 
неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила п 
на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, 
а год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежост 
кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису  
 мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при раста 
о самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима н 
 две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у 
а му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен наки 
могле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помис 
е он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је по 
е у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из 
>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни  
едралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова 
штити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао б 
тура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је 
еху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је о 
ђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан  
је хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџб 
штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву л 
е разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога 
p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које 
м хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Да 
 <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме... 
сто старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени тргов 
ГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" /> </front> <bo 
инио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењ 
егиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познан 
ске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио 
 чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла 
и језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је д 
рговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову стар 
 лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да  
ке, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Зал 
>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је с 
слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз  
вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све 
ба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монм 
умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у оса 
тајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она 
 гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да 
/p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики  
апазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година 
е звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи 
 имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да 
 има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени —  
 научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогл 
!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд  
Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други  
 заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено вел 
ао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих  
блик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно  
да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пра 
Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се с 
от ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, наро 
вај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за ова 
*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он с 
о од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступни 
гом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу му 
.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p>  
ика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Нек 
{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти. 
 Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" />  
елстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уваж 
ати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То  
вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо 
д прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“< 
 други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Јед 
војице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једн 
шао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа  
одетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла  
 се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Бел 
 се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница,  
знају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. —  
све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г.  
е у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци освед 
.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст с 
ила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената 
 ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и 
ла, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други —  
 с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај  
»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p> 
S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету ма 
мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чи 
е купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — к 
огла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а  
 и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао ј 
одавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Рив 
амбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — 
о опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S 
њу г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја з 
Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <p 
вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га 
шлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз кој 
орију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би ч 
пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете 
пор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју ис 
ила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег  
рохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак гр 
ра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жа 
њих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — ш 
 а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих  
не памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, гос 
у душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек о 
и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушт 
ла о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замиш 
ом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да по 
 му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је ч 
војину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S 
рече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпо 
 праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривије 
дног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је и 
е, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и 
спа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>К 
 пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим д 
а клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p 
тар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим врати 
} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погл 
ио на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и  
мнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S 
 добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот 
зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месе 
 оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{ 
што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S 
идите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суд 
"*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли 
, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} О 
(Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-п 
залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по 
очетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите во 
ири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по нази 
 браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда 
о; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S}  
 сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памти 
к у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати он 
 вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. 
 онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле з 
лу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок 
су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори  
оменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију —  
! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само рец 
а мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања 
оје се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је  
на, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичк 
о — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби 
дмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју ц 
би — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — п 
ад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S}  
амо <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све,  
мљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријате 
есна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у 
ленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овд 
..{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово 
 био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчић 
баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се о 
нали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали ј 
 кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S}  
х душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, 
а то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови  
p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он 
лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице п 
ку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнији 
 још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} 
ете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последње 
сле четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од своји 
 то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да гово 
Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p> 
; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон  
ности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андрони 
пу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али е 
евног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу д 
о је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај 
м у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у ц 
јокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњач 
 повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен 
г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први пре 
ико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на ч 
 мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, ко 
а ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је 
о је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је у 
S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — 
 затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа  
есуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легали 
.{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкре 
ри опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се 
ед...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво сао 
 да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је 
у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је бо 
..{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржен 
ародни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Лат 
 секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секци 
екцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три 
у врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под  
 је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог 
главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници он 
ложаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, 
 ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: прат 
 — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p 
рв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не ка 
боравио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте в 
ом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћ 
 показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна. 
нимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауто 
 да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О мо 
 претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет  
новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну на 
 старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благо 
а право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њих 
д, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљ 
с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности ад 
власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење д 
оворио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаб 
а спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је 
а, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки 
е бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштве 
то њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и  
је заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој бор 
 је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови п 
видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих н 
е особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ст 
ли, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје бра 
 којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разб 
а питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај зн 
ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором примети 
рема ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде 
 рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина. 
увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе  
 правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креа 
кречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да в 
 је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне куж 
ови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они с 
и, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <h 
.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добр 
— што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туж 
рило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије нап 
в текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе ох 
 пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повик 
се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} С 
рда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за  
а роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје обра 
, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: 
бину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љу 
зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишо 
се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде 
ало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти  
ли и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S 
 лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне 
чи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S}  
и један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху ј 
беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало ен 
есу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети н 
и, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у буд 
велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене  
знао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику 
е грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он  
а да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно 
е у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — 
ме свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, 
гло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам,  
онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није х 
ричама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расвет 
рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкре 
о је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље  
. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S 
љена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га  
тица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И —  
вори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је вид 
ледња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак с 
тлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мај 
ше ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су  
ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура марк 
више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.< 
ентрално је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале мн 
/p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда 
ђаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се  
 петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{ 
је је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Зап 
л. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даж 
 он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!... 
у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов д 
и дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} 
гледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} 
ађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе. 
т ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала. 
ика сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новин 
ај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за 
ање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део с 
едњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама  
рије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он 
 у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихо 
лазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре 
? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман с 
про очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{ 
разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} 
 «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека  
} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало 
често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви њ 
 крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју ј 
.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па ш 
гој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ће 
она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио н 
беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала д 
овек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала д 
е ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворен 
 Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да госп 
 «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он 
 би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разу 
 само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме им 
ене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за 
оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она  
ше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама 
ицу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препи 
мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле 
а презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу м 
е, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслуж 
о беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика 
лако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није  
оси по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, по 
 му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често по 
ака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час п 
њеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} Т 
и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме вр 
да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја т 
олико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло 
и овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види 
сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопст 
 у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он гра 
ео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати 
 година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио ј 
едник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="10 
 де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ сл 
о:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок 
, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу 
 израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и 
творина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> 
p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фење 
....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру 
вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно л 
S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпо 
о — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај с 
о је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Доб 
 дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна. 
еб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини гос 
ји је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а на 
S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n= 
оши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и ду 
ије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали  
“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочеки 
могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ са 
срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђе 
не три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину с 
.{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику 
пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште ма 
, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву ко 
д прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде  
љ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а ова 
 га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шт 
ина.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо м 
ио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо зе 
 али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце.. 
р ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела 
 помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пун 
топише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је пла 
 да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише.. 
ажније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи 
а верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђ 
и свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти 
ао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретн 
 плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C1 
храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Д 
 долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима 
p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је 
p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова 
још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећни 
узвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом  
{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аде 
идела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, 
нредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава. 
но пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо  
болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је 
ужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње»,  
ом је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше нам 
хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са сви 
 још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године  
но испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискусни 
7" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник. 
атовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену,  
та г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није позна 
Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера 
ори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» о 
неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко утк 
е матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни пакле 
теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше б 
угих наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мор 
г.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког с 
ка је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак  
ца у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г 
 на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раз 
а.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запреп 
змакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан н 
 који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева  
 пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради у 
" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се с 
 поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико трен 
к друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку 
и — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права 
pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то 
шао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило н 
.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим мал 
рам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ  
тиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом п 
отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} 
<p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гл 
богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да м 
ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да  
у је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате 
тао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и 
 разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога 
ска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну,  
јах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја 
 доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће б 
, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само ј 
 старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој мо 
Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку 
матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Он 
ронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову  
њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{ 
азило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и бла 
у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андр 
де се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200. 
без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и реч 
 се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жали 
Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи 
е — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још би 
их двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајст 
иста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помут 
рима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао сво 
ише интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло  
а што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо з 
заћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето 
p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...» 
ја те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Теш 
 устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да п 
 беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху вис 
вни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало,  
нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гос 
ће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртил 
бро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} 
ци — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" 
 упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, ка 
</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом ц 
...{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те 
> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би па 
еног имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу ње 
 мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загр 
 — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да  
е о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког ви 
скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био н 
ата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!.. 
еш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повик 
властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} 
е, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам 
није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено т 
умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као  
. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду к 
м добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се  
 и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шт 
 никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се ро 
ђа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и 
р је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се о 
уге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али 
ање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређе 
те, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том бра 
 је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих,  
 му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај ј 
азумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о 
в син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавиј 
деш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи с 
авно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учит 
<p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»< 
га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пу 
ик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пун 
их мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна 
S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогиј 
авије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао,  
одо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто? 
ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га м 
цу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јел 
г поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Д 
— најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој де 
и створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме 
 се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Ло 
ек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спас 
су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберим 
оље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш он 
ежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бом 
прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега ш 
тавништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по 
.{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог 
ђаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себ 
ара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, рет 
пник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седош 
арл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни приј 
 Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о о 
ложено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави,  
.{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, 
 курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мал 
до посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да 
» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетк 
н.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како  
 Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то 
овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, п 
 могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту по 
и?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали 
аде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебри 
и на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада. 
и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово ј 
о и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће п 
 <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{ 
е:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о 
 — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Та 
ног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а 
а.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена пр 
рате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао 
трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништв 
е преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S 
.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно док 
{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја ма 
ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има  
 и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта изву 
епо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевен 
 песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огр 
итав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бог 
ицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и кој 
ову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења пред 
 се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред  
лога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не 
ли да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно 
а Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ства 
еше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правоз 
нат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Н 
, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању  
ву....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Ниса 
олико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> 
па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="19 
</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здр 
 заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један  
курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче —  
јемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихо 
ћа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавно 
Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је 
 срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се бе 
аву и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшн 
</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А мо 
по, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него д 
равање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозента 
ност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици ко 
xml:id="SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S}  
 вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да 
рива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко 
 <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="20 
у — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је 
Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је д 
и у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, п 
 ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка.  
{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртн 
 — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</ 
 — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац и 
ши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политич 
својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног  
огодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене 
а.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си  
..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?!  
е бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи ме 
слили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати т 
 што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе.... 
 Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да см 
о тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb 
мају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расп 
и викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се по 
он тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок —  
ло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта 
 предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци пр 
т у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се ради 
е да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ  
последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне бол 
S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите  
а радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је 
 жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај без 
 страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји  
 да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да  
ђоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је  
д «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде?  
 — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало  
ћ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће нек 
</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. 
<p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; 
one unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек сл 
очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок.  
 <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно см 
оа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«Т 
, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам,  
То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chap 
емам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" 
ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије ј 
ите отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море 
 одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је мл 
 приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом 
и ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се  
зофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови 
и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротво 
з службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој до 
мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само 
мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жане 
 не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио 
апрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било н 
беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати,  
жној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је 
/p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дан 
 место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; а 
ху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног  
сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у  
анула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да ниј 
вати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, 
жем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она ј 
в да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да 
S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад 
 речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми  
су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо. 
лође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није 
на би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми 
е реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изв 
 се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пи 
да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам 
 се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гл 
{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за  
ражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да 
ити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13"  
, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и  
ледник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлиц 
мена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретн 
ењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поред 
е ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У друго 
о питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђи 
або створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S 
/p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створе 
 је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одр 
 по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотм 
ност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где б 
 и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у ср 
уде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних 
 Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p> 
p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је 
ао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да ј 
} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>Пос 
е дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је 
и ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога  
питана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по зако 
ни су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{ 
ој је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би др 
клети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно 
вај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не зна 
"48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се 
једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети. 
и. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Ку 
Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то до 
атли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али о 
е говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва».... 
стократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још 
 мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака ка 
.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друин 
ља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена ли 
> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја  
цњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — 
адознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак х 
је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{ 
ећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва 
«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S 
 против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Пр 
 — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њи 
 сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског 
итаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> 
реним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на т 
толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцират 
 повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта гово 
еном логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су су 
уду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ;  
е он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ов 
 једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме  
неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с  
одине помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» 
При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растаје 
} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одгов 
ране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији  
ом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху 
.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло 
а.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама  
се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капљ 
а свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једн 
ли Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је  
мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико  
 у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири 
а пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта 
 ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити,  
62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немо 
ни гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни виш 
г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису пл 
и и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она доб 
ом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Па 
 што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, в 
ги су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију п 
отиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Ка 
а вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог  
тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких сво 
 Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни п 
 надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправа 
еседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда  
/p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, мир 
»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице за 
у наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао 
«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде  
дан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију 
још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им ти 
та у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим докумен 
од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што  
ајгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа 
ари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} 
али Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S}  
 је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мр 
један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај з 
 с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само зг 
д његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа ж 
ега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањ 
а то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртв 
о себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим  
м пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавиј 
е да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом неср 
ова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој  
{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се члан 
ачелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone  
> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обича 
ња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ 
лом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере ср 
ки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: и 
е, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуд 
урни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је  
аборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна. 
тур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомј 
е да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика н 
.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређ 
:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p 
ду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г 
ешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што 
 наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p 
тарост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>П 
на роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изрич 
, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и  
тиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио свој 
 главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За 
не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — 
} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам п 
лете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил сврше 
 ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ов 
с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А,  
јчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — ум 
 се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог чо 
е с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио 
сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику ст 
тарини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на ов 
 Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он 
ло....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође откри 
S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће  
аш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам 
 камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађи 
веде, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици... 
 неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека 
че још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један г 
че Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико с 
наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних 
ше чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председни 
ве мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необ 
 поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни из 
ца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су с 
да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене... 
им оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихват 
ровели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које 
 те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која нал 
 по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна  
 њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесн 
на ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту пот 
г другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему 
бичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је  
 и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г.  
ег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. 
 дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри клад 
 проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво ск 
којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Б 
тања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, 
е, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти за 
а мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање 
ела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено је 
е волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г.  
на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му  
овратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="9 
ва два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за тргови 
, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се испов 
 тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то  
које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.< 
иве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима ода 
б.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве 
г часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикал 
 бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живљ 
ег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка дру 
рениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре 
дари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтил 
га, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргл 
и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адел 
е друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у ст 
, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост прео 
ом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Ж 
а ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча 
њем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за м 
 то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, прем 
ла.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страш 
вој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су бил 
е пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, з 
ије дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је б 
а му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не  
чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито бе 
у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} К 
ст на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Му 
 Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — О 
вно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега 
{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај н 
о су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је 
авих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан се 
раво и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, 
т пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан 
 на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димо 
 северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше 
«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенет 
има и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?... 
Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посл 
 делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни  
S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовни 
{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да иза 
дић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... « 
асу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бле 
ка г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г.  
...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар. 
м приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је т 
о очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице пос 
оа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојн 
«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђа 
е бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, сва 
 његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погле 
у ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретн 
/p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни  
. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној 
 сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних 
о зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шино 
о)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто  
суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П....  
а.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог  
редседник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато 
о, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши  
» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен 
и још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија 
удма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Бос 
не, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како  
ке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су ре 
т на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам в 
?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одгово 
p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао са 
 судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло 
саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо 
боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешћ 
ибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и  
Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у цр 
18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супр 
публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа наро 
г пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и нар 
агрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето,  
д г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Сл 
с је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбе 
шељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је 
чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срез 
 Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права свој 
кавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклон 
дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су го 
тура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П....  
иву мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народ 
ик да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао 
ленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Ан 
ознавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором 
ео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по гла 
, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам с 
 рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном приј 
. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одуз 
и добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњ 
поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој м 
кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих 
праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с 
a">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите ча 
он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ћ 
е потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак,  
 n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим позн 
опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p> 
ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он на 
 <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог немож 
 није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто с 
Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«О 
ени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, н 
елири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није 
киза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</ 
реме мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где 
ати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У т 
Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у к 
вет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио м 
p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом.... 
и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и  
оме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар з 
 не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она  
 заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура 
тељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац 
догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на ком 
мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као 
} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву бл 
еда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежд 
е: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепше 
атељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p 
е с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуциј 
упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране от 
 ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176 
во куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би 
 вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог  
е дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговори 
 у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина,  
ђало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} П 
ењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} 
вљала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за 
, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко  
ена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама  
ано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она 
е често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</ 
вом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у с 
 ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића ка 
... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} За 
 досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честит 
 Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца с 
> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако п 
 непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто ди 
вила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови доб 
ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало 
шмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p 
ца моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити св 
омах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије... 
аша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово ј 
Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му 
ац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и мили 
тал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веров 
та, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p> 
у је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек за 
....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал. 
тељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставниц 
 де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај т 
на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио  
а ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна  
ста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и 
"184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова 
вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатрист 
 освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о це 
тупе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да  
 је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с  
S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер 
ов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> 
"191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога мл 
нутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек  
ош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми  
еди....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим 
еда као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписан 
, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо 
зних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хо 
65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају  
.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску метод 
ожете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је ус 
а се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опо 
к је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да 
уриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу,  
.{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{ 
умњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја  
о разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте пр 
а кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба н 
 карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још 
на драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене мат 
година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам и 
 Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић  
Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до с 
.{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На врати 
о садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" / 
нету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је б 
вој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка  
ене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и  
брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Ба 
нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по  
до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз.... 
сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је  
ротивнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она у 
а спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је  
пне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце  
олико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, к 
{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава вели 
 звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пе 
лесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим поста 
у сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотп 
леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху сми 
ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су 
, рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не 
"229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла 
ати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред  
жно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S}  
— де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућени 
и у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешт 
е ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити 
исао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и с 
је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо 
спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих  
 и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио 
исију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла  
ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане 
ућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим о 
о — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње ша 
ерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<h 
 г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb  
заступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих  
ика за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта 
озаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио  
н: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сен 
Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> 
а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ пош 
не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и прин 
то, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал 
Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Ни 
овани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва трој 
и извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи? 
ужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у дв 
ете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени б 
ш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо 
ме док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случ 
вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретн 
} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што  
може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао 
нули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како  
боко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, ал 
мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње  
ста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S 
сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог приј 
еше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да  
} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко з 
ко се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} О 
не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — 
И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није  
на Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он 
..{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, 
S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко с 
појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јав 
 n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> 
 опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одго 
простимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути  
 макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S 
муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли д 
ера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој 
исмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> 
 очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: 
 управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчур 
паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним сло 
ала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са 
е слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше о 
—</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада би 
Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розе 
це, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?.. 
 госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , п 
се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тог 
аза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} О 
ње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неко 
 хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим м 
искивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој с 
илац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се сам 
тима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми с 
 изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад 
ве несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мр 
пцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиро 
е.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с д 
би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење. 
p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>.... 
ведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао д 
ше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и о 
бацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је дру 
ћи муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену 
 спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову  
не стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи 
д куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p>  
матране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогати 
па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејств 
нда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја д 
воју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања 
етли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и 
је ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док трај 
дбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кра 
биљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да друг 
одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је п 
 пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» п 
јвеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово м 
у као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива с 
м руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта 
аду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се у 
 Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али н 
="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сиро 
едну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" 
атиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази  
корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом  
 то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је 
</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да р 
гама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог 
 знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Он 
а кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S}  
ој парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отвориш 
а је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г.  
је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само ис 
сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казал 
 вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо в 
вако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} 
ни — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема 
, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов полит 
д не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена уз 
ије:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S}  
 па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију  
о мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подно 
 онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим н 
Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало  
 — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, ми 
.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпани 
ослове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри го 
а.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у  
 душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он 
ста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" x 
саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а з 
мена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови  
880_C9"> <head>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, проду 
руге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докуч 
ла је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци 
— то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог  
овачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какв 
отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, б 
} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где 
> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она 
у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад  
 ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је вес 
руги човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави  
о не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мо 
а — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје об 
зговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је  
огом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За т 
стити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуп 
о прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p 
ло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру 
асно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се 
аступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо М 
упник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас б 
упник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните.. 
тио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би 
} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та а 
ултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др.  
Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</ 
 ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите 
{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа ви 
овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. 
ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> < 
не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је 
о да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије 
..{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све,  
 резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог ма 
а виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Ка 
 био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио 
азао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питом 
 Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута д 
што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</ 
прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због дете 
да, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да г 
а.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да и 
и већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.< 
ти је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нам 
о је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелир 
времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог б 
ма — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, ка 
ист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло гл 
 — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује 
овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говор 
о грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да  
е тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—2 
и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџ 
учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људ 
људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi 
 разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да о 
са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беш 
во свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уп 
цније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију.... 
вог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. 
...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је п 
— Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на с 
е могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; 
 — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p> 
 за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше пост 
ију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била 
id="SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он ј 
м углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — 
да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није  
те наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p 
им грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — је 
е жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за в 
седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената 
да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресен 
</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Ми 
а мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на 
а није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш 
 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису 
ад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане  
 српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена.. 
не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} 
рђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.< 
Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А 
 својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа  
 «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво тре 
 њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им  
По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безиз 
се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито 
рестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлаз 
.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару он 
ље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледа 
и, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због к 
 суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској д 
<milestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», « 
овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране ус 
ам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p 
иђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два 
вим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за шт 
јке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређу 
 које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли т 
ам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број 
оја чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Т 
евао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола 
да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још ве 
удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара 
ијатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака озна 
 виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада,  
ински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто вр 
ом.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одб 
их позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то 
орала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но 
е нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави 
ад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе бе 
е у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала  
една напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, т 
.. ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... је 
трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рук 
 упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким 
ист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог ист 
ју — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и к 
} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па  
обрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио 
а маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудев 
get="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума им 
вио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да ни 
рвенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за с 
његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје д 
а је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој 
д то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осам 
ркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ма нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По  
мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем  
{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се  
а пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, з 
н у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прили 
 се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је мест 
атом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у с 
ћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учи 
хтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између од 
Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Ви 
о целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да го 
нем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власт 
, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Биж 
рици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај  
ца својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ст 
де среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и инти 
ство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицим 
арактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је  
сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког бил 
 беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом об 
ета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти с 
нда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове  
ја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мр 
еколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S}  
*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како  
счекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма  
благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољуб 
— Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p 
сто, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, т 
и П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово 
изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> < 
аша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а т 
родној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, д 
је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија ду 
«Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод се 
{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За гот 
 није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно 
.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек до 
кад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се пред 
а је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је мора 
Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне  
авод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово 
ини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се  
ди понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њ 
су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њ 
о га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добош 
отицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госп 
ne unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења о 
гледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посе 
 Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> <!-- </div> -->  
p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га  
 рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути 
ога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је иша 
то «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгонен 
ила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије,  
..{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква  
 Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани,  
н дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ  
зи су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете 
орам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права при 
очело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г.  
је....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, ос 
.{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> 
—</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина милова 
ења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад  
 воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме 
 ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо мо 
ек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецал 
 Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух д 
...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобрава 
елу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p> 
уће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небро 
<p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове  
азине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће  
ко у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад са 
, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се  
м околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две  
ема беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — к 
 напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није  
а доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверава 
ока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, сто 
S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бо 
и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне приро 
огаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђор 
рдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, 
тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва д 
 нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г 
 које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића б 
У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у свој 
сле опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто ус 
етна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој с 
 <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше  
ћ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице А 
/p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног 
њом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек бе 
 се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радо 
вно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави ма 
г оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је ла 
то је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, о 
маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш су 
 помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати  
тупам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> 
езао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбра 
љ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова п 
лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим 
 ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба  
ако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кру 
 се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се п 
ао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим корект 
мо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <p 
о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за шт 
</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у 
тованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао 
 «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а мо 
.{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од св 
е да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где  
 Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици 
ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се  
жније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина ме 
ла — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим ос 
тиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било не 
 има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душ 
ину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у  
ца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је А 
ом пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за  
ска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па и 
ти на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«А 
 зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну  
онашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећава 
ла.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p 
и замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих с 
ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист  
, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознат 
а даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{ 
ћне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем  
 ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу на 
..</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. 
е прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово  
жен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи  
кла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици 
на би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем. 
.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њ 
, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити он 
 Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узме 
ом детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Нара 
би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која с 
ему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер»  
уде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Дажен 
, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» ду 
о и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вешти 
одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока< 
ју постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у  
ћи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о  
нам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} 
ва материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треб 
већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговор 
и, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и 
, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе ш 
морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред  
коне.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «ц 
телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу зако 
ог узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми м 
ад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити 
ни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог 
д би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да све 
с §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тр 
«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно  
дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што  
који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</ 
кон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудр 
, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може би 
ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја 
вар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, ње 
аборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за п 
тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! —  
же по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потв 
 «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>. 
ијатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука зак 
реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам  
. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факу 
аву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да  
>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о к 
:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко с 
ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране 
 ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племени 
 и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S 
о је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја  
апа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава др 
n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, ш 
 који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{ 
вар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни 
ем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме 
ора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истин 
p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у и 
 оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки 
оју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="- 
 логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у ко 
е она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким  
сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може н 
у бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља 
ење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Ал 
оју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не  
Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који < 
и би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни  
ео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио 
 моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случа 
 ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гар 
ља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога су 
ђене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Дока 
руге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом  
је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињс 
е гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао сво 
лучају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вру 
тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у гор 
, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозицио 
он?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год м 
рактици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозент 
упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје за 
од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Моз 
их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са сво 
викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Н 
азују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоупра 
аствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа про 
ога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају 
авна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица 
јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица 
свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} С 
и са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника се 
ненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p 
«лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се  
паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да реч 
зети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога 
врте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога с 
може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По ја 
је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш  
 догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад о 
 могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S 
?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се 
од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање 
ио или против целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене практике —  
ма он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши поли 
 и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало ра 
уђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директ 
 било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити  
није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, 
у опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон го 
нда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп,  
ис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправ 
; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узви 
 своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем ово 
ма видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу  
 онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као ј 
ла. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је 
</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је не 
оримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђ 
азе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p>  
је доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвор 
 мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Де 
 би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио  
је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p>  
....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не ст 
 куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из  
еше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепа 
братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе 
 Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном 
и нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И т 
го.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још са 
наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{ 
е чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из  
ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ре 
у добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог неп 
 многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову спо 
са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и мн 
н случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачун 
дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као 
 пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с к 
="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нек 
године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на 
S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила 
је браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпо 
 ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва сре 
авне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, 
ти, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што г 
тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лиц 
на девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би с 
е учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој ше 
еминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} О 
> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се 
тна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом 
ажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, з 
»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери па 
е разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада 
добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоме 
гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице.. 
а.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим г 
да, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталов 
 трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, п 
ем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, 
.. шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андрони 
ке беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону  
страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{ 
це.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, п 
ра — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешт 
стину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мр 
беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, 
ог стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. А 
врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{ 
рло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла  
спитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће  
дну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загон 
 на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом 
о, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да пр 
правама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за пра 
а — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који 
рести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а го 
p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог 
ће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављај 
 заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија 
и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p>  
 ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у  
им сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану  
лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обуч 
 и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и игра 
и себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{ 
и Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p 
изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — ш 
етника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико  
јку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку м 
шко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> < 
ека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> 
м све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу м 
д су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда бук 
о овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије ч 
прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дош 
ну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и  
којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами 
 ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ни 
p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија  
штац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, 
ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена  
— кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џ 
 Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{ 
>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље  
 клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је јед 
ћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима 
тим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме  
а и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се  
отив њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загоне 
а а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у з 
пила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p 
ли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свиј 
дије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необи 
риродна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, 
 г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет 
о рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> < 
У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, пог 
 — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type= 
есело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам 
ао да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти  
иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S 
ликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавнос 
пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих 
 сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја  
ред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} 
о да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!... 
...{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ н 
м повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за о 
м!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..» 
а се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе? 
суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду личн 
ји дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" / 
ко за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладн 
нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјали 
то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје миш 
својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S 
{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам по 
Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готов 
/p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погл 
вара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти оста 
<p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам 
 мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћ 
оји вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone uni 
а».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жил 
 Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови 
{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — дев 
ву наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије воле 
ви? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени.... 
.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког с 
Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали 
гони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она под 
 је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет зб 
пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар 
ј исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у све 
 и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване п 
а,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случа 
веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде 
дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили? 
>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краље 
ај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренич 
p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први верни 
који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад о 
епим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћ 
ју грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та же 
</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Прв 
25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо суд 
p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој пу 
 пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше нас 
нтала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S}  
ао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења  
. «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког ад 
решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао н 
реседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан  
нодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни. 
параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уста 
вског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С 
скочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
лочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском  
. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S}  
ојом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једна 
дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац 
руге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једн 
и мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет 
мо од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви ови 
мо попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи 
и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, 
је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и 
плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он б 
 ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као  
—</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> < 
tle>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови ли 
е улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму 
 је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али с 
ника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и  
а пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</ 
е учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни  
*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у 
 појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би ск 
вог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Вр 
аконска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада  
 празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је п 
е држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{ 
с не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да  
вим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да с 
зио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установ 
 судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао  
а», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</ 
Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозент 
..»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и 
ут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе  
pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и 
упник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе  
де мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да суд 
лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чла 
е — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Ф 
че г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета. 
едседника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде пи 
те, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира. 
поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?.. 
<milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лек 
оше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча 
а још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. 
ли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} 
</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини м 
— на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} 
кит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је  
млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од мла 
зали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени 
аћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дош 
енталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред 
нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни прибли 
ута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да 
да г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стр 
 у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била д 
 сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андр 
{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>« 
} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 
е место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине ве 
40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао  
аја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по сво 
тише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и  
двезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је  
 ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. 
прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> д 
ен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и се 
о усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова  
номоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично исле 
ог тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би  
е законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженик 
ашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми с 
> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш 
аћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограни 
 заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стр 
ца умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала 
Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини... 
ти.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p 
о мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Ма 
..{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су изврш 
ела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{ 
 својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш ка 
ирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и не 
{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете засп 
рим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе. 
док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се 
о сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему о 
и дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код  
даред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља 
ајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша д 
 дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два с 
/> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у бел 
у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и 
несе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто пол 
ну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторит 
је скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p 
<p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г 
p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом с 
о — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изго 
рту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу 
у с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је о 
ју <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече 
ње да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добр 
у данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да  
авде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, 
је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она д 
} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово  
нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим  
вда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ 
 невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатк 
> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита в 
а дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задрж 
нас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив? 
ага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, к 
с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{ 
то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> по 
тељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између  
.{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не б 
 г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је 
да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је  
уром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{ 
е преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад м 
лавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ства 
 — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Ф 
а.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачун 
 Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше до 
Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андро 
драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone uni 
самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом! 
кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, кој 
ом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло п 
ати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како  
е умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се р 
 И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало 
бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужу 
васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И 
он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од гл 
ти жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S 
*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свак 
 Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронит 
 тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога 
очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми пр 
е показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из 
 кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ств 
 одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p 
мо ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ов 
дника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу  
на другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибри 
е овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, ка 
ну!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Дажено 
седника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а 
ла, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствуј 
ече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој др 
обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна ра 
Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе 
претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је  
у уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило св 
</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана 
, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, к 
као дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} 
је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје см 
о...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако ни 
три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Ф 
од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p>  
вор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" />  
е подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим. 
и; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије 
атере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово р 
ве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Хр 
дици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног  
сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</h 
група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су 
 га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико т 
би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац син 
ио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадн 
ош једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> < 
p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва дру 
аћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона 
е друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S 
нталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз  
могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драго 
кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху з 
та су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Ше 
ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и тр 
ти, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног 
о....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p> 
Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити уда 
ренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> 
ијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад нада 
ни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нис 
ви сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга. 
г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите го 
ави, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га с 
ом хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од на 
ља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у  
уло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници  
 црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А забора 
е цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невеш 
же да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, ка 
под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да поле 
на је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне зе 
е ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пр 
ућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид  
 оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне ди 
е је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз ко 
уку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине —  
 бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p> 
лицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови 
дах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{ 
јку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати он 
оглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој 
чајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање ода 
} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трж 
е здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало 
рава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p> 
>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро 
ги су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S 
линици? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</ 
 мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је —  
и могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, с 
т, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право зако 
егово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед пре 
кинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај  
у молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загу 
 молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се  
јвећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто 
и несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; а 
о; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— 
а овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од ц 
али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здра 
м бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа 
ења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је не 
се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у посте 
оа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавиј 
 наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек  
ирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас 
 Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гла 
ну, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остај 
ешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле 
еговим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам к 
ставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдн 
јах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини п 
едала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт 
њу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади 
} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба ужив 
мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и 
и сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред 
и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове  
ху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На че 
оји је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S}  
праве — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <mileston 
 отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља ј 
о недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завис 
 «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом пре 
т ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — 
 лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави  
/p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио до 
 само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</ 
звишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образ 
гове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици  
реседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим 
е у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео  
аших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све прол 
оња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених бого 
робљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном  
Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref 
кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очи 
 и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управ 
таву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они си 
ине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гл 
 столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>С 
сланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама шт 
ле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобр 
око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андронит 
 који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати м 
роши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције за 
роду — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако  
ресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо  
.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{ 
м виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p> 
ависност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово посл 
.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:< 
мо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак пр 
фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сироти 
</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе 
 /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли  
пет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи.. 
ад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> 
ила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана 
 Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и ј 
о преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у н 
 благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено полож 
 свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> 
од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џ 
е срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако  
нистарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} О 
 мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је мо 
. ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> 
 згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div>  
 стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче 
сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде 
ао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач  
е дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занес 
о красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомаш 
брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од  
 отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_ 
седник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо 
 шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Риви 
орила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење  
смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпу 
 ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не ра 
е:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом каме 
едочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница к 
«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом ка 
ам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим 
ва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, 
ањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепера 
им господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујд 
х! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> < 
илијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са зв 
а....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артуро 
еху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у 
ју Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињс 
лавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . 
етенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г.  
гди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици и 
је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, 
стових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S 
-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако 
ћа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему 
прављено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јев 
е негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазил 
розно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p> 
а буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S 
наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> < 
тна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва не 
ребало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њи 
наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта с 
ругова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је ови 
е.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а с 
, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва  
ка створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се 
ени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа 
 ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији с 
 ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим тр 
 ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го сп 
а постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се 
рошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да ј 
завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно  
 гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што гра 
во је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност 
крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и  
ац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштв 
де се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци! 
атерино бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором 
у и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему о 
естрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се ма 
јом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, 
кат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Фла 
редати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост 
а је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу д 
у сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г.  
метања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села  
 светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука  
 ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, 
 <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би заст 
; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која ни 
121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казн 
 но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S 
а!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — од 
креде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после 
ј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ал 
е матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљ 
 одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и п 
ило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови пра 
Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је д 
 на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају  
ше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је свој 
е Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом 
.{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... 
ост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p 
гнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао с 
удио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне с 
а.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља свој 
на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} М 
а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — и 
чан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кад 
аџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња цело 
н у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрп 
е зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p>  
hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару б 
 Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од не 
причати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађ 
доше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то  
 своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без  
аторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, 
изини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p 
 наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље... 
љ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Ср 
и осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор 
ина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне  
} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Кол 
 ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су боле 
е мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст  
 ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p 
ле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом 
 хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба 
и на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може с 
, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам  
их пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика 
о баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, 
а револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била ск 
а да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном пр 
ајмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговор 
итјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног прав 
пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је  
ицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на сви 
своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала ч 
 видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је пр 
у све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес њ 
где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој за 
е он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој... 
. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </d 
моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој пос 
{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре с 
м мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју 
ље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио  
ј необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте 
о сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људ 
окојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наст 
био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео 
ножи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту п 
>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину је 
том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сум 
ао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође 
у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да  
не у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење  
мају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му ниј 
ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређ 
.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је та 
у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио 
<p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера стран 
S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанст 
ла бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па ниј 
и чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад 
оста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните 
услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да каж 
 девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Мног 
х разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла сво 
о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у ули 
S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S 
у своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а к 
обност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад п 
права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу ка 
а — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао ј 
 млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је м 
ета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи,  
ме остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло 
сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други с 
у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало 
 разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати н 
ма био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продај 
рже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљи 
 се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — 
ло више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да  
те још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива н 
ница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам 
чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</ 
ако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је н 
 рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени  
S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба ом 
дахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозни 
је била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чуд 
} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јув 
е ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p>  
{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту ов 
 сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је мило 
олико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу да 
о је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она неср 
на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се суд 
догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду. 
е пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S 
..{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p 
данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу 
ј ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одв 
а најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севањ 
..{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин....  
 божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад 
то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у друго 
, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S 
м никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напред 
 избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; 
ера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута  
>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она  
ик читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20— 
ни, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, 
 Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур 
амтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што в 
х и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати 
, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим. 
стати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага,  
 лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам  
олностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада  
лобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике с 
то јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешо 
у ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очи 
 предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако с 
оје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но аутор 
лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да в 
есто.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у он 
ов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{ 
вега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно 
ин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја  
 да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У 
 траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> 
асу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи  
трашан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Как 
дговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука 
 „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она 
сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, вик 
} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особ 
вао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, ку 
 Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној  
спођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на 
су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, 
управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— 
е ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубит 
!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли 
 Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвој 
г ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни ка 
не не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 ч 
трпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи о 
дговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. 
.</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дан 
..{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба 
има осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Ди 
 Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од  
ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о че 
 ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну мат 
да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и шт 
Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту  
стељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти 
во логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут. 
девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те  
тао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n=" 
да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференц 
тне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој 
 платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе шт 
note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство 
сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину 
 ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром 
после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S 
ајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва  
ивали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист Иглар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6"> 
а, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, 
е може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно ј 
...{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" />  
же с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S}  
ам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми в 
и ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац  
Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати 
и онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?.. 
 утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео 
и ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....» 
мејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — с 
аш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину см 
ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" 
а, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, з 
«Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све  
ежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мис 
ли би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих  
ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је ст 
еми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Аде 
ила и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани  
законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим 
вих младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака баст 
у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом на 
оже ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> < 
ећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвор 
 као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми 
е, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Б 
ст шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!.. 
 све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p 
{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215 
.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого ч 
као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сум 
нити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала о 
мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <m 
Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повик 
 али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су  
рила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па 
 и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођиц 
г лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону 
писане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених цр 
ја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, д 
/p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S}  
ниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак ов 
»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» по 
оњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пр 
и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемо 
ова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} 
{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној 
је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више в 
 јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела 
 је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се 
ина — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгу 
ост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову поконд 
, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 3 
 Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — 
е муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом  
.{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција 
ера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета о 
г документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока  
рилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и веш 
дмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да 
 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знак 
потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не из 
и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г 
} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је 
а Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала  
стицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је м 
реност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као п 
 искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То 
ови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су м 
сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрж 
ц има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком  
онављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p>  
 очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој бе 
е ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилно 
ти за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода 
прла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андр 
болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развиј 
г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад  
ао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до ово 
м земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и н 
честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p> 
де јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с т 
ета понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви 
Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџб 
причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се нам 
х пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit=" 
 и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у ово 
а заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} 
притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које ј 
 знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одош 
ном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед с 
огатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од 
у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу.... 
јера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је г 
овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p>  
— сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ каз 
..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} П 
о у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље  
, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог 
а је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о с 
г сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри 
ци свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи  
да радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду 
ово! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па р 
а онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и  
ради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први  
ишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда 
око саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може р 
знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — а 
е, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозно 
милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера за 
па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда —  
{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет  
ћем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују св 
вај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породи 
еђу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по с 
наџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино о 
е трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио цел 
p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хт 
 у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p 
<pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</ 
лагодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и  
 је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> < 
итични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «на 
бају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> 
ту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{ 
> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи  
м «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....< 
рилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На ј 
о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књиже 
 пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, 
с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и пров 
/p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два 
ом пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само 
боља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле  
 да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако р 
ичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао: 
тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима 
 /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.< 
свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Р 
, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спор 
есета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога пот 
и г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разум 
са на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојни 
а на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости 
адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га  
ул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазн 
е, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се теб 
, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми д 
ућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист 
матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом пресед 
сти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој бе 
....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавиш 
почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он  
о десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p> 
дор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, ми 
надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријат 
е-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најгл 
ишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У оста 
а јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone uni 
ед, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, а 
љ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше ад 
 де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат 
ијатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали боста 
читао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n 
 светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јед 
{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица 
ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз 
та неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, рас 
ник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но  
личину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: 
егда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпи 
дном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наста 
оту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жељ 
почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створо 
и.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање;  
реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу,  
е видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи 
брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице А 
иког суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П 
 И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица с 
три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!... 
 је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га гд 
а парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несрет 
 — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелод 
кавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{ 
е ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика: 
ветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он ј 
а ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit=" 
мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим при 
м храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркв 
еда нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених.... 
{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни пре 
највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још неш 
ао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смо 
it="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута 
ељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим избори 
 праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један др 
 казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанет 
е бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S}  
{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођ 
 странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> 
има главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што  
а, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:< 
еном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом 
аруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено ка 
оме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вам 
 је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне 
шчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гос 
 ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, 
 од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је  
г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по ули 
и ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој с 
 клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том с 
Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо 
 овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{ 
авио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечув 
е да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi 
{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она д 
чини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ не 
цује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la" 
тајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само 
да, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према леп 
о њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По с 
р о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што ј 
а; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конф 
ена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочен 
, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни  
 испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и  
бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице... 
о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! 
оји од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џ 
 докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је бо 
сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао 
, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био  
.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио  
се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних ко 
 а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном 
к. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S 
обу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија 
писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући. 
еље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски доч 
е сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер 
ој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду 
важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина  
дила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим  
 читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{ 
на рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} 
? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше ње 
 личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговањ 
посредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши 
ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прили 
ок год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном мо 
ст, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управља 
ан спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом 
ао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни  
озивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је прод 
ао свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше  
уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И,  
ађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зе 
 прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали  
ред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — по 
ној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га  
оје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој  
 детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне де 
упања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, јо 
се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног ј 
</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онак 
вако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо  
бро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S 
, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, 
из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, д 
 Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, зап 
а бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година 
не новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гл 
ила је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, з 
...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више  
чити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С 
узећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдич 
е супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неуте 
овину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дет 
ротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било  
да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну д 
ета.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с 
S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој 
начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо ск 
 тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. А 
зети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете прет 
ри ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим  
 Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера —  
ла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала  
ла документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сиг 
именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још о 
га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, позн 
и: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де 
ручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојн 
и су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао ј 
ку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиш 
 ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спа 
», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> < 
да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главно 
а му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S}  
рошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама ре 
штво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особ 
и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки 
.{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам 
p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја беј 
унце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена 
ну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас  
 ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S 
мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињст 
ба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заме 
 први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драг 
рани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је оп 
а кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауто 
дронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад  
лика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни 
це Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? 
p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г.  
а и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стоти 
 сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И једа 
ог угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, зем 
ј је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу 
о мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — 
ндронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у в 
штво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S 
 страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог  
слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е ј 
ише трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опе 
ој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкр 
есе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале 
драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је  
роније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу,  
стину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се  
жењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако ј 
и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> < 
ињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{ 
еним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div t 
 рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш не 
г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче 
ица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна н 
чину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свези 
није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би 
ако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, 
у на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — о 
ко сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца ок 
пили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запа 
и.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска 
ор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г 
.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије.. 
 накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? 
ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p> 
а сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне ва 
икој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуг 
 Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено 
ној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p 
, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се  
удски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног с 
Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушн 
упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мај 
вом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије ова 
дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким д 
ени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој ве 
Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај 
 за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене  
војице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати  
о узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први верен 
ки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако  
ога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да свој 
 га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S 
— оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају 
ни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као не 
 не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом  
 да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, ка 
 станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој.. 
во је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по  
 чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му 
оварали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни 
 да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега ш 
{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела 
 положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општ 
ла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако су 
ештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Са 
ислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подоз 
н је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb 
жи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво зам 
чиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па  
арим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати до 
n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су 
} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он  
ри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов пол 
одити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и 
 пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности! 
и рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико чове 
маљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?! 
 и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста 
ед кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} О 
д би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од н 
дних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу  
обили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <mi 
 јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу 
it="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан! 
!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености.... 
је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хт 
ас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања... 
коне, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на располож 
басјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«О 
..{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г 
о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проуч 
о два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једн 
ци; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекар 
гу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у со 
и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити 
 сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове пар 
иза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit= 
т, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од ко 
 кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас  
ким правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p> 
— сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколик 
 опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли нај 
а — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро п 
лу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; а 
моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p>  
 по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пре 
о.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад г 
драва — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њ 
т г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо  
 Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — 
арости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса  
} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере! 
рницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарим 
 пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им неш 
, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом 
померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да љу 
ише учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој  
уција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвал 
ршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у у 
ба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, 
 могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико 
Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду. 
рише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду. 
в <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот  
више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом с 
нима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и поз 
скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S 
им судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно п 
ска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{ 
време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и неч 
ла вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. 
спођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, своји 
бљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате  
 се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" / 
транац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У ке 
у искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код кр 
апила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, те 
 је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому мил 
нета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као  
била реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је 
вој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је  
дувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Ниј 
о да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног 
а означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и жив 
аде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешк 
p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мал 
спуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир 
ише!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика доб 
динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрну 
е, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества 
...{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете... 
могло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам 
рција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељ 
бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те  
асиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој зем 
етке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени 
 свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде п 
 је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, доби 
ад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођењ 
ронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта ј 
уњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S 
а дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, она 
S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он 
..{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г.  
 удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... проб 
судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Ка 
ле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу  
а се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано  
отле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свим 
 Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били  
<p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико 
аже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени а 
ста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли 
чним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — бри 
ркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и  
 <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном п 
је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се с 
ремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ов 
....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у пла 
бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тр 
ко је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како он 
орке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p 
 де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима  
ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало 
а ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара;  
а разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — п 
ље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице  
витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и 
 мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом преду 
 благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о т 
нијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала  
ви, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке  
ан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао 
} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џом 
е настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз  
ено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста 
а — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја 
ужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимоп 
е само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој насло 
е критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Са 
шљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S}  
 нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора  
ко су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно дог 
лагодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама пр 
цена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јув 
 . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . 
цену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Д 
</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Доку 
али једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног исто 
икодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и бог 
да и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их до 
еља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његово 
итајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не 
толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову  
оћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p 
скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има обл 
ела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору 
 на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у пле 
 је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 
ки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала н 
ао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у 
 посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближ 
е, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови  
ање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријат 
»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел 
 исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али о 
а г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у б 
/p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? —  
— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам,  
 је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</ 
, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов пошт 
 разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд  
ла, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <p 
те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p> 
 тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли  
спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњ 
о.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при св 
е опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром л 
тране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт  
ини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, 
/p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на  
— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње  
рм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета,  
p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од п 
ањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег 
ако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Не 
вају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе 
нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} К 
 помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута д 
а, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо 
ница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би  
мој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S}  
ка — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће д 
 успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, ниса 
лу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку  
 «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?! 
. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>« 
а посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумас 
уге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код  
 намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>О 
шина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала 
е — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још доби 
па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ов 
је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су 
удбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола 
ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљи 
орне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва о 
поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био ј 
е дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског с 
ренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радова 
колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да н 
је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља мног 
ља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов 
о — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} 
та више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све... 
 овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и не 
тињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешав 
е могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супру 
е то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узле 
 време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уваже 
е показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем мало 
адро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов 
плива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропаст 
{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Њего 
 света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници 
сти....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И ме 
Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} В 
како не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш д 
 г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се т 
 не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију 
егов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — ниј 
hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је са 
роду, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим п 
 сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много  
е успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — в 
и свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се п 
упи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са с 
своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибе 
дицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје нај 
 и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
рави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције  
здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудн 
 далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да ј 
: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то  
дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —< 
браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов зако 
ити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој  
м браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да  
 рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја мог 
 Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није.. 
о било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није нај 
тачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за ста 
литви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови 
смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав  
тране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужит 
овод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Мале 
уче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а  
доџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флави 
 неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће и 
 <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних д 
 целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи м 
ше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има 
 клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшниј 
како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и ви 
 би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она ј 
ше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не 
о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</ 
 је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је мате 
чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живим 
уговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> < 
бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што 
ије никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xm 
е-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и с 
Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам ка 
 столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нис 
нче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цве 
те добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти док 
огу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се за 
} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже 
 стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечер 
 смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се бо 
слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, 
и: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотиц 
авом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је њег 
ви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и кру 
из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља  
е те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одгов 
....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако б 
е ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај  
> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога?  
као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудим 
трасти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души 
ЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" /> </front> < 
ке....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у  
етљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» п 
о, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!... 
правља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве ства 
е тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо н 
ави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пр 
рног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово 
 и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу. 
ак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} О 
с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на те 
, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда  
.{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од т 
бојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрв 
а му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} О 
е главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сп 
Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете. 
quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст. 
је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог 
апада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља. 
{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан 
Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, 
Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар 
принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се  
о и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по 
 би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне 
ле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али 
свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао 
 — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мис 
м отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одг 
уђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Ал 
све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу,  
основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!... 
присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судн 
од овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро 
а је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника 
Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је  
 лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста 
.{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо го 
судио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним ми 
у пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али  
и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим л 
нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење. 
чила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде  
цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавај 
 од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена  
дном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је  
аза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S}  
а се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као  
 сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга 
редмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио. 
. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и  
</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог. 
ру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — к 
чности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адво 
о питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет 
 јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, би 
у.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог 
 се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљ 
и преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 год 
 <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је т 
доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све нево 
есали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би сам 
о живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они с 
са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст  
ности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положај 
јке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки 
 да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово  
ро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Јо 
 Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резул 
ана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме  
не жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај б 
</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се 
«начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <mileston 
да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да  
кодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су 
вијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце н 
озвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто ч 
мах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џ 
о, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помисл 
где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Стра 
Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, 
 је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и нев 
бру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Њ 
 се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна  
илику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ник 
 званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи св 
а ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» —  
идик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем п 
сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала 
ад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче 
?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стар 
агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће прили 
 Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} 
дска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори —  
ече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне  
е г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска 
длежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се 
{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi> 
а се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара гре 
дња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем  
господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо с 
а прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично л 
а племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје 
а,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само 
чун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>На 
ијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и 
ла и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши 
 де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не  
ост, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право за 
 је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</ 
b n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим  
 рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не 
родица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сва 
е не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заб 
у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је 
а живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> 
аш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај бог 
 n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад ч 
 више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала прок 
 вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до 
е ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти чове 
е видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спо 
браз....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени те 
....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала  
те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на мол 
им маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="14 
ема беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостиониц 
ај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је  
</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, с 
и од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро п 
{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Ф 
узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из оч 
тву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да 
, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за нар 
ње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се о 
>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњо 
 обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смр&n