| ан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да |
| <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> < |
| арија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благ |
| пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач |
| ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" |
| е, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац |
| брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и |
| тањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагл |
| страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана |
| и главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да |
| е су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а н |
| лађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архи |
| арији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију |
| дноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као кал |
| Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила с |
| авлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xm |
| ефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU" |
| С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје |
| те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што |
| "line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поре |
| и врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошак |
| истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уста |
| ља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не г |
| hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растера |
| у, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на у |
| и, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ од |
| и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, |
| реме, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S |
| ј снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама |
| , прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости с |
| преме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњ |
| Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , по |
| и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} |
| го Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића |
| ео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би |
| То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као к |
| веће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p> |
| село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике сва |
| Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и |
| овник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњ |
| <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> < |
| а то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми |
| м дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> < |
| ко им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљ |
| та и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и зап |
| рској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеш |
| наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађа |
| ају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика |
| "36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе ме |
| p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p> |
| онесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље |
| докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Мил |
| млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— |
| S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не |
| јкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је |
| затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати |
| срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше о |
| века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им ј |
| ко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца |
| е у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58 |
| момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p> |
| је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једног |
| ло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виногра |
| дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци |
| породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепот |
| S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе. |
| иниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом |
| малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг сво |
| лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у К |
| {S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се |
| бично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</ |
| јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек |
| оје војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали н |
| е што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете |
| вако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о г |
| неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} |
| чи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> < |
| ба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да |
| а окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу п |
| додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>п |
| у, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, ок |
| тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да пом |
| азити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње |
| бије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n= |
| џић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с |
| па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незван |
| д брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња ч |
| ке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи |
| се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени |
| tone unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и кру |
| е деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> |
| длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати. |
| лош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и доч |
| } На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени |
| у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевић |
| ле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да |
| нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погл |
| све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} |
| ли на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место вр |
| Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим |
| Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани |
| а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приво |
| едни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S |
| бе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свак |
| ари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и о |
| не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних |
| богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој бла |
| има</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча< |
| аху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред ку |
| — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја |
| д се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и ча |
| во !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: ок |
| ав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике |
| или трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте ј |
| ли своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Фре |
| , из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт |
| леда уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека ос |
| и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо |
| вртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини ш |
| лазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продуж |
| ш: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће |
| има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме |
| ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек са |
| n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну |
| тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу |
| ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Ту |
| езиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагр |
| авши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда пр |
| сме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у дру |
| служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и о |
| да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити как |
| .</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, |
| — О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} О |
| , одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, |
| Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођ |
| упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знал |
| м и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом |
| а све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу |
| дину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — стареши |
| ају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milesto |
| воје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, |
| и из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада |
| : — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера |
| — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у ша |
| ласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслон |
| <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, н |
| ам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>И |
| лађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— |
| па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p |
| у у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда |
| ну, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море сн |
| p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: ид |
| неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од |
| ат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’н |
| никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се с |
| да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#S |
| орца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <h |
| прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови љу |
| доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много иш |
| е човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit="line" |
| и говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам |
| — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадб |
| е књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидош |
| иваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћ |
| едни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви |
| дговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који |
| вановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим |
| својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту б |
| еменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За |
| ољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да дан |
| изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref |
| l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу п |
| > <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> |
| > <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Ј |
| прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Св |
| исмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задов |
| оману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те бо |
| д коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поп |
| чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви |
| ајчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Кра |
| има на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини |
| гибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље. |
| Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам |
| оге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одм |
| р, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа т |
| ра да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погле |
| , он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога п |
| и тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; |
| а, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гург |
| смехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи |
| а кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин с |
| номе смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити св |
| ="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегн |
| а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па |
| ак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и н |
| в дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага |
| људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити с |
| ану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на ру |
| е ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивш |
| ....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а к |
| </p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје ке |
| љом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ен |
| е, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кн |
| p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати |
| о:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и |
| нио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је |
| онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{ |
| /p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право в |
| оксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то ч |
| хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима |
| ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у но |
| , и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А |
| , стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та пита |
| устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да там |
| <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— |
| да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— |
| } И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут |
| ац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове |
| двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb |
| ђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не п |
| .</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми |
| заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вред |
| па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде т |
| наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп |
| и,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, прино |
| <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа |
| у ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из в |
| је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> < |
| га осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога |
| напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на |
| ло поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ев |
| , докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> |
| о могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, |
| Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читат |
| та ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !< |
| пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага |
| ли и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље |
| е доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ни |
| тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S |
| и су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се |
| ласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као пс |
| аслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи пис |
| та је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страхов |
| леда мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чини |
| и се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се оте |
| ! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да г |
| не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, |
| о Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турч |
| "#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега с |
| ији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. |
| S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови д |
| ваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с јед |
| Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комес |
| его што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Ла |
| осле смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари п |
| огледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред |
| , да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! |
| устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букуре |
| оче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као |
| тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, |
| сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори лу |
| цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја |
| </hi>.</p> <milestone unit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе док |
| оносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати |
| hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако м |
| <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, |
| а (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан |
| це виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, п |
| о сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку |
| Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — |
| Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели |
| !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита |
| сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле ј |
| а боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не с |
| , одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево |
| руј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесе |
| се.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не позна |
| Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у |
| арту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и |
| > <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не м |
| p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Т |
| очети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Мусли |
| /p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и дов |
| р, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> |
| одар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи дру |
| Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа мож |
| га (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n= |
| , а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово |
| утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њих |
| суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :< |
| омаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама |
| чно устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је жел |
| едини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма |
| бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну и |
| колико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи г |
| тним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно кој |
| .“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабр |
| људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази та |
| и рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће ни |
| Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петк |
| ашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p |
| !{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише мно |
| ли и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде |
| ћи како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{ |
| м потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко г |
| кад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први љу |
| стивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престал |
| асмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapt |
| и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Л |
| </p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница |
| неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја |
| рли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у ов |
| ина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагле |
| то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче сва |
| p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по |
| ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи. |
| ајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијо |
| ноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше к |
| к сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} О |
| у и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он |
| рилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, сву |
| алан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању |
| и, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам |
| p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, ре |
| едовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, |
| ло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико |
| отурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за ког |
| зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је |
| > <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокре |
| е чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђениј |
| а и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде ка |
| ег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардит |
| била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав |
| камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, д |
| а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим н |
| и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекива |
| а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сук |
| а се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се к |
| о нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села |
| да па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, |
| "71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: т |
| ше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе н |
| Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, М |
| ака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су |
| анеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" / |
| суди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине |
| један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, |
| се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да уда |
| илава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref target=" |
| га дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јел |
| " /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— К |
| е Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у |
| и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашег |
| е!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази нар |
| ли.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџ |
| е право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дишери <ref target="#SRP1879 |
| Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком м |
| ећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, вра |
| ца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у |
| и места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико |
| >„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, |
| о утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— |
| Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према |
| народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је |
| ="CU"> <hi>Я</hi> </p> <p xml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свак |
| xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit="line" /> <!-- </ |
| именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанкови |
| о његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, |
| му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти! |
| на, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи доз |
| тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p> |
| ..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја би |
| ривши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти ј |
| ти од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и н |
| , Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Св |
| едном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га п |
| и је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, |
| <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и |
| ци, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се |
| а мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа |
| ти анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бо |
| one unit="line" /> <p> <hi>У Загребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика |
| } Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да разд |
| ца на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме |
| сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и |
| </note> <note xml:id="SRP18790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note |
| — У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори |
| нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.< |
| , домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> |
| <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</ |
| уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мај |
| огу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, |
| пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје ру |
| Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милут |
| ели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на |
| а, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали |
| доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су ус |
| пски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане |
| ти оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај |
| арици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; |
| о на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече ста |
| пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, |
| ! <ref target="#SRP18790_N7" /></p> <p>Ашчија <ref target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му н |
| :lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да |
| кь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU" |
| а не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се гов |
| оглав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у |
| S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, з |
| >— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се од |
| к и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, настав |
| дно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“ |
| разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и з |
| изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са свој |
| реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак< |
| ако су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки |
| рвом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и |
| р, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа по |
| кама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се |
| куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране |
| замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке |
| убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapter" xml |
| положење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по кој |
| ке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе |
| n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Беогр |
| на: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), < |
| аћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако м |
| мандер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана п |
| еда у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у |
| старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те про |
| е као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</ |
| у кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде |
| д из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Т |
| ј пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, |
| ојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.< |
| обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <h |
| сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рог |
| лице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он |
| Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па ј |
| силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и |
| , али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Нед |
| други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусл |
| ину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турч |
| Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи н |
| ој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се св |
| а крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се м |
| онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разглед |
| тара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком А |
| </p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде < |
| есту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двор |
| е могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само го |
| и.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и ш |
| рат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милан |
| видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку |
| и.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У |
| Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, |
| ао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и поче |
| нутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће ма |
| цу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко |
| де неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина. |
| вића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; |
| /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико у |
| > <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плака |
| м посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на кона |
| елико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан |
| шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јок |
| мо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него с |
| вцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све |
| ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлач |
| овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP |
| најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</h |
| ли.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стиго |
| ата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак р |
| 790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note xml:id="SRP18790_N15"> Каме |
| е, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и |
| по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш дана |
| ! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома |
| А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња |
| ози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, б |
| гну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијал |
| један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се нар |
| ад.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-т |
| дморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{ |
| естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ов |
| без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, при |
| кну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованч |
| Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, д |
| p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, |
| чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слут |
| ef target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</ |
| могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, |
| о Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим у |
| а.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду |
| у твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене греш |
| е гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Ро |
| <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line" /> <p>У |
| :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ с |
| е било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли |
| јући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb |
| моте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Бр |
| .{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , |
| .{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај ч |
| многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се диг |
| /p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско |
| b n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френ |
| у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским минд |
| на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна |
| у , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за |
| >Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се |
| ху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" / |
| ров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, бог |
| о најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S |
| _N26"> Хамедија — управо мухамедовача = бела чалма.</note> <note xml:id="SRP18790_N27"> Теферич |
| на мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27 |
| .</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за |
| коро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, |
| о <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај со |
| , Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд иза |
| утној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Трој |
| бреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани б |
| а; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде |
| котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није |
| о каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} |
| новерце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга |
| а велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многоброј |
| Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div t |
| с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом |
| иће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матера |
| ријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који бех |
| ти својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српк |
| м, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред |
| гоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавш |
| о а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи |
| !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а |
| ="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...< |
| Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Мар |
| њом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше |
| оград.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, д |
| говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио |
| е, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат |
| њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , средњи рас |
| еђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера |
| > <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <h |
| на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свак |
| је“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Ту |
| де, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био пр |
| , онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеи |
| НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ</p> <p>1879</p> < |
| ојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отм |
| S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> < |
| зала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад |
| епа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично |
| : опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, |
| е.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му |
| лно погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико пот |
| орити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} |
| то би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих |
| им дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта жел |
| ина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохва |
| адима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима сво |
| <title><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, |
| ојима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Л |
| ери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова |
| овод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-к |
| > и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и |
| имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p> |
| <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јо |
| за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p> |
| ран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да |
| на!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за |
| ..</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb |
| а највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а |
| вима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривун |
| ук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и |
| у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</h |
| и поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса |
| који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Ву |
| га петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у |
| > <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S |
| баше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гос |
| unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша срет |
| људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p |
| ге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја ни |
| , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које др |
| ма казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску |
| умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна; страж |
| ало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и в |
| ви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сва |
| на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше то |
| чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркв |
| <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каж |
| ћ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два |
| .</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђа |
| ="#SRP18790_N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а пр |
| -Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на ј |
| о од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се |
| ако, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <re |
| са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од м |
| hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним ј |
| ога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, к |
| то поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit="line" /> <p>Друго ј |
| — Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац |
| су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на та |
| /p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загле |
| чна момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{ |
| ања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је |
| <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе м |
| погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез |
| пно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Уту |
| е и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све м |
| жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све |
| Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да при |
| стах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што ла |
| и се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у |
| е не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то |
| .</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака |
| ича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио на |
| ко стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу |
| ће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћ |
| лунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина ду |
| секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђен |
| у, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцик |
| и, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана но |
| ивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет св |
| доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе сво |
| икаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! |
| сти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или б |
| жи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћута |
| е Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак |
| одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" / |
| све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио |
| трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само бл |
| чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако |
| разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit= |
| , Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекл |
| овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> |
| , ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!. |
| често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту |
| бама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме м |
| ладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га дома |
| уване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружи |
| прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врат |
| творити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p> |
| о!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак они |
| е мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, |
| ије могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову прич |
| ете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На |
| на како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p |
| , ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде зас |
| </p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него ов |
| зало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, п |
| крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим имен |
| е кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио |
| у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту д |
| } И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p |
| е као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оно |
| руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну |
| „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то с |
| што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазаре |
| де на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њим |
| ећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Т |
| , а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, по |
| ма, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет поз |
| су, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин |
| мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! |
| ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што |
| а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у ј |
| p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци з |
| атац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно в |
| и пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави |
| х умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се |
| , или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас А |
| !...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља |
| у, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако к |
| ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једног |
| је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једн |
| ља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, не |
| је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта ј |
| иест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у за |
| ове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар |
| веће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива |
| почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући рук |
| е је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом св |
| ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану гос |
| о својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове |
| ве се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка |
| м и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била |
| а ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку |
| во би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...< |
| > неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима ! |
| арочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Њ |
| аћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бег |
| и се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним |
| чки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, |
| месара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Беог |
| але.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p> |
| своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај ј |
| му још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну |
| рио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце |
| м гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је |
| да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који |
| учка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место |
| p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може |
| S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје в |
| здао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— |
| у оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi |
| а мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p |
| пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне ка |
| једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пу |
| има.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после |
| беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Фре |
| по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устав |
| , сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најне |
| ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после |
| мо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле све |
| и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и |
| ли пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре |
| се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те |
| ругу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја др |
| >!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —д |
| доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе в |
| оследњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желел |
| м љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспо |
| а , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза <hi>Деми |
| али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За ст |
| ; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помага |
| ан-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег сти |
| урства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно |
| каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.< |
| ef target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која кова |
| со ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три грош |
| тали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из С |
| p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим |
| ци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S |
| и се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба |
| ић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који |
| е власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа ли |
| је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било |
| кој.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Ал |
| осподару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па |
| внике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, |
| а да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одм |
| ио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ра |
| се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод |
| роднога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавни |
| омана, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се ожен |
| его читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако |
| някь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга тра |
| а Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{ |
| , па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би бе |
| то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуг |
| је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене |
| нач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш р |
| ај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: |
| ечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и |
| руди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме ср |
| > <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непре |
| <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као љу |
| е !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну |
| ом; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да |
| вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваш |
| треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не |
| се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један |
| ћа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , |
| долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што |
| о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} |
| у Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Ка |
| то је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, |
| : — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, |
| пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <div type="chapt |
| пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше по |
| ци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поук |
| ај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу ста |
| Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми саста |
| и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има ве |
| едам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је |
| за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његови |
| треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне пр |
| ини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран |
| рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l |
| у износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће с |
| i>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва |
| м народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да уч |
| кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref tar |
| ном и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг |
| једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, |
| </l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде пропл |
| ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Т |
| не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам |
| бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га |
| а онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски но |
| > <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> < |
| ино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао М |
| тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене гре |
| помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> |
| дуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јов |
| {S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један ма |
| 0_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које |
| зиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с |
| рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој з |
| е око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за те |
| могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогн |
| поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— А |
| кобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и |
| доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али ба |
| теља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне |
| ече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p |
| остима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> |
| и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</ |
| а да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За столом, Кнез |
| ји чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је |
| .....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах о |
| сетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шт |
| не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како |
| а се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочил |
| ј долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духов |
| а нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава |
| ћи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си п |
| де.</note> <note xml:id="SRP18790_N24"> Бог.</note> <note xml:id="SRP18790_N25"> Велико госпост |
| о вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи |
| } Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те |
| је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете |
| имо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и |
| чемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрст |
| им, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш |
| ећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред |
| Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости |
| ећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови |
| ити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговор |
| “ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљ |
| а:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њ |
| >И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи |
| >И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој со |
| огла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се |
| огла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се |
| а тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи сво |
| си служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'вол |
| мукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може |
| орити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у св |
| е, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од |
| здо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</ |
| note> <note xml:id="SRP18790_N11"> Даће Бог!</note> <note xml:id="SRP18790_N12"> Празан разгово |
| </p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он пр |
| д њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што |
| те Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И |
| орити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако зад |
| /l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Госпо |
| >Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Б |
| предак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си та |
| , говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</ |
| аља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а а |
| опљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{ |
| е молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Св |
| и, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апо |
| ма се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S |
| има се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, |
| /p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за |
| </note> <note xml:id="SRP18790_N30"> За Бога, Господару!</note> <note xml:id="SRP18790_N31"> На |
| утина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p |
| е ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бис |
| ац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Овак |
| p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и |
| >Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , |
| подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме |
| ванчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удар |
| ети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, |
| да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јова |
| а, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{ |
| на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој док |
| хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> |
| и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива зг |
| /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене |
| куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не |
| ано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Н |
| није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспослича |
| и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. |
| ебајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје |
| ам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема та |
| е миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једно |
| смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође |
| горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа со |
| свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Нар |
| Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Г |
| е онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу с |
| једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа |
| азда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> < |
| Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не д |
| е од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S |
| тане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, |
| те: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> |
| te xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угодно Богу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пилав, де |
| сава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са |
| а и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , |
| орећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обр |
| н рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} |
| говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни д |
| рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише |
| велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“.. |
| ростите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише |
| ростите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише о |
| ) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радова |
| а се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се! |
| урске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, м |
| итеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, |
| је вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и с |
| S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими моли |
| удра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши мол |
| Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! п |
| о хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога красног |
| и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target |
| 0" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! б |
| раше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — |
| кну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Ср |
| раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш |
| тари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости |
| Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пус |
| Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p |
| га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} |
| етога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко |
| аде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно р |
| а похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову |
| а и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около б |
| се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети. |
| пац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у |
| уче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је |
| </p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n |
| ује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаш |
| вар.</note> <note xml:id="SRP18790_N9"> Божја воља.</note> <note xml:id="SRP18790_N10"> Чудо! ч |
| жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог |
| омози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог |
| аш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одг |
| а и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p |
| " /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђ |
| посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господ |
| е, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и |
| рпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</ |
| дите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а он |
| не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби ту |
| Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па |
| бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: |
| Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, |
| јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога! |
| тарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке ж |
| /hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомо |
| о, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! |
| </hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говор |
| рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексин |
| у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , д |
| ва ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , беог |
| — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута гово |
| раду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниски |
| зашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да ј |
| ао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува |
| обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се |
| као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Гос |
| ава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на рак |
| онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингу |
| га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— |
| је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:< |
| да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} Н |
| а Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи |
| дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав |
| нете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> |
| под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андри |
| ава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да |
| и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени у |
| у и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</h |
| тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и брат |
| ли ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p |
| ње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празник |
| је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа ту |
| рибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он |
| докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, пр |
| ве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове |
| ану, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} |
| проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од ти |
| ори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би |
| ке сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и |
| га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то К |
| о су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутр |
| <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p> |
| ор!</note> <note xml:id="SRP18790_N13"> Браво!</note> <note xml:id="SRP18790_N14"> Од арапске р |
| век лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошир |
| е у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, |
| рабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и |
| .</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји |
| вог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> |
| му да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек |
| ече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве |
| м прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, |
| у и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема р |
| за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати |
| то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} |
| i>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Ду |
| викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени |
| последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада |
| Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> < |
| одине; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајк |
| д њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто |
| ни гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачн |
| здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова |
| ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље обла |
| >— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој |
| чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од |
| Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра |
| на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су |
| аредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадач |
| народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и кој |
| који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, б |
| лошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадиј |
| ло, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем< |
| су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — нар |
| ко веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бит |
| лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790_N36" />“</p> </quote |
| озападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Пе |
| н</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, б |
| то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div |
| раве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, кра |
| од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад |
| у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, д |
| љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци |
| же! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> |
| ци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’ |
| же Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S |
| о опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њег |
| /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате к |
| и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ли се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу |
| , па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790_C |
| народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути са |
| ћи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи с |
| а држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнез |
| ака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'в |
| {S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он |
| приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга |
| оцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт на |
| ар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи и |
| е које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи ла |
| p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваљ |
| "notes"> <note xml:id="SRP18790_N1">Иди брзо, жури се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро |
| “ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога нек |
| не против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" /> <p> |
| апташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} |
| .{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће |
| та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, вр |
| тивнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што ј |
| CU">Уста као......</p> <p xml:lang="CU">Бркови као......</p> <p xml:lang="CU">Нос као......</p> |
| ни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева је |
| ава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се пре |
| /p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти |
| <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} |
| горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Не |
| а!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођ |
| /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше |
| помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош |
| над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само |
| и: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет об |
| вгуста).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 |
| 33, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред |
| смет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилав |
| nit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире д |
| > <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или |
| и:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви |
| аним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> < |
| вета Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту. |
| асмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , |
| крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до |
| дити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да и |
| ушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред цар |
| моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога при |
| е прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише |
| мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> </body> < |
| it="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачко |
| села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која с |
| роду да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса |
| једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село |
| Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и |
| а нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека пла |
| ne unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и круше |
| ећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— |
| ј отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и к |
| ности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p |
| 4"> <pb n="37" /> <head>IV</head> <head>БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>п |
| ц !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија рад |
| l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа кој |
| сника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао |
| estone unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Мил |
| Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што с |
| /p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом с |
| га, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милут |
| , што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ |
| ије добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигн |
| је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо |
| ћ оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="line" /> <pb n="57" /> <p>Је |
| : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање |
| устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље наг |
| калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели- |
| шати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми д |
| head>IV</head> <head>БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали |
| наху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </d |
| ише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, за поједене ци |
| ном на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S |
| тву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).< |
| је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, |
| конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу. |
| оћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а |
| брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S |
| кле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све се |
| иш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.< |
| ти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; |
| прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме изве |
| бао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљ |
| а из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l |
| ли су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> |
| чине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад |
| ју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а н |
| а; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба |
| , и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли |
| ц, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече |
| чи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра |
| гоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком Срб |
| е и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће д |
| >А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за д |
| ote> <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> |
| </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче при |
| лашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефенд |
| Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То |
| рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све |
| ћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах пока |
| ало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од он |
| о паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосм |
| quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — |
| од вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p |
| /p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особит |
| нак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога с |
| ба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и |
| што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео |
| вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви |
| </note> <note xml:id="SRP18790_N4"> Мир вам!.</note> <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је |
| ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} |
| вне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни поброја |
| аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милости |
| Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога |
| из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква ш |
| о:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне |
| !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо к |
| еване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за м |
| Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, |
| трила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јут |
| а Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижу |
| и новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пре |
| о да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? уп |
| о, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу на |
| ените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и |
| ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред |
| ачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пре |
| ирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target="#SRP18790_N33" / |
| гови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја |
| али је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана је |
| нуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп |
| n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Ми |
| евом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он п |
| у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осма |
| ј Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и д |
| , сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се догов |
| а :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и |
| ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и |
| једините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него |
| створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако |
| слим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику. |
| и љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш |
| {S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да ч |
| рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Та |
| пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комад |
| синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> |
| јом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани |
| страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паш |
| <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружан |
| род грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољ |
| гу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а прек |
| арашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље р |
| рија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, мо |
| За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви ода |
| о, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</hi> </p> </div> </front> <b |
| о заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред |
| нахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да ка |
| на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљ |
| <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако |
| љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у |
| пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише. |
| природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и на |
| политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српс |
| ах ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се з |
| си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и ве |
| Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец н |
| е да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те раз |
| > и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружи |
| и......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаш |
| ead> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,< |
| и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су |
| Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића дв |
| ите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злат |
| обром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помо |
| ласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучин |
| рло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам д |
| у у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без ште |
| ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и посто |
| rget="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а теш |
| а згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n |
| начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и зват |
| ојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа по |
| е ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као |
| луба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, |
| n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да |
| е ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цар |
| оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак от |
| > <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак по |
| и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан |
| , вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тр |
| о, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао |
| ......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се |
| нколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио |
| ах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја |
| се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| дабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлат |
| <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</hi>. <ref target="#SRP18790_N28" /></ |
| 79</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које ј |
| .{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести. |
| д!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла. |
| ги дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у бо |
| своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, |
| ефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле з |
| на долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден оно |
| велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју |
| >И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо.. |
| својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi><ref ta |
| им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госп |
| ком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега |
| ог.</note> <note xml:id="SRP18790_N25"> Велико госпоство.</note> <note xml:id="SRP18790_N26"> Х |
| по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевић |
| Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први |
| те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p |
| l"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> |
| вадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима |
| Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних п |
| ље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као дру |
| ики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, мо |
| о Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раван |
| е осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милош |
| {S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче А |
| лида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати |
| ани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великог |
| ко нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, |
| ина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости |
| p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и дома |
| дигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и дома |
| едалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити |
| /hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшир |
| p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди о |
| — Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседе |
| коро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне |
| своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је цар |
| мо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У |
| кса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи н |
| да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он гово |
| цу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем тргов |
| Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње |
| а ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га |
| з ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — м |
| е граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} П |
| </p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нит |
| ав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у руше |
| ад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је |
| у њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} |
| гатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја |
| устити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али с |
| толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а |
| и и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и |
| ..</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, пос |
| га; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што веро |
| победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противни |
| шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода сво |
| е воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он мах |
| /p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него |
| из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ов |
| вољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једно |
| анице; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку |
| "SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N28"> Музика.</no |
| то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани |
| к; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па и |
| у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Постра |
| ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако вр |
| тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> |
| и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; |
| </p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} |
| Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза |
| олитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згод |
| Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју н |
| бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан с |
| о хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како |
| себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi |
| е као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде |
| в чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу је |
| е народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви догл |
| > <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинис |
| ине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френч |
| лан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S |
| а они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали |
| — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло ж |
| , и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Фр |
| а прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може би |
| ом разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше п |
| } Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него запов |
| — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" /> Вл |
| ти, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорн |
| ла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у вели |
| та овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милу |
| аз срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не про |
| веде их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мај |
| ти нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{ |
| <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође сл |
| емо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њ |
| њи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N |
| шкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јо |
| но осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико |
| вши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упи |
| воне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано ос |
| ахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Мари |
| е враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали |
| Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свеч |
| шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово са |
| јан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погле |
| скога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ак |
| се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто ј |
| #SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, з |
| l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петна |
| и из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним ш |
| ли се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико |
| крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање |
| ни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се |
| сати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да |
| ову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су |
| ако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до крај |
| у, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хте |
| у на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те от |
| ељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане, |
| авкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумр |
| ле тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих |
| би у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне |
| , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То |
| оји су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би с |
| и то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба |
| ем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом поту |
| ом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} С |
| а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</ |
| ш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год п |
| Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{ |
| а који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог пожив |
| те им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref target="#SRP18790_N30" |
| ичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — нег |
| жега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кири |
| пта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Д |
| :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете |
| х би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> ниј |
| сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.< |
| ко су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу |
| шо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> |
| е народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољ |
| } Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми |
| дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — уд |
| > <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас з |
| l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри |
| ла занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="10 |
| ...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S |
| вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се |
| вићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи ду |
| о 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоств |
| еру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње |
| га места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачн |
| , не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пре |
| вори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећ |
| изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у гр |
| смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>М |
| ако је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— О |
| живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу |
| бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n=" |
| плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране |
| богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство |
| аше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми |
| Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку |
| е много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан |
| у на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом н |
| као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућу |
| аком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у |
| продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, |
| ама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> < |
| и ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај |
| и или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове м |
| усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и |
| рекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на |
| м је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из |
| једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> К |
| зишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, п |
| људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.< |
| не глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласни |
| евојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице у |
| Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; |
| ! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не мог |
| > <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и вели |
| весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> < |
| топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез с |
| ви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико |
| СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> < |
| нежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној! |
| мусаведе <ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; теш |
| к се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретањ |
| е света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у на |
| , али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Свето |
| , рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чара |
| којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало д |
| шу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар затала |
| т Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френче |
| свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи с |
| ече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Б |
| опу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, |
| во повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настој |
| о , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидовић |
| му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори пи |
| ! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за па |
| г Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Довед |
| S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели : |
| као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> |
| е јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свем |
| рну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Мили |
| днео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!< |
| а шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не |
| ћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Та |
| е сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају: |
| Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклон |
| /p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци |
| у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Запо |
| <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и ко |
| а пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизал |
| два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог ! |
| d>ПРЕОТМИЦА</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљ |
| </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име! |
| амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; |
| ла сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осма |
| ћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“ |
| > <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране |
| о село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, који с |
| N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди |
| да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Ја |
| e unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу |
| олачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, а |
| кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тог |
| ни ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније! |
| о су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!. |
| Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише |
| о, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни |
| шја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</ |
| епају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколи |
| <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> < |
| ану је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је у |
| весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се т |
| ји, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, |
| а то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , пл |
| љи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ет |
| ne unit="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже |
| ује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на ср |
| лу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> |
| ="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> < |
| ећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво з |
| ану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш |
| ижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је тур |
| ли пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша |
| ђеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све |
| /p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p |
| и слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Г |
| е: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и прик |
| и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо |
| таромь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вук |
| се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку |
| на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разгово |
| е, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући о |
| цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рек |
| ваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не до |
| вораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели |
| а одвију <ref target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Вла |
| S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не у |
| {S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref t |
| U">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и с |
| зад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није |
| али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа |
| га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> |
| љству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и стала |
| S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест |
| наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па |
| ад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Ш |
| и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p> |
| ве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево |
| тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на св |
| бама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком но |
| није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да шт |
| урци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> |
| јеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава. |
| S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па ра |
| онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, изв |
| ори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n=" |
| земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l> |
| јску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, |
| <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>дели |
| беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нис |
| исирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигива |
| лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; |
| оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ће |
| .{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, |
| вој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живанови |
| погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </ |
| агано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S |
| а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бу |
| аје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да |
| и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне |
| само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право |
| овора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, мн |
| ете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам |
| е.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, |
| note> <note xml:id="SRP18790_N9"> Божја воља.</note> <note xml:id="SRP18790_N10"> Чудо! чудо!</ |
| и не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Ми |
| оказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бит |
| ја.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честит |
| ик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; |
| јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не |
| ача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p> |
| евцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста |
| e" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год |
| синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p |
| о му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно. |
| ича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача |
| ошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме ма |
| у ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, завис |
| о верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору |
| прави ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања |
| поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Г |
| земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па |
| гачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</ |
| ах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поус |
| на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то |
| еље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови < |
| њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их ј |
| какве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлиј |
| на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> |
| да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то |
| да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без к |
| ите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се |
| с:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да с |
| уга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се |
| Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гу |
| ога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему прист |
| Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— |
| : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш |
| <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, |
| >И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да |
| ше преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Мили |
| њен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У |
| >Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Запове |
| рећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говор |
| запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ з |
| вачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења страж |
| авану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео |
| е силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлиј |
| и да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: |
| Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p> |
| енчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд св |
| n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце не |
| баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахиј |
| !</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд о |
| /p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb |
| Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и |
| је су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита |
| , или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушев |
| броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако мог |
| ле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека |
| е завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко п |
| единио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српс |
| !</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да ви |
| о где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и си |
| кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до |
| ах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита |
| } Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разг |
| ослушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milestone unit="line" /> <p |
| киња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевин |
| } Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по |
| онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јес |
| а. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> |
| док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или |
| у снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели д |
| да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, |
| , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, ус |
| Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је |
| тка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Беогр |
| тити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих с |
| димо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, |
| срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје |
| .{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турс |
| ња дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, |
| ку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око |
| ет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote |
| екајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас ду |
| ити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И |
| !...</p> <milestone unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош |
| у и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то з |
| ад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ |
| а се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе н |
| же и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} |
| у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S |
| х послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном |
| о имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и н |
| , и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</ |
| е.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>К |
| емојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара |
| и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да н |
| онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцни |
| п Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели- |
| су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако стр |
| ли на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што с |
| .{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На о |
| БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p> |
| прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у |
| не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако |
| , или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а |
| ела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела |
| рећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, |
| та учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће ја |
| ящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18790 |
| l:id="SRP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</no |
| " /> <p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада с |
| ед многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе о |
| “ !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у око |
| , или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика изме |
| на и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погле |
| су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случа |
| арода свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већи |
| га по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој |
| ш пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе усл |
| што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с то |
| е брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Го |
| орећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, |
| Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вр |
| еш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти |
| заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седал |
| кшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</h |
| па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> < |
| т не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, постав |
| </p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико в |
| стоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18 |
| ше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p |
| одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша |
| зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално по |
| удити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан |
| 25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......< |
| Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} От |
| де, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова бе |
| ћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко у |
| поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на |
| ати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни |
| су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, |
| н допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгле |
| о куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади |
| на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не може |
| , и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцка |
| оје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто шт |
| а онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све гост |
| уд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруч |
| ватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— |
| е колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише |
| рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како |
| чаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који |
| ј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и дома |
| ао нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после |
| ати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо |
| коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игу |
| о покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму |
| ац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете друг |
| и се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{ |
| неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не |
| каше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, п |
| </p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; |
| д колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца |
| о певача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњи |
| благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они к |
| ми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; |
| оглав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чи |
| шта ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он |
| ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </ |
| у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такне |
| лише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p |
| осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се |
| S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља р |
| р тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после |
| езу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне ф |
| ло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њег |
| пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или пог |
| ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој |
| из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек д |
| и.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на |
| p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи |
| ТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушк |
| ати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девој |
| воно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то са |
| орим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су |
| 99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници уз |
| као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом |
| д један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником |
| донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала |
| Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне но |
| олиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Ми |
| тали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз ма |
| д да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћива |
| помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали м |
| бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml |
| е скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный опи |
| >На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лаж |
| та се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за |
| Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не |
| > <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био нај |
| </p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори |
| а су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли с |
| пац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi><ref target="#SRP18790_N1" |
| узе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично < |
| се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти с |
| </hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило |
| ије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, |
| јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта |
| су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;< |
| горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу |
| Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред љу |
| ема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, |
| већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на |
| вање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жен |
| } Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин. |
| сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздр |
| ка.</note> <note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад Позориште.</note> <note xml:id="SRP18790_N30 |
| н: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наслав |
| помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи |
| нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом |
| ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> |
| је ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="i |
| енчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођит |
| у, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Т |
| ви Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке о |
| је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло ч |
| није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на |
| ешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као он |
| Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јован |
| на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особит |
| упу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку п |
| xml:id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N28"> Музи |
| лаву, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се |
| ди иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? уп |
| у кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе |
| /head> <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quot |
| оје јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> < |
| код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пут |
| начко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с |
| l:id="SRP18790_N35"> Мојсије, књ.{S} V, глава IX, 1—4.</note> <note xml:id="SRP18790_N36"> Прич |
| е неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здрављ |
| ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе |
| ратство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрс |
| јушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у |
| е, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Ја |
| дњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он се <p |
| У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они |
| , на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Бо |
| селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> |
| > <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Са |
| прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Ма |
| итељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се |
| од на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Ма |
| {S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући |
| и да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</ |
| румене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на |
| уге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> |
| су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> |
| шавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико |
| устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим |
| е.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" /> <p>Не потраја ду |
| аста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „ч |
| црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су |
| p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је |
| а поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да |
| шљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не п |
| о свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p |
| дјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турак |
| } Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против |
| нама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбу |
| Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они од |
| магао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, закл |
| </p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишч |
| евојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су |
| есама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџ |
| аселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати П |
| своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, умо |
| продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по |
| О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, |
| соноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио |
| х оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! |
| же — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је н |
| боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! дод |
| и ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На |
| високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} К |
| !) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра |
| .{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња |
| .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се з |
| а рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горе |
| а ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако |
| ужи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом |
| ре равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Ф |
| ију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, |
| S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни |
| раћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме веш |
| дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да |
| нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У т |
| а зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n |
| и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, |
| l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума; |
| ва без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау |
| ши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi><ref target="#SRP18790_N1" />!</p> <p> |
| епац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињск |
| d>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгле |
| лабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</ |
| />, за поједене цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци г |
| и какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће г |
| ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да |
| округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: |
| </p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> |
| ро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави М |
| помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скор |
| ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, |
| 11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће пос |
| "92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p |
| укаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се |
| накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и св |
| том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са |
| а пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обо |
| ше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Го |
| , и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Гос |
| лачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на ј |
| а једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве ов |
| ши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Вели |
| зговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се |
| н !<ref target="#SRP18790_N5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима св |
| смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје |
| мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако запле |
| ни ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису об |
| .</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, |
| а без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке ус |
| ичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, у |
| е оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашње |
| Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дре |
| може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p> |
| ју Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини..... |
| ко Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико ни |
| ше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, |
| их синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим |
| аго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало о |
| вих уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Бо |
| "32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевин |
| у му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа |
| ља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о |
| ан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турск |
| најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам опи |
| го које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно п |
| штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е п |
| ="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Г |
| ло неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехн |
| и да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не сл |
| јући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће |
| ша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{ |
| ста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од |
| аћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{ |
| и, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близ |
| е ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти ви |
| е Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им д |
| </p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.... |
| Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није на |
| у стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тог |
| е, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али з |
| како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво проч |
| сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, и |
| лошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један |
| ћа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, |
| >— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни т |
| њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му с |
| уците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве |
| !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S |
| говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу |
| пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршил |
| <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> < |
| ијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је |
| е и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленц |
| твом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва |
| ност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онак |
| његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), т |
| се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине |
| ара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да |
| Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у |
| то не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припо |
| ој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p |
| је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледала |
| мак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни |
| леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</ |
| ијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарап |
| код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из |
| девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога |
| Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) изб |
| >Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мим |
| ан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: им |
| а је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући ту |
| у.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а н |
| ијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратиш |
| hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице |
| аслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити как |
| ве речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окри |
| ој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} До |
| међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френ |
| помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весел |
| у дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с до |
| састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду |
| ића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасл |
| њати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске сил |
| или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обичн |
| од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија |
| х окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко б |
| Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Ст |
| ча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувено |
| е , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у друго |
| а !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође |
| — Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не п |
| нише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> и |
| моку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Круше |
| p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се |
| hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинц |
| Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да тер |
| знаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом |
| Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме |
| реши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, |
| оред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху |
| ророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мус |
| време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спо |
| ње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} |
| многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије њ |
| али на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једно |
| с нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</h |
| о селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исп |
| дај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој с |
| в Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна слу |
| уту, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на белом |
| све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Н |
| S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише |
| и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви р |
| ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! од |
| ен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> |
| што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, |
| кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале к |
| лим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, |
| еш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера о |
| ечи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносит |
| </l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин |
| </l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у му |
| <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p |
| <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p> |
| оспод у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихо |
| ога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мучен |
| оли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене гре |
| емљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, п |
| ешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите |
| рвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пер |
| естити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! как |
| Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом |
| > <note xml:id="SRP18790_N30"> За Бога, Господару!</note> <note xml:id="SRP18790_N31"> На поље! |
| е? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје пр |
| и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света глед |
| оду те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери |
| — Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Мило |
| коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и тв |
| ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је бра |
| нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно три |
| донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> < |
| намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> < |
| Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>тво |
| људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам |
| џан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад |
| мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <milestone unit="line" |
| ко једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, ул |
| сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављ |
| ебеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <re |
| <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше г |
| то, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач је |
| p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n |
| p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, мол |
| ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добр |
| о како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} О |
| милуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мен |
| ан Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудни |
| hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP18790_N35" /></p> </quo |
| ећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговор |
| свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Не |
| пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи |
| домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се при |
| ла с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, |
| љаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других годи |
| р у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да бу |
| азар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</ |
| сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и вели |
| Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, т |
| епац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капет |
| е необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p> |
| te> <note xml:id="SRP18790_N25"> Велико госпоство.</note> <note xml:id="SRP18790_N26"> Хамедија |
| ају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и |
| ви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разг |
| лепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бог |
| Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој з |
| ац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта з |
| ће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка м |
| /p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од је |
| n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе |
| ске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ п |
| им ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу п |
| руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и с |
| д страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав |
| покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Ма |
| ија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше |
| погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> |
| њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и |
| теже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{ |
| е у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, |
| сише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино |
| драви колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„ |
| е поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место |
| редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чаш |
| Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Д |
| и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћи |
| гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованч |
| тен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што г |
| {S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњани |
| же дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише |
| поду Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том ме |
| послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад б |
| нови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, ос |
| бени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који |
| у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— |
| им узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бо |
| рсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, |
| лачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благо |
| чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсе |
| рија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре же |
| тивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се |
| .{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; |
| крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста |
| веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми т |
| р, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi><ref target="#SRP18790_N1" />!</p> <p>Јован |
| не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога д |
| Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџи |
| з интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу |
| чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо |
| омиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ |
| pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У то |
| адушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће виног |
| цније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу |
| сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто оп |
| е!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може би |
| сте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су |
| рпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нуд |
| .</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не пост |
| ц !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ |
| -топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!< |
| толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref targ |
| /p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> |
| акраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају |
| и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема в |
| ламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће |
| ој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше с |
| S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући |
| у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у |
| ладости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU">Уста као......</p> <p x |
| ру који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у н |
| му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теб |
| , готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко с |
| дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{ |
| а Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како т |
| > <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone |
| право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља. |
| рч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћ |
| лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се наг |
| бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} |
| <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царс |
| дељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душма |
| , милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваот |
| лоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија |
| и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, м |
| молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Мати |
| ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простит |
| а; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сирома |
| јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога |
| Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи ц |
| дао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше |
| погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који |
| оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповијед |
| шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и |
| су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџ |
| згово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> |
| е море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао |
| изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небро |
| спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу |
| у цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала го |
| па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара нач |
| уће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,и |
| има.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> |
| х, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи |
| кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казива |
| е на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим... |
| у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја |
| и оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности |
| а колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — св |
| их пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, |
| ше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, п |
| так татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На |
| авити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, гото |
| и царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено |
| ести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху ш |
| /quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на |
| ; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вр |
| везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грл |
| !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окру |
| кну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умн |
| аху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у |
| ече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Пе |
| ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у |
| pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се б |
| селе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине к |
| седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза м |
| рошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} |
| оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћински, крушевачки, и под |
| а поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома п |
| очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласо |
| страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> |
| обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било |
| у:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би |
| х удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала |
| ну сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове |
| абра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да г |
| ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тре |
| </p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вра |
| пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Мари |
| обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледа |
| minal"> <p> <hi>ПИСМО</hi> </p> <p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВ |
| v> <pb n="i" /> <div type="liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПР |
| угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу ко |
| бина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а |
| — Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеш |
| d="SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SRP18790_N2 |
| з поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши своји |
| х заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Ви |
| оге буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи н |
| и, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова вол |
| ! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, |
| клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршић |
| ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти виш |
| } Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је и |
| и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш дла |
| а њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да пов |
| градити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила д |
| ека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?! |
| другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и |
| емојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> |
| јом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комеса |
| крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} |
| рсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Св |
| иње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.< |
| е синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јо |
| нем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци |
| да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Па |
| Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у раз |
| Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада би |
| на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} |
| сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову гла |
| години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p |
| N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SRP18790_N24"> Бог.</no |
| е на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа |
| екла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао |
| ербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза |
| рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Рис |
| p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље в |
| епац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити |
| ћ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неко |
| жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски |
| ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто |
| > Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркињ |
| ом својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају |
| и не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, |
| лани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кад |
| ах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али д |
| ару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати |
| ни, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек |
| ве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , в |
| у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, |
| то отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, д |
| на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имањ |
| <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеи |
| ршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} К |
| /hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и п |
| ише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Мил |
| рећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим |
| дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући ј |
| , и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је |
| а лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јас |
| кидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type= |
| ст над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, с |
| да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу и |
| илунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк |
| дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, |
| колних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на до |
| >— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да |
| отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прв |
| м, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !! |
| толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако |
| p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лаза |
| гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као з |
| ошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само |
| само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати |
| уд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су |
| е Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она |
| /p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалб |
| <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи |
| додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанциј |
| Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза М |
| орили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, му |
| је!</note> <note xml:id="SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <no |
| ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћин |
| сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално |
| у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуд |
| ворећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а п |
| а му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај го |
| роговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси |
| е мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове зем |
| ја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила |
| острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(П |
| ш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не |
| а.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па од |
| <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу М |
| аширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се мо |
| рапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати |
| Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Го |
| Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! поно |
| У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе |
| окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , п |
| на за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p |
| и пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Пе |
| свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Б |
| , Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћ |
| може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба |
| i" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу р |
| бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинит |
| аго што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који |
| еседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, |
| а, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синов |
| а то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо у |
| окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по са |
| ича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, |
| поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођа |
| Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опа |
| ћа двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S |
| у брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да |
| беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која |
| гати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>По |
| <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатниј |
| друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдн |
| оду!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До |
| астир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је он |
| екао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о ово |
| ну друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут че |
| е гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„С |
| м је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном |
| ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <miles |
| Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек там |
| ођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд го |
| с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану< |
| да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одма |
| е да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— |
| в чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш зам |
| да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле |
| је лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуван |
| ти.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; |
| ref target="#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, д |
| едини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је чо |
| јелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога по |
| Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n=" |
| н: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажи |
| ти.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је |
| Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да ка |
| арија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гла |
| у.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се ш |
| маху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Ст |
| ишта од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати |
| остите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и бл |
| дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Ј |
| а људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необичн |
| па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чиб |
| редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име пом |
| ружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p |
| Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} |
| — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да |
| ти горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити. |
| ога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пр |
| ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , нас |
| њи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се рази |
| м донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одм |
| ста, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је |
| лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, ал |
| тник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацит |
| мрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћа |
| људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет |
| 5 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1 |
| ад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија |
| 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у ср |
| м , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз |
| ош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако за |
| а , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су |
| е отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="4 |
| у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ни |
| шта ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба |
| је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву |
| о:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, н |
| сни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац |
| а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Св |
| n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаме |
| уго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, |
| о толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врис |
| договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете |
| хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За т |
| у у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ћ |
| Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и |
| исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а уг |
| те ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је по |
| са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на |
| /p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радо |
| ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} |
| и му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листа |
| ај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичар |
| нце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад |
| , несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове млад |
| ет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене |
| <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: |
| буни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, |
| би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао |
| <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одгово |
| и амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој |
| ајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од |
| >„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се |
| бору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од ст |
| а још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим |
| } Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али |
| , ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у |
| ужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати |
| n="20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Рист |
| да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Ча |
| ћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада к |
| и сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима н |
| Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довук |
| урчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по |
| .{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушев |
| зиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, при |
| и да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад |
| лико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Б |
| Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно с |
| аном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте |
| {S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вел |
| их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки |
| арајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Г |
| ута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n= |
| вне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у какво |
| ше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда на |
| а, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да |
| а:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, |
| тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што г |
| <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о вел |
| буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске ж |
| пети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <p |
| алаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> |
| погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се нам |
| легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милан |
| међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пи |
| а им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За |
| нчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи |
| пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што до |
| оре к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зач |
| уп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају |
| што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> |
| , ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим |
| совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Ми |
| е.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу тат |
| , устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што |
| кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земун |
| , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајду |
| већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишл |
| <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради ка |
| тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту дола |
| да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега |
| И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турско |
| дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо |
| milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба |
| одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако стра |
| дећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, |
| ља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да п |
| доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепениц |
| м.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити |
| N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ изл |
| ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{ |
| шаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове |
| ако Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Х |
| ан топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кне |
| ав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас п |
| ни који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверава |
| о је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Турки |
| винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише о |
| таје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| мио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита им |
| 0_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи.... |
| у, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој |
| !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико |
| тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP187 |
| један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у о |
| сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство ниј |
| ога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<r |
| по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту |
| уга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, |
| има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, т |
| род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти |
| е каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се |
| она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви |
| вим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не |
| али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођах |
| неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p |
| ако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошт |
| ј мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи |
| {S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не |
| а на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер |
| оље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, п |
| м родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придр |
| ридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде. |
| ш јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа |
| ате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за се |
| им затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се см |
| дност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша зас |
| српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих |
| мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестр |
| и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква |
| ледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по |
| на нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели |
| вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни |
| а суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека к |
| љаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да с |
| њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молит |
| <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње |
| е Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је |
| и ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што |
| ведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њ |
| е сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милис |
| слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред |
| ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се с |
| га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се |
| е:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у |
| и и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Не |
| илноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму |
| иф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако п |
| да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже бла |
| људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није |
| ота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку |
| дје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— |
| да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да и |
| света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мо |
| } Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћ |
| S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша |
| пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине |
| и одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, |
| стати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издал |
| ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milestone unit="line" /> <p>Желећи |
| оју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Ј |
| красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с об |
| та је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <mile |
| ба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много |
| ници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да од |
| амо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! |
| — Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кне |
| ући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викн |
| p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и |
| ако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зу |
| до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето удари |
| илисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше поз |
| и чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> |
| ем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} |
| дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гус |
| ог посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, |
| се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига |
| м кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, |
| ијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А на |
| е топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> < |
| #SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме к |
| јакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Царев |
| ћ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Ту |
| n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће |
| ве чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку |
| и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинс |
| инској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Мар |
| није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осм |
| ави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, |
| био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се |
| лутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изго |
| ери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и |
| ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— |
| да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ ро |
| срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете |
| не Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега и |
| ез штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— |
| а и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи |
| д после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако |
| ирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} |
| иташ где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после мало |
| ледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа |
| у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP18790 |
| аповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо |
| — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показу |
| отово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићим |
| .{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напоме |
| аше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо ода |
| века кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гл |
| ица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било не |
| тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може на |
| ској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају |
| и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доист |
| ез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— |
| иза совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господ |
| у, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— |
| се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора). |
| ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто при |
| своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глав |
| е, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кне |
| збиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та ш |
| оће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитост |
| се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каж |
| а звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да |
| /head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се на |
| воју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> < |
| спраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што так |
| } Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зу |
| колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић< |
| >У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече |
| правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред те |
| мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да м |
| д су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно мо |
| скопати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимо |
| ица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који г |
| да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</ |
| азара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али ова |
| !{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на |
| еки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> |
| га као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар |
| јке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да |
| тати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дот |
| да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се м |
| ли као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га мор |
| оружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуља |
| о вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутр |
| родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у |
| i> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; |
| пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А |
| е прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} С |
| додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш по |
| ам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> |
| к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" / |
| вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и |
| и!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по к |
| дро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају п |
| <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је з |
| l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен оста |
| > <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори |
| > <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је м |
| ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и св |
| це, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом к |
| им Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу по |
| ећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло ду |
| в. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџ |
| } Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" / |
| Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који |
| а ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар |
| урци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте м |
| огао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у ко |
| а, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь |
| је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> < |
| ци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како в |
| , а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама |
| ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи |
| на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше ш |
| ), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у за |
| :</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну ка |
| нез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидовић , човек омален, |
| нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се. |
| ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада м |
| рете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо м |
| миљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече: |
| Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> |
| показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез. |
| дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, о |
| сти за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћ |
| и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколик |
| руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши |
| ијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће рај |
| су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Пр |
| ворити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и |
| зу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам |
| , заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, |
| , ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прос |
| >— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <miles |
| , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одгов |
| азгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Мило |
| и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Ми |
| ови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</hi>. <ref target="#SRP18790_N28" /></p> <p>С |
| еликој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине љу |
| оги болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им чит |
| и се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред |
| ости свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољниц |
| на праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из |
| свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледат |
| та.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! |
| 29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88 |
| На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени к |
| руги, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину |
| ? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! наст |
| (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свог |
| лета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота |
| али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и |
| ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што ст |
| њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Мил |
| ко кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је |
| </p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} |
| разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима пос |
| де с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" / |
| Д</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> </p> </ |
| не Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> < |
| " /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да |
| Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а дру |
| учен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стад |
| са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, |
| жане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није |
| све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и |
| сао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, |
| ; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али на |
| беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по наро |
| а којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, гос |
| ти и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушта |
| ује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поз |
| тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <re |
| могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од ца |
| тра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам |
| вала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко су |
| вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишки |
| >— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља |
| он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, |
| о вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако |
| n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред |
| сту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један |
| другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} |
| не не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставил |
| бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче и |
| роз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту |
| у земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> < |
| ше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, то |
| та, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, |
| , убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је |
| срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово др |
| RP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP18790_N18 |
| чна кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али |
| , а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове |
| стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и |
| да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћ |
| ве ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устани |
| и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су иш |
| ске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта |
| између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и с |
| /p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Св |
| > <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи |
| Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и |
| ха.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце |
| "2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да ј |
| им поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</hi> </p> </div> </front> <body> <div type="cha |
| "> <p> <hi>ПИСМО</hi> </p> <p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</ |
| истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, за |
| i" /> <div type="liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА |
| у причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево |
| претком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добр |
| оди ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, је |
| пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме в |
| ем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим |
| и пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене |
| казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настав |
| чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— |
| будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S |
| науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако слав |
| даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај |
| ушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi>< |
| дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносе |
| ати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: — |
| и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар |
| угог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци |
| никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалос |
| коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда |
| ати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати |
| Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> |
| ревести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу |
| кле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милош |
| пет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рек |
| ез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, с |
| до!</note> <note xml:id="SRP18790_N11"> Даће Бог!</note> <note xml:id="SRP18790_N12"> Празан ра |
| груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда |
| !...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га т |
| пита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке! |
| вани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, п |
| >конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi |
| <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беш |
| „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l |
| дину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крс |
| д вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије< |
| к што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у је |
| у око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} А |
| о стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојкови |
| у Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино |
| овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је с |
| дати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тиши |
| год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али д |
| ом:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње |
| hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, |
| ко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му с |
| Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После |
| лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека |
| иховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Сто |
| на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао |
| ле нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео п |
| p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У дво |
| .{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи и |
| винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— |
| p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратн |
| а.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића слав |
| пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се |
| аћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p |
| љаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да |
| ну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</ |
| кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта д |
| да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Круше |
| и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Б |
| у међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнск |
| „Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Срп |
| а на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече |
| {S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с |
| /p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху п |
| у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; |
| епенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од |
| имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Мар |
| све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два |
| нчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдал |
| То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, |
| н-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала |
| поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак |
| ца.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Тур |
| ља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у с |
| зде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l> |
| гатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху |
| ло, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} |
| две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и ле |
| о би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи |
| аком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута до |
| </p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим |
| оше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди о |
| разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гос |
| а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> < |
| е имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> < |
| о од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> |
| и свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као |
| стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу пр |
| да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне прок |
| а силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p |
| ђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није |
| за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један о |
| о, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша |
| у, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на друг |
| <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити |
| ре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте |
| града, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добр |
| д госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ |
| Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови м |
| рије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гој |
| ја</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, |
| азале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Ми |
| ="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с |
| ро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Ж |
| Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше неп |
| :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљу |
| на!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши |
| ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} От |
| му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали |
| ан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много |
| 90_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега двана |
| а Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђу |
| те! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег у |
| а <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребр |
| Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују па |
| аци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе паши |
| ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза <hi>Демира</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше љу |
| ква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару! |
| пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, |
| /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху |
| онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи |
| <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а |
| о.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли |
| аше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до |
| <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пилав, дете!</note> <note xml:id="SRP18790_N8"> Кувар.</note> |
| ињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не |
| илош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак дон |
| у му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> |
| одом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи а |
| о: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још з |
| ху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да |
| егова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се |
| се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у |
| у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и б |
| о да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за ч |
| ху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађ |
| у, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, је |
| ромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви иш |
| се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа ко |
| е Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати К |
| arget="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. поб |
| е не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све жи |
| та му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p |
| тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову |
| те језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књиг |
| долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и |
| да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху св |
| 60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , |
| д толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он |
| итву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :< |
| један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то б |
| <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на у |
| и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, ис |
| } Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме А |
| к (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али |
| ом и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило |
| у грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! сам |
| аве и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живо |
| дној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти |
| ла! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поу |
| тељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомуче |
| ! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака |
| ="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара! |
| година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S |
| и буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не |
| т динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не ди |
| примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“ |
| Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div typ |
| l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштењ |
| вача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госп |
| ...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дишери <ref target="#SRP18790_N31" /> ! продера се Хусе |
| му ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевн |
| учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Мо |
| > <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Коп |
| мка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе |
| ли. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рука |
| ити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да |
| лују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може |
| је.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p |
| ресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе |
| .{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790_C7 |
| ју о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би |
| као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од |
| брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору. |
| добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: та |
| од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као с |
| у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} |
| ао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па |
| овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га н |
| у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" |
| лета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Фр |
| Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— |
| ели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно ш |
| них Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше |
| ађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</ |
| ма гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с ј |
| ратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стиг |
| таните у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете з |
| а да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пу |
| >Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусиш |
| потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни |
| Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога |
| ику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Ј |
| соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То |
| готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху |
| ла, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наре |
| оло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада иг |
| м путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у |
| јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано |
| ко данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио ужи |
| ршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ С |
| оп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им с |
| о писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на |
| курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И |
| ично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с дру |
| и, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и |
| е дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића |
| tone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша |
| видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији гов |
| сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз |
| казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанато |
| и бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп |
| урке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош |
| за Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <mi |
| ш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбег |
| овци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Мил |
| дајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , т |
| вљаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они |
| е раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> |
| <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , проду |
| споде, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дуг |
| <note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо, добро!.</note> <note xml:id="SRP18790_N3"> Штета.</note |
| се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са |
| ацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко |
| </p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игуман |
| егову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим |
| hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мој |
| асима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега ниј |
| на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично вер |
| чу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она |
| Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи |
| Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророкова |
| мученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се |
| што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово |
| аходећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек др |
| од нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико |
| <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p |
| и у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могл |
| uote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP18790_N35" / |
| имио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, о |
| оже сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{ |
| <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим п |
| утљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и |
| ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и осло |
| ке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову |
| се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо, добро!.</note> <note xml:id="SRP18790_N3"> |
| тиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј |
| Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо |
| а.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се о |
| д манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих дв |
| ..</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру кој |
| опре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледав |
| уд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади сво |
| шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и |
| <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме |
| неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , |
| rget="#SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, |
| ери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали моли |
| пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да |
| ead>IX</head> <head>ЗАВРШЕТАК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим |
| из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у |
| оредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="10 |
| p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог са |
| ахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, |
| , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то оп |
| , који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од за |
| очео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, |
| ком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Та |
| Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да |
| едан у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Ч |
| уди збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то |
| а себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...< |
| и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио |
| о Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећ |
| Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: |
| и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да |
| p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а се |
| агом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> |
| а је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да к |
| а, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Мил |
| и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> |
| а свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да с |
| е поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће д |
| новник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне |
| ојо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа с |
| рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milesto |
| темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то |
| тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих дв |
| дмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један |
| преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду |
| ко седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помен |
| и, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјер |
| Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на |
| овољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који в |
| реме да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и млад |
| раве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце г |
| рина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође врем |
| ша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака |
| се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти |
| е какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, |
| аше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћ |
| нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} |
| а трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и ова |
| ilestone unit="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{ |
| вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, |
| ут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се ра |
| ли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се |
| у.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија |
| ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља о |
| “, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кон |
| "line" /> <pb n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па ч |
| има на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> < |
| о стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} |
| з Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гу |
| ђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше |
| ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са |
| се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо тур |
| </p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> |
| рат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <p |
| а красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ |
| заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој |
| еса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, с |
| ода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад до |
| га, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p |
| и мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прек |
| а Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , и |
| га састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће |
| моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге з |
| е истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За |
| успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесе |
| никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога пл |
| , дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књи |
| је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} |
| оша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb |
| од осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавш |
| /p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бо |
| ротрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p> |
| ка-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за сл |
| .{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџи |
| ко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU |
| ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле го |
| огу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране |
| >— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути |
| јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се |
| ружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се м |
| је да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњи |
| ићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца |
| <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} К |
| равља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који |
| му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<foreign xml:lang="CU"> --> |
| писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и |
| својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека |
| и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке |
| рушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прил |
| е познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су |
| многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, оп |
| е стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота |
| свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило. |
| е толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за |
| вић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</ |
| то изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки |
| milestone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај |
| Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар з |
| ога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза |
| ружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана |
| зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет |
| .{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, |
| ај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише |
| ај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb |
| рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Вели |
| т у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вр |
| је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том дома |
| ви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и |
| Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} |
| он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи сле |
| донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, |
| е гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се сл |
| Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, п |
| p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у |
| до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гос |
| p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и |
| сташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се |
| е дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач |
| е дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21 |
| а говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Бо |
| колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и пече |
| ветога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и го |
| вори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; д |
| из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт п |
| дом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, |
| е јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хт |
| крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у |
| е посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и д |
| ар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је |
| > са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са |
| окривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму мал |
| ш извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, |
| лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом |
| нез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу |
| ачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би |
| упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.< |
| тле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то |
| а домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с ко |
| у, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе |
| нога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики ор |
| ви гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се доне |
| стави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> |
| с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кука |
| кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасе |
| S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Камен |
| се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме б |
| куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак пос |
| ом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својо |
| рне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пут |
| 3, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на |
| тро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу м |
| очекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се |
| е на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су зва |
| ује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен и |
| је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака |
| target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично ус |
| одијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а |
| веће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубаре |
| ! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Срби |
| свечани ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Муте |
| тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађ |
| RP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изи |
| S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с |
| о из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза |
| ен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ г |
| чевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамед |
| Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тоб |
| ја сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве |
| e unit="line" /> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике |
| ро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на ор |
| воримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових н |
| о то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и |
| ма места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Еф |
| а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ |
| ије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кне |
| , и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради ш |
| беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n=" |
| цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он с |
| а је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да |
| села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ |
| то за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова |
| ви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и н |
| пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас да |
| аћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршит |
| вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам м |
| .</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> |
| ај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованч |
| н, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за слав |
| ; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> |
| ле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџан |
| .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— |
| </p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мор |
| ичешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Г |
| овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете л |
| апетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Хр |
| него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана по |
| особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Тур |
| остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовн |
| и дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му |
| ки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Иб |
| и ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње реч |
| /p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера |
| око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба |
| Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућ |
| е преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цар |
| Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српск |
| пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да п |
| а се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ћ |
| овао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кне |
| им „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" |
| етцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти посла |
| леницима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Поп |
| ти, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорил |
| них и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а |
| је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролев |
| до у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сад |
| чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— П |
| од Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од љу |
| а много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са |
| приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од и |
| </p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска |
| и Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, |
| ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсиј |
| вно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> |
| ка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с л |
| n="iii" /> <div type="liminal"> <p> <hi>Драги пријатељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Веч |
| i>У Загребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном пи |
| раћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим цр |
| а свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, |
| , наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постај |
| нез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи сп |
| ти: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат |
| ашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: неш |
| p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расп |
| роговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман |
| гога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосник |
| н на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам |
| е тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target |
| у се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref targ |
| p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n |
| мози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, |
| амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крсти |
| е никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и поглед |
| ра, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква |
| друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче с |
| м својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и |
| , или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— М |
| них који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незад |
| шице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који м |
| Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ</p> <p>1879</p> </div> <pb n="i" /> |
| рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— |
| а је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народ |
| ви, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде |
| : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ла |
| говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слуша |
| Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите |
| заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати г |
| 18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске |
| ј се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде ма |
| ичких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправљ |
| шића <ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, пола |
| ти доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за |
| hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{ |
| врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, |
| не и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); тур |
| По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи |
| је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, |
| и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Б |
| оњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p |
| што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу: |
| n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жеда |
| <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на нов |
| ија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из т |
| и Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а зад |
| ићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првим |
| р немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милун |
| ази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џ |
| а.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; тре |
| ело Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадб |
| еколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За |
| ста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао |
| <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо |
| стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели |
| вши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез М |
| и!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свет |
| (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <p |
| Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даље |
| уји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слуш |
| се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кав |
| Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о |
| пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук |
| шака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назв |
| ледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Мили |
| доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века |
| је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину са |
| {S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Б |
| у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и |
| је седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка |
| к.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава |
| еликих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; |
| ођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених |
| их јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био |
| и, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо пра |
| суда !</p> <milestone unit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем б |
| сле се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{ |
| и орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за св |
| ило у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио о |
| е су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све о |
| ејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца пр |
| људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></q |
| ври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То бе |
| тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играј |
| н, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно с |
| виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на дру |
| другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, |
| тво; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовањ |
| hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> |
| све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана д |
| >Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима |
| оме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калау |
| е, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</ |
| српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, |
| о слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се п |
| н преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, |
| и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз зат |
| > <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им |
| песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Ту |
| врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране |
| <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p |
| а!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу |
| м ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} |
| и слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити |
| ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити |
| код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођ |
| можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их ви |
| Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојк |
| Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца |
| а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе кака |
| > <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пуше |
| шу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џе |
| како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не |
| ега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочек |
| би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљу |
| кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, |
| го упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! |
| гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{ |
| ! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" |
| тних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Ма |
| 90_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умож |
| } Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и г |
| S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који с |
| у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не |
| хе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде |
| грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни К |
| љем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бог |
| ању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу |
| еко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово |
| зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За т |
| <milestone unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, |
| и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест |
| з’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</ |
| удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хв |
| ри Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гле |
| } Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , |
| г, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакв |
| које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, |
| честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :< |
| човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужуј |
| ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к |
| ло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очи |
| а ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто |
| ић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N19"> |
| бешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је т |
| било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његов |
| звади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би |
| низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав |
| ад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник |
| ење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чин |
| моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi> |
| таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере д |
| га ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Ја |
| 51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красн |
| име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с ко |
| S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не мог |
| свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпе |
| далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики |
| су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га |
| ост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као |
| може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не беј |
| у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу |
| их у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Т |
| ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив, |
| би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица ст |
| азе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и трећ |
| уднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l |
| је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, |
| ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="line" /> <p> < |
| на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> </p> </div> <pb n="v" /> <div type="l |
| > <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПА |
| битим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</hi> </p> </div> </front> <body> <div type=" |
| ске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван је |
| твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе |
| га, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; |
| !</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="line" /> <pb n= |
| p> <milestone unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво в |
| се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земљ |
| </p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек ка |
| p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће |
| његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му запов |
| при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радо |
| Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p |
| ласти.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни |
| алиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин |
| ш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту |
| b n="i" /> <div type="liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕ |
| о!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цет |
| из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога п |
| чно заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси |
| даје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> |
| сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па дон |
| а Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да к |
| воља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, |
| ну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију |
| ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио п |
| ијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френче |
| то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка |
| пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре с |
| ица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Н |
| о уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; |
| ; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам р |
| и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, бех |
| осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пр |
| иће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без |
| Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S |
| ни звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз т |
| те се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и |
| ? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, |
| босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18 |
| Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се |
| " /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад |
| и читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, уср |
| ш стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пре |
| није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А какв |
| и Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после |
| сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о св |
| а сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после т |
| тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну. |
| азара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Све |
| ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две ж |
| осу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! уп |
| — Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допа |
| од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи у |
| } Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Мил |
| во: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дишери <ref target="#SRP18790_N31 |
| се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мех |
| својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша |
| сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рек |
| е! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву |
| и, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Д |
| илунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје к |
| гоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њи |
| устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, |
| е среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никакви |
| аци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча б |
| несе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву с |
| он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и св |
| е тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрс |
| задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим |
| а ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиром |
| /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити |
| е.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се донос |
| да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, |
| исало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве |
| ило нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо |
| . . .</p> <milestone unit="line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и |
| стику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с |
| одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особи |
| но што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега саст |
| P18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стреп |
| де.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцим |
| страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по њег |
| е Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p |
| запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслима |
| а говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица |
| >— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирли |
| ме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, |
| би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славск |
| авља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} |
| ћом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, наз |
| гу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> |
| идела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено о |
| а изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Чит |
| ромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> |
| ру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговара |
| ак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушк |
| асть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявл |
| ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И с |
| збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој с |
| ксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !< |
| лице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и |
| осте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајућ |
| брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња чес |
| е ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Мар |
| >— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Прови |
| Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Периш |
| види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један члан |
| !“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева |
| може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако |
| .{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и св |
| дравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Кру |
| да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p |
| у науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milestone unit="line" /> <p>Желећи св |
| а његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцим |
| ике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће |
| помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно ш |
| су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим пр |
| рејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.< |
| и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави |
| старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе |
| илана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за |
| живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем жив |
| а правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, |
| еме ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао |
| <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске си |
| и, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно з |
| све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунча |
| преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастреба |
| о: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</ |
| м приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност |
| икну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: нијед |
| и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помил |
| Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: св |
| напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава |
| ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху с |
| line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марк |
| "> <note xml:id="SRP18790_N1">Иди брзо, жури се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо |
| закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах изва |
| , него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да х |
| ни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђ |
| на, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи с |
| рирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и |
| ушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, за поједене цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер трг |
| ода Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостив |
| ре докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, |
| ројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле |
| тола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</ |
| уј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиј |
| <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девој |
| те.</note> <note xml:id="SRP18790_N30"> За Бога, Господару!</note> <note xml:id="SRP18790_N31"> |
| и састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из |
| он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и роди |
| начај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb |
| спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружава |
| могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибира |
| бина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што |
| агати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Е |
| /> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и |
| По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, маш |
| у и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и |
| небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав жи |
| спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, ре |
| би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> |
| а: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар ча |
| у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних |
| жја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружа |
| јко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> |
| е, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а |
| видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отои |
| Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> |
| ше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође д |
| , као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ћ |
| и трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је |
| > <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; ви |
| им и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети П |
| е молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудот |
| вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марк |
| а и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се |
| .{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p> |
| p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, преша |
| </p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о |
| сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Г |
| емо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту |
| густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман- |
| ече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дише |
| богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вел |
| благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се на |
| атко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{ |
| <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћ |
| јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#SRP18790_N34" |
| -оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега |
| д не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; |
| говори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb |
| Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диж |
| а и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никакв |
| у силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напре |
| угу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће |
| напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба |
| их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени она |
| јне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком бо |
| рене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то |
| вама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се сву |
| hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бе |
| преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео з |
| ејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> < |
| штоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели љ |
| Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре |
| > <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше ос |
| а рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај |
| Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да о |
| одине да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату |
| двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из |
| једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога дво |
| богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути до |
| кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи в |
| овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не |
| ма никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозг |
| за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и |
| бољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какв |
| су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френче |
| лепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— О |
| је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци. |
| итати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, п |
| ела Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на н |
| аког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, д |
| реме близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети! |
| најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрај |
| ца, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служ |
| n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те пога |
| осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе д |
| вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките |
| го се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Ту |
| много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да ст |
| се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајеча |
| би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> |
| узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> |
| вши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p |
| у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад о |
| сти два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози |
| теле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо |
| Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и |
| >— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имен |
| исле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светог |
| <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> |
| мет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад |
| ну у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто |
| од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи м |
| у да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, |
| свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, |
| рцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> бил |
| а, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!- |
| дликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место |
| ..</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од |
| устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} |
| ко одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам к |
| :</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајк |
| > <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да по |
| блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађе |
| а-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опре |
| у донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од о |
| а.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али |
| <p>Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За |
| ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по |
| једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на ком |
| у коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>ве |
| i> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнада |
| вима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (ср |
| ојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi> |
| i>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама |
| >За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>З |
| који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима |
| и се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дван |
| ло док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , и |
| у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> < |
| о Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели |
| ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити |
| какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> |
| оваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.< |
| , непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада св |
| личан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турст |
| омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p |
| анча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је |
| е срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, |
| јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога |
| гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S |
| и, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви м |
| > <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! |
| сле тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозг |
| које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне |
| волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа |
| </hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо н |
| "> <pb n="102" /> <head>IX</head> <head>ЗАВРШЕТАК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола |
| ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <milestone unit="line" /> <p>Ако чи |
| вши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послу |
| S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чека |
| аци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око глав |
| ао на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном ц |
| ма; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приром |
| овог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> |
| /p> <milestone unit="line" /> <p> <hi>У Загребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p |
| ти ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити г |
| ; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо ру |
| и у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеш |
| илош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице |
| ављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка |
| е свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу св |
| већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац В |
| с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у нов |
| дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сре |
| /p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</ |
| да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му |
| ретке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколик |
| ило одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и |
| ако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу н |
| ....</p> <milestone unit="line" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело се |
| !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин с |
| ољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још поз |
| и кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће |
| ни сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош н |
| у разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ћ |
| Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву |
| м се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега |
| Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, зна |
| оиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се |
| књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, |
| п се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, |
| ез курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му закл |
| "> <pb n="29" /> <head>III</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !< |
| оносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и |
| S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p |
| l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити |
| жава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала |
| поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се к |
| и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>К |
| у „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Сам |
| оша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" |
| бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала |
| ожемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; ј |
| оги из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: м |
| па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила и |
| и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особ |
| Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метну |
| улу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то |
| поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај послед |
| p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши |
| д сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у |
| понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му иско |
| едок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790_N3 |
| окида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао пам |
| ија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на ок |
| силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" /> <p>Не потрај |
| у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него сви |
| од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац ! |
| нежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за к |
| им-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока |
| рај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Несто |
| чно спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p> |
| рскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуг |
| дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако б |
| викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! |
| е две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијиц |
| адну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више |
| чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше |
| уге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедај |
| преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усу |
| С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да ка |
| у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише |
| нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одгово |
| ила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S |
| отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највиш |
| Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну на |
| евићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући |
| а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — ни |
| седи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Ј |
| из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и |
| и Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радој |
| е чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, К |
| Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, |
| е душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш |
| виједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо ам |
| ога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, |
| ља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p |
| ећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића |
| не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, |
| аха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу м |
| те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{ |
| /p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, |
| но, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како |
| ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Бож |
| хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{ |
| да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— |
| ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији |
| ари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туг |
| аланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати к |
| сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} |
| ма!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лу |
| nit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> < |
| бијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака с |
| ао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></ |
| устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гла |
| а , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кне |
| сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато |
| ма нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мо |
| том знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> |
| луга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свије |
| их приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа |
| ици, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, |
| , али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас б |
| м себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Госп |
| буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови |
| уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ниш |
| е који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, |
| иџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>К |
| а по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно раз |
| д тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На њ |
| ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај |
| мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; |
| оследњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Исп |
| ких дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз ко |
| градским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} |
| напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} |
| на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после ка |
| /p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућут |
| 8"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id= |
| , окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— М |
| ну и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући |
| раве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад |
| и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста к |
| беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после М |
| нио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазаре |
| ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље до |
| "62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове нар |
| ећа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом ба |
| hi><ref target="#SRP18790_N32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна није |
| ди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека |
| је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После |
| ="#SRP18790_N35" /></p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред |
| ођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </ |
| Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже |
| <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја ч |
| /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а |
| /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! с |
| ало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара |
| скога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не |
| ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="103" /> <p> |
| вале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се тре |
| > <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита ш |
| његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских ду |
| гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, св |
| бугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одг |
| се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то гов |
| не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} З |
| каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучи |
| да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на вес |
| и од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном |
| i> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљ |
| <head>ПРЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, |
| ац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> < |
| тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да |
| и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреб |
| аћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерни |
| еби с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је |
| па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између |
| с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</ |
| ан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Град |
| а: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели на |
| ју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне |
| а је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгоре |
| кој цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија |
| звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле |
| кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале. |
| ? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> |
| ер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана сл |
| е су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису позн |
| о чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији |
| Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип |
| е! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на |
| аса од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату т |
| на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџа |
| тите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Равани |
| ожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио д |
| 8790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад го |
| а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — |
| па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође в |
| Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље |
| е, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} |
| ла она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била |
| да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче рас |
| 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас |
| уку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Сле |
| преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да |
| >Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у ов |
| ранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре она |
| , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка ум |
| умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топо |
| р, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта |
| ар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено |
| здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових |
| рећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</ |
| ана, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свака |
| p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остат |
| поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости п |
| , па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у |
| ла!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арс |
| вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштова |
| рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он |
| многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веко |
| зме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за си |
| комь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да пока |
| и <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад |
| ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p> |
| .</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с |
| евац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је м |
| l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу |
| „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Вук Кара |
| ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, бо |
| време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, к |
| несу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </qu |
| то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код |
| о Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> |
| ижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и |
| и орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновн |
| у једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и к |
| Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> < |
| : мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош |
| е ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> |
| не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а |
| а даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" /> <pb n="68" /> <p>К |
| ваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанск |
| а свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l> |
| ило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> |
| истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Ту |
| и ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога з |
| м: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе исп |
| олази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" |
| и новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једин |
| >Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше в |
| ветаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд |
| а врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крст |
| ваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то |
| и.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гос |
| тише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а нек |
| тке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit="li |
| име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не |
| а у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="# |
| ! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не мо |
| м жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог |
| пријатељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разас |
| у велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi><ref target="#SRP18790_N32" />, знак захвално |
| Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ру |
| ему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви |
| Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чибу |
| дећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говор |
| љевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Ла |
| х окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Как |
| у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да |
| и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин и |
| ле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> |
| у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоуми |
| готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Зн |
| рац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! узд |
| <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да каже |
| азати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>См |
| и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, к |
| преко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и уб |
| адски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожур |
| злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је |
| недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад ог |
| ам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царе |
| не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, посл |
| срећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> |
| и се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, |
| , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у је |
| има:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обес |
| и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће ст |
| о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: к |
| , сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сиш |
| а, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али |
| ачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <m |
| оји је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, мој |
| а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало на |
| ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши св |
| ој трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоуми |
| њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице |
| би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , к |
| м, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро с |
| шан</hi><ref target="#SRP18790_N32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна |
| амо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они к |
| ле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Тур |
| <note xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни знак, орден</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N33"> Ч |
| i>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне к |
| јан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зл |
| iminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВ |
| о ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: |
| род.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке |
| > <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , у |
| вори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се |
| — Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за в |
| м зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: |
| болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да ста |
| тесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако т |
| дали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? |
| ова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији |
| су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се так |
| e> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="l |
| удо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{ |
| паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурче |
| ве казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — |
| очку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче при |
| као......</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледа |
| /p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и ука |
| оја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави т |
| ote xml:id="SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SR |
| унко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народ |
| .</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје |
| икнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је |
| еве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један |
| од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила |
| ја и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада |
| р,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније су |
| 0_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP18790_N18"> Реч |
| ошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви с |
| >— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче |
| !..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати |
| ојском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кн |
| и да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви |
| b n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташни |
| паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега м |
| ма.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него |
| пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли |
| сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне |
| е близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!... |
| било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се ка |
| ива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају |
| ега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l |
| вати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је |
| свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исук |
| брни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паш |
| во на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S |
| арија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише с |
| а; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, |
| ли буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске |
| тварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да |
| оји беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем |
| о, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb |
| се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага! |
| Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једно |
| ао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особ |
| е лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, ма |
| ом присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије жи |
| ња</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што |
| Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мус |
| чека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p |
| >, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пеш |
| јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини |
| од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, з |
| на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <h |
| ушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да по |
| и свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь насто |
| има сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после |
| и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрет |
| вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрез |
| који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, м |
| наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те к |
| од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> |
| .{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На лев |
| а, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђа |
| ежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диван |
| еднога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики |
| опачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах ок |
| Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit=" |
| седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити |
| имо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Ма |
| опадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар ви |
| е онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо |
| ма, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Не |
| b n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; |
| ћи од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да п |
| овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом |
| о из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па б |
| из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Вели |
| н упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p |
| За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој дивана |
| се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, п |
| м, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе наро |
| p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и дан |
| ила ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи |
| оспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није |
| псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју к |
| а потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној стран |
| p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у |
| ин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. |
| <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l |
| прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни на |
| нда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо ов |
| прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , |
| , из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi |
| калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p |
| а, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Т |
| шанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, |
| е, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих б |
| жње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се |
| пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто |
| рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже |
| други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћи |
| Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, до |
| ени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку |
| прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у ру |
| у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, са |
| ма погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се н |
| " /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3 |
| војом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Мила |
| ико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Д |
| ове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених |
| послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезени |
| одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кад |
| и на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста См |
| о амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крс |
| на.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим гл |
| пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> < |
| ду Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да |
| јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да |
| о за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућ |
| ду Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози |
| духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунаш |
| еница из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— |
| да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Мил |
| >Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем |
| ле по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и |
| секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпу |
| и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају д |
| ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , |
| и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" |
| осле оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити св |
| адије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што траж |
| едећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што к |
| i> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком |
| командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана |
| Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} |
| еђу онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Јед |
| ренчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака |
| што пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На трац |
| знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја |
| много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, |
| ћи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи |
| .{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови |
| зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, |
| у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на гл |
| де да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра д |
| ренчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пуше |
| Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за |
| ео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — н |
| ованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ртијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле |
| е брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и а |
| , пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што |
| рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> |
| /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у св |
| ће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, к |
| уте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p |
| е неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумс |
| данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Б |
| Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, ц |
| ажа.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по |
| вољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предав |
| /l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref targ |
| ј високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} |
| i>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>ч |
| hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакш |
| е се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место о |
| сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с ј |
| ми лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, |
| ки, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме ка |
| ој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и прит |
| горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се з |
| оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војско |
| немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толик |
| осподе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све г |
| <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за нек |
| дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! |
| /p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То |
| } Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виног |
| p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин |
| ворише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част |
| немо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала с |
| и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> |
| ји је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и о |
| и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти. |
| људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребају |
| скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и пита |
| физа: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" |
| ужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља д |
| тах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљ |
| кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семен |
| ну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повућ |
| део дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у св |
| ок су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конако |
| з , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Мар |
| Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! на |
| пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још п |
| гртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Мари |
| 6" /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купит |
| е пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: је |
| вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p> |
| <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те |
| о за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми по |
| гаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи: |
| лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Дв |
| с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било |
| и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <mile |
| ица наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој К |
| да с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} |
| месаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или д |
| у сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упу |
| рај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику |
| боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> кома |
| target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваљ |
| се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! и |
| књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на |
| госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се |
| , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он |
| одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за |
| ија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и |
| А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p |
| > <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло памета |
| ињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци о |
| “, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p |
| године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брат |
| крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френче |
| авно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситн |
| како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте м |
| ре, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јасниј |
| чно јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} |
| да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово |
| Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гл |
| воју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се ода |
| кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага б |
| </p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом с |
| љке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну |
| ди икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку кој |
| чин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јо |
| ук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, |
| пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да ра |
| :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, |
| /p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећ |
| е и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, |
| мише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говоре |
| оже наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово П |
| ико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <qu |
| кашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не |
| буњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— |
| ратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше |
| је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године |
| ></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</ |
| а уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосуш |
| а совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а |
| видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји чо |
| чкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су |
| ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморн |
| ипале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче |
| почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догн |
| нчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду ку |
| орумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевц |
| асе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу т |
| грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у свако |
| <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Запо |
| едач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— |
| можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку ко |
| вој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе |
| шапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} |
| ти како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да |
| пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване ко |
| орећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка! |
| таници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже бољ |
| лије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез прод |
| рим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде прав |
| ом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, |
| } Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата М |
| Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) |
| бреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред |
| не :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останет |
| постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље |
| ке.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе |
| наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрад |
| рема својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчеви |
| агли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, пр |
| учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone un |
| чу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, |
| чу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам ш |
| сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S |
| арија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из |
| не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу с |
| ој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској по |
| чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који мо |
| p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно |
| а, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се мог |
| са, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради д |
| </p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њ |
| л! саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљ |
| аул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су |
| ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 1 |
| своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.< |
| боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у св |
| грају њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако упле |
| у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петриј |
| ом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери |
| hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме |
| Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Ми |
| пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слуш |
| а момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге ис |
| лиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се исп |
| их се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од |
| /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Су |
| ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p> |
| најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чув |
| г плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), к |
| зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапур |
| што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави а |
| је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушева |
| а сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{ |
| Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао |
| S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су с |
| м муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описи |
| прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пу |
| Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако го |
| у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на р |
| назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и пос |
| и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p |
| роз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у |
| одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећ |
| тинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него ј |
| е од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" |
| /hi> </p> <p xml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и |
| власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обя |
| пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасо |
| Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говор |
| ође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, ко |
| да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — |
| >— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече ком |
| суђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућива |
| ачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref ta |
| која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни мла |
| желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виногради |
| ити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње р |
| на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло |
| и жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља По |
| акво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући |
| рко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још |
| ца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога пригова |
| већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан м |
| на „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> |
| ладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за к |
| } Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше н |
| осну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на |
| рећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичн |
| једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један ис |
| о на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, |
| Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком |
| p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, |
| би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе |
| а требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уре |
| на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, |
| одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Как |
| — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука ( |
| се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим днев |
| слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} |
| ча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо |
| зе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници и |
| нда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте |
| е , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до |
| ако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда п |
| а ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref |
| а је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори |
| клија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отвореног |
| е слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...< |
| n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесм |
| ревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скор |
| е се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци |
| крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По не |
| нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној |
| е чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама |
| p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две |
| што је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчев |
| <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуд |
| јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужан |
| оци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а С |
| на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском. |
| ред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми |
| овој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве |
| <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="line" /> <pb n="57" |
| јодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{ |
| Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да ско |
| е истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, |
| о је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Ша |
| оклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад д |
| азгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну |
| тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не |
| не, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на |
| нча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели |
| славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, жи |
| Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је си |
| , иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало |
| ати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић и |
| сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје з |
| е она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи б |
| та накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, чес |
| по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> |
| м за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један |
| ђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану |
| с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>О |
| но преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастре |
| /hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>М |
| и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте |
| i>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> |
| тали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви сти |
| а и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихо |
| p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју |
| се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-С |
| дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме |
| ешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима |
| без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му за |
| > <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светит |
| па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} На |
| ћа двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ |
| латки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара |
| спођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд п |
| запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад кол |
| то, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедај |
| ом месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на |
| аничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> < |
| ден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта л |
| е до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле г |
| S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабо |
| /p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па с |
| Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Го |
| ко знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци т |
| 90_C1"> <pb n="1" /> <head> <hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></ |
| ront> <div type="titlepage"> <p>ЈУРМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</ |
| г уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну м |
| — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопак |
| срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео! |
| з тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже |
| славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало |
| цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њи |
| ске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{ |
| ушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је |
| ан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле бех |
| озбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима кој |
| шна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили А |
| вако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Бож |
| арија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беш |
| ми! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за |
| алост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново ста |
| е!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да с |
| гу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто пи |
| браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и о |
| на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох |
| и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан с |
| и, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван |
| } Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест |
| свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и пос |
| колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и |
| ојицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој |
| д суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадн |
| ајвише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао с |
| х прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала |
| њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положи |
| <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с је |
| дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Са |
| ражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се коме |
| сет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива |
| ма једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога д |
| дужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помага |
| и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се |
| па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l |
| ед знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</ |
| е сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А с |
| енчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој п |
| овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен сво |
| зити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени |
| а.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, |
| завши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> |
| амо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добр |
| или су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.< |
| <ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! . |
| ија <ref target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и р |
| о кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово: |
| ванча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује г |
| незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.< |
| Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</ |
| јну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се м |
| ре и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има |
| право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало |
| ше, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790 |
| паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Ма |
| ко одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одв |
| ор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете посло |
| p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div t |
| ова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он |
| амигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разгов |
| је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу |
| /p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињств |
| су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога |
| та, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Беогр |
| лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} |
| су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чи |
| сто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте с |
| ике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове ре |
| о , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:< |
| аших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бав |
| не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно |
| е пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ћ |
| алазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и тр |
| ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђ |
| ставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <h |
| ији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве |
| ој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, п |
| разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле... |
| и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље об |
| та му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује |
| епо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако |
| поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> |
| противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напред |
| да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно |
| авом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Бе |
| one unit="line" /> <p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости ко |
| ваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад с |
| х људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин м |
| <ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољ |
| магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним |
| јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и |
| ђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци |
| во богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути |
| ко год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади св |
| данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, |
| Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кн |
| свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде |
| даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињ |
| е кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи |
| на од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити сво |
| драви се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври. |
| ли на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелид |
| Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али о |
| екипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти дана |
| и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто прав |
| управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „бо |
| сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони з |
| вамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> |
| т ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако |
| ј кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих |
| у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изве |
| искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многог |
| но не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни см |
| у причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих |
| букоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вуч |
| се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Свето |
| доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увра |
| узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштр |
| оју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако |
| читеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамн |
| гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p |
| али дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Ту |
| вих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="1 |
| закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не гов |
| 4" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви же |
| о год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом |
| лошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога |
| бегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој душ |
| е примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезариј |
| проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је мил |
| ћи у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, г |
| е чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај бла |
| ба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после |
| it="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> |
| руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гла |
| кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и к |
| ви је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" |
| мах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> н |
| буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом оби |
| никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и |
| угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Нас |
| и данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа с |
| рно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику сва |
| ара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете с |
| и беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не |
| мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо |
| . .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да ура |
| одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинил |
| колико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не в |
| рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а |
| ме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње сво |
| те сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> |
| пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, |
| и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n |
| о зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Мо |
| из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S |
| Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лаз |
| ама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!.. |
| ић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђ |
| Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На |
| вљајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота д |
| оте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творит |
| капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Ада |
| лико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гура |
| а и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешениј |
| ак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега |
| вари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</ |
| дем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од бес |
| шим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“< |
| ђе време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="c |
| ) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља ! |
| тичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике држа |
| ду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и |
| м слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе |
| а!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! |
| се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без ку |
| ити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су мо |
| у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и заб |
| а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху зем |
| , назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њ |
| ога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} М |
| о име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече |
| где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које |
| ке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола |
| га чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила |
| о чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога |
| ој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target=" |
| е, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини |
| <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што о |
| оду Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас греш |
| руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе |
| се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засиј |
| Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше |
| рио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако |
| удро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не |
| то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на ус |
| и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се |
| изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица |
| пца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лиц |
| ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> < |
| а му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! |
| ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год у |
| х , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хај |
| с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше знач |
| и из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свеча |
| ве је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="line" /> |
| као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, |
| даром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својт |
| оци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца не |
| те у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Пе |
| асилије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{ |
| оји држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Св |
| S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чи |
| енчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Насто |
| цу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га |
| <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S |
| жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова |
| огао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунц |
| оже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише кола |
| оже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n=" |
| ама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај |
| ву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и ум |
| почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице на |
| ду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском п |
| покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, |
| да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на уст |
| кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> < |
| петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се п |
| с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из велик |
| Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јес |
| /hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и |
| осле тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњи |
| добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке |
| пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене с |
| е задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћ |
| p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симп |
| о и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни |
| сподар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи д |
| могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој |
| ч петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> |
| воличан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу тур |
| ла Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њег |
| е ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху |
| а ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или |
| ца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради |
| .{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највиш |
| и!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројиц |
| ања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле м |
| олазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> |
| ири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога |
| тог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Дов |
| <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP18790_N35" |
| , хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учи |
| акве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годо |
| ови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, сагра |
| е округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, на |
| ко му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устал |
| е обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се д |
| Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> |
| ито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и |
| једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осм |
| ај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на |
| ски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивн |
| !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста кој |
| и!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци |
| е, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и |
| од Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу прв |
| војака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је ок |
| зо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме |
| птати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од |
| њем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да |
| Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чув |
| ign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <mil |
| Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слу |
| ђемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно |
| >— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, |
| на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то |
| оји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Ту |
| знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усуд |
| од очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говор |
| <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, |
| смо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидови |
| вао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите |
| p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И по |
| опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата св |
| Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очиј |
| гала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-А |
| њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Марији |
| езати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колач |
| женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель |
| омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, |
| ати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последњ |
| е:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне |
| те, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</ |
| род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаш |
| Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га |
| и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери |
| земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капу |
| божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице на |
| _N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју л |
| опове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лаза |
| ји узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, |
| ег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>А |
| {S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref t |
| ко дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу с |
| /p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних |
| јку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их |
| турчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга |
| > <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <miles |
| 0_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером |
| сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема |
| доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко нео |
| вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цари |
| уприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бе |
| ци из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од |
| ирину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" / |
| стојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима о |
| и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и пр |
| Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напо |
| Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обич |
| ине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине |
| ци друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осу |
| спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кад |
| гледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је |
| ауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедни |
| ама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасн |
| чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето с |
| а.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље |
| међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће изва |
| се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божи |
| них имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко |
| e> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из |
| вијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших |
| ло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Раз |
| Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{ |
| учашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Г |
| наје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао |
| а спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у |
| ешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду пр |
| тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи ни |
| овру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добр |
| а, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој |
| , радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски тр |
| ј дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако |
| ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњ |
| не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из |
| 90_N35" /></p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очи |
| ник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они |
| е да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећ |
| Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кр |
| дну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред |
| благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (т |
| на већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Ни |
| Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, до |
| Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певач |
| > <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради |
| > <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум под |
| /l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грло |
| l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље |
| uote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quo |
| !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quot |
| > <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити ца |
| </l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши п |
| дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> |
| f target="#SRP18790_N34" /> </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што до |
| помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи п |
| као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије |
| 0_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је |
| ени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, ув |
| рсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави кола |
| је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој не |
| је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан |
| о , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} |
| имо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петра |
| 790_N31" /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он |
| недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник те |
| ше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом |
| >— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; |
| ef target="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави |
| јемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: |
| а варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци |
| p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају |
| ути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Мит |
| служавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним |
| ле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и к |
| p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим |
| жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета |
| <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момк |
| ао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковић |
| а с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>М |
| ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се |
| зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , к |
| рже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору прет |
| на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји он |
| есуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младоже |
| а се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.< |
| се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав< |
| их струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:< |
| четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено х |
| зареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са свој |
| није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са зн |
| у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Г |
| ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и з |
| нковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi |
| урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живанов |
| предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, |
| ? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> |
| к се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајућ |
| SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit |
| градски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> < |
| а сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi> |
| ’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га пог |
| госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи |
| е, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се. |
| ибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахн |
| ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук |
| си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обу |
| , вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси |
| p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милун |
| ам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде |
| де к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском! |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18790_N1">Иди брзо, жури се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Д |
| мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром |
| у се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стоја |
| } Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, |
| датле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њ |
| вона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у с |
| да за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турс |
| одару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> < |
| оказују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> |
| оји иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далб |
| и да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> |
| рака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.< |
| тал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их о |
| дморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} |
| маћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</ |
| тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од |
| показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, о |
| разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на |
| то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Т |
| оже поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi> |
| Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</ |
| hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; |
| стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изаш |
| и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетки |
| , из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тра |
| , тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто годи |
| бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалнос |
| у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаш |
| ку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину присту |
| " /> Кнеза <hi>Демира</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усна |
| раљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим |
| у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца |
| овић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јо |
| бом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi |
| а</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Го |
| hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном |
| Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Је |
| Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у З |
| >— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив А |
| Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све |
| деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p |
| новића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим с |
| е било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, изврши |
| ничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, ње |
| зломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из д |
| о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине |
| јте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити н |
| ила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила |
| су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l |
| џија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш с |
| не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу |
| спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је диво |
| амен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту |
| ?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је ка |
| ли не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна ка |
| те ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! |
| здражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невесели |
| и пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, за поједене |
| другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном п |
| ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао |
| Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је |
| Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> < |
| > <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепа |
| ка дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да |
| <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у свој |
| многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им |
| Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега |
| ојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од нек |
| ..</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће |
| /p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на |
| ного а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Сим |
| незу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на |
| од „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може пом |
| е!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнеже |
| <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кн |
| ше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref t |
| лека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини |
| ућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и к |
| ах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло |
| ао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Ус |
| l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва и |
| з му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Бе |
| .{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А |
| Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и ду |
| ше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да |
| <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека в |
| поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу |
| кила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гл |
| кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја |
| допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му реч |
| Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он |
| да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, ч |
| ко !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, |
| ама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> |
| арим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} |
| би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милун |
| еки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Паш |
| м је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народ |
| д однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд о |
| речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече: |
| ру бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично |
| то нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по |
| а, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секре |
| <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта |
| м је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите |
| овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили |
| те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусе |
| ади ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; |
| <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мен |
| аро време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли |
| раго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем |
| јући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пр |
| Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког кала |
| су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</ |
| за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су |
| Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињућ |
| умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија п |
| је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <mileston |
| моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси ра |
| .</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше |
| тпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему |
| неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је |
| буде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit="li |
| да гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је з |
| </p> <milestone unit="line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава ми |
| рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паме |
| ilestone unit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мал |
| , и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће нај |
| долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" |
| ј правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од |
| , Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} |
| е баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зач |
| арода!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, баци |
| де: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а кр |
| } Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са сви |
| о „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, |
| или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнут |
| уке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи |
| с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n= |
| благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумн |
| наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успоко |
| n>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <miles |
| ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Миле |
| ца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће |
| ићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милет |
| RP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <no |
| а нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћ |
| во добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су |
| те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни |
| ају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њ |
| е!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова |
| неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људ |
| Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељ |
| образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Прев |
| ехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а |
| се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, |
| d>ЗАКЛЕТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l> |
| емо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , н |
| пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборави |
| е не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушко |
| d> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,< |
| ; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не |
| у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да |
| м, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право |
| оде помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже |
| ви нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l> |
| асан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичн |
| мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се буд |
| га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-то |
| !“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојк |
| ари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо |
| али се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној п |
| их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p |
| неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— По |
| е кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људ |
| ли потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref targ |
| unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина |
| драве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањ |
| овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију |
| својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја |
| ош не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N29" |
| они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко |
| и кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балкан |
| {S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они |
| ам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се М |
| би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у че |
| е то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи |
| hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиг |
| {S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких |
| а од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{ |
| мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, н |
| оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" |
| у из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем в |
| на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак з |
| ек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове црк |
| ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија р |
| аша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја |
| ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да |
| читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уве |
| ођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target= |
| р, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омак |
| , а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{ |
| речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-хаир-олсун !<ref target="#SRP18790_N5" /> |
| и), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмен |
| , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинам |
| а гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од сво |
| који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој ч |
| p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или в |
| их људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, и |
| ају <pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне |
| приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње |
| у на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да го |
| м особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели |
| српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке б |
| то би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје |
| кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што |
| де год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> |
| S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо ко |
| им они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоњ |
| на; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, |
| аја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене |
| кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, |
| амахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !. |
| ндрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Ва |
| да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се |
| во редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чуп |
| се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош је |
| у кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу |
| "1" /> <head> <hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I< |
| Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже |
| , неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на тр |
| поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књ |
| роји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко |
| ма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевић |
| м кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Све |
| обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема поша |
| манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек |
| он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било |
| донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би до |
| чи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се вид |
| ошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , до |
| алканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је б |
| "titlepage"> <p>ЈУРМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОС |
| тивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, |
| свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често ко |
| а као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небр |
| и људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После |
| е смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман |
| ироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> < |
| исав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који до |
| погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор дов |
| , и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} |
| Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те не |
| шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молит |
| им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него |
| жу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће син |
| ова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша |
| онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} С |
| белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну по |
| х старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају |
| орега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> ка |
| стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком |
| злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога |
| > <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како |
| нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман |
| >Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их с |
| тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле |
| су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву |
| ли чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах |
| напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне |
| ем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, |
| ежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у С |
| > <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њи |
| слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само град |
| е, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете |
| еког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке |
| дну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу пр |
| међ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова |
| мь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь |
| „Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се вес |
| планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> |
| право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> |
| и, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас |
| его ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том ра |
| вори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ов |
| и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољ |
| е Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни посл |
| дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 |
| надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако |
| ао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с |
| На северној страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} |
| љни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласн |
| својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} |
| е говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек к |
| трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и |
| где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прили |
| , надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они |
| ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, |
| </p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и н |
| S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} Т |
| лавом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад од |
| е човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко п |
| ше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме влад |
| арка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target=" |
| — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче и |
| ти далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осм |
| уш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{ |
| ам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад |
| зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, и |
| спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба |
| ang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женском |
| е што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери |
| гу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: |
| p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђо |
| l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога |
| та казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада м |
| Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет |
| /p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху |
| p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њихово |
| тољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путници |
| обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девој |
| ан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у |
| је се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, |
| на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И |
| своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> |
| у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док |
| омка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Го |
| и и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Бо |
| 2" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> |
| аха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref targ |
| сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су км |
| ине 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, |
| колаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на ч |
| о за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Ми |
| НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и |
| но име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркн |
| здрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу |
| ="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</h |
| lestone unit="line" /> <p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младост |
| но звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (П |
| /p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично зва |
| закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p> |
| има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима |
| е ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује т |
| га најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он |
| дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , п |
| У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србиј |
| то правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} М |
| оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а да |
| бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или |
| ед кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуб |
| много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к П |
| !{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Тат |
| :</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Н |
| јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l |
| тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи н |
| н није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, по |
| /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауз |
| i> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту |
| ји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по т |
| лашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p> |
| ан, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили |
| да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко нас |
| и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Раскл |
| ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош |
| S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније од |
| а Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, с |
| угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — ниј |
| унису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p> |
| е ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех |
| /hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и |
| тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно ста |
| рцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете о |
| p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и м |
| свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући |
| b n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на |
| оре: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су мог |
| наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#S |
| жало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учин |
| ји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милун |
| ne" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, |
| , 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Фр |
| и, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје п |
| с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Он |
| n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито вера |
| <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџи |
| је било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту |
| које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде г |
| А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо |
| ху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо з |
| Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и моти |
| толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> < |
| оњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p |
| ескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче неб |
| рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само д |
| ма човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, |
| удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагат |
| да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>П |
| арени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, |
| p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у ов |
| чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију |
| се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути |
| а их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> |
| „Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Мил |
| ајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће |
| p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, |
| арод одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу |
| ратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван |
| /p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и |
| <ref target="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но |
| их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говел |
| е турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} |
| , што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им |
| ека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас |
| >, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трго |
| а прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те |
| имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена |
| сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи |
| — И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за пл |
| су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за |
| Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ови |
| лепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се |
| дно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њ |
| i>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурко |
| од коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевц |
| оње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крет |
| су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу п |
| коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, п |
| пе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим ср |
| .</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеи |
| е ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — С |
| бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник. |
| граду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђа |
| атерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} |
| т пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рек |
| и, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него |
| } Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз З |
| , нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на најв |
| ="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казив |
| са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, |
| и им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није м |
| еобична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> ( |
| рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! це |
| нин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге в |
| ји је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викн |
| о велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <mile |
| илунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и |
| на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немо |
| свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледа |
| станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?< |
| за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста |
| акрдија !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у |
| , да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, в |
| ако се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше |
| у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у |
| ко ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијес |
| по, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе |
| аље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суљ |
| де је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћута |
| -Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три г |
| , онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немо |
| почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — са |
| ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по |
| ога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> < |
| и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђ |
| ка да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са |
| емире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдј |
| ао и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и |
| кле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, |
| ака блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мора |
| е за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му |
| изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути н |
| и церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — |
| ване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села |
| ј који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез сво |
| а по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; |
| quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на но |
| ош из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никакв |
| рочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити |
| ли хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! р |
| <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја |
| ето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која |
| га?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом |
| су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве в |
| дмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p |
| више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак кој |
| бији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести. |
| pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да ос |
| гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио |
| он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или |
| уд.</note> <note xml:id="SRP18790_N22"> Јагње моје!</note> <note xml:id="SRP18790_N23"> Да одви |
| арија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкињ |
| и.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона с |
| уше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних с |
| е гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окр |
| и — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве ут |
| ...</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</ |
| /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Ј |
| опа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, глед |
| радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне ср |
| 0" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка г |
| и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке |
| <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то |
| /hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и |
| о је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ |
| аш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у м |
| че Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Ст |
| мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> < |
| траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, за пој |
| i> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> ( |
| упна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> |
| нашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Бож |
| уку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи |
| ате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба |
| Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло |
| њега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додај |
| рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па |
| шаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> <l>...{S |
| ш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било пои |
| а Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> |
| ма најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли стар |
| и: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а |
| нчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин ј |
| е гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника моз |
| а ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље к |
| ика који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похит |
| се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и |
| p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе |
| нча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује гос |
| ега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} |
| и у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, увед |
| лача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости |
| тигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је пр |
| свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прих |
| а, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јо |
| ајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга че |
| .{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком |
| и,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе има |
| тан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и с |
| рими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћиц |
| уче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро |
| ти.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек до |
| им гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ћ |
| обичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi |
| .{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји < |
| ија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајућ |
| ици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <p |
| сти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега и |
| .{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћ |
| /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, пос |
| ете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни вид |
| а шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мисл |
| а коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима |
| >Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море, |
| умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је |
| оброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив |
| еће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест |
| ’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају би |
| , па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило |
| ак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>бог |
| дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друг |
| Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читао |
| ива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни от |
| уги <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има |
| о било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши пи |
| а себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила |
| лаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма |
| није...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас ни |
| а та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа уз |
| ! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рук |
| рило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може |
| ир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, |
| верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <mileston |
| топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилаз |
| к не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у |
| говор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете по |
| и својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, се |
| јући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голу |
| b n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о велико |
| ну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље |
| ђу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише |
| ром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милис |
| је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ет |
| измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна |
| Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не нос |
| Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поре |
| ст ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуг |
| них; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, |
| ди, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као |
| говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе! |
| е; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала |
| посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у в |
| дарисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује |
| p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришап |
| вду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе |
| о дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му г |
| небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају приб |
| итом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (с |
| .{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кро |
| кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Мил |
| кве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти |
| а је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!... |
| шају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви |
| ке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; п |
| па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи |
| оје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већ |
| /note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угодно Богу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо |
| ве, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што г |
| евина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини |
| и су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> |
| а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сво |
| гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили |
| та.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козам |
| жене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n |
| </hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петро |
| негињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она к |
| ље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из |
| и Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сирот |
| а своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике |
| авка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па |
| знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! |
| тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ |
| још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. |
| долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сам |
| > <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <di |
| Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у се |
| која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла п |
| </p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља |
| рску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>На |
| пита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Госп |
| ји око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — |
| сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Г |
| д ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па ме |
| обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вел |
| а некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p |
| камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни |
| боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, |
| отом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим ј |
| , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> ка |
| етнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као |
| p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви ка |
| ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — д |
| За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{ |
| озгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} |
| сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе |
| ити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и |
| Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> |
| гови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци |
| меја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде |
| ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза |
| јапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ... |
| се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљеса |
| n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се С |
| етронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — |
| Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губ |
| је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала поп |
| p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло уч |
| } Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду св |
| лим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али |
| говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нови |
| а намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај раз |
| же ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, уза |
| ијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш ' |
| мље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло ј |
| лџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама подни |
| ве.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива |
| и, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . |
| е кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на |
| " /> <!-- </foreign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза |
| /note> <note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад Позориште.</note> <note xml:id="SRP18790_N30"> З |
| ду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита |
| жи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>В |
| ек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="3 |
| ла је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се м |
| ог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојк |
| чне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у |
| та: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра |
| > <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не мо |
| а првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: |
| Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и је |
| лука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радос |
| на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>П |
| Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хл |
| рагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То ј |
| Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не |
| стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баб |
| њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца |
| Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи пос |
| > <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и те |
| које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом |
| из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаж |
| оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има п |
| врши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окрен |
| ..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињ |
| !</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио |
| /p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмиц |
| ољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је |
| д попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност п |
| оћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S |
| српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напред |
| ли јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећ |
| х пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је |
| царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Ко |
| а кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева к |
| устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео ч |
| ена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану |
| ије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, п |
| емају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote |
| ијешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> |
| , ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје рук |
| да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумном |
| око уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово бог |
| ! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у |
| </p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе |
| х ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p |
| .{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— С |
| ан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку о |
| то , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S |
| или бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захва |
| аши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :< |
| ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио ј |
| м прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, |
| еце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на н |
| ознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише |
| као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и з |
| е сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од |
| Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им |
| чи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и шт |
| </p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n= |
| ришић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или к |
| конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недале |
| ="SRP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> |
| <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нек |
| ли сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум ! |
| и Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шум |
| e> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који |
| отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопа |
| тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! за |
| ране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и вес |
| му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради |
| оже изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са с |
| смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— |
| нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо |
| , вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста |
| е то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пр |
| ога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корил |
| ао две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројн |
| мео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман нас |
| да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва |
| што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и с |
| то и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога ша |
| p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да |
| и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је |
| гу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном дух |
| е , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p> |
| > <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Ов |
| био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз |
| а умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не мо |
| и с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у други |
| унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ с |
| је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп ч |
| за Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Мило |
| њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трго |
| етом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати |
| head> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p |
| еба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео |
| /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још |
| ава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство |
| љава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> < |
| јка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div |
| је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Ал |
| му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него чита |
| а со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Б |
| а пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет ј |
| то се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли н |
| N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се ве |
| маћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је о |
| е, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћу |
| су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго |
| сеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати ж |
| ег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, |
| ва и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно ста |
| ав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> |
| а Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањс |
| а, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио о |
| читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако веч |
| S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту |
| помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, з |
| оспоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зе |
| га су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита прво |
| о дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ћ |
| се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у в |
| е мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, мах |
| а.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку свој |
| у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство М |
| зиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске |
| </p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; |
| ада, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сес |
| јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се гово |
| рваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађар |
| ини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман. |
| ци у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да прич |
| акав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се с |
| а, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у непр |
| Циганима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њен |
| друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} За |
| аве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак п |
| асота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Бе |
| S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта |
| Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад та |
| из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Пала |
| <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик |
| и издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> < |
| <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша |
| оле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела |
| олази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак... |
| ој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук |
| p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, вид |
| буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема |
| смо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га з |
| ног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи м |
| е боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не |
| да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — де |
| купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у св |
| пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџ |
| е су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији< |
| тарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговц |
| кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћ |
| нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, |
| е грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његов |
| а, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мис |
| , да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> |
| другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Б |
| он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне |
| ечи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP1 |
| #SRP18790_N32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све с |
| ом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њен |
| додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прва |
| тече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа |
| је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад с |
| орбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" |
| дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> море р |
| војкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје в |
| p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад бо |
| зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне у |
| <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља вој |
| це, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 |
| — Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним м |
| а та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молит |
| <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref targe |
| махнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у |
| S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом |
| ћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у |
| пкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у |
| по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p |
| ..</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да |
| воје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часим |
| кад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и мног |
| ју, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се |
| народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на веч |
| од има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај |
| им лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса. |
| пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quo |
| горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да б |
| га , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, |
| по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из М |
| чевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд чове |
| забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те љу |
| бро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да |
| има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у |
| у.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптават |
| девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </quo |
| х очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши |
| аље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је |
| > <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гр |
| дао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипл |
| апију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по к |
| маћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити |
| е на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опа |
| ајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Ту |
| f target="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но каж |
| је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела и |
| урски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Ка |
| ена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: < |
| ња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па о |
| од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај на |
| постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој |
| киваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да глед |
| А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни |
| e> <note xml:id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N |
| , у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, |
| а знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о |
| .{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; т |
| Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, ја |
| био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу |
| и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и |
| човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа |
| аша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле |
| и људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољ |
| мед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше как |
| <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учини |
| почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио |
| ворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан |
| во твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих |
| а кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, м |
| е по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, |
| <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шт |
| лана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— |
| ан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S |
| се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кн |
| је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови г |
| у <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечит |
| Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку |
| d> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>ви |
| сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрв |
| кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу. |
| и опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а г |
| о, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чу |
| — Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И посл |
| е сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће р |
| ти татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чино |
| а, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послуша |
| е се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива |
| овић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (к |
| t="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је т |
| Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године |
| >Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...< |
| у.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и др |
| а боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Бож |
| од приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишк |
| оговорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, |
| > нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и К |
| тали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом с |
| олеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану некол |
| ељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у му |
| Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" / |
| луб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} |
| м пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<foreign xml:la |
| нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} |
| д тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ д |
| ече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — |
| ишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p> |
| ТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБОРУ</head> |
| бише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не прође много п |
| /p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832- |
| е сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо |
| своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд! |
| /hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>паша |
| Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, о |
| /quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична ј |
| не људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи |
| лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав |
| или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова с |
| љив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> |
| ваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покро |
| шати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега |
| ко ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја |
| и Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој |
| , цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњи |
| осленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Иб |
| енут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, н |
| не да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Мил |
| е је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он са |
| У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У ј |
| у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком слав |
| Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb |
| ужини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — св |
| трашне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалиш |
| у у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људ |
| е стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..< |
| рема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљ |
| северној страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То |
| о исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва че |
| Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Нек |
| тоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима с |
| и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812 |
| ne" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанин |
| р се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</p> <p> |
| илунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p |
| на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него |
| ез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и |
| ћом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим< |
| Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напи |
| чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па |
| ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи ј |
| ле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, |
| Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунц |
| говори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда |
| довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињ |
| {S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калд |
| ажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мис |
| " /> <pb n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим из |
| ругом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велик |
| ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време |
| је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Фре |
| нач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на р |
| а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а |
| > једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што |
| аћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>кр |
| </p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n |
| доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин- |
| 100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек |
| да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху с |
| променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n= |
| one unit="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кн |
| збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој слу |
| етне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај |
| долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, |
| Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се |
| .{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чем |
| ј се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук |
| гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје ж |
| на не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дуги |
| уј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Велич |
| lestone unit="line" /> <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једног |
| илоша!</p> <milestone unit="line" /> <p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи |
| м су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref targe |
| и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi |
| абора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</ |
| у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На шт |
| ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лаз |
| , а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са своји |
| капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви |
| и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се |
| а места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја |
| зиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад прити |
| е сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар покази |
| арију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мал |
| у мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљ |
| попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака, |
| јама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају |
| е то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изг |
| ам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио |
| ши његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> |
| ири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вук |
| ија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и |
| некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У |
| евићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, е |
| по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извад |
| тарачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> |
| преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја м |
| окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n= |
| ак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би ч |
| о совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , и |
| Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала |
| еса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „ |
| не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али пос |
| уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb |
| ици, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек ј |
| да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији |
| > </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох н |
| мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се о |
| ке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а кам |
| иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb |
| о ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислит |
| он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако |
| ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство |
| /l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља |
| l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, п |
| (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</ |
| ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За је |
| мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса са |
| ом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је ж |
| а име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седе |
| де.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господар |
| и, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво н |
| и.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом |
| евојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте л |
| p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја |
| на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? |
| естити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевић |
| и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и на |
| S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, |
| кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се не |
| је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна |
| ом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p |
| шом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> |
| ла, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих гр |
| ... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега груну |
| овори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га ов |
| Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и з |
| е сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Дим |
| } Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из К |
| најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и |
| вих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{ |
| , божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац |
| ге госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да |
| На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да и |
| .{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71 |
| !...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само |
| па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одг |
| > <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји? |
| о тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арб |
| једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Царев |
| ити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људ |
| бре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца |
| позната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их п |
| угој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкол |
| i><ref target="#SRP18790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p> |
| Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на сл |
| место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше |
| тео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</ |
| с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти с |
| све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега позн |
| је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и кој |
| и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова |
| рати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану |
| ећ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан мом |
| арија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да крас |
| ди дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обред |
| не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила дос |
| тмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" |
| смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> |
| Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</ |
| а је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ |
| ка је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен |
| /p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде |
| прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} |
| да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи |
| p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са ж |
| се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико |
| p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја р |
| бук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— К |
| ића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман к |
| унко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, |
| pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јокси |
| — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> < |
| о биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и неш |
| оксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од |
| Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да уго |
| учић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим го |
| жаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет с |
| } Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије |
| раћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да на |
| ажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим ра |
| у се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p> |
| на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p> |
| хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни |
| оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<foreign xm |
| е целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <mil |
| на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од к |
| "line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе с |
| ихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најм |
| о уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својо |
| <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Ст |
| сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у си |
| ри људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја |
| ељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте |
| аија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког |
| ићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака. |
| ти наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момк |
| е бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравков |
| обре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а |
| лу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два мл |
| ћ</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јован |
| а је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, п |
| еним гласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ |
| ца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi> |
| ку у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је бил |
| е , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, помен |
| {S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много заз |
| У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!< |
| кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трго |
| м на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то с |
| , говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час не |
| је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља |
| а рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, г |
| го што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешк |
| ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на са |
| ="SRP18790_C1"> <pb n="1" /> <head> <hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕД |
| о Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</ |
| <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. . |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ЈУРМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБ |
| их страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаш |
| „Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p |
| невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу < |
| ote xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека ј |
| </p> <milestone unit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју пл |
| ва означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приб |
| огласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</ |
| /p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S |
| Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаи |
| <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и у |
| ратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук |
| {S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место п |
| а, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му |
| .</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешног |
| ими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line" /> <p>После молитве, |
| ме, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} |
| ла на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све |
| и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегов |
| вим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се |
| и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиш |
| че:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пи |
| ти оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема |
| ших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагује |
| пусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега |
| им.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим |
| озговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смот |
| Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, к |
| обројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове |
| к без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и ви |
| им својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи нога |
| Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи беогр |
| рије, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, беја |
| народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на |
| не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Гото |
| намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима: |
| i> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнез |
| де момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те |
| мије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 |
| е чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара |
| , у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле |
| га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> < |
| hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах |
| ужише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, вик |
| која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цр |
| а од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l |
| без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Моз |
| о трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници п |
| „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p |
| он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџ |
| а.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Нео |
| еобична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обичн |
| киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, об |
| ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1 |
| ана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креве |
| ..</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="line" /> <p>У задушни |
| д седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> |
| хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Види |
| слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има пр |
| кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>К |
| На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворн |
| енима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За ти |
| чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зар |
| чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџ |
| ане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је |
| ку , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златни |
| и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> |
| индерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је о |
| тима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, |
| оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако ти |
| /p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад го |
| астави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или |
| а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кн |
| />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше ча |
| реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, |
| уља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суљ |
| ти, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођац |
| S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина |
| салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и стр |
| ути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте |
| S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да |
| пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо шт |
| ом, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, |
| -Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> < |
| ти довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај ко |
| госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јова |
| рака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Но |
| <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Д |
| исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у крат |
| да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место кле |
| о гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема чо |
| .{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И |
| примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да на |
| нице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ва |
| , нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, |
| им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напиш |
| ати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татари |
| торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цва |
| ји су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:< |
| едели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљан |
| вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Тур |
| је да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје |
| све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађ |
| оћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допад |
| јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро |
| </p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> |
| онећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари |
| три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb |
| >— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да од |
| -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру ниј |
| сад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> |
| насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека |
| од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од К |
| бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опе |
| терати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може устави |
| ђе време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и |
| ако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у |
| рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза |
| ста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њи |
| то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слуш |
| је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је св |
| в зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! |
| од једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече: |
| о села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели |
| Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну п |
| ући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, |
| </p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S |
| <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва |
| имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и осве |
| p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодин |
| ого пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И |
| Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуш |
| и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и в |
| цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није |
| време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! а |
| с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Ја |
| ао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка нео |
| упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— |
| p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>Н |
| за: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" / |
| и су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p |
| p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао |
| мо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну к |
| Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне |
| поти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која |
| ко ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> < |
| та, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затека |
| довољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнеги |
| ицу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав |
| е, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> < |
| гових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљ |
| у продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да о |
| врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина |
| ам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милан |
| l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да п |
| <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији м |
| која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, царигра |
| душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње |
| е их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељ |
| <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је п |
| > <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p |
| > <p> <hi>Драги пријатељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштамп |
| зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће |
| устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, по |
| е то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе |
| јести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и |
| Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчеви |
| џан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре |
| , а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну |
| ко наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; н |
| и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој |
| n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: |
| "43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— |
| е, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје дру |
| Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</ |
| осте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се по |
| етне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>До |
| N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; |
| усејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, |
| те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим к |
| ди себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстим |
| мољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па ока |
| капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу |
| Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> |
| : </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' т |
| </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и |
| отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, дока |
| ом, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, прикла |
| ах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, н |
| , и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо град |
| оба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, |
| Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико д |
| се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла |
| Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има |
| у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и |
| ати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— |
| а драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад ус |
| — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите |
| доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се |
| синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вра |
| ко, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по г |
| и Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Ле |
| у плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и м |
| ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле |
| мадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> н |
| посличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им |
| ароду.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} |
| овемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јав |
| свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је бољ |
| прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на |
| о куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро |
| ли-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих о |
| по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се т |
| <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још ја |
| рване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : |
| ошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је к |
| о њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на |
| > <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да с |
| ожем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да к |
| ејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потур |
| сејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољо |
| оменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</ |
| ку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како |
| сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашо |
| прича што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код С |
| се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан поја |
| се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу |
| ету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром |
| мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати и |
| а тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали |
| а, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, уд |
| ропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу |
| вога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n |
| лико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако бр |
| ако су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују до |
| омљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она |
| цније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни |
| Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад |
| села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиром |
| свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе ко |
| зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до |
| у бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смеј |
| винама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> |
| одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, ал |
| ове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milest |
| од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не |
| д-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на |
| ним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита |
| начкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски |
| Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља? |
| носио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је |
| е <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан |
| Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се С |
| хо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да |
| еки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брат |
| ужио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче |
| акву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лаг |
| могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> |
| попадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> < |
| и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и д |
| да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, в |
| једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Ос |
| довољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> |
| екој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за |
| се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царств |
| му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши |
| -Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> |
| да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после п |
| Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турк |
| е својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље |
| и њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је н |
| ивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живо |
| и, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Ма |
| ја има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранкови |
| p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p |
| нка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њим |
| Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на обр |
| пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'ва |
| мане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, |
| о из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одме |
| узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околин |
| ј диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз та |
| } Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с то |
| е кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче |
| га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то |
| а буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку |
| у нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> < |
| ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгу |
| ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - прир |
| еда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не |
| мо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатс |
| а и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и св |
| ач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Ту |
| а — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он и |
| /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако |
| преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј! |
| ој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> < |
| ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили |
| а се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезн |
| то штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић ч |
| , рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Св |
| p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо |
| вана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између пр |
| упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на |
| у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако краса |
| Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа |
| Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговц |
| едном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, |
| ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни п |
| поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се |
| а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се |
| само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укра |
| х опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, |
| i>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка |
| мах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да |
| еки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му ј |
| >— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не м |
| <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</ |
| ара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекн |
| >За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови) |
| куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</ |
| а се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с нек |
| ћа.</note> <note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ког се узјахује.</note> <note xml:id="SRP18790_ |
| овима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви |
| ој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из ок |
| њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </ |
| било сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних сел |
| .{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; |
| а и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наме |
| аставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP |
| огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Д |
| ти Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је |
| и и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле |
| било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p |
| .</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Госпо |
| огу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пилав, дете!</note> <note xml:id="SRP18790_N8"> Ку |
| а су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу. |
| не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи т |
| говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам б |
| и, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се сме |
| а соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С то |
| долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи ма |
| ...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју |
| рић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — про |
| S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се |
| ли труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, |
| е овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! л |
| етнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је |
| среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте! |
| <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... |
| рњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби он |
| штајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах |
| црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? у |
| ју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах п |
| e> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушај |
| услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећа |
| у овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик з |
| м ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће т |
| — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ов |
| овика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој ку |
| да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пиј |
| е <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-М |
| Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чуве |
| оживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тр |
| ке граматике.</p> <p xml:lang="CU">Уста као......</p> <p xml:lang="CU">Бркови као......</p> <p |
| нути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који и |
| живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била |
| ="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сва |
| слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити: |
| ињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која |
| но сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{ |
| И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target=" |
| довно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S |
| ежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да |
| та.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="7 |
| лију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи |
| !{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми |
| ико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече ј |
| ло није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабор |
| не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи |
| дно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето у |
| не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика о |
| и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше |
| нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо |
| а као......</p> <p xml:lang="CU">Бркови као......</p> <p xml:lang="CU">Нос као......</p> <p xml |
| ри.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га |
| и се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи |
| из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о ов |
| што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук ца |
| идети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <qu |
| евањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја. |
| до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} |
| ар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; ча |
| дио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити |
| оваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни |
| отив силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" /> <p>Не по |
| родног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султ |
| а, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском |
| у да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких бр |
| ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео К |
| имо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Го |
| ле!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је ту |
| кови као......</p> <p xml:lang="CU">Нос као......</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али |
| епац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , и |
| спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Док |
| ам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни |
| у изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им |
| пљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнут |
| ар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви |
| ти не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у сва |
| сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p |
| ица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p> |
| е напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо нап |
| <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо |
| мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</h |
| да , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви с |
| ости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамња |
| рквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку мо |
| рстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је н |
| /p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза |
| улинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l> |
| Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био кр |
| ђанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком ха |
| овек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и п |
| се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у к |
| ан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi> |
| стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И н |
| и оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друшт |
| ..</p> <milestone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини |
| CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске гр |
| оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио т |
| го Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{ |
| бито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али |
| и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле ко |
| нака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пре |
| збегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тије |
| државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Миле |
| ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> |
| тељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо |
| следньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и |
| шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> |
| код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У |
| хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} |
| , и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који б |
| едно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа |
| ад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио: |
| >Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, |
| е ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на |
| Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, |
| ћи тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери и |
| што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> |
| Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Добросел |
| p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад |
| >— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити з |
| , нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам |
| ајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> |
| им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, бо |
| нскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель се |
| да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће |
| док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, сев |
| јке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет он |
| а мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi> |
| <note xml:id="SRP18790_N33"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојсије, |
| <note xml:id="SRP18790_N19"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N20"> Купатило. |
| што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на |
| лије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спад |
| е Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша б |
| н, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један н |
| увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Сед |
| стане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко |
| северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра |
| домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за |
| ром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта |
| ладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час сти |
| е?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише: |
| писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Р |
| ића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суру |
| оњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне |
| ранце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава) |
| где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борав |
| ); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвен |
| лу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Мило |
| каквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се сме |
| чких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да |
| е кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје ч |
| p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а г |
| а који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са |
| ене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: |
| . <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с к |
| ужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни м |
| две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и |
| крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не заг |
| estone unit="line" /> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , в |
| >Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" |
| <milestone unit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина ког |
| да од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар да |
| уча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавш |
| Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у |
| сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му |
| ауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Б |
| ави као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, п |
| удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казат |
| то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми с |
| ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учов |
| ео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! р |
| кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом о |
| комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или сво |
| ворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад |
| тин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и д |
| Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце на |
| ј приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> < |
| Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрма |
| врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> |
| љан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња с |
| е и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они с |
| вони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угле |
| ре ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек |
| вније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb |
| се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јач |
| n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад |
| пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чар |
| p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target= |
| лико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не вол |
| езу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</ |
| апе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут! |
| <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -< |
| а лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омлади |
| ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и стави |
| шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби тол |
| unit="line" /> <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога влада |
| /p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и |
| ом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не бу |
| и разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, ка |
| ре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p |
| мо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и |
| зда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За вр |
| C5"> <pb n="48" /> <head>V</head> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>ко |
| аља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али |
| аху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди д |
| слао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима |
| ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi> |
| љиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуково |
| ињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза <hi>Демира</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} |
| ривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту пр |
| граду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле |
| а се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола |
| равље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туци |
| астави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са |
| вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду |
| поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до |
| лбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха. |
| прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div |
| а беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окиће |
| лија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти ода |
| ишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="line" /> <p>Једном п |
| <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Ту |
| нала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време би |
| ња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкам |
| кој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зиша |
| буче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{ |
| Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разл |
| hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p |
| варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо |
| ешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и |
| етар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Г |
| а изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијиц |
| вцем. <pb n="60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији п |
| да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То |
| , ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му ј |
| lestone unit="line" /> <pb n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарск |
| а?!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по им |
| > <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојсије, књ.{S} V, маза VI, 18.</note> <note xml:id="SRP18790_N3 |
| > <note xml:id="SRP18790_N35"> Мојсије, књ.{S} V, глава IX, 1—4.</note> <note xml:id="SRP18790_ |
| о је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки |
| е Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика |
| ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на ц |
| викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l |
| егово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија< |
| их догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови па |
| у, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, |
| оду Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво у |
| јав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла учен |
| о вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и учени |
| ше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година ре |
| ви патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом |
| ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb |
| све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по |
| ваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему |
| же; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши |
| едној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те дво |
| би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу |
| сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори П |
| /p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим ору |
| и госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на |
| ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Тура |
| м у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намиг |
| шчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке п |
| граде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref |
| кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита п |
| Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, н |
| гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Пом |
| свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790 |
| ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су т |
| а се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни му |
| а и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и кр |
| head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца пород |
| ограда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше |
| год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом м |
| e> <note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ког се узјахује.</note> <note xml:id="SRP18790_N16"> Ку |
| и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Т |
| Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио |
| не, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Ми |
| га псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин свету |
| нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевић |
| ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Ми |
| е познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је |
| и јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако |
| ли други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И |
| во зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељ |
| > <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . |
| м да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Оног |
| а кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" |
| гаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати |
| ув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из |
| приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве д |
| — Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље јед |
| ..</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb |
| прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојк |
| шу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици |
| а).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Ве |
| у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, м |
| <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к |
| ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Н |
| се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако гово |
| вори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да |
| <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући |
| лунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони з |
| ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и у |
| азапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагод |
| весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама... |
| Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:l |
| оворило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко с |
| ори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ |
| ml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и жен |
| овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина прат |
| упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а он |
| а ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам приј |
| ија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено т |
| >— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта |
| желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други |
| а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад |
| рци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом не |
| у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа |
| p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> < |
| ај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај |
| каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том |
| која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> < |
| аже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострв |
| /l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зу |
| се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима с |
| > пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> |
| м хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба |
| ска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби с |
| по беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Св |
| {S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb |
| ху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана каз |
| Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да |
| а доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад с |
| l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједо |
| и листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Мож |
| осите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мис |
| кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из |
| предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим д |
| е које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло, |
| емља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зград |
| и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и уздани |
| осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, ве |
| о Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију |
| еће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то |
| звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговач |
| ела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку |
| рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хај |
| у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, |
| ml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP1 |
| угих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло пр |
| з <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле виј |
| Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чис |
| брни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>ј |
| еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од |
| смехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану |
| одару!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, об |
| морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску с |
| својим спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у |
| нци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>пре |
| слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете |
| луј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклони |
| овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваћ |
| иви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи м |
| лија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, п |
| који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте |
| уке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови |
| " /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући |
| крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Бу |
| лтанатом <ref target="#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га |
| најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Пра |
| p> </quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори о |
| твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога |
| седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи ка |
| ала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан |
| и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p |
| пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Сто |
| екад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ |
| зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.< |
| су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику д |
| , и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, тр |
| надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Вр |
| езнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се св |
| ко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, мо |
| апретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српск |
| <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсн |
| аре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, и |
| ну и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се л |
| залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који |
| му, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај при |
| в</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они |
| е, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: |
| .</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{ |
| е пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, |
| отке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Ч |
| !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притво |
| је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и одн |
| ига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на н |
| едошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежа |
| нко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац пр |
| особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остр |
| Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши г |
| ом су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може до |
| и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених љ |
| Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како |
| мпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда пој |
| јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред |
| гнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад х |
| му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, ре |
| ојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше |
| ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Мо |
| е да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" |
| турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он |
| већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада |
| брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу бр |
| репреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - |
| ао заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су изми |
| , да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Ве |
| о неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на К |
| м, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зн |
| ман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке св |
| вду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и дом |
| хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ ! |
| у ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву св |
| прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и зап |
| у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевин |
| да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина |
| јих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доис |
| сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, по |
| еограда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:< |
| вој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (кр |
| не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} |
| кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— |
| описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срес |
| hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi> |
| ead> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још твора |
| аде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Дан |
| ку књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народн |
| ност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, |
| онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, |
| омилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће |
| миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{ |
| >, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше |
| ђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Са |
| ђе, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто с |
| ротивника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, пор |
| , стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обе |
| о и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не |
| рах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љето |
| нија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадрани |
| н ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, ве |
| ак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше ка |
| тере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на |
| И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..< |
| p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и |
| рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје з |
| би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који |
| к босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, кри |
| {S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашин |
| румом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, |
| оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понав |
| ого више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : |
| >Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју к |
| мци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, |
| е ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френче |
| ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу |
| све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе |
| >, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пруж |
| смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећ |
| ему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га б |
| оле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос |
| </p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише пол |
| је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" / |
| ћи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико |
| а чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> < |
| > <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! |
| помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— |
| <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одгово |
| томе Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе п |
| малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, |
| } И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих |
| чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече |
| ="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз |
| ња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четир |
| а крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица с |
| аки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да кола |
| >— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> |
| маћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се |
| д наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише о |
| Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и дв |
| дној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>там |
| наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац |
| , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, по |
| ојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </quote> |
| <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></ |
| сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> < |
| згубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркв |
| ој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло |
| песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жа |
| е:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа |
| Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да се |
| исмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово чет |
| нини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна |
| хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Мил |
| чевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођ |
| вати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме |
| ток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она зло |
| задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се |
| S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па |
| (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни |
| <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њи |
| hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јо |
| вирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина н |
| у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао |
| амештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који ш |
| ресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то пре |
| е коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где пра |
| дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И д |
| да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден приј |
| поједене цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз |
| по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете |
| } За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни п |
| га и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и к |
| пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Че |
| оши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} |
| лост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Фр |
| плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> |
| рлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Си |
| тељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Ф |
| изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде |
| Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма |
| из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим к |
| и на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му |
| л <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се оби |
| за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равниц |
| полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на |
| о ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се |
| ilestone unit="line" /> <p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на кра |
| завши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају |
| свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а |
| су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар- |
| ало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n= |
| недељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једн |
| у.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљуса |
| врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{ |
| утарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику |
| новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојкови |
| и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, |
| Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одго |
| попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се |
| мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у |
| ну допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и пр |
| едаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погл |
| ју</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, |
| готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегињ |
| Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би бил |
| ну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини тол |
| , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к с |
| и катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари доб |
| и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, нат |
| ту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Н |
| руга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, |
| рена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, ко |
| у <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi |
| упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а |
| риестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз |
| и);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>к |
| алкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p> |
| вим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi |
| држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi> |
| га Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још |
| је Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже д |
| <milestone unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чис |
| >То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши |
| е су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане с |
| <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да с |
| бљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> |
| веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, |
| псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p |
| а огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Мил |
| где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изн |
| за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се пога |
| ринским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке гла |
| рбијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на л |
| :</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, |
| рци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по на |
| ! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n= |
| његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средње |
| ага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да ид |
| S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> |
| жаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима |
| угога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасо |
| егу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвиш |
| ш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ва |
| е :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нек |
| ијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давид |
| к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точ |
| це звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од дан |
| шкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га |
| arget="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачниц |
| исао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> </body> <back> <div type="notes"> |
| данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживат |
| е овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи |
| ега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помо |
| анка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се |
| мо о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи мор |
| сталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћин |
| сец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> |
| ају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље |
| село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне |
| да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на тефе |
| мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о |
| данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, |
| мин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилу |
| о не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све |
| ги! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој ку |
| све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако |
| става, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико, |
| ђу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— |
| ути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора уст |
| и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигош |
| иза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких виноград |
| език лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге |
| уд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прек |
| ином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била |
| ије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да н |
| И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војева |
| ао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!... |
| чно је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву |
| има !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом |
| ногога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у |
| веним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште сти |
| ад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто з |
| ео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="line" /> <p |
| а, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плаках |
| get="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну по |
| рскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курб |
| погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људ |
| , браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни с |
| кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у |
| луб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отп |
| сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја |
| м да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом У |
| , из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi |
| {S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; са |
| Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога на |
| или Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свет |
| ише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак |
| е, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> |
| идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем |
| ога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала д |
| ће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имат |
| обу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати |
| ила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград |
| таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи пи |
| клопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве кул |
| ргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тог |
| о.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању |
| ајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Муста |
| у, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да поглед |
| пише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне пос |
| 9 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној вел |
| форми, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина пра |
| лаве и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!< |
| и гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Госп |
| b n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </ |
| јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<re |
| али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где |
| <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви дом |
| оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи |
| пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Сто |
| <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Ј |
| за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућан |
| <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, |
| књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше |
| l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покај |
| а четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на |
| После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше оста |
| ти.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени з |
| речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се св |
| смо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и по |
| n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Бож |
| Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" / |
| м светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, |
| е Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи ново |
| оје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече К |
| > <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лаз |
| и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони |
| муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, |
| и поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="3 |
| " /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, п |
| ест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридес |
| ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било с |
| се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Буна се |
| е сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— |
| д њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на врат |
| у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грц |
| и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да |
| , гургусовачки, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били јед |
| у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући |
| ошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Субо |
| нчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осм |
| , и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — |
| речити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста |
| оји су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој варо |
| орице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове вин |
| Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77 |
| e> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, крас |
| една случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодаб |
| епеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, ви |
| иде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар |
| и пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p> |
| ва је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежев |
| ој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао бат |
| ете!</note> <note xml:id="SRP18790_N8"> Кувар.</note> <note xml:id="SRP18790_N9"> Божја воља.</ |
| елико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни |
| осле како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво |
| .{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сест |
| ом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у с |
| Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао ј |
| се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли пр |
| је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Камени |
| е прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> |
| нака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве ко |
| је.</note> <note xml:id="SRP18790_N16"> Кујну.</note> <note xml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Ру |
| /p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи с |
| не што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l |
| мо један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да да |
| дан камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, |
| ницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> <p>П |
| се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На |
| лана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све |
| ођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</ |
| ово викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> |
| е очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда |
| Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старији |
| врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а к |
| е мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line" /> <p>У време Ђако |
| у га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека |
| а како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови |
| е владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени до |
| њу, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владат |
| каква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и м |
| т, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> |
| p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом сре |
| се!</note> <note xml:id="SRP18790_N20"> Купатило.</note> <note xml:id="SRP18790_N21"> Турски су |
| новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, |
| хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше |
| едан се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах |
| S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ ј |
| > <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се ма |
| е била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме З |
| е војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали нов |
| ко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} |
| од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудит |
| {S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгов |
| а стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа |
| “</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> |
| и подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова |
| пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла |
| омагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, |
| тавити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све б |
| говарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на јед |
| да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p |
| е је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} |
| ад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и |
| p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта |
| рима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Ср |
| 8790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit="li |
| шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људ |
| иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> |
| ку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разго |
| није време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „ |
| ама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господа |
| нчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчуп |
| а вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; ал |
| } Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доно |
| </p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни д |
| обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <h |
| пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одис |
| ари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајат |
| е право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоб |
| А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone u |
| предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другог |
| <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му |
| есте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> < |
| и с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и |
| су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском пр |
| ања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, ни |
| жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Мариј |
| 90_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су в |
| и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало пече |
| е човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име |
| : — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јок |
| помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву |
| Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овак |
| за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами |
| ним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На |
| зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref |
| > <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће |
| и беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противре |
| овој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Ср |
| его <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако |
| њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p> |
| S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже! |
| ну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— |
| ни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} |
| /p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мал |
| пет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, |
| ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На |
| вао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да з |
| > <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p> |
| и си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме |
| ли невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан |
| селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на н |
| послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај |
| о да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек бе |
| зареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло чес |
| је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје де |
| тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, п |
| гдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северн |
| некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају в |
| шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве |
| девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабор |
| ао ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су поз |
| у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бр |
| S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро пос |
| а Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има |
| у о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref |
| S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха |
| ке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш |
| зара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послуша |
| , дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за мн |
| ио што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi> |
| Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у |
| ЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу гр |
| .</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да ниј |
| га сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архиманд |
| мише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десн |
| је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци |
| епца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село |
| p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је |
| p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагује |
| негиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мар |
| а већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спре |
| у !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих |
| сници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају моли |
| растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је |
| Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она |
| буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи |
| нука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села М |
| ју.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <h |
| ве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне н |
| и двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека ста |
| на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чи |
| ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле |
| а.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза |
| вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али ме |
| је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један ма |
| а му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан |
| празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о |
| очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње |
| ка стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— |
| го тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних стру |
| сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу |
| уга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар с |
| сле по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S |
| чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш про |
| чина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <p |
| ихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , |
| pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог див |
| ана, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа как |
| ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном прев |
| којако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, к |
| ас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каж |
| м децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</ |
| бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би и |
| т и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива и |
| а је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устан |
| и се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> |
| ују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="li |
| </head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога |
| !</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачк |
| поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Мил |
| смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим |
| — Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене с |
| планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на |
| едах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који |
| ево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јасниј |
| , трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP |
| ога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p |
| зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежев |
| о ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе |
| ноге ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> |
| оселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, |
| трљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољ |
| божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Рома |
| ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе |
| војим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Б |
| рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже |
| гу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита |
| Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </ |
| ћи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене |
| ук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то |
| p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p |
| Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за |
| оискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево об |
| гадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу |
| ста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа |
| по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не |
| оже се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљењ |
| ило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у |
| .{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушев |
| гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке подниј |
| бро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је |
| пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„О |
| пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p> |
| <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми гр |
| ј цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Ро |
| се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царств |
| он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем |
| е народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Х |
| ше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у теб |
| сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служ |
| е узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем народу).{S} Турско |
| икаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем |
| /quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <qu |
| /p> <pb n="103" /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <qu |
| о тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, |
| аци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја |
| икаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никак |
| дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди |
| к средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често |
| Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах |
| нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n=" |
| ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и |
| е светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком |
| стајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Го |
| т познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, м |
| та девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, у |
| 790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истр |
| ога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако тв |
| ає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный опись:</p> <milestone unit="line" /> <p xml:lang |
| Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi> |
| амо се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>М |
| потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и п |
| ад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко |
| вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и заст |
| же к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стреља |
| Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Тек што |
| го ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <r |
| што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће |
| се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна |
| оћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавн |
| и не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p |
| казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, |
| Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крме |
| ош то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ |
| е доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном |
| днекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окат |
| се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би |
| Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите н |
| н, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико |
| тим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> < |
| ушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} З |
| оће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше |
| о да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови |
| , а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, |
| би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> < |
| ?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да о |
| слио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада ме |
| ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би в |
| иљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам п |
| мњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, |
| и пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах |
| да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ |
| , седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} |
| ом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој |
| "> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP18790_N18"> Реч <hi> |
| нча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Мари |
| сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту |
| а, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опаз |
| ни не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S |
| Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно врем |
| адак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други |
| лико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе |
| p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила ув |
| х стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Е |
| ога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спор |
| што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме |
| коше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и позна |
| етрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} |
| њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, |
| о је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па |
| арода.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p> |
| једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То мо |
| ковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.< |
| /p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одго |
| Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?< |
| ек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне |
| угих година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао |
| nit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп |
| то је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Ми |
| ead>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p |
| колиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не |
| ...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло те |
| о зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: а |
| бао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — |
| а веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремај |
| "#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи |
| !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“< |
| оја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић |
| смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоћ |
| д је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прел |
| {S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшн |
| илунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он беја |
| проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп |
| <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, пад |
| се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни он |
| ових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад |
| их у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више |
| Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добр |
| своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху |
| астира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазе |
| ати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже н |
| ели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и |
| брадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не пос |
| 32, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се мож |
| у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи ми |
| је крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где и |
| у људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем |
| дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па |
| памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и н |
| ти и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињар |
| из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају |
| МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је ј |
| >Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим |
| аша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши |
| b n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџ |
| , пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом в |
| арским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,и |
| е да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, |
| а Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — |
| чке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, |
| лужи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има |
| м колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепот |
| сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у |
| свету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који уда |
| кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад |
| ле су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S |
| а вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што т |
| РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="line" /> <p |
| њу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> </p> </div> <pb n="v" /> <div type |
| </p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТА |
| ја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћи |
| ја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у |
| > <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> |
| > <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> < |
| и овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи |
| мь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Ст |
| би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни |
| манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је |
| магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране |
| Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани |
| ати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , |
| >, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу к |
| На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до |
| ребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не |
| прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од до |
| l:id="SRP18790_N34"> Мојсије, књ.{S} V, маза VI, 18.</note> <note xml:id="SRP18790_N35"> Мојсиј |
| а иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Пр |
| > <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми |
| .</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила с |
| мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство бу |
| нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне |
| За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече д |
| а су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврве |
| бу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје д |
| је, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хо |
| стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним мат |
| ест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, г |
| > и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi |
| а, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пр |
| е и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину |
| поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да |
| /hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога |
| арка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће |
| <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који при |
| променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад К |
| женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на ду |
| </p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди |
| <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овн |
| су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> |
| hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790 |
| {S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi |
| ледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш |
| авицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} |
| у их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 |
| да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} |
| угом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да |
| и Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да |
| ди!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити нашти |
| да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси |
| ко да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Тур |
| вршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узе |
| и у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно |
| ем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сеља |
| ођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођ |
| . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> |
| ванчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збу |
| оји обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он |
| тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Ф |
| одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и |
| ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: |
| Петра.</p> <milestone unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају |
| Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез. |
| лоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару |
| ио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Ту |
| т Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику моћ срп |
| децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту си |
| > <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18 |
| ве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Ром |
| p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква |
| на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако |
| , могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и |
| том, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с |
| : — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се ти |
| то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати |
| Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{ |
| Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили с |
| i> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</ |
| не стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће |
| тво није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркв |
| ко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне вра |
| ако се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се |
| орало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим послениц |
| лове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску сов |
| p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p |
| , ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухва |
| евтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и |
| од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њи |
| ј скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S |
| орави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он |
| дахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир |
| 21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у |
| да звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним ц |
| Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића |
| >2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и |
| а...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав |
| камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цр |
| ег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакв |
| /p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врат |
| има, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у сел |
| <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја мн |
| тадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом с |
| коро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одош |
| че се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> |
| /p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле |
| p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је о |
| шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</ |
| , две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху |
| има и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у с |
| ђу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вреба |
| да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том бес |
| , али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и миш |
| о , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија |
| а се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде вел |
| > <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да б |
| прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита |
| турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</ |
| и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах |
| се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чара |
| овара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> |
| > <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} |
| етронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> |
| њом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком с |
| Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка |
| снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамам |
| неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у |
| епца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да |
| рчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга ор |
| кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: мо |
| им намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаш |
| ани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану стариј |
| па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, од |
| ибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, |
| ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихов |
| ..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта |
| ованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, |
| ји траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n=" |
| шнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелис |
| рцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој го |
| малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и н |
| ком <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, п |
| p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте |
| Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> |
| и своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише п |
| а сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и не |
| !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша |
| /p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> |
| ознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се н |
| згорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишко |
| ко нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки прор |
| не; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозго |
| е из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Ми |
| За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио |
| S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима. |
| редаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и |
| спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу руп |
| рчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у |
| заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша |
| еотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с М |
| S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који |
| а и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мис |
| у која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790_C3 |
| се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од |
| Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познан |
| па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и по |
| је писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, з |
| је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, |
| абору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погле |
| славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, |
| ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крст |
| Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Мил |
| Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека та |
| чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на |
| ближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овак |
| ни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели |
| !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Ми |
| а чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом |
| али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пу |
| ша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone |
| е ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Вла |
| и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до |
| <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика... |
| ому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.. |
| едак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уст |
| p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све го |
| о читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На |
| од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој |
| о лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо р |
| момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутање |
| и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), |
| Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар о |
| } Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на раз |
| ш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — |
| <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови |
| S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде |
| и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од |
| у, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу |
| речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјер |
| Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, |
| небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби пр |
| пи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели |
| ти шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље област |
| аило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крстите |
| ); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господ |
| ву небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе |
| подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не |
| за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви |
| и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и раз |
| свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, н |
| створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти б |
| Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, |
| говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у |
| има :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line |
| p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео |
| ане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Ј |
| и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могл |
| i>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир |
| > <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са ст |
| ковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу как |
| људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, и |
| а и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што |
| абору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опаз |
| калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај ск |
| родом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом |
| <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S |
| е већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват с |
| ав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или д |
| tone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је чо |
| pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> |
| прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља к |
| е погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај |
| он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роман |
| а, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних |
| — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено < |
| из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> ме |
| м</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најл |
| 0 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да |
| неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најб |
| едочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790_N36" />“</p> </ |
| "47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених |
| њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужни |
| н-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму |
| илунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, |
| о Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин |
| носе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref ta |
| „Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су би |
| доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а кам |
| падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој мага |
| исиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у |
| 790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> |
| Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви С |
| и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пант |
| олим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотвор |
| ма се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и |
| го, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навик |
| оти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Пр |
| овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни |
| колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; изва |
| > <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква |
| <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ће |
| е, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити |
| кајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, с |
| , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунч |
| реко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народ |
| p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како |
| рошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа |
| исте, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и убл |
| мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S |
| оћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човек |
| ама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је д |
| p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" / |
| рује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <mi |
| подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња |
| ма од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с јед |
| о овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и |
| једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, |
| ља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-хаир-олсун !<ref target="#SRP187 |
| ан човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ н |
| бо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегн |
| реме лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употр |
| Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је го |
| , али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела |
| разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једн |
| и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад до |
| њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Тро |
| ком ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, о |
| олач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, ами |
| лину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи в |
| урци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити. |
| шању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разгов |
| вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татар |
| њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свог |
| прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} На |
| шчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао |
| <note xml:id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N28" |
| оше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске |
| носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то |
| који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особит |
| аћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како |
| ој страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гр |
| вши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући чест |
| ли народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на ра |
| весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> < |
| > </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Б |
| дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети т |
| резвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме |
| , на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди |
| спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, |
| кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вел |
| лонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Н |
| ше, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни |
| target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље н |
| <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно |
| >, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш пр |
| ној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <h |
| мнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брз |
| чевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p |
| >— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неопи |
| к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси изда |
| га, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наш |
| анчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није |
| ојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, а |
| неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег р |
| ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али |
| траху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођем |
| дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> |
| ориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p |
| етнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако пр |
| ? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове мом |
| драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих с |
| ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" |
| </p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — |
| ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Он |
| ћи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом ста |
| , усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах А |
| же ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву м |
| бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву |
| ки род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај ис |
| ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него запови |
| богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам |
| е можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи |
| вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не |
| сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стој |
| ка:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају |
| га!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите |
| х од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако |
| а се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су |
| Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} С |
| иче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, |
| као, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје |
| у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, забо |
| , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за |
| } Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из к |
| то треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „З |
| аво да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безум |
| о сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пруж |
| нке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри м |
| рећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми |
| гу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> |
| дох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} |
| ла, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо с |
| с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p> |
| не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да |
| зик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марк |
| ита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не |
| најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као к |
| и оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било |
| јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, б |
| дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово |
| и:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“ |
| ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица из |
| примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац |
| <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Авр |
| hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време р |
| ив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Акс |
| ком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај ус |
| ете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По нека |
| а пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао пок |
| трићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> < |
| оносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гост |
| тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут ври |
| кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мел |
| а ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најб |
| ма, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори |
| слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p |
| "91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, |
| вицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро |
| се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци с |
| ешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној с |
| чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама зв |
| <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две н |
| о је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевић |
| p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, |
| ком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, |
| и се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Сав |
| једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S |
| д пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми и |
| пита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лаз |
| рагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> |
| ова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако мла |
| /hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да и |
| ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p |
| ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске |
| ти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а углед |
| тра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони зво |
| о спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадб |
| а Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сре |
| /hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме |
| енчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Ам |
| сим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез |
| ет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде н |
| , а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђош |
| напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пра |
| рију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и ја |
| две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Аки |
| } И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref tar |
| дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу соб |
| > <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Ту |
| у узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их ра |
| ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајду |
| млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и |
| е, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод ко |
| /p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите |
| <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће |
| Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се |
| и синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p> |
| два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родите |
| hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљин |
| у отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде зад |
| курешког уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина до |
| конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, |
| јно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије шт |
| овести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међ |
| снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди њ |
| ах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по зем |
| о је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, |
| ши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда преш |
| лисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред с |
| обијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто оч |
| ано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пу |
| а нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте в |
| , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до с |
| {S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су |
| к је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па |
| еше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траж |
| њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше к |
| њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!< |
| кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома |
| је; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду прет |
| Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ |
| Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> </p> </div> <pb n="v" /> <div type="limi |
| p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈ |
| ИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="line" /> <p> <hi> |
| есму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n=" |
| м кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посл |
| лах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p |
| илета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћић |
| Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже |
| , сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , |
| оре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb |
| Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих |
| молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свем |
| под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с |
| заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тог |
| славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пуш |
| мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и пром |
| ine" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад у |
| ове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— |
| оро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне |
| лине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „ж |
| ридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за поја |
| ниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S |
| и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грун |
| p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше |
| >— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с |
| све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега! |
| > <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то врем |
| то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту н |
| и су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да |
| еба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо го |
| и трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псо |
| звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају |
| слободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њег |
| гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под |
| говарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су |
| <pb n="48" /> <head>V</head> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су |
| то се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му |
| у се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога пр |
| могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару |
| ође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој! |
| аручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и |
| к догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Бр |
| м, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом |
| <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас |
| ом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега ра |
| рави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла ли |
| мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не пос |
| што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брад |
| </p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „К |
| ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не |
| вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Тур |
| Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумад |
| е мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, |
| праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 |
| рода истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> < |
| још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ра |
| з Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Фр |
| и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="line" /> <p>Једном поред к |
| им гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{ |
| вадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, |
| у као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне |
| да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу |
| f target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" |
| ћ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких |
| јом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведе |
| саром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом д |
| с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је к |
| дрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi> |
| p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез |
| о!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми св |
| о томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све |
| e unit="line" /> <pb n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наиј |
| </p> <milestone unit="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Ан |
| пштих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као ма |
| знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убр |
| n="97" /> <p>„Господару!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио к |
| аче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на |
| не совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, дома |
| божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милу |
| ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је |
| у да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју |
| да шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунк |
| S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, |
| p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном д |
| са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и |
| пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мо |
| е зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окрену |
| Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично |
| > <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" / |
| ! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упи |
| га Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, |
| нама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице? |
| мом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од уг |
| клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху |
| о му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Роман |
| је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, |
| смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари проти |
| ди срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, |
| Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је |
| — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи |
| раху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га |
| и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом |
| ма, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гл |
| прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, |
| та:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојк |
| есе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лу |
| т Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, |
| <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатељ |
| ши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побрат |
| младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше д |
| д уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушај |
| {S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, б |
| неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод кров |
| до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни свој |
| ета.</note> <note xml:id="SRP18790_N4"> Мир вам!.</note> <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам |
| гну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, |
| : — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани. |
| попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је ј |
| осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> |
| ао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је к |
| unit="line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је м |
| је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> |
| ; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мис |
| <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мис |
| lestone unit="line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мис |
| именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више |
| , нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији др |
| а, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турц |
| а разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ |
| !....</p> <milestone unit="line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљ |
| тердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p |
| .</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој |
| } Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</ |
| ор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и |
| вић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Срби |
| ; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућнос |
| а говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шт |
| ју крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан |
| ; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ов |
| олико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С то |
| и око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога? |
| ијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: |
| ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— |
| о кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; ни |
| , оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која им |
| аја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> |
| з га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви син |
| ћи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше краје |
| у пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секрет |
| путише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n |
| p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори |
| ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} |
| t="line" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истер |
| ани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаш |
| ком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке мук |
| малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да |
| пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепш |
| јући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини |
| ећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</ |
| p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу |
| e" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он |
| >Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше им |
| > <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Не |
| ћа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у бесед |
| {S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје стари |
| Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не |
| устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини б |
| колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Колов |
| асоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасоше |
| езиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> |
| кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, |
| а кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде |
| ом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојано |
| ојим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} |
| Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Мил |
| има</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> |
| ва је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може |
| p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да |
| етак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и М |
| га преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практи |
| p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разгово |
| l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају п |
| > <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш |
| разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све в |
| молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу |
| рити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , ре |
| д те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба |
| , Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да |
| То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору |
| дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближ |
| /head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна |
| јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове |
| требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уреда |
| „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, ју |
| -Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је С |
| у.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У т |
| ицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> < |
| н.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у д |
| и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћ |
| иром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач |
| били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p> |
| Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; |
| вну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним |
| на са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S |
| > <milestone unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски ха |
| <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта |
| оумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брз |
| {S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p> |
| пи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове |
| се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За столом |
| српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу с |
| ш један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у г |
| о не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да |
| у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њи |
| д, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Ч |
| тко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагу |
| ....{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога |
| почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милу |
| ке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добро |
| мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који |
| рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прил |
| ђах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци |
| вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он |
| преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне |
| где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не б |
| ; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:< |
| ђу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде он |
| брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене ср |
| тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и |
| инча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“ |
| ђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све пр |
| њаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, |
| сту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да п |
| соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз пр |
| узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га о |
| pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сва |
| олико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> |
| ; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к ње |
| е некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p |
| ером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећи |
| х ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутк |
| предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муко |
| инаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак ова |
| гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се ч |
| да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича |
| утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умо |
| и му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегл |
| е ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јован |
| а уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми да |
| ану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта ш |
| ијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у |
| о ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је до |
| и од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, ст |
| ости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p |
| Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи има |
| махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљи |
| својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић пом |
| ђи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Год |
| и ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге |
| војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорит |
| бита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем ј |
| тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али |
| о што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни |
| а срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Мила |
| ан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, |
| ати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабор |
| највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин |
| , свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић |
| е ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада |
| Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Каба |
| ки читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интерес |
| загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да н |
| м Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загр |
| ид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у јед |
| оста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење |
| слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један ц |
| ј величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће |
| докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причал |
| велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френ |
| очне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него |
| них <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi> |
| насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву |
| ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи |
| руару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан |
| и друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише |
| о је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би к |
| да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> |
| се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лаза |
| ене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један о |
| “ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, та |
| х ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца т |
| ецо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору П |
| ан Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{ |
| одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека |
| штву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у у |
| су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у свако |
| неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{ |
| Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се в |
| е, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан |
| народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше м |
| hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голуб |
| из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</h |
| ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одг |
| </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаш |
| нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по се |
| ванча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза |
| пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две |
| .</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој п |
| пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаиј |
| ше се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1879 |
| target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути с |
| } Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Крив |
| на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шан |
| ћу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто |
| S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је го |
| хо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша др |
| p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а ка |
| е кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчев |
| Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и ј |
| твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 |
| да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Мил |
| говорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи |
| почео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На |
| амтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако к |
| ње...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њен |
| нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче пр |
| данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет ока |
| д се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l |
| milestone unit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ |
| кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него з |
| вети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној |
| д детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: ник |
| ote> <note xml:id="SRP18790_N22"> Јагње моје!</note> <note xml:id="SRP18790_N23"> Да одвију +++ |
| ош идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се |
| кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих св |
| и, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мен |
| е, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас |
| што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете д |
| урих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Го |
| </p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и М |
| ; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'в |
| Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакши |
| се!</note> <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојсије, књ.{S} V, маза VI, 18.</note> <note xml:id="SR |
| 18.</note> <note xml:id="SRP18790_N35"> Мојсије, књ.{S} V, глава IX, 1—4.</note> <note xml:id=" |
| ве неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њ |
| авио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi> |
| RP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке |
| тву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit |
| ! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер |
| ко устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он св |
| /hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и |
| сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="4 |
| им устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и |
| неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумств |
| е благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа с |
| ети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Ка |
| , пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога тво |
| који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Св |
| вети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене греш |
| иста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога! |
| ше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако м |
| о срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и |
| чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници |
| .{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две харт |
| ле, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима |
| </p> <milestone unit="line" /> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с пи |
| етоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месе |
| у Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Рома |
| есто свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Мно |
| се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца |
| иши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milest |
| ај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово |
| е се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис |
| , апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за м |
| Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Ап |
| ти Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Или |
| ебо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Нико |
| — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докл |
| ца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић река |
| својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар |
| рево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Ту |
| јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обра |
| е весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија |
| ај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се н |
| у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан ! |
| ац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованч |
| рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, кој |
| упре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi> |
| да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</ |
| приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане |
| који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње моли |
| аповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле с |
| бишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и |
| дравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им |
| ез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака |
| нуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећ |
| дао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>С |
| <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</ |
| ћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путни |
| путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари |
| и, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад ве |
| рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> |
| Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све |
| се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— |
| том <ref target="#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се бо |
| расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад |
| вај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко |
| бијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето |
| ...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево |
| ао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњег |
| гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једн |
| шити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к |
| је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци! |
| ше их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху |
| ва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један |
| и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић |
| крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и |
| е.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напоми |
| <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милан |
| м о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су ка |
| " /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ б |
| ше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих |
| <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћа |
| S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не вид |
| умноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — |
| ше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш кр |
| , или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} |
| војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза |
| ротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради с |
| у ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone unit="line |
| аница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњ |
| дало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да в |
| је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму |
| и по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} |
| мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се го |
| време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цв |
| у сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</ |
| оста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необи |
| ост Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим- |
| p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речиц |
| људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин мог |
| ечи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао б |
| има речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи по |
| ао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="line" / |
| ри, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, р |
| наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак не |
| ене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , |
| силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако |
| о пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости |
| p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> |
| оучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима |
| , одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> |
| да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло |
| и своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим ча |
| у се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готив |
| лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш |
| човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред |
| и на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и |
| ак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није ш |
| некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и м |
| рбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи |
| Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се д |
| а (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — |
| гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послов |
| отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Г |
| </l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Г |
| оме народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на |
| , имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не р |
| адици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога |
| рубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, д |
| ајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце |
| ђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показа |
| мандер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледа |
| епачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} |
| илунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Су |
| да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипав |
| ; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је |
| оље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из г |
| о год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, он |
| а, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> |
| пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> |
| Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо |
| за тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на |
| градске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личн |
| Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — |
| него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београ |
| ише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Мил |
| се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турч |
| је</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Го |
| <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слав |
| деним лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Вали |
| да пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> < |
| огаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С то |
| сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не бу |
| и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, д |
| ајпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати. |
| ајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref tar |
| ам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса< |
| је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу но |
| е кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, |
| од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако |
| и и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, он |
| соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамња |
| шкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрсти |
| и на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим |
| е жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних кој |
| ротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на само |
| те по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко и |
| <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турц |
| а он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Е |
| од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се о |
| ренчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд ч |
| е и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p |
| нова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши ви |
| и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63 |
| кад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те |
| еђу прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко б |
| оје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од њег |
| добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз |
| target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> |
| азу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо |
| шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi> |
| че мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли д |
| је Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, |
| {S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p |
| то су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су |
| топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припал |
| } И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, д |
| какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милу |
| арку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашапта |
| <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: |
| три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај |
| какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему |
| ти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се |
| о Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики |
| ли.</note> <note xml:id="SRP18790_N28"> Музика.</note> <note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад |
| а и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће |
| м.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке |
| књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књиж |
| братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостив |
| шне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши |
| рили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети |
| ло баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли осл |
| е Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> |
| ="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викн |
| , дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Фре |
| ме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу |
| ругој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на друг |
| ена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске |
| {S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан |
| {S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи |
| поде Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и невид |
| :id="SRP18790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note xml:id="SRP18790_ |
| нчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турак |
| е на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? |
| мцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово и |
| авља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је |
| га, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казив |
| знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовц |
| ече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па |
| ељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , |
| и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде |
| Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако не |
| едан мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си ца |
| едоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сирот |
| уду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, |
| ml:id="SRP18790_N26"> Хамедија — управо мухамедовача = бела чалма.</note> <note xml:id="SRP1879 |
| и да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се пре |
| га:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите |
| даде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан п |
| /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p |
| а опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевић |
| нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас |
| а појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пру |
| ђаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико д |
| </p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, св |
| узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је |
| пођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није см |
| илоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас |
| е, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="5 |
| ло га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена! |
| l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је |
| е, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, |
| /l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му |
| и имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и кля |
| ь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p x |
| уди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Аг |
| да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора ве |
| е намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога кој |
| е пресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то |
| а овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша< |
| приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и иб |
| ни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима оти |
| <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: |
| оред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} |
| p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</ |
| о, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара |
| <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад |
| олач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у ру |
| — Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу |
| ки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао |
| ејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски |
| а суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данк |
| сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} |
| ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку |
| у људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас |
| це! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав |
| о, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле |
| рсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на ура |
| 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, |
| а мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Т |
| арној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном мест |
| оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по д |
| ВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi |
| е, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води |
| ареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова чес |
| чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на му |
| као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi |
| ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком ст |
| јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а н |
| страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на |
| " /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на ш |
| ру!</note> <note xml:id="SRP18790_N31"> На поље!</note> <note xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни |
| нежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушин |
| и ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одмо |
| се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, |
| ница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева |
| о кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале з |
| , и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место |
| гове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.< |
| лене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири ру |
| страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа |
| Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога пот |
| ио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топов |
| p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађ |
| врших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p> |
| — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, к |
| а говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу |
| у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика |
| ужи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; |
| на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не |
| су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на |
| „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Т |
| : „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p> |
| на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволе |
| гаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благо |
| а</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</h |
| нац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Тем |
| ље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дан |
| S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћин |
| јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, каж |
| пицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петк |
| гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше |
| оме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око в |
| повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се жури |
| иделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није сме |
| а, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не |
| у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{ |
| , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="# |
| раги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Од |
| е Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi |
| дају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у |
| ка, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, |
| е сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има доб |
| да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазариц |
| рудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице ' |
| а Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Срп |
| м часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега |
| p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши |
| >Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Ја |
| Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p |
| и дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи |
| крстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а |
| урчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је |
| буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, |
| e unit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете. |
| њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рух |
| на од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви каж |
| ри док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !... |
| ави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу |
| во : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне |
| се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на |
| се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба |
| .</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао |
| ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично |
| се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен |
| , или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пр |
| ан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном сво |
| есте и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ћ |
| i> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N19"> Чува |
| и кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту |
| и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гост |
| p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек т |
| , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У |
| , и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p |
| чком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти |
| hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим х |
| ну.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <p |
| утра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза <hi>Д |
| оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</ |
| е.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце кој |
| Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, дав |
| ко пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.< |
| причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече |
| ш од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну |
| и се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здр |
| е вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим ро |
| их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека мол |
| е и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је так |
| мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелисти |
| љују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p> |
| које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> |
| дало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да |
| ико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедо |
| ран и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l |
| олико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван К |
| е одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити гла |
| ори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Буна |
| , да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење ! |
| видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а |
| вих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу ти |
| одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи п |
| е зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> < |
| "27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам |
| у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунк |
| Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, |
| живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не |
| инограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на види |
| сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата |
| з левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћ |
| јем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са св |
| м момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су |
| <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадош |
| једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi> |
| е коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се уч |
| ује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да |
| рену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчеви |
| уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна |
| ед њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване коко |
| иниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit |
| а молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло з |
| ну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на о |
| на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Ла |
| .{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p |
| на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, |
| ду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обича |
| сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p |
| Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#S |
| и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с |
| Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на ј |
| д, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слуша |
| акле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, он |
| да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа |
| l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши пес |
| т, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и поч |
| гра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне реч |
| сно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има ко |
| ли баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спа |
| и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цари |
| а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан |
| зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе ка |
| д светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да отк |
| иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег< |
| дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене. |
| јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} |
| о место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} |
| ија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како |
| и се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p |
| ицима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у моз |
| — И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.< |
| се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било дво |
| вој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и ра |
| га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> |
| " /> <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Пос |
| pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез |
| озама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, нек |
| ље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, |
| е крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у с |
| сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим д |
| м и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки |
| ите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве |
| часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати! |
| принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, св |
| Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба о |
| ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних р |
| лика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од к |
| е, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и |
| голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} З |
| Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарс |
| пенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , |
| ца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало госто |
| се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Ху |
| лете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читат |
| а.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP1 |
| ...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку. |
| сеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То ве |
| у снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> |
| и!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи < |
| а Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црн |
| Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо с |
| пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и |
| анчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћ |
| — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с о |
| се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p> |
| олажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред врати |
| , бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавш |
| преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, |
| е људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да нап |
| /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку с |
| авши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах |
| ованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и М |
| укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} |
| з нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> |
| другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испос |
| дару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад |
| Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Кр |
| ле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драг |
| двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> |
| зу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има |
| о има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из |
| касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Фре |
| !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му |
| ово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избавис |
| ицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> |
| вши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врс |
| бору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! < |
| е!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} |
| јежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звон |
| време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита : |
| ри Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророк |
| <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кн |
| људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ |
| га Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— |
| ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је п |
| ије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свес |
| ови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p> |
| чен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта |
| у на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну |
| мали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : б |
| а триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила |
| и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве р |
| статке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit= |
| ропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога пе |
| н се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму он |
| и!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго к |
| е говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунк |
| том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише |
| зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што |
| м од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target |
| rget="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <p |
| има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Оп |
| по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути гла |
| њом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас дв |
| е сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин |
| одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</ |
| ке наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу от |
| ше на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те ње |
| и га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли |
| hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} |
| тране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гла |
| у изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је |
| ју.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са саб |
| арију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковим |
| чајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</h |
| ом мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова ка |
| ломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</ |
| аути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <h |
| Е ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p |
| 2"> <pb n="15" /> <head>II</head> <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> |
| >I</head> <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на дру |
| > <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Ми |
| а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој |
| слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, с |
| p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Краг |
| а славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Мили |
| за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ осван |
| Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села |
| <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</hi>. <ref target="#SR |
| и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где |
| ији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је |
| Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан та |
| сте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Б |
| тојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром |
| учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Фр |
| о како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цеп |
| тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је |
| мо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p |
| е нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здра |
| пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако |
| ву буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, ка |
| о , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Су |
| вади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову пе |
| у је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош |
| н, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош |
| низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћу |
| ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на |
| Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, |
| и, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и она |
| ану има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , п |
| ану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и од |
| SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SRP18790_N24"> |
| јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> < |
| p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је т |
| ели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после |
| > <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фа |
| у своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово |
| из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још је |
| у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> |
| е не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли... |
| ска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на |
| аоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и сн |
| оварам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....< |
| ко уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да |
| вића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешт |
| у да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу |
| би конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разг |
| режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје |
| а <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Мари |
| и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докл |
| но име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колача |
| наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају |
| једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запишт |
| > Кнеза <hi>Демира</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, |
| <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци < |
| вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се |
| /p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим |
| у дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упит |
| ца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit="line" /> <p>Ми |
| рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа С |
| стро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} |
| Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамб |
| , али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о |
| ос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с пор |
| у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу |
| на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка т |
| крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити ј |
| лакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно |
| и и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана |
| , судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и диплома |
| } С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту ј |
| уги који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од св |
| ела Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом < |
| е трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све д |
| ти !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинско |
| мели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачн |
| човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке |
| бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна њего |
| своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године |
| <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазаре |
| !</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, |
| а њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па |
| а мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Как |
| На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са с |
| ити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} |
| него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и |
| дно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а т |
| је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика јед |
| н-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи |
| ..</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски |
| ути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што р |
| овестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казу |
| нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук |
| ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> |
| а је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онд |
| диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> < |
| ионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господ |
| е тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро |
| пима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p |
| i>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петрониј |
| ну Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина |
| унко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на ње |
| се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> < |
| брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људ |
| } Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске ру |
| вац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Гос |
| лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по чита |
| .{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећ |
| у, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и |
| али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки руч |
| што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се р |
| не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили |
| Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> |
| Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да |
| е ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздраж |
| љу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и |
| дите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколик |
| свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад с |
| осле, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је |
| али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола |
| е кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији |
| оварају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би с |
| ка сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед |
| /p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти |
| м народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу |
| се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очек |
| ице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас та |
| <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> |
| ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="ii" /> <pb n="i |
| и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову |
| му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и п |
| то може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па р |
| е има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је |
| тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пија |
| говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да |
| такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе |
| .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгаз |
| ио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi> |
| Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> < |
| {S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брж |
| , а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београд |
| , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме љу |
| воумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше |
| страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају осв |
| и грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , ал |
| о зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се |
| јатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А шт |
| ЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p |
| дарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и до |
| помене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <milestone unit="l |
| молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворен |
| вом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго пи |
| , који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је з |
| , јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај |
| 36" />“</p> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомен |
| p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-П |
| у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата |
| опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају он |
| b n="103" /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> < |
| воје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике бог |
| е Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њихов |
| ас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтар |
| дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао жи |
| друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђи |
| осите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на |
| обрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке н |
| ти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду п |
| а одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Св |
| они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он з |
| ку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дуван |
| Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића сп |
| , док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре |
| на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду |
| као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а ср |
| повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан. |
| аш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да н |
| ним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћ |
| кне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво |
| ана?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда |
| сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио К |
| терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о |
| рега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , |
| ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижн |
| аља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" / |
| /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> |
| буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за |
| , рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ов |
| а досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно |
| а поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту |
| бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад в |
| ојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Ми |
| ог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="li |
| ицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !. |
| н по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су |
| } Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, он |
| <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад до |
| хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашег |
| ићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте |
| </p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да о |
| сији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се |
| unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек м |
| лика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, |
| {S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу н |
| ањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном за |
| егу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>И |
| д хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју к |
| м безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно |
| .{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају |
| ца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи и |
| да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref tar |
| ом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подго |
| јеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших пр |
| , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p |
| велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ |
| праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео д |
| .{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао пес |
| ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако |
| јем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напр |
| остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је доб |
| а походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} |
| је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Ла |
| ћа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам |
| p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, о |
| к који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уг |
| hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> |
| ха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, |
| људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехо |
| на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На но |
| > <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> |
| из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и |
| аву себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно до |
| м својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста осл |
| {S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давн |
| се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије леп |
| повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!... |
| асељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколик |
| ош хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гл |
| илу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред с |
| ра други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, о |
| образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу н |
| сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху ка |
| Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крс |
| да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а |
| а нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А |
| осподару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, б |
| е да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не |
| родну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који |
| и да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да ос |
| често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n |
| Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити са |
| ава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и прав |
| оне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неки |
| ражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети |
| моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за |
| uote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрв |
| , уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову |
| је у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продуж |
| суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни |
| јковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какв |
| кад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у нек |
| ичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, |
| е осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} |
| жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: |
| што му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав къс |
| аквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога сме |
| им.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали б |
| аст Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; |
| , спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="l |
| два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Инша |
| ше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твог |
| аком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плаши |
| е бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{ |
| стали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, |
| .....</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом зам |
| а када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и ка |
| смеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једног |
| <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман |
| лики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> |
| и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефа |
| ојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и |
| у.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на |
| аћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к с |
| и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, |
| > <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} |
| Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохото |
| l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар |
| орија Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који |
| у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви ст |
| ="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> |
| ише задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и зд |
| доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не |
| и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај с |
| ном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу |
| шле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху |
| Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгл |
| у је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p> |
| орим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше |
| е и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два |
| годника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи |
| ..</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — |
| ости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> |
| аше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ р |
| бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврш |
| ако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван |
| се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњиш |
| штина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједош |
| ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, кр |
| смо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> < |
| ло ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 годи |
| p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброј |
| <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> < |
| си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вер |
| > <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ с |
| — Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунц |
| ти само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађ |
| остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо чит |
| <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Али |
| илина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате |
| f target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрег |
| е у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац |
| захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколик |
| злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Не |
| заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је |
| ле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у ме |
| а Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце |
| le><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада |
| : ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче и |
| ње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они |
| ћ рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи д |
| ције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јо |
| цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да м |
| ост послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто |
| ојом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудр |
| ло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , иск |
| ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби |
| а; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само |
| не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже |
| сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још |
| и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За ти |
| а жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кне |
| е, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“ |
| , <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху |
| се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да ус |
| ! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам сре |
| га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна мес |
| о су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, р |
| будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па д |
| е творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеско |
| аопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше |
| една уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми |
| Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S |
| цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро |
| јаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у |
| е, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раб |
| </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; |
| а се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све |
| итави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разгова |
| и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и закл |
| он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни п |
| ну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе |
| но.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало би |
| уџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохвата |
| у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} А |
| не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} |
| Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашил |
| свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнув |
| о, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да |
| близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не при |
| И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевић |
| ега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој с |
| и ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, не |
| е ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша |
| на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убр |
| ник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи |
| аше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу |
| ни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви о |
| чи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone un |
| S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при |
| ју</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Мариј |
| ини често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> < |
| же бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без |
| горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} |
| , никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад неч |
| е: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Ли |
| тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а |
| као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам |
| ако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се р |
| ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам |
| ш; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, |
| Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С |
| и око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како |
| би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.< |
| а родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi> |
| чно ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и |
| ад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве д |
| етом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад з |
| зде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана |
| аки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алиј |
| еву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, да |
| о вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у |
| , а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И |
| век!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљ |
| rget="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову до |
| казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit= |
| </p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, и |
| е Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Мил |
| по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, |
| мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља ме |
| мен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Сто |
| паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голе |
| и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој ч |
| одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђа |
| таоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и п |
| ичини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излет |
| Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био |
| нуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Кру |
| дно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко |
| S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! |
| так, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се |
| ш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобође |
| ијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — < |
| да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угл |
| им се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте |
| остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порт |
| Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? |
| на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га л |
| мо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само каж |
| ле малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, |
| е одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" / |
| ова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Св |
| рам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су |
| Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовањ |
| уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да |
| шајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је |
| е насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџ |
| е гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турц |
| ни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. н |
| : „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као шт |
| тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кре |
| се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованч |
| таријој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , |
| за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми посл |
| ко се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мал |
| ма својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић |
| накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често |
| сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих |
| причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хо |
| очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорит |
| еви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакв |
| Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми |
| ало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треб |
| ло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; |
| требама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га ум |
| ши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је |
| ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је |
| икли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, |
| кве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не |
| ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лаз |
| е се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — |
| а си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори |
| овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да ж |
| Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и на |
| г чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај |
| сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И рад |
| 3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с |
| оћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p |
| ват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под једа |
| ет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <div type="chapter" x |
| ет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњ |
| рицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је прев |
| а се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> |
| понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него |
| боравих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Мари |
| еној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те ку |
| стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође в |
| листа да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким |
| е разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, М |
| г доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке ки |
| вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone unit="l |
| певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој г |
| нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају |
| /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за |
| Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Тура |
| сташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекав |
| ела наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; |
| ли докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака при |
| ледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очеви |
| речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то б |
| вно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме сед |
| мо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазарев |
| дравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и п |
| био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику |
| тња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је |
| S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколик |
| ој соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз |
| о рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френче |
| има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Ф |
| ати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло с |
| ушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{ |
| ном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које с |
| е би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} |
| обрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад че |
| нудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеј |
| ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! |
| ледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим прогов |
| <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше |
| ишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више рашири |
| потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га |
| ојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет |
| људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Ч |
| е сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Н |
| више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли |
| ава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тр |
| ћа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се пут |
| лико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорнош |
| зблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почн |
| неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:< |
| и новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</ |
| ив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога |
| >Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци п |
| прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би о |
| девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, о |
| >Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га д |
| Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбо |
| ти не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових р |
| мо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цар |
| > <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачко |
| <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће п |
| l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове |
| > <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у пош |
| ad> <head>ПРЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођ |
| ас....</p> <milestone unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, п |
| једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен |
| урску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царс |
| нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, |
| рија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из |
| хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам |
| огомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем |
| молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, мн |
| мрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, |
| — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа |
| нила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљ |
| и Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S |
| ну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се |
| је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућ |
| а била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго ст |
| би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</ |
| Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#SRP18790_N34" /> |
| " /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана ( |
| земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је |
| ери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен к |
| ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољез |
| та је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам |
| у звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавш |
| страдао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Тура |
| — Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line" /> <p>У вре |
| чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Ро |
| 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на |
| а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким каракте |
| ни већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и с |
| на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза |
| мо домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту |
| радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлеп |
| ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и |
| е синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, |
| могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газд |
| рјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да запови |
| <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе н |
| а ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, |
| својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко |
| аплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на п |
| отурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После мал |
| ано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави в |
| у сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је |
| чанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! |
| зо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез |
| рева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ет |
| ...{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можем |
| Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је за |
| S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез М |
| би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју држав |
| ита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да |
| S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у |
| Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Му |
| S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! |
| деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само |
| 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје |
| е онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кне |
| добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у |
| суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као |
| > <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бит |
| равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Кр |
| и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе |
| зи тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p |
| сле ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, |
| љају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <p |
| ни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у на |
| : — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша б |
| е и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, |
| нити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез ус |
| слове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опор |
| ајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! реч |
| <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитељ |
| p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једн |
| баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли |
| <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и т |
| l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на ра |
| дом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли ту |
| ога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу |
| тва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi> |
| је шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кне |
| !.</note> <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790 |
| на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да г |
| одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се с |
| а, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија с |
| тно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угодно Богу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> |
| ав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без |
| .</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! по |
| Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас свет |
| а главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек |
| ара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале |
| ау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове не |
| према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као |
| или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај ј |
| нерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, су |
| et="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone |
| сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; п |
| резују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — после |
| итања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две |
| Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , |
| рочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, |
| се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити |
| чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивш |
| д цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад ш |
| ш је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочек |
| ове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S |
| брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му |
| е може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у гр |
| ст оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала тр |
| ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да |
| о гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слеп |
| аху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Ш |
| за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника ис |
| /p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одону |
| " /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка |
| Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те |
| </p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао |
| љусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, вес |
| i>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једн |
| е света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога |
| ли Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста род |
| оцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> < |
| а на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лу |
| конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> |
| м трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља ил |
| пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S |
| поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани |
| очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо |
| ли Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте |
| } Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Јед |
| 8" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега |
| ете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га К |
| а се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p |
| тке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху д |
| д Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога с |
| из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од г |
| ли који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, и |
| ву га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа |
| а забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куд |
| каквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта |
| Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду ду |
| о на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећ |
| о већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ |
| им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога |
| на злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени крив |
| и ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже нег |
| ај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавин |
| ар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун |
| нда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></ |
| /hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа< |
| ...</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не |
| те димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег |
| цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у ма |
| ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану |
| !</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше |
| пише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда |
| баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> < |
| главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да тр |
| жем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понуд |
| к, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оруж |
| Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њи |
| опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу пр |
| </p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; |
| ости !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи |
| дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татари |
| рокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући та |
| ко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне |
| <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на св |
| опаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе |
| ику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним к |
| о Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својим |
| ....</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъ |
| , уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости о |
| вај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измиче |
| Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S |
| материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушк |
| хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини |
| и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у |
| он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше не |
| аве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване |
| сао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Мила |
| ко:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о гла |
| Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крм |
| и жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодуш |
| , настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совр |
| е врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Гос |
| в да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прва |
| l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зази |
| Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд |
| ћи, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш с |
| ени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у в |
| а у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су |
| гова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi>хоџе< |
| а коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога н |
| беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сест |
| и......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не м |
| да и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две |
| Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега |
| а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <h |
| у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступ |
| из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, |
| свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад |
| /p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као к |
| царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од С |
| отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И јед |
| !.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико |
| дити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојн |
| тва — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забор |
| месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на с |
| 4"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ко |
| синац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — |
| n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не з |
| а.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од |
| све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, не |
| </p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, |
| доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак о |
| , буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништ |
| данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Ро |
| и самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Дав |
| овори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена |
| а <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, |
| оворио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у И |
| други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнеслани |
| ма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хте |
| сели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах ок |
| о!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Мари |
| target="#SRP18790_N34" /> </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што довр |
| ремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, нај |
| из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S |
| ти заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с к |
| често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камен |
| и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p |
| мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би |
| та ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежев |
| нце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Нег |
| ечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb |
| з затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да од |
| нути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке |
| окле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да пох |
| зо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одма |
| сле обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош п |
| погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати < |
| је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> |
| ник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p |
| право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви д |
| вени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа |
| остова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати |
| неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешки |
| онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у |
| ући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена. |
| а <ref target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и реч |
| а!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не в |
| у и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, |
| ед „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи |
| сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако ја |
| подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну |
| згледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече |
| п : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта м |
| бода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкост |
| ; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p |
| здало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је коле |
| <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад |
| имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“< |
| данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се |
| Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и р |
| та чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> < |
| да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута |
| уге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчен |
| у околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој зе |
| ђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се по |
| ке, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која спово |
| — Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> |
| пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много ви |
| ве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} |
| ну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стра |
| таоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit="line" /> <p |
| кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у бе |
| има из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> |
| и је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не |
| ленима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као |
| ку муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевић |
| ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољ |
| овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али п |
| а ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не б |
| далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једи |
| , и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите |
| о најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишев |
| после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки да |
| што су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Фре |
| кав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p |
| ља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње с |
| — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хо |
| ја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не |
| е бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{ |
| одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — он |
| ни пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, гово |
| , Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем о |
| у недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погач |
| тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова |
| е Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је т |
| азивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да |
| могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнез |
| ије одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето |
| положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дат |
| ма!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово |
| а као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бо |
| разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам кар |
| !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну |
| l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодн |
| /l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разг |
| ава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних п |
| ареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви |
| да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мн |
| ови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <div type |
| ови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не уму |
| анас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Ал |
| а оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доње |
| } Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У једа |
| , молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу |
| b n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</ |
| се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по друг |
| ајмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не |
| /p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови ј |
| ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Т |
| Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може |
| заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијеса |
| рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стан |
| вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</ |
| есењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и с |
| ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха |
| рло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бит |
| и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома с |
| зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се мно |
| ди што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге |
| тругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили с |
| ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугач |
| за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак |
| ка, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез |
| стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео каза |
| у; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за п |
| што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p> |
| ћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовим |
| о пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава! |
| нити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је |
| ије смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао да |
| оли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад т |
| ке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутв |
| во прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Бео |
| није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто |
| з крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете к |
| их речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! |
| се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованч |
| зати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре. |
| руги живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одева |
| најемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабада |
| ти стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, |
| .</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођ |
| <head>ПРЕОТМИЦА</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што |
| <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Њег |
| оведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну |
| амо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те с |
| , ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријеши |
| ста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; п |
| — Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио |
| вако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није |
| сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! |
| оменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава н |
| Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто |
| ?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бо |
| добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} |
| и.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се т |
| двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е |
| пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити за |
| >— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пуп |
| ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити |
| да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Кне |
| е се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S |
| /p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по д |
| Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, |
| овале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше р |
| лакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви да |
| да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не |
| ве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар са |
| гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писар |
| p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на св |
| “</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико |
| оди амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Ла |
| сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, к |
| ка, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> |
| ече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусл |
| од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после |
| трашних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без не |
| могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у среди |
| ета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи т |
| Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крв |
| а пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— К |
| уди.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После не |
| тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Ј |
| е дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <h |
| озгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је л |
| ода Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози м |
| беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Сто |
| , докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Ту |
| p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се |
| p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се |
| <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год са |
| не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milestone unit="line" |
| ше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски ком |
| ље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p |
| у пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френч |
| > <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се |
| иће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> < |
| е да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му |
| други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најж |
| звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било |
| , и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала |
| друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> |
| га комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У |
| е Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не про |
| удма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја зави |
| још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <p |
| <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће |
| > <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нит |
| > <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња |
| l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па ш |
| сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време д |
| иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај |
| ивот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хр |
| а није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гл |
| ом.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније каја |
| нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, |
| рајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l |
| истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ |
| Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, же |
| p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевић |
| м рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да ос |
| а каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаш |
| у укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Беогр |
| } Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А на |
| нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p |
| српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин |
| у Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi><ref target="#SRP18790_N32" />, знак з |
| кама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље |
| атарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријате |
| д се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемир |
| руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске |
| же бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Аки |
| ртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али |
| убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађ |
| у, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone |
| дан очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једн |
| арод жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо до |
| узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> < |
| тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, |
| ил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују о |
| рво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и в |
| Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S |
| гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо |
| вићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој после |
| чевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана |
| ри се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи з |
| у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је |
| . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће |
| з села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак ( |
| а нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тес |
| ти у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим о |
| ле свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му |
| утро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њихово |
| округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те окру |
| ом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумију |
| угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи ва |
| опраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, |
| орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; че |
| /p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n= |
| ори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него |
| ри се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голу |
| један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Ко |
| ез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српс |
| од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна |
| једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Сто |
| и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, ма |
| дно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, нест |
| епац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим |
| од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу " |
| ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> |
| Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез |
| е оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Л |
| ности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>. |
| мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо |
| ања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе |
| вац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зај |
| <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумств |
| у Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на ко |
| ачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и |
| ковао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Ур |
| } Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколи |
| један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чуј |
| " /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам нај |
| стос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу |
| лану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собо |
| /l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који с |
| штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p> |
| игивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор |
| о загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир |
| стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n= |
| ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута |
| образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, уп |
| ">Бркови као......</p> <p xml:lang="CU">Нос као......</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; |
| наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји |
| воно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? |
| </hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) |
| ако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто ш |
| ај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева к |
| е , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, |
| наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; ал |
| м кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било ту |
| теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од в |
| ка!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је |
| .{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај све |
| т спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а |
| .</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се |
| им веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; |
| помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на по |
| /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нам |
| еку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су |
| јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, |
| у се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, |
| ратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означава |
| ст јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау |
| т, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну над |
| јаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target= |
| p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија |
| речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њ |
| ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </ |
| слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапо |
| ће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> |
| решком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба П |
| е од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> < |
| ока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од |
| ола.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он |
| и да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве у |
| сније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Ј |
| азговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко в |
| војка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљ |
| з Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да с |
| ра Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запал |
| да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир |
| рити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што д |
| уначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њи |
| ло и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко бе |
| топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прс |
| ао домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега че |
| Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у |
| и с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турц |
| веку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким к |
| у!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није од |
| и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јов |
| и своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, р |
| нколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p> |
| утем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у по |
| базре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је д |
| нез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча при |
| ч не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, д |
| ли на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина с |
| -Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <h |
| /p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пруж |
| их брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија |
| <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Е |
| i>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>ка |
| ободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> |
| благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито |
| оро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му ду |
| ијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци њ |
| ....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, |
| идела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихо |
| х јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милет |
| Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини та |
| се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да |
| о гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако |
| ња: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро |
| ти с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да |
| ко јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су |
| што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према |
| , кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где |
| p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти њег |
| грали старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели |
| есторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> |
| у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има |
| ледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p |
| лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика дан |
| домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p> |
| е чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселил |
| ахучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— К |
| оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френче |
| те, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам б |
| а познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо к |
| ерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнут |
| е, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— О |
| мо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно п |
| оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема ру |
| том.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони ка |
| , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срч |
| а и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, |
| е буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, |
| у звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l |
| било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи |
| н рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место с |
| кав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p |
| беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type=" |
| {S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уст |
| <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму |
| што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су |
| ече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај ча |
| воје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатл |
| зиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стоја |
| и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је дол |
| нколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} По |
| ри.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити |
| сте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рук |
| чи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове тегл |
| мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" |
| другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише |
| осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква с |
| ег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми. |
| Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За со |
| рши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S |
| сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петрониј |
| гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се р |
| отом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан |
| </p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} |
| риче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без |
| дан мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та |
| ији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ре |
| своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме свет |
| из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Леш |
| ји људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</ |
| Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште |
| , Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да |
| говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру сво |
| ни усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити ј |
| Ефендум! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему |
| ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главо |
| астали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из ред |
| да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитељ |
| да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад по |
| а, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с г |
| који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на |
| аћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли ова |
| некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! |
| а лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</h |
| ице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу |
| тави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шт |
| у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају |
| врћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрад |
| е надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва |
| лашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се |
| шу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који мога |
| ме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштриј |
| у !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки |
| и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч ш |
| а Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френч |
| у руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше та |
| нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} О |
| м је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у К |
| јине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осм |
| <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опаж |
| а</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како тре |
| на казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода |
| е приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану |
| м ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак д |
| мун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би |
| и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима о |
| ш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињен |
| беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Ми |
| нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пиј |
| ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l> |
| да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тог |
| грају у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S |
| пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће |
| ! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, |
| у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n |
| еоград.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође |
| а оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#SRP18790_N34" /> </quote> <p |
| ! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима |
| и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји |
| јица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери |
| не.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане тур |
| ма који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозгов |
| ља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из да |
| њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке |
| ма неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где |
| ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Ка |
| читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље |
| и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зи |
| м се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу |
| ски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p |
| не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне |
| само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p |
| разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, |
| и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама. |
| учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може ист |
| моље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као д |
| ле, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који о |
| > <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турц |
| оју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше |
| о доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а к |
| Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он |
| реба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста д |
| и, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога |
| ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСА |
| елики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, |
| често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење су |
| је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је н |
| које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упит |
| новима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом о |
| тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <mi |
| арко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рек |
| ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко. |
| атеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови |
| нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељств |
| приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка бе |
| га Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати н |
| /p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за К |
| руци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пј |
| S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини м |
| ала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи |
| ира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва сед |
| >А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и ве |
| } Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, |
| се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њи |
| као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су из |
| разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама. |
| београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна |
| рио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Рав |
| е ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онак |
| <p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="l |
| и од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркињ |
| кога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> < |
| head>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог над |
| и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. |
| ? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! п |
| арекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселни |
| ш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Срп |
| о Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— |
| игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по н |
| т: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки бле |
| рад свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Б |
| илана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не мо |
| говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили |
| и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили ма |
| иступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по |
| е пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи ка |
| ујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле |
| о јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза |
| ричаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцим |
| еда на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? |
| у онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви др |
| пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али |
| приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи |
| оравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће |
| ешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајућ |
| , па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако |
| из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{ |
| га једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име ц |
| } Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се |
| окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти н |
| и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини нико |
| Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још ниј |
| људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi> |
| Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледају |
| арка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек с |
| Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су глав |
| татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ово б |
| stone unit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је |
| су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (ми |
| !... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божиј |
| IV</head> <head>БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је че |
| еферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито |
| рци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре |
| ђе много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати С |
| аваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи гра |
| то драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право |
| ме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, под |
| крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великом |
| оман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворност |
| царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прих |
| маше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био за |
| исокоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђ |
| приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљ |
| > <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из ле |
| м и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одво |
| на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно |
| , остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се си |
| о нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi |
| поде, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све гос |
| данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа сов |
| дметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, |
| куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава |
| три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По |
| Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну |
| ва некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њен |
| /p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да саг |
| а.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало |
| рски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белима |
| из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Ман |
| , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих д |
| момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ! |
| то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби |
| а здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма ср |
| arget="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, |
| ним чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш |
| на за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се пр |
| раво у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „бого |
| ила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоре |
| .</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаш |
| елика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје ш |
| а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредн |
| имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима пој |
| ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; прогово |
| ању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и вео |
| е, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> |
| ки труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека ком |
| p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> |
| власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водит |
| народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; одно |
| е !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћ |
| алеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича |
| ица...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом |
| arget="#SRP18790_N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града |
| рвога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — С |
| е“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стру |
| > </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе г |
| кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p |
| кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од |
| уте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоуми |
| помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и |
| ворише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; к |
| свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате с |
| хне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке кој |
| енчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пушт |
| седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <milestone unit="line" /> |
| друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да |
| шу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<foreign xml:lang="CU |
| остаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са сво |
| его ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у свако |
| поро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста |
| е <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> |
| екретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</ |
| :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line" / |
| е родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали св |
| по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и в |
| из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али |
| есто рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико ниј |
| на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога н |
| оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову |
| ија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчи |
| има вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S |
| рстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и свет |
| од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l |
| уманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то врем |
| храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милун |
| гарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! |
| /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на |
| новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се ди |
| сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је с |
| и из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Круше |
| но мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној |
| за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, |
| брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, од |
| , махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на зар |
| гледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, поглед |
| опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се о |
| и листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам |
| знело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га з |
| н: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад да |
| Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође |
| ру!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш |
| Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не |
| te> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново |
| ез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да |
| жи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соло |
| Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства сво |
| SRP18790_N36" />“</p> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као пра |
| ше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кун |
| о листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и |
| ажимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.< |
| м: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</h |
| на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну п |
| 4" /> </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се тако |
| е стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</ |
| и се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да рече |
| умче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...< |
| лиже !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петр |
| д нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако гово |
| деци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме ш |
| ћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ће |
| Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро на |
| ровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају |
| ојници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се |
| :</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> < |
| Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настав |
| ote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнеже |
| лити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњ |
| ји би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у |
| е топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су |
| .{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина |
| а је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на |
| рца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ... |
| ри :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; нег |
| и не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:< |
| а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се л |
| е!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с |
| 790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су с |
| е без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .< |
| нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на н |
| те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој |
| ла села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необи |
| ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и з |
| О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књи |
| уговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, |
| ишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба по |
| ред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</ |
| бог истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика к |
| не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим по |
| о; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака |
| е...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, |
| су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си |
| > <!-- </foreign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Мил |
| ред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћ |
| ављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час |
| /p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> |
| — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Иг |
| Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, кој |
| не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео |
| преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан са |
| сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{ |
| погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша о |
| сред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авал |
| о једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> |
| !“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, |
| е је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Моз |
| , Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од |
| отле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} |
| скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у пу |
| ти из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се о |
| но зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез |
| а, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме |
| ости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line" |
| ?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу о |
| Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те вид |
| <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milesto |
| иди колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепе |
| та се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с пољ |
| је може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или пос |
| и која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" /> <pb n="68" /> |
| разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се |
| и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} С |
| ба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да |
| Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не |
| а погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош |
| жница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; пева |
| ad> <head>ЗАВРШЕТАК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би |
| пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну |
| је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матер |
| !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру |
| свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе |
| свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</ |
| ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="ii" |
| pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .< |
| Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну |
| !{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по |
| њи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује уч |
| ра ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дед |
| >Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да по |
| е царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе |
| } Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код |
| о беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као как |
| кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френче |
| их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај с |
| во цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, |
| P18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко с |
| ђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав |
| пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве су |
| Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: |
| ом; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи |
| ејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана |
| <ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази од |
| во!</note> <note xml:id="SRP18790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <no |
| ори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у |
| у заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли |
| друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или друг |
| су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за |
| и што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намам |
| оздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; т |
| — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој |
| Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да за |
| >— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, нас |
| {S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милун |
| јте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l |
| ли да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски ве |
| , пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момц |
| ређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брз |
| ку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Т |
| наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! |
| оз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе црк |
| <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обични |
| розницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> < |
| од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, так |
| етитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit="line" /> <p |
| јацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљ |
| шки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то |
| Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо |
| м родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ход |
| а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјер |
| ма звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне ч |
| ели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо |
| , настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините |
| , и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрем |
| доше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с дв |
| , вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p> |
| је, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију |
| има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час |
| шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хле |
| рквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки н |
| еђу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве С |
| ати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљ |
| лада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав |
| дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром |
| и по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава |
| својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим |
| ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу д |
| оворити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме шт |
| окле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два пева |
| ећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милет |
| <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се прик |
| !</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека сум |
| ева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванан |
| о јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С |
| о су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quot |
| азвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и посла |
| раћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и ору |
| о видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако т |
| год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади свој |
| радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труд |
| ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p> |
| {S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада |
| било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко |
| Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Ту |
| сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на то |
| иде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</ |
| е донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:< |
| ји прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се |
| о због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језик |
| остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турк |
| атнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред к |
| ша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> и |
| и црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за |
| } Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако |
| сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује |
| оди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p |
| </p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хоте |
| исав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хо |
| га ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! |
| /quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кн |
| чују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварај |
| и године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је м |
| заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</ |
| >Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаш |
| вори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; а |
| има те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају: |
| <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! вард |
| кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћ |
| ћи озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се кр |
| ad>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види кол |
| !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" /> |
| водове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памт |
| нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,ва |
| ути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, н |
| ије.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и |
| > <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом кап |
| издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> |
| десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се |
| Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога к |
| рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже |
| де празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> |
| ка буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Аш |
| ве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> |
| <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црк |
| верозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети |
| тле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; и |
| да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чи |
| шевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је б |
| у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово |
| ући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" |
| и се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајућ |
| > <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио |
| Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цен |
| ати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и а |
| постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— |
| тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се м |
| АК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што |
| ..</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! о |
| настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се |
| ић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве стареш |
| аштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S |
| <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и м |
| м српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Б |
| илом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развита |
| ољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој ч |
| p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , |
| а умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— |
| гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не б |
| а својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џак |
| мо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади свој |
| људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} |
| звавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень док |
| о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће.. |
| S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој |
| овну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, од |
| ко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори |
| м испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета< |
| он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од |
| , извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Б |
| одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.< |
| у Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, |
| p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за некол |
| ђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване |
| казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и |
| тери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру |
| освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери п |
| исмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момц |
| </note> <note xml:id="SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note |
| битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши |
| — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па |
| инова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, |
| </p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi> |
| опрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и М |
| <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се |
| еликог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="#SRP |
| Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тр |
| {S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то |
| тар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi |
| обро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо |
| та Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге во |
| и не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> слу |
| и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта |
| ам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов у |
| дска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако |
| задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видим |
| оксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бо |
| ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из |
| <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одрж |
| вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недо |
| чно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> |
| Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опе |
| уни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога |
| Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње уз |
| је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, про |
| ајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; нег |
| знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешт |
| па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин ду |
| те!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се |
| едајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћи |
| , и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше кап |
| у и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче реза |
| ивка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="# |
| адост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дје |
| ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јо |
| â!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да уг |
| анча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| а наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Кра |
| ље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> команд |
| у) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се мно |
| етај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, п |
| о год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milest |
| ико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Л |
| уг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? |
| смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то |
| увеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе |
| а наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ? |
| о још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско |
| довечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18790_N26 |
| е у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <h |
| мене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" / |
| <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; позн |
| сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> |
| ="#SRP18790_N26" /> Он се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који |
| ина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољ |
| би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена |
| меном.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује |
| атнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо |
| прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост |
| чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и кал |
| </p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на п |
| Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто с |
| ну с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено пра |
| е куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да |
| исму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љу |
| аповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију |
| рати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну у |
| пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790_ |
| о к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове запо |
| ајбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувен |
| о одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахи |
| p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко о |
| шаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ |
| рбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До |
| улите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељи |
| то као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један ње |
| д стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако она |
| тичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово тв |
| е све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одмо |
| ши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да |
| х Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рек |
| а оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, до |
| се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{ |
| <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чу |
| азећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p |
| > <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, ка |
| ек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где тре |
| ивље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, о |
| из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано |
| је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="line" /> < |
| си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је |
| амени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као |
| ама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стој |
| једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 |
| ехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на пол |
| злика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</ |
| кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је иша |
| ило, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Фре |
| ја се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, прого |
| target="#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да о |
| ојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да |
| „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питањ |
| освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба с |
| не кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио б |
| пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим |
| l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спус |
| њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико |
| ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они |
| ве што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снах |
| ан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} |
| >Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и |
| д спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затво |
| се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице зв |
| ди све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— |
| ра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p |
| био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављивах |
| ванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S |
| Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Ка |
| ке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Ко |
| ита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повик |
| ао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник см |
| обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као д |
| .{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} |
| у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо |
| радуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и каде |
| а жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, п |
| совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Б |
| жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који с |
| и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да о |
| Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести по |
| лепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врат |
| ша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с нау |
| поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да |
| e> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих ст |
| -Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , |
| с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време р |
| једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} |
| тинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и |
| уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаст |
| у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су к |
| боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баб |
| средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он с |
| чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила је |
| па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија. |
| : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су |
| и момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београ |
| време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, ил |
| ро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица |
| на пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у |
| није, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необ |
| ницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака |
| ад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча |
| , везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не |
| ду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху |
| /p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп |
| ру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хте |
| а као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беш |
| , овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N |
| у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људ |
| ило да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не |
| н од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту љу |
| „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може помену |
| рече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи |
| ра Френчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да пр |
| лободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе л |
| е , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олу |
| оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане |
| > свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и б |
| лачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Прос |
| у помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши ов |
| ј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи |
| омоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одри |
| ет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима раз |
| ише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Го |
| уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибу |
| загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден |
| ако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, с |
| у као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у |
| намо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља |
| еда у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих |
| лавио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав |
| све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану н |
| ЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Мил |
| поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко |
| се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; |
| ине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; зар |
| је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз р |
| а, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња ви |
| за.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте |
| ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пу |
| сте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у ру |
| >После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За т |
| Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда |
| име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који |
| ра.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и |
| {S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, н |
| му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје ре |
| 38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-хаир-олсун !<ref target="#SRP18790_N5" /></p> <p>Говорећи то |
| бин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруар |
| ити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или |
| ићу !</p> <p>Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога ј |
| само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он у |
| е Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уж |
| леда како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секрет |
| о добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не пр |
| е, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb |
| оклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p |
| шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једн |
| ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, к |
| хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{ |
| то Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господ |
| оји имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме см |
| и он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди так |
| есе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милу |
| како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и |
| -ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће |
| â!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Сил |
| t="#SRP18790_N5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста до |
| ајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је доша |
| и се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и дана |
| одно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико г |
| д се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој |
| њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што в |
| а! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мал |
| p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика |
| егу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште ле |
| амедију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и |
| Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>М |
| а у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, т |
| авко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и ка |
| ман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше н |
| и смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џ |
| У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Та |
| е красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеш |
| Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх поглед |
| да.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива |
| омку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„В |
| момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окад |
| и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом ј |
| исер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казив |
| е раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по с |
| дрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазив |
| абљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава |
| ра су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако |
| ати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сироти |
| било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осм |
| оја нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађ |
| анат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшно |
| раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко и |
| рагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један о |
| </p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спу |
| ујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је о |
| да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што б |
| омаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и |
| у га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио и |
| и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речи |
| ан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком |
| видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим мом |
| — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <m |
| додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећа |
| 3" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан |
| треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то мн |
| у лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га |
| беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не б |
| из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Т |
| од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кн |
| несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, ре |
| ша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> |
| ..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— |
| е ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој |
| гов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газ |
| угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <p |
| је, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало |
| ањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7 |
| ме чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, |
| же!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} |
| путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да |
| V</head> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p |
| и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се |
| се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и |
| енчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу |
| била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> |
| ба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око сто |
| Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац |
| им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљес |
| у Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућо |
| јта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се к |
| и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шапта |
| а по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава |
| ко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде |
| уни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба |
| лике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада ка |
| pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство от |
| е велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покриве |
| p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нес |
| те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— |
| Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, ка |
| едељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом |
| уги дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Мили |
| нка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама |
| штва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе уза |
| Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босн |
| оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су |
| шити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p |
| Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налиј |
| време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="cha |
| децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_ |
| дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако |
| воју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колача |
| не кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и о |
| о о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом в |
| } Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа нај |
| духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> |
| их баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави |
| и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом |
| ро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ћ |
| мо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и |
| рговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени |
| р по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе пом |
| о пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето |
| рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Изл |
| ужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да мож |
| го разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к |
| слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе б |
| ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између оно |
| ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да и |
| ога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p |
| у <ref target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} |
| обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита о |
| — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуш |
| ности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте |
| једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изгов |
| p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали |
| ако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се |
| убили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српс |
| ч Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; |
| амаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што |
| ак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније в |
| ју.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која |
| S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже |
| е и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би |
| ају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и |
| народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вел |
| г , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— |
| ити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезн |
| ио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Ми |
| } Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за |
| у; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као нај |
| </hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично леп |
| ојици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (на |
| онесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах |
| ужно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што то |
| емљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref |
| елики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чи |
| ину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} М |
| пше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на с |
| ругој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један м |
| лош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад |
| да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него |
| ких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> < |
| необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Г |
| > су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшир |
| а да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слуш |
| аузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ би |
| н момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако к |
| е год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим за |
| град.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише |
| ису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камил |
| ворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p |
| ећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а си |
| а им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи |
| гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и пут |
| он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{ |
| да оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе: |
| беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и М |
| токе за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> |
| Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје |
| ин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш |
| као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њи |
| кој сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше |
| /p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, шт |
| ци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Ко |
| о пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван |
| се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је |
| ису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по |
| оке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође сл |
| — Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па по |
| Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, г |
| 6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лул |
| Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, |
| тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда |
| е девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је п |
| е прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво |
| азе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко |
| пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да остане |
| ше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро |
| сти.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} |
| то дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref |
| помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, к |
| сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп чове |
| српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о н |
| пори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па |
| човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target="#SRP18790_N25" /> к |
| мести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</ |
| вник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послов |
| онесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> |
| КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика |
| Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнеже |
| морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете |
| ериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, а |
| ева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је вез |
| а ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пош |
| а не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, |
| т овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наш |
| и Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мо |
| о што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не |
| меје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наме |
| — Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — |
| лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S |
| ју и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно |
| } То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> |
| во како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију |
| гла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је чо |
| Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се |
| звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати по |
| , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На |
| ха, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Ја |
| ад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb |
| на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — |
| несе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се |
| о пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На |
| ашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше |
| лопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове |
| же благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у на |
| тари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки .. |
| у онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једно |
| ред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се |
| гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се д |
| и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у |
| p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, |
| има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта он |
| ко Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb |
| ли погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао наде |
| у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по |
| евца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав |
| овукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рик |
| ило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом. |
| пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хв |
| /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага |
| утао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се нек |
| нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понаш |
| носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше |
| м Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може |
| и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с |
| илунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n=" |
| p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају раш |
| о би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застај |
| ко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, ната |
| мо преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазари |
| а се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Ин |
| црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих |
| тро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху |
| и, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срц |
| </p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref |
| !...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на |
| ија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, |
| е говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних ко |
| ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наи |
| се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до |
| Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девој |
| авде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за м |
| омози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут |
| било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеж |
| ивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођ |
| <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости п |
| /p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p |
| се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио д |
| руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готи |
| > <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный опись:</p> <milestone unit="line" /> <p xml:lang="CU">И |
| ћи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би |
| ом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{ |
| баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака |
| ш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="l |
| и прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакра |
| ичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумен |
| нали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних м |
| во Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако |
| ајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саб |
| воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, |
| низак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; та |
| асно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно |
| на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје |
| .....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости с |
| xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни знак, орден</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N33"> Чувај с |
| p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" |
| један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он тол |
| поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi><ref target="# |
| емље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p |
| дер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања |
| главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N |
| омь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit="line" |
| с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објав |
| вео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Мусл |
| ну у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београд |
| ину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на |
| ше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на |
| "77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро |
| рака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше |
| ије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражит |
| пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> |
| и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како ве |
| , говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам |
| енчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну ст |
| Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} |
| рбију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар |
| руј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не забо |
| у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан |
| се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости |
| зива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица ж |
| ељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као зата |
| д сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође вре |
| нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се ми |
| шници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши: |
| ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> |
| чан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државн |
| и.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму |
| града.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и |
| се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири |
| ого; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не |
| то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита |
| округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашл |
| се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, |
| РСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО< |
| дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљ |
| граду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Ми |
| гледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану |
| <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с ору |
| о је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , |
| ко тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где |
| пет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а |
| Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само |
| Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Мил |
| један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на реж |
| Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест го |
| 0_N31" /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он то |
| . .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су |
| осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао н |
| ните, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, в |
| крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ |
| само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује |
| чу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће |
| ајнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој |
| "CU">Нос као......</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро |
| ем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да |
| ликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је об |
| ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одлом |
| здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</ |
| снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, |
| мели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p |
| > <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му |
| ди на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући |
| тарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самом |
| ни кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње... |
| брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.< |
| ђе и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <p |
| — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што |
| утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су го |
| ом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби нај |
| духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и |
| о бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Ве |
| } Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете |
| вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. |
| get="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац |
| на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N |
| Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, доша |
| и објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црн |
| Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од |
| зели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци |
| е ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} |
| сто понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} С |
| се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — м |
| а Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад про |
| ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не |
| двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> |
| сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати |
| о жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, |
| да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не |
| ђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид |
| ише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од |
| а Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казат |
| обены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ног |
| и му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибу |
| ју, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта |
| а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, |
| лень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml: |
| апиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш |
| ок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S |
| е грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да |
| /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је |
| >Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме ис |
| трани на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио |
| Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју |
| ограда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоц |
| ана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих |
| му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, бр |
| >Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они с |
| бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; |
| што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њ |
| зговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р. |
| сто корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} |
| ренчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње п |
| уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је ниш |
| : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити ш |
| сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, |
| p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суд |
| ли правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Са |
| на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p |
| вши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима на |
| S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и |
| рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих глед |
| нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду |
| ате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да |
| заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на |
| енчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Ту |
| <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и ста |
| велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те в |
| p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</ |
| тојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на |
| је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на |
| тинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да |
| е да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био ј |
| е да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Он |
| ав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана |
| — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло кој |
| ићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Са |
| о: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се |
| аново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игр |
| он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} |
| младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Свето |
| четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, ко |
| ју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p> |
| <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} |
| шта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош ста |
| тава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) |
| ниче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије |
| Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помо |
| жила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око |
| онеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— О |
| ло, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуж |
| пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„ |
| ко да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Кисе |
| Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би |
| зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј И |
| ћи оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало г |
| ледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе |
| ади што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришапта |
| од, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које про |
| Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у М |
| на; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три |
| ре, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одав |
| ише листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, |
| о се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама |
| даху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Мил |
| идоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече |
| њем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и з |
| е Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи |
| примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмор |
| веде у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , |
| а, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван |
| да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бр |
| тарешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на |
| :</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— П |
| ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, |
| са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све кој |
| p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти |
| {S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} |
| владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема ник |
| илутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, |
| у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, |
| еми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, ј |
| „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, б |
| регну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ с |
| а Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију |
| се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>ша |
| и код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми ре |
| Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд ј |
| , а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи т |
| еливаше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху |
| p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо |
| ј, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море! |
| пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, |
| та, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће с |
| тојника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Сл |
| у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну |
| arget="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milest |
| <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , |
| и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бог |
| а дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> |
| е најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у |
| прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд |
| !{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџ |
| састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</ |
| шли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима |
| виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова |
| зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ |
| " /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> |
| ез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну |
| ера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="3 |
| а тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било |
| ђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотл |
| е.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На с |
| </p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун |
| Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, та |
| разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, и |
| богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и нас |
| ца с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Мила |
| стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући моли |
| лисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ив |
| адити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у |
| Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцниј |
| , усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је |
| инац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пут |
| Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина |
| ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао ра |
| } Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није мог |
| то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И о |
| један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће пе |
| Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угод |
| еде и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слеп |
| {S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у |
| {S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> |
| к несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилаз |
| ити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прст |
| гача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на нека |
| лаги дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, љ |
| м својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— |
| хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> < |
| 8" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите |
| о се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а н |
| ху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</ |
| b n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану |
| д колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— |
| се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему |
| а!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и пред |
| и:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шан |
| атекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , |
| а“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јован |
| ја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , |
| е:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече п |
| сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш |
| а слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Го |
| о се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Мар |
| ли да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одби |
| , или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да |
| је Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p |
| оље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресуд |
| допађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Рома |
| дговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> |
| ; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што ни |
| аћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби |
| служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време |
| Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири |
| еновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред с |
| м сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људим |
| који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведо |
| почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић |
| урске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину мага |
| пазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Б |
| ан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, им |
| По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити цар |
| арке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Госп |
| е више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} |
| узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, м |
| јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су се |
| и да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, |
| у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћи |
| р би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ н |
| е су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с р |
| уздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— А |
| одсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображ |
| арин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику |
| рпском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Беог |
| а-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што |
| јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по |
| ј, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша |
| е:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос |
| иш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом у |
| дравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго оста |
| плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, |
| ко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, |
| да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати |
| бро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су |
| р, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Ро |
| ки руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Сул |
| зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на |
| га!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте к |
| >— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин |
| дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, од |
| <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су |
| лану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— |
| е је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акс |
| рој!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, |
| го сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе |
| <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да иде |
| и, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који |
| о, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се м |
| своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез |
| дньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здр |
| и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , из |
| преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав доку |
| од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бит |
| о не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на пр |
| џа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</ |
| е инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> |
| ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами си |
| ама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> < |
| њски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београд |
| ија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</ |
| <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је |
| /p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним с |
| дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p> |
| /p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће |
| врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запрет |
| , да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , сре |
| ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обренов |
| коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на пле |
| кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} |
| у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу ср |
| своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу |
| арски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! ре |
| ски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За |
| окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не по |
| (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и туг |
| мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана сп |
| знадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим < |
| ројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове м |
| бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У простра |
| момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом и |
| ва? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје д |
| оњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велик |
| Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, |
| ли Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се п |
| ским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли сило |
| где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потур |
| су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</ |
| > <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти |
| ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или воли |
| уда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусов |
| буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчеви |
| уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и |
| славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Пом |
| колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пиј |
| етар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила |
| чимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Б |
| ом послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћо |
| ет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Цариц |
| би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слеп |
| p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна |
| од Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„П |
| ....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле |
| ref target="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, |
| ру има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вел |
| рем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабр |
| кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин |
| , <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), |
| ве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <milestone un |
| гледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:< |
| једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепим |
| домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! о |
| </p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, |
| гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући |
| еваше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван |
| лу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, мог |
| хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</ |
| ote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у |
| кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, |
| х страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> < |
| ћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l> |
| ају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се припове |
| ком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — |
| е двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме |
| али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном свој |
| никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| а стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад |
| на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, о |
| гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки |
| врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,< |
| у, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земун |
| окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> се |
| још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit="line" /> <p>Мало после тога |
| чили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за зд |
| вади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаш |
| молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — |
| <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући |
| мерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли |
| јан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Маг |
| е седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевц |
| коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Мил |
| </hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на |
| о Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, ва |
| вши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Да |
| гу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <mileston |
| апе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колач |
| их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, |
| ри</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> |
| , да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, посл |
| цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, н |
| и се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други да |
| умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} |
| > <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="8 |
| ма, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколи |
| том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађени |
| кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке ав |
| се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је пе |
| и се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав слада |
| а кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа |
| два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно |
| певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> |
| обри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и з |
| дом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помиња |
| , он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља |
| ац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака |
| јпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref target="#SRP18790_N7" /></p> <p>Аш |
| /note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пилав, дете!</note> <note xml:id="SRP18790_N8"> Кувар.< |
| летку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује |
| завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p |
| пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристав |
| arget="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> < |
| ао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико |
| да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: |
| е женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће |
| ди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршт |
| нколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких вино |
| ом је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дан |
| — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а б |
| пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скуват |
| n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! |
| својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама |
| окори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</p> <p>„Онога |
| кола, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „ко |
| , те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се дог |
| > <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="ii" /> <pb n="iii" /> <div type |
| бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створит |
| постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усвај |
| гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула |
| прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се пр |
| доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме |
| /p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсни |
| а починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се св |
| p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Б |
| бар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспа |
| пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> |
| нићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кн |
| се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због ис |
| д Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p |
| b n="v" /> <div type="liminal"> <p> <hi>ПИСМО</hi> </p> <p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi |
| љу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам заби |
| знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> |
| p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?< |
| претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газд |
| учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{ |
| е које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пош |
| p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих о |
| орена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре |
| вуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклон |
| јака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око |
| они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.< |
| у рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла |
| се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref |
| како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би |
| ша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш м |
| је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му с |
| х стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ард |
| ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или |
| ађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотс |
| ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни ту |
| /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу река |
| година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих с |
| се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и |
| ану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, |
| ина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогл |
| турчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p |
| Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би са |
| 32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске краје |
| Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете |
| >У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквин |
| озгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац |
| н мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на с |
| стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> п |
| овори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 |
| е људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а |
| есет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p |
| у, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем |
| у то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може |
| сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово но |
| на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је нек |
| >У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад |
| јке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: |
| вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад |
| лунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Ма |
| и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p |
| комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дишери |
| } Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За |
| :</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече |
| „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од |
| и ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса |
| сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећ |
| д хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стран |
| ако да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгу |
| } Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарин |
| м том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим |
| облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, дал |
| <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</h |
| цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</h |
| одњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насме |
| шу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао |
| на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда н |
| у собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а |
| се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> |
| лакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p> |
| > <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила |
| „Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу пес |
| о манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али к |
| ју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече М |
| ан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника |
| ао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два |
| ј по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже н |
| : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне ча |
| и Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворн |
| пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у р |
| ма у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а и |
| line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле |
| несе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом |
| аптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , |
| у олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како мо |
| шлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне : |
| потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом г |
| оба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790 |
| их година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи не |
| дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не |
| /p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете |
| p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање. |
| во сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако |
| народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задо |
| самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! др |
| еви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто н |
| сто; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога дух |
| , на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> |
| да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> |
| а по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к |
| је из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би |
| >Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у |
| ожите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати в |
| илисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је |
| лена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граб |
| <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Св |
| т окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се по |
| с на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суо |
| свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу |
| , најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји |
| и она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени к |
| S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Ср |
| крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод о |
| што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то јед |
| устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> < |
| пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних |
| ушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n |
| /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.< |
| и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На |
| а, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер заглед |
| сти под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Ник |
| , а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеј |
| знеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, |
| прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповед |
| ерју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S |
| а не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар пок |
| олитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир |
| ру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господ |
| сумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске |
| нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, п |
| <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 |
| > <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане с |
| /l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка |
| ећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, п |
| ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време мом |
| дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив |
| адоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде |
| <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где б |
| "> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SRP18790_N24"> Бог.</note> |
| н свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живо |
| ке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна |
| /p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, ид |
| Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Нев |
| вати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да на |
| ез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отвор |
| дитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне |
| њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше јед |
| њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он |
| ећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена |
| и ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучк |
| ата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!< |
| једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курб |
| брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се заку |
| pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке |
| достан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском |
| Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са св |
| лица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И за |
| /p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јев |
| ote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у |
| > <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95 |
| муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је зак |
| кој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац |
| се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спаз |
| ели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се |
| и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</ |
| обитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да |
| е по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха |
| ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две к |
| бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без ме |
| се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подиг |
| иговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар |
| малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једн |
| кашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често по |
| их да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се дос |
| ун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Мари |
| ји дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те о |
| не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци застор |
| се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало д |
| > <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо пон |
| ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> |
| место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се неч |
| вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом кона |
| у“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, |
| војим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манаст |
| овића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шт |
| к бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} |
| д захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ов |
| зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима дого |
| га.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Б |
| о би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сети |
| је руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је |
| дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што м |
| > <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излет |
| буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене д |
| одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>М |
| за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гол |
| одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила |
| народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и |
| !{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здр |
| ели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта |
| да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! |
| !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> < |
| Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и нап |
| рећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, |
| рећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; под |
| 93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Срби |
| <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих |
| а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На д |
| етва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од |
| небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овц |
| ра не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад |
| казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час сп |
| части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери пам |
| ивено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чибугџија, предавши |
| надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </qu |
| ој гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{ |
| , алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад |
| гуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намест |
| друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу |
| ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да пре |
| селник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су |
| Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Па |
| терама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било н |
| н, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочек |
| одару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти тв |
| н!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јова |
| ипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни |
| нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, м |
| о ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита |
| јатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста лист |
| ћи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, аг |
| ми, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара А |
| о!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мо |
| и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти ж |
| одољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по |
| ко кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочек |
| ласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l |
| језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l |
| и:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког |
| и српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољ |
| а снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.< |
| је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви с |
| га владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свог |
| оје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде мо |
| код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прек |
| ују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милош |
| ажите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори |
| <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> < |
| место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је о |
| з</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милун |
| и прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне п |
| дујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од |
| многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; к |
| мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Уж |
| та Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијеп |
| > <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело т |
| дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— |
| ливаше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milesto |
| м Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милош |
| дао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се зд |
| чеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице наро |
| очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви |
| ито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће |
| <note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад Позориште.</note> <note xml:id="SRP18790_N30"> За Бога, |
| сом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко шт |
| коне граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим |
| еброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за о |
| увана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и глас |
| наца <ref target="#SRP18790_N17" />, за поједене цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне |
| ча, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућ |
| и дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође |
| ан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вин |
| в да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу |
| века врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим |
| казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Га |
| чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</ |
| а Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле |
| ясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића < |
| е, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазар |
| ко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састан |
| штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлиј |
| оју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога |
| крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац пе |
| и док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, |
| Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здр |
| лони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да |
| ворише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима |
| уо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" |
| и, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небе |
| у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петр |
| илије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} |
| и држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свет |
| ка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} Н |
| бом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> < |
| ћ</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> |
| а великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се М |
| њана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спуст |
| зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним |
| гџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у ф |
| а и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Ара |
| о извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибу |
| ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи.. |
| ога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с ос |
| соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се |
| лите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С он |
| о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Ви |
| ко се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу свом |
| ора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а отал |
| лачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољуби |
| мај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоћ |
| урака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки |
| него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповијед |
| рија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски |
| на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његов |
| д Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле |
| <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спу |
| е могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као |
| аљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се на |
| </note> <note xml:id="SRP18790_N31"> На поље!</note> <note xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни зн |
| омцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Тур |
| љуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> < |
| олача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> |
| нда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте п |
| лач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi |
| мео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div |
| </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те цели |
| ставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p> |
| у уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред н |
| га, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наш |
| {S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , |
| х имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко о |
| авко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и дон |
| јоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарнос |
| <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мо |
| смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном |
| ц с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити оп |
| и се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књиг |
| pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милет |
| гала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, |
| било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се н |
| а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Све |
| мах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{ |
| ти толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> < |
| нче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у |
| благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укро |
| споде помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рук |
| рећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, из |
| тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> |
| е сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши |
| крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрић |
| о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познај |
| иста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле оч |
| ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је |
| ј соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l |
| му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l |
| ава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека |
| или они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје А |
| се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло ла |
| ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово |
| и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У |
| > <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто св |
| и красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све |
| Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говор |
| е, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној |
| pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! |
| ар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он нан |
| од се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> |
| вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И |
| <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла |
| најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, |
| да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и |
| по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и |
| руј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, осв |
| — Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа а |
| унка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb |
| и увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд |
| ограда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској |
| вца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обич |
| >Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, г |
| већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичн |
| и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на до |
| n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном |
| дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никој |
| да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћим |
| одару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Го |
| дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који |
| а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољева |
| S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле с |
| ми о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јо |
| ута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, о |
| и долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на тре |
| ећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па |
| , скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда р |
| ојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком зл |
| </p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића |
| p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца сл |
| p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити. |
| сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упути |
| <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан |
| орбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, н |
| да!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" |
| аћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слут |
| евеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер бе |
| припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после |
| какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да |
| ас изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Руј |
| е тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки |
| необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздај |
| раљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из М |
| што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само |
| апâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: |
| викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе |
| еле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...< |
| с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њихов |
| тише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше и |
| у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручк |
| х беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP18790_ |
| и добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с ка |
| ла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан |
| самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обој |
| ан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је доп |
| ам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје |
| "line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка м |
| се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним по |
| веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и н |
| бији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајинск |
| ам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из |
| и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.< |
| /p> <milestone unit="line" /> <p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран |
| боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем народу). |
| тане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају |
| о издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док м |
| издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђо |
| ве.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом дец |
| просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да с |
| ке, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало н |
| 70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Т |
| его допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе |
| itle> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, д |
| војка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавиц |
| име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> |
| к <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> |
| соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ни |
| без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад |
| Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прв |
| позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пр |
| е испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божије |
| ваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те |
| о пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да |
| Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника кој |
| ље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За |
| има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit= |
| , дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} |
| Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> |
| ањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевић |
| говорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадио |
| у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишан |
| оже бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} |
| евати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су |
| гомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце |
| ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја при |
| ланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне неш |
| рно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone u |
| n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, по |
| на се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био м |
| роје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је милов |
| муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка |
| ешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на пос |
| га и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; дома |
| е каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају |
| одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврш |
| лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, уп |
| великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у |
| и посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" |
| а уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из се |
| ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Гос |
| би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су |
| собита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала |
| иму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњ |
| , докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у |
| , из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца к |
| људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако к |
| аху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им р |
| розор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру |
| Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих кр |
| на врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <p |
| је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко не |
| кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки ок |
| рорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуца |
| е Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> |
| ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пра |
| ва сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| estone unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишери |
| ише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p |
| .</p> <milestone unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} |
| ду и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га |
| седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш! |
| та), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Рис |
| утру).</p> <milestone unit="line" /> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретар |
| get="#SRP18790_N36" />“</p> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех к |
| м капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише |
| све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве |
| е тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, |
| каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и М |
| најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игр |
| i> </p> <p xml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и м |
| није, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Дру |
| сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line" /> < |
| ју порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисал |
| /l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с бр |
| а књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не |
| ких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано мор |
| рушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим- |
| нтереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи |
| uote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна |
| и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на д |
| ла; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Зн |
| За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</hi>. <ref target="#SRP18 |
| учка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да |
| за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и пош |
| му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство |
| Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је на |
| место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Св |
| ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помис |
| је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве |
| паљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом |
| о и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели |
| евидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би д |
| ко:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живи |
| је дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде. |
| е се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју |
| ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор: |
| } Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошћ |
| упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> |
| ља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога |
| ..{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с |
| ку силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска |
| мо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видо |
| је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа |
| , тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стој |
| ији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> |
| <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p> |
| >После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј м |
| а и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Бео |
| ез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за |
| , вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} То |
| а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се б |
| ни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, |
| равају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у п |
| стојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да |
| она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо |
| ну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се ј |
| браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стиша |
| тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком муч |
| S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој |
| ...</p> <milestone unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, пара |
| ки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, |
| јим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{ |
| родом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је н |
| е марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с |
| засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то? |
| н: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио |
| су ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Ми |
| ед људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њ |
| сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће |
| ="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша |
| /p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су н |
| кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и ст |
| але, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче В |
| е ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми с |
| } Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати |
| Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разил |
| у и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћају |
| знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих |
| ци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на |
| живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Ак |
| иљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп о |
| !</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи |
| у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки к |
| ише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што |
| еда у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, пр |
| <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости |
| а њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од |
| ао киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог пож |
| је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а |
| нда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за |
| ар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Б |
| већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} |
| ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, ко |
| .{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим глав |
| рише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Св |
| кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</ |
| му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{ |
| уци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао С |
| новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих а |
| ажња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи |
| одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n |
| uote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте |
| оје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на |
| за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође |
| жинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи ср |
| рке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{ |
| ид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, п |
| ху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</ |
| чи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега |
| таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги приј |
| су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, |
| у који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва и |
| после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан |
| ца стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те сед |
| ик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, М |
| } После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и до |
| смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издв |
| Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја с |
| ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је т |
| : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико љ |
| ори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па |
| , не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки о |
| нај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p> |
| и блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што ј |
| као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како у |
| оји ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвал |
| његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевић |
| ман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— |
| вим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi |
| ину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> |
| <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпат |
| њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шум |
| ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и |
| у....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око |
| чимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, н |
| шама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више |
| ОТМИЦА</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте! |
| му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно и |
| дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у |
| тим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од с |
| м, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— А |
| -ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕ |
| и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</hi> </p> |
| нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У т |
| освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забор |
| ене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њим |
| ни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скрену |
| /p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које |
| ише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p |
| Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједи |
| од и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше |
| помене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах |
| p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме ј |
| аву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — |
| у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек |
| равде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} С |
| ески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибе |
| с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабор |
| p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p> |
| га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, |
| <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта |
| сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !... |
| :</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP1879 |
| али, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, |
| ије то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године |
| па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S |
| езакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, |
| тамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, |
| лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге кој |
| ; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа к |
| ти само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="4 |
| родном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свог |
| ог!</note> <note xml:id="SRP18790_N12"> Празан разговор!</note> <note xml:id="SRP18790_N13"> Бр |
| вори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад с |
| негиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале |
| уге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања о |
| буде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе |
| о печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кне |
| друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често |
| тнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше н |
| тоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>С |
| вају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди г |
| i>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и М |
| , пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се |
| иховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда ни |
| и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу ст |
| p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на но |
| о је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је |
| у који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је |
| да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{ |
| <hi>Я</hi> </p> <p xml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке па |
| на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> |
| ећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо м |
| /p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повра |
| бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за ш |
| е не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb |
| кве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав |
| pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна с |
| /p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће |
| постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обрен |
| зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море |
| Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се |
| научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n= |
| е свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p> |
| да испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну |
| свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quot |
| ђеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p> |
| не, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бо |
| је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</ |
| н до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошаниц |
| је, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и |
| {S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, ка |
| p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи.. |
| <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим |
| каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, н |
| разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapte |
| 27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, |
| особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљ |
| закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> < |
| у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="9 |
| давши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве |
| ара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавш |
| да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је |
| аву, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приб |
| <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тог |
| две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и |
| ка којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са св |
| земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кн |
| ј случајности !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше |
| се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу |
| пуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да см |
| ја су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је |
| ..{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите ору |
| вој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— К |
| имарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S |
| e unit="line" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше |
| е ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милоше |
| ј кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага п |
| жаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Пет |
| рећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одо |
| претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мр |
| би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк |
| ње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до д |
| <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и у |
| } Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Ста |
| и, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувш |
| ма, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, |
| иста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у ст |
| етиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су |
| га већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим д |
| >Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога |
| вића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кне |
| Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> |
| саром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или дра |
| чиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнан |
| саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљус |
| л,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су с |
| ред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене сил |
| ко тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису |
| јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећ |
| ијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито |
| умијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам каракт |
| Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или |
| све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми |
| ко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о |
| , опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није бил |
| тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— |
| <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP18790_N35" /></p> |
| иче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> |
| па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, |
| помињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу |
| уди из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, |
| а , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да |
| (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или ја |
| агујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења |
| Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људ |
| , и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зов |
| ним покровцем. <pb n="60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га к |
| у дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се |
| е изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну К |
| и за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић ису |
| одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одвед |
| ави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S |
| и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За |
| а у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено |
| а стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP |
| х страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101 |
| си о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га п |
| ом пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S |
| днеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у |
| као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви |
| </head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> < |
| e unit="line" /> <p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости коза |
| та</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта и |
| полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се |
| вакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре с |
| је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Ср |
| и ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као с |
| лен, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче чита |
| коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља |
| е Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тоя |
| да уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека оста |
| и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му |
| исмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да |
| е у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што |
| у огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Ги |
| се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Бра |
| игне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф |
| у лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играл |
| н двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Ла |
| нчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копа |
| маћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима сви |
| стос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У сла |
| ћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и по |
| и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, |
| олена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и за |
| <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва и |
| иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама с |
| сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута |
| војој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући по |
| p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према св |
| Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жен |
| pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали т |
| аље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љ |
| ња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> |
| p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу |
| нежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... |
| да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и ола |
| 6"> <pb n="72" /> <head>VI</head> <head>ПРЕОТМИЦА</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе |
| заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пра |
| 18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако о |
| Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Све |
| 0_N26" /> Он се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и т |
| први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, о |
| домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, |
| ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина сва |
| и, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; ја |
| е Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је |
| знавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Од |
| ијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима |
| га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по |
| ле оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити свак |
| ведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали б |
| руча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit="line" /> <p>Друго јутро, |
| "> <pb n="85" /> <head>VII</head> <head>ПРЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везир |
| ка не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет нав |
| ци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најза |
| ада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на х |
| је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <milesto |
| ача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар ова |
| казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или се, |
| !{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста |
| Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Меч |
| _N35" /></p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима |
| који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ов |
| и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу н |
| мо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !. |
| божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се |
| абрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суљ |
| , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав о |
| т био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, саст |
| p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јован |
| скрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили |
| земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Са |
| ем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царс |
| ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у |
| пци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним |
| све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за вели |
| се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру. |
| ављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин |
| ј благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах о |
| ора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало |
| ак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у |
| игују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах |
| >Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку ј |
| <p>Ашчија <ref target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насме |
| љана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; посл |
| а својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим |
| ника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепа |
| се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> нар |
| <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутр |
| атарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> |
| џија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из |
| а о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати |
| д би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ћ |
| ако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље д |
| : — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу |
| Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови |
| } Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога ц |
| ичићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p> |
| тинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, |
| покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; |
| " /> <div type="liminal"> <p> <hi>Драги пријатељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Вечери“</ |
| гребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од |
| мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући |
| ша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмам |
| а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца |
| У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Ника |
| но је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних |
| крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Г |
| , и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше кап |
| заслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде н |
| дабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} |
| разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{ |
| p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb |
| вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао |
| урчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко п |
| осле молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све кој |
| ајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљан |
| аоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне својим другови |
| и по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Ми |
| , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> |
| му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да |
| велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они |
| ори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе |
| ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> < |
| нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дуг |
| и поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одгов |
| та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.< |
| ="line" /> <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{ |
| упи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још изва |
| елео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и ви |
| и.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{ |
| мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичар |
| љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што с |
| би „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана |
| части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то |
| на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну посл |
| ати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој с |
| и дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турк |
| ако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Д |
| у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је |
| њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, |
| ички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога н |
| но.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни |
| виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из М |
| и да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n |
| доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и до |
| карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповије |
| у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi> |
| е о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све |
| ајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те |
| .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, пристав |
| вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, |
| пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у си |
| нали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио |
| мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко р |
| м веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бит |
| е и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} |
| колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати |
| место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје кас |
| ни из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек |
| чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, п |
| чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљу |
| “</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јун |
| tone unit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не у |
| осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit="line" /> <p>Мисао изаз |
| !{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше кој |
| .{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, а |
| о даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи к |
| p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p> |
| ало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не |
| ренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb |
| > <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="lin |
| зати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи г |
| срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другариц |
| заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френче |
| н 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је |
| —4.</note> <note xml:id="SRP18790_N36"> Приче Соломунове VI, 10—19.</note> </div> </back> </tex |
| ...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци |
| вуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри ест |
| ћ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} |
| же не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или послениц |
| ву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi>< |
| te> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајнос |
| <head>ЗАВРШЕТАК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми о |
| ва!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} |
| тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као узд |
| .{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а при |
| ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је |
| </p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Т |
| каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било |
| дујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p> |
| боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је |
| шне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погле |
| ила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од тро |
| јом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> |
| допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границ |
| угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За к |
| ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{ |
| <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада |
| нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би с |
| {S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и се |
| ховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У |
| други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово |
| Дишери <ref target="#SRP18790_N31" /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди |
| старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко зап |
| ка.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , прич |
| одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} |
| ма чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу |
| осподару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множин |
| де.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Цар |
| ога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, |
| ли Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говор |
| аје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после |
| нит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да по |
| : ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У |
| p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово |
| t="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень пре |
| седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врат |
| овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога ниј |
| ти.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и о |
| ци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и т |
| а каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном ко |
| насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit=" |
| жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну све |
| гачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало наро |
| "56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача! |
| мци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме |
| млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга |
| свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p> |
| бично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојко |
| збе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не |
| са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико трену |
| e unit="line" /> <p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевач |
| једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима |
| ља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> |
| днога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да н |
| Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу п |
| </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</ |
| et="#SRP18790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и С |
| </p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовоља |
| гао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој т |
| у пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе |
| окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да |
| м по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </ |
| з Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} |
| ="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост нап |
| Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, до |
| настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Ха |
| ују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је |
| оспода Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним |
| згова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега |
| <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви ве |
| т: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> |
| ите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благо |
| и и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње |
| уде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказат |
| !{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учи |
| е гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом |
| енувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом |
| ње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Бео |
| зми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у не |
| ија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога |
| конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{ |
| једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било т |
| и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> |
| разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас. |
| кад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам |
| ма срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак ј |
| е у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге |
| } Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, |
| не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жа |
| вима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом оби |
| ека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсиј |
| кретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, |
| /p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Госп |
| год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме кој |
| би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маши |
| е провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одм |
| ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и |
| ао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце |
| отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од к |
| само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се ш |
| т, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: |
| т јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Једа |
| , па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> |
| и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, |
| 5" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Цели |
| брачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, п |
| руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} |
| а са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <p |
| ледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар |
| није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се |
| танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>" |
| , по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <p |
| н, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси г |
| и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почињ |
| латим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио д |
| рељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гле |
| ста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одго |
| ијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле с |
| стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Ј |
| за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши |
| вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако |
| батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особит |
| из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би |
| помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће: |
| више заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао стр |
| илунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко |
| до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пр |
| {S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је д |
| не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не |
| ните са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi |
| Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напр |
| ору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се т |
| омаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саста |
| Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путов |
| у да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш |
| у.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на пој |
| описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупав |
| кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите |
| обом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољах |
| ативши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и |
| <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра |
| х.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе бул |
| ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се поко |
| ве низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Го |
| е трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је |
| или без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол |
| p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, прогово |
| рбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро |
| гући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез |
| !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо |
| а, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p |
| питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !< |
| ега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p |
| ца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње ј |
| ици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S |
| , нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, а |
| м горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачу |
| p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа |
| Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећ |
| окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Ј |
| е духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они к |
| се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез |
| же (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</ |
| pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска ца |
| .</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда |
| оји си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; н |
| и упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан |
| ти ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад и |
| Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" |
| прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости сма |
| </p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упит |
| Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" / |
| јиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и п |
| ста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћа |
| хита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путн |
| а мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на пут |
| тините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турск |
| нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<f |
| ве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ |
| отворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутно |
| пе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пре |
| кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Лу |
| докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> |
| многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и |
| креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У |
| ај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који позна |
| епе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет |
| дне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмех |
| имовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног |
| напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао ка |
| меју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе |
| ећ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш |
| а своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажал |
| повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и |
| ике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и |
| </p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах |
| девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — |
| (Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit="line" /> <!-- </foreign>--> </q |
| је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N19"> Чувај се, к |
| расту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да |
| nal"> <p> <hi>ПИСМО</hi> </p> <p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ |
| е заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); |
| Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар |
| спођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#SRP1 |
| ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од леп |
| обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Поп |
| ару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их |
| /p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разно |
| е умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ак |
| пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако |
| и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих |
| т’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l |
| шка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима неброј |
| гртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дан |
| су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се |
| кавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у С |
| Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од с |
| а Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива |
| /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с ова |
| Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло |
| д његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља про |
| тари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима го |
| <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље пр |
| т га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером м |
| кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l |
| постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>А |
| руги одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако |
| ла све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter" |
| мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девоја |
| Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се |
| опије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност посл |
| један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и |
| за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род љу |
| да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму |
| дра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости с |
| или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чув |
| да.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и ро |
| а Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секрета |
| </p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих д |
| сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p |
| Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласни |
| оћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему |
| љу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан |
| > <pb n="94" /> <head>VIII</head> <head>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке |
| стављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> < |
| веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако |
| дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере б |
| ове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је л |
| потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n=" |
| глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје |
| у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{ |
| з Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи |
| вку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче |
| се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</ |
| ри“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се |
| се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и п |
| Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref |
| ајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота дев |
| ено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="line" /> |
| никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} |
| <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни |
| рама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Ка |
| ет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза поч |
| ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— |
| е изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — |
| ан орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма |
| гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште вел |
| и у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и наме |
| и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачк |
| е махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, |
| hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски |
| н пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли |
| а десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Н |
| оксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милун |
| е састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневни |
| о два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској в |
| чне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био |
| .</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Ј |
| ма бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пре |
| да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да |
| о зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у се |
| азгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на |
| te> <note xml:id="SRP18790_N12"> Празан разговор!</note> <note xml:id="SRP18790_N13"> Браво!</n |
| седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духну |
| .{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговара |
| ле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилт |
| уди су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обични |
| Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, |
| мо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћупр |
| ме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку за |
| нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Нег |
| већу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се |
| ало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље? |
| >Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те сво |
| да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту ми |
| свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога ме |
| к : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцниј |
| S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад |
| престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо |
| пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој |
| је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} |
| а, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и он |
| <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Сек |
| истос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку |
| ега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије. |
| у !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад |
| {S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора |
| Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија |
| ад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дат |
| бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету |
| је с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; вод |
| е радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сме |
| и, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, |
| та да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким сти |
| тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже м |
| ођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога ма |
| лице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети |
| Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није д |
| гусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем |
| ед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове |
| ир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их криш |
| у ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових р |
| >Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. |
| е казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што м |
| раћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> |
| >Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест д |
| note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо, добро!.</note> <note xml:id="SRP18790_N3"> Штета. |
| Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају тр |
| гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако |
| и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни |
| ма, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</ |
| акон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> < |
| а сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је с |
| невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради |
| ињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певач |
| нај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и на |
| је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, |
| о гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду |
| их две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођеног |
| } Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома н |
| рамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну |
| и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заоден |
| дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем |
| првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, |
| и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику |
| е које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, ду |
| држи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> < |
| вимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— |
| му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по ста |
| pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, к |
| ају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дру |
| е да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И |
| сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и |
| езир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <re |
| ко тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} О |
| зивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много |
| н.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гле |
| е се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима и |
| о повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу н |
| к тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке |
| ан мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Ром |
| ојске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско н |
| су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они |
| ави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андр |
| ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није |
| говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, |
| порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, |
| <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетв |
| грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP18790_N1 |
| су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили |
| о су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један |
| отина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и |
| м добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког |
| е он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавор |
| угсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска |
| па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крс |
| а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, сед |
| е чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— |
| вакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у |
| би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га как |
| ом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За т |
| лији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Ма |
| они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме |
| ишта.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диж |
| му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме |
| много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која |
| сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових три |
| {S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Мил |
| е човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lan |
| тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба |
| ина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана изм |
| е узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити р |
| Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бит |
| чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <r |
| „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би о |
| некад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мој |
| чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> |
| .{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држ |
| Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, од |
| па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једа |
| људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} М |
| који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да |
| умени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу |
| а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ић |
| о благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год |
| и готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, |
| уди...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек вр |
| .{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љет |
| задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас н |
| ам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чу |
| /hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим |
| то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чибугџија, п |
| оследњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> |
| р!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и |
| а.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко |
| b n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога |
| " /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а |
| .</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, мла |
| ..</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не з |
| а неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{ |
| ешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам к |
| ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одмор |
| чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, р |
| а Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да гов |
| ад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, |
| од осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и о |
| {S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како |
| ужина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм |
| Народна клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а |
| ац.</note> <note xml:id="SRP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже |
| се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуо |
| две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им ј |
| јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'во |
| што питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, посл |
| /p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде |
| и се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетит |
| > <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> < |
| њ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза кол |
| ,<ref target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја б |
| а му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде |
| и.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви с |
| ица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, |
| му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— |
| <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале |
| а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је мла |
| је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурч |
| свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу |
| шу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па до |
| нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благословите д |
| ...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref ta |
| у их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !... |
| Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику м |
| </p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви |
| цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi><ref t |
| ан цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабр |
| аџаип!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добр |
| у кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише |
| {S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref target="#SRP18 |
| дне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај шт |
| оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Ј |
| д Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци пошт |
| војка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он б |
| њавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да |
| ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref t |
| ратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p> |
| ру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри |
| да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Кој |
| остима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати |
| и сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашње |
| е врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тро |
| пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! |
| бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад |
| арева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да м |
| чким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Све |
| /p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову |
| ста, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седм |
| ванча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице |
| } Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио д |
| /p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали го |
| јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не мо |
| вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо |
| ста напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и доб |
| > </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој сл |
| егне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>! |
| .</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвал |
| уги Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје с |
| arget="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гос |
| <note xml:id="SRP18790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note xml:id=" |
| етрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говори |
| гом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће п |
| обом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Зе |
| ....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора |
| се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у теков |
| ледњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Наро |
| где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изу |
| ешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његови |
| које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-х |
| а народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је |
| је, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше |
| у, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, п |
| /p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога. |
| пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише свак |
| ећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поски |
| олач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и п |
| ти и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па с |
| p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору и |
| дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало ис |
| а и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> < |
| ледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због л |
| е, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кол |
| алетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то |
| ојих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S |
| рећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој ку |
| голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац н |
| >Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p> |
| гословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три |
| ом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Беог |
| дојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевић |
| те од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него |
| hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, |
| е оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а |
| 104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда д |
| ке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се |
| >У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па |
| ди се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомил |
| Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n=" |
| , у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" / |
| се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Раз |
| и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка пови |
| ва страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p |
| ичи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена |
| и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посве |
| а.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке |
| нколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на |
| близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> |
| но рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као |
| говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се н |
| } На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— С |
| ој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан |
| погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све |
| аћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради |
| је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологла |
| и здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Т |
| ; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се сво |
| еме јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ |
| лободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао ко |
| /p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> < |
| к и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они н |
| <pb n="i" /> <div type="liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈ |
| моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудил |
| тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај |
| <note xml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml: |
| би , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози |
| иком никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, |
| n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанц |
| ани од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вук |
| његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-царигра |
| и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ни |
| {S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шт |
| хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> < |
| Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном |
| Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{ |
| ће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на кол |
| он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на по |
| аше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најти |
| аге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да п |
| ића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесков |
| (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење н |
| окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} |
| и поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зл |
| i>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима |
| есташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до |
| 8790_N5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује с |
| који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, го |
| ошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p |
| мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p |
| атарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада |
| ан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Ц |
| о је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="ch |
| пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива |
| } Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, ре |
| к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући о |
| т Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо |
| ваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак |
| прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, н |
| ац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi |
| о много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на уста |
| кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да |
| одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путн |
| ши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!< |
| ани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се |
| гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку неб |
| нез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да |
| ља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи |
| продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих |
| илав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S |
| р се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ов |
| буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчиј |
| шка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим |
| био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки о |
| , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни оз |
| о, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, |
| ораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је |
| hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, с |
| ојутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прили |
| > <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још |
| није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Муш |
| Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и |
| дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто |
| али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> |
| Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пођ |
| мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко |
| атњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком |
| теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочит |
| две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: |
| кле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим |
| сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових про |
| много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, |
| и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао |
| уб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста д |
| зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Сто |
| атном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међ |
| ад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса по |
| U">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit="line" /> <!-- </foreign>--> |
| ђега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архима |
| ци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек са |
| окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу прв |
| ова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Су |
| ознала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време |
| дну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упит |
| гиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојк |
| е миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима |
| Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе |
| , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, до |
| о мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала |
| : — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP1 |
| ди.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додал |
| рад, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној |
| му малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу |
| м, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је д |
| урен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p |
| да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{ |
| ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се |
| еза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге |
| ара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће |
| ез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да прим |
| S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињ |
| похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а пу |
| вачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да ј |
| загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по д |
| свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живано |
| преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с |
| ријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и О |
| бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Мил |
| а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту |
| Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну |
| нице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, сп |
| а.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по ка |
| , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко |
| p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те С |
| агази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је |
| ожја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, дома |
| ожја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи |
| te> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote |
| /l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> |
| > <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, |
| S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У |
| него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сва |
| ите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може |
| ељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развесели |
| колину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи |
| и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрча |
| дове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом д |
| нану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и |
| Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} |
| удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој |
| е диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш |
| арија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављај |
| , не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> |
| илажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну м |
| Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срб |
| иве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећ |
| uote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајн |
| нику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и злат |
| S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро |
| ећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук излом |
| ро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ |
| ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френ |
| а.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се |
| ote> <note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ког се узјахује.</note> <note xml:id="SRP18790_N16"> |
| а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком сл |
| љине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане т |
| аве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} За |
| имски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> |
| {S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њи |
| /head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу |
| пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је в |
| у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од т |
| лач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, |
| ти.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у св |
| нак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без ор |
| ефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .< |
| али по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S |
| предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, |
| нији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака... |
| разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с ти |
| не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је бил |
| чини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасниј |
| некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шт |
| Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френче |
| рска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у |
| hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија< |
| трану.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима П |
| стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу |
| јку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да пр |
| арима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суљ |
| >Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>См |
| На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружан |
| > <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратни |
| аша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оц |
| евача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима |
| ћ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној к |
| оставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{ |
| кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, |
| на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита год |
| атарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепо |
| атне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши ника |
| ахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читао |
| лтан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене |
| так.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како |
| > <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84 |
| или су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се |
| {S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да в |
| Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</ |
| олима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да |
| сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати н |
| чала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, |
| а и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу |
| 790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Т |
| uote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit |
| оћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом |
| вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да б |
| ка и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставиш |
| } Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до |
| оје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p |
| же он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и |
| осле тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, пре |
| Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће су |
| да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах |
| /p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-хаир-олсун !<ref target="#SRP18790_N5" /></p> <p> |
| А САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као |
| у.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Де |
| ви: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или саб |
| жише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поум |
| /p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да |
| не, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</ |
| .{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ |
| саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разго |
| /head> <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другог |
| ају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 |
| ане, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, ј |
| мео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их |
| оварају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се саст |
| је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и |
| ике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом |
| е ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не ср |
| се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи и |
| ЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се |
| ију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Моз |
| ци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако |
| илана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, |
| че на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, мо |
| ака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко б |
| <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се |
| под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико н |
| доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњ |
| у, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с |
| дмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знал |
| тоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија |
| сно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штет |
| сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! п |
| Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Кр |
| м Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григориј |
| мење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лаза |
| {S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене ство |
| и према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али |
| Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Мн |
| а и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни |
| ћом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Ча |
| стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарк |
| ојим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту бех |
| уде, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично л |
| на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две |
| и наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !.... |
| родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви б |
| елити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у |
| есму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</ |
| вима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име |
| а, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они ц |
| {S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ |
| Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као д |
| , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Е |
| ка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Госпо |
| > Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала |
| релити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и дого |
| te> <note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад Позориште.</note> <note xml:id="SRP18790_N30"> За Б |
| даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без тра |
| маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Але |
| од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" / |
| > <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом |
| е задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то по |
| им оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог |
| и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, с |
| ше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и |
| Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали |
| зар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотико |
| година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви |
| уркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у |
| и људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити н |
| — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S |
| rget="#SRP18790_N35" /></p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а п |
| вот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} |
| е, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} О |
| врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач об |
| ановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU">У |
| га, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пље |
| Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, с |
| ој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве С |
| о томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружи |
| тите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знат |
| илош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермил |
| мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да |
| ор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим |
| , рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни |
| ако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новели |
| тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— |
| гући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, упра |
| на (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе |
| у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, |
| .{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавољ |
| у све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да ост |
| асе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак |
| опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target="#SRP18790_N25" /> који мора да |
| } Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђен |
| сподару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро сл |
| а се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели |
| ата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже |
| ма така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до |
| ти ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дођ |
| езао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога на |
| се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— |
| Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Меме |
| ј, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хо |
| /p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p |
| > <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, |
| скаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога |
| усти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p |
| з, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? ма |
| ује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то |
| је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину |
| есам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај |
| евић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кав |
| </p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: |
| си ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равн |
| адене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса |
| јеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те саста |
| е Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су оте |
| одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилиц |
| а наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пје |
| ици!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози |
| е, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, |
| о краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати? |
| д 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав ја |
| РМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБО |
| ке жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не про |
| И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p |
| го мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их |
| да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу к |
| не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговањ |
| а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: к |
| ад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> |
| еме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма |
| пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S |
| брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако |
| рилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове |
| се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у тол |
| це, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уст |
| е.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него зл |
| красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Ца |
| илош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и но |
| чевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће |
| још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пу |
| естао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један |
| дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козара |
| ори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> |
| евршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почн |
| ви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми зак |
| здвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> |
| како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том |
| ала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превест |
| ија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line" /> <p>После м |
| , кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> |
| е диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</ |
| ху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не |
| бе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP |
| unit="line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шт |
| е и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и св |
| о народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Изврш |
| p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се вр |
| ! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко |
| его заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то |
| о многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Кр |
| l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица |
| по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, |
| жно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез с |
| ника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о сво |
| тике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим пу |
| слуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „висок |
| то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружа |
| собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о |
| Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо прол |
| Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходо |
| <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора |
| Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да пла |
| лач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише кола |
| 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу |
| ију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на |
| ожни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим |
| под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</ |
| и тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> |
| реви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о сво |
| да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздрав |
| да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ |
| страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнеже |
| а дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву див |
| “ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак д |
| река татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде |
| е моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим |
| пао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његови |
| о Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно |
| о од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињи |
| оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војск |
| ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или |
| евића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу |
| црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове |
| души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почи |
| ко разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на ј |
| броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша при |
| а !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, |
| езиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</ |
| гине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док |
| пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим д |
| хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе. |
| ји свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790_N36" />“< |
| е Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{ |
| /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, ника |
| е заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми |
| кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити ов |
| p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких г |
| ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у |
| радско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разг |
| и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан |
| /p> <milestone unit="line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у непри |
| анка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</ |
| силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многоми |
| ас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад |
| него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прош |
| о, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, |
| несу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пил |
| илице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилаж |
| ска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак |
| ед нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у |
| е њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; |
| а.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мери |
| ре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погле |
| а била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, |
| сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо п |
| овераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниш |
| штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад |
| > <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћа |
| l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле |
| т топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани хо |
| цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и |
| кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак зал |
| живи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p |
| , лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, |
| й и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младо |
| ви војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} К |
| } У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S |
| уди с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу г |
| елимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад г |
| је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова о |
| ди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сак |
| нку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и |
| <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситн |
| актером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; может |
| сти у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гу |
| , и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов пр |
| ћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкос |
| кад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе |
| који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Мил |
| м сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око ма |
| пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, раз |
| е земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — з |
| и Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жа |
| књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> < |
| pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново |
| е филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама п |
| ека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њи |
| н што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва |
| >тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана с |
| државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што б |
| рија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <p |
| е држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег |
| вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе |
| епоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рух |
| .{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на |
| зара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !.. |
| ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздр |
| ројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот |
| е да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Т |
| ху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вр |
| женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости в |
| више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| estone unit="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и |
| пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тог |
| граде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику. |
| ра, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> |
| угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу |
| о, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја |
| ло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, |
| како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у ваши |
| ити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје |
| ина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, |
| говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</ |
| ки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им |
| еху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се ус |
| само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, |
| бично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је |
| ружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с г |
| ење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топло |
| pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у |
| кретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушт |
| икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који |
| молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи све |
| адуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади с |
| џа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што да |
| да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала |
| ему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешт |
| дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и н |
| је што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што ј |
| огледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер с |
| p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p> |
| би у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, |
| , и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучн |
| одигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајев |
| рашна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се од |
| ала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>ко |
| упао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш з |
| line" /> <!-- </foreign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кн |
| му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S |
| , одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се |
| пске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да с |
| ултан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><h |
| е, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге |
| ено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне |
| <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше св |
| творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, |
| <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> |
| еда; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа |
| ац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну о |
| онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почн |
| добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу |
| слио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по ср |
| ло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и нов |
| беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац |
| е данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезви |
| у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела не |
| 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из о |
| лом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу н |
| дару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будал |
| ину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на к |
| нас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, к |
| имитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодо |
| и Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милос |
| Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеван |
| че Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклон |
| Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Пр |
| итељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се ! |
| оље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преп |
| грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који |
| ним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јов |
| милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога |
| олите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име |
| рани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Све |
| ца и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим кр |
| угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , в |
| вијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), |
| руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово |
| p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене |
| авља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!! |
| (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) роди |
| бе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, |
| по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику м |
| на, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој дола |
| собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Свет |
| Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, |
| се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколи |
| на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} |
| од из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор |
| рајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико з |
| е шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ |
| шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, |
| оји се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit="line" /> <p>Мало пос |
| ести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> |
| >На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је |
| људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташ |
| 832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозб |
| жне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико |
| <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данаш |
| <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно в |
| ници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здра |
| > <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="3 |
| помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често дол |
| у Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне |
| </p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у |
| ели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од ра |
| и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и |
| , и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> |
| ини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истер |
| сто увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунц |
| Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми |
| тир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, |
| тве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа |
| у људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао |
| у.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Т |
| олач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и вик |
| илисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах пог |
| све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико |
| слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> |
| Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , |
| ром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гост |
| ије, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина б |
| тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу! |
| пусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадио |
| pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— П |
| .{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и |
| и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади |
| за совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо |
| > <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти |
| <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одгов |
| авски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешт |
| b n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Св |
| сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се мо |
| јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у један |
| есени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се с |
| м кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а |
| бри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су |
| етине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у во |
| у кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико зб |
| којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога прав |
| му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собо |
| и Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа |
| ад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не |
| гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио |
| ла народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете |
| ; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се |
| од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, |
| да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не |
| 6" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру |
| из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо с |
| енију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и |
| ану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, |
| и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајућ |
| молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове реч |
| , узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> |
| а стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од |
| отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" |
| и, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p |
| <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин уп |
| мо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све |
| p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њим |
| име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:< |
| ратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци |
| Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепа |
| Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не мож |
| оји се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у |
| ај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за |
| ни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из |
| ча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — |
| же, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, до |
| узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много |
| а мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска с |
| јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им ник |
| ри да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници |
| ћа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће |
| ије вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p |
| а будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. . |
| RP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и ш |
| ње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Госпо |
| .</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да |
| те?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом ве |
| и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише о |
| амоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до ње |
| } Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за срет |
| јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене |
| пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палим |
| } За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Стар |
| њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо |
| ов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад д |
| г за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар прер |
| ове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узе |
| /p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разил |
| , напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n= |
| get="#SRP18790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима |
| скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних |
| ча беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се |
| рина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој в |
| ма уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их |
| гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> < |
| рушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, |
| измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> |
| оге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу |
| трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом! |
| ше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се |
| путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која |
| све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му |
| о тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге |
| разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа |
| се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева |
| танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi |
| м родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с ма |
| ке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све ст |
| >За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је |
| урци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне |
| езграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њо |
| и.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчев |
| га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је |
| у о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народ |
| ерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зид |
| рметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у стар |
| р сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што на |
| српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу св |
| ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно ј |
| који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n=" |
| e" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред ос |
| ше на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим с |
| оче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, |
| е изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи сла |
| еби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> |
| О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваш |
| " /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Ту |
| овима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срц |
| обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" / |
| > <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о вра |
| иње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У с |
| ла</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене |
| винција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели |
| рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зиј |
| p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао пог |
| д оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му |
| кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окуп |
| а „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Тур |
| паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се |
| авши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао о |
| дговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Н |
| важавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он р |
| то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да з |
| <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Но |
| ана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у |
| на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку |
| рста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , у |
| атише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Царигр |
| се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде. |
| средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здр |
| е нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст став |
| не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих стран |
| рст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни |
| ма, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нах |
| ричаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку |
| одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога н |
| i>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi |
| } Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци к |
| може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разум |
| шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <p |
| е, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојк |
| е, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат |
| дријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и |
| како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићк |
| .</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољуби |
| орави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Госп |
| дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та |
| <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подиг |
| тојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од |
| својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огреш |
| и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и |
| ну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша |
| ећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући |
| ору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на т |
| Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пре |
| с је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да буде |
| гово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, који су имали св |
| лико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</ |
| римајући орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зн |
| <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се кашт |
| машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим ус |
| е, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога коме |
| е сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа ист |
| и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери св |
| добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target="#SRP18790_N25" /> који м |
| ева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не је |
| не обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милош |
| зговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, ал |
| зговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S |
| блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве |
| агорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако бе |
| он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје т |
| је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> |
| она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи бол |
| се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би |
| ло ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, |
| вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети |
| Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој ч |
| >— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP |
| ви су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p> |
| } И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Мариј |
| ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, < |
| даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су з |
| је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онд |
| а, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седмо |
| и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принес |
| а заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Бео |
| ћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиља |
| дајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра |
| о се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„ |
| им казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје |
| штен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што го |
| ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да |
| по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и |
| > његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући ка |
| евао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо ку |
| Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и с |
| на давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле де |
| /p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у г |
| !</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крс |
| ким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли, |
| би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p |
| им ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Морав |
| ми две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће |
| о на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, |
| пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече вл |
| о би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места |
| рода које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на р |
| и на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, |
| : имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две |
| развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, намен |
| hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је |
| врће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па |
| коро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он |
| ало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се |
| <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хте |
| ег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; В |
| једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро |
| , пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци! |
| е свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он по |
| ији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио |
| е то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве |
| и без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не ос |
| манске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чел |
| атише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем |
| Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колача |
| е Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{ |
| још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога |
| а , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи |
| и њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, сагради |
| ац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: |
| не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити |
| сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) н |
| кви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Мил |
| ршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! . |
| могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи дв |
| знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом |
| , и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше |
| о, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га |
| 0_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградс |
| ng="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є |
| xml:id="SRP18790_N33"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојсије, књ.{S} |
| xml:id="SRP18790_N19"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N20"> Купатило.</note |
| рове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су д |
| ан уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> < |
| ржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , б |
| зби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу пор |
| аплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећ |
| буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на ш |
| дговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и н |
| инове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој с |
| лош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним |
| о показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се |
| својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</ |
| Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, бож |
| b n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-П |
| не, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као |
| гачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој |
| >1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи пи |
| >— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Мило |
| ди најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помо |
| за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> < |
| ут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци |
| ћу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже |
| нила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити о |
| а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.< |
| о, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо умор |
| руке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах о |
| >Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, |
| се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах и |
| ек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да ши |
| еоград свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша |
| себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће ! |
| п Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и бо |
| глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари д |
| ћи често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Ка |
| у; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто п |
| ребаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али на |
| те, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и |
| сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамур |
| е ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада каже |
| послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој о |
| гну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани д |
| м је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За св |
| к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују |
| на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми |
| S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то |
| од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пуст |
| који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају |
| е било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње |
| ан од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овог |
| аштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одм |
| :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто с |
| одитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружи |
| пски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни |
| м некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни на |
| у пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се п |
| сман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је твр |
| оци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихо |
| — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него |
| ти на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало г |
| сав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познат |
| опло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— |
| одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској |
| да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а о |
| похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родит |
| заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи об |
| ца је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шт |
| ш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћ |
| многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде |
| ј вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о |
| обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез г |
| љност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала |
| не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже М |
| атима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с |
| l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месе |
| год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих |
| а домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вал |
| Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.< |
| чнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само |
| ента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређ |
| .</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никак |
| на, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грл |
| риђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је |
| /p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вино |
| сто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у |
| но од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служи |
| год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само |
| а.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кне |
| од крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре |
| његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— |
| у.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ру |
| ели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога |
| и, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} |
| , Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене г |
| ије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитов |
| ђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешно |
| адо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико |
| осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, |
| i>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> |
| границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом зн |
| колних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; < |
| стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> виде |
| дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и о |
| ући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с то |
| ека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се |
| двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју |
| .</p> <milestone unit="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила с |
| quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су |
| о; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и ч |
| њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарен |
| него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се о |
| на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о |
| у.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ уже |
| > <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на |
| беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако |
| ц: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута г |
| ман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодник |
| а!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некакво |
| /p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану н |
| вори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p> |
| брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше |
| ref target="#SRP18790_N31" /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски |
| да иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сам |
| сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које т |
| ко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у |
| после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш т |
| о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона |
| а од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља |
| arget="#SRP18790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим |
| ежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га |
| мање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S |
| сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Ал |
| их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и М |
| note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ког се узјахује.</note> <note xml:id="SRP18790_N16"> Кујну. |
| поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађ |
| иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала |
| е, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на |
| а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у |
| <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— |
| гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="6 |
| доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>М |
| се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у тор |
| пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у д |
| унко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши ду |
| еје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло |
| и свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да |
| или Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да превр |
| И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред |
| >И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <q |
| овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> < |
| дари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с |
| образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не |
| том спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из |
| свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово |
| у освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који |
| живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="line" /> |
| турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете |
| ихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњ |
| сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни л |
| главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> |
| да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави |
| по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила |
| без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на сев |
| id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N28"> Музика.< |
| ежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кне |
| d> <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> < |
| апај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, |
| н мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? уп |
| и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једно |
| него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така о |
| ме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он |
| о, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби |
| и су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно борави |
| ше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти |
| ди да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху |
| ="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP18790_ |
| ћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно |
| и дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и |
| рах погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим |
| а се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70 |
| озгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у |
| е год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Т |
| > Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> |
| не, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага |
| чи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било |
| о у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке п |
| смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једно |
| есечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове |
| свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом |
| Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Ми |
| мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима неб |
| овек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и |
| к и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Ту |
| еза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год н |
| а ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (ц |
| :</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на |
| ти по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте |
| ворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепц |
| ване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</ |
| ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви |
| утра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да |
| ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новели |
| из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, |
| е виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секрет |
| да да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! пови |
| ници или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихов |
| ути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се р |
| ши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугоми |
| мрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доц |
| Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не |
| доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у |
| своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представ |
| из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; ј |
| то се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешт |
| Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера руж |
| — Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамот |
| натан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управнич |
| Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n |
| се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитељ |
| у, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> < |
| ко њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <p |
| S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div |
| hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове м |
| /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</ |
| за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаш |
| и пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> |
| ирама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?< |
| татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} |
| а !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, |
| е сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем |
| е буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то тре |
| и у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви н |
| рити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љ |
| > <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде |
| о: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па б |
| на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима п |
| а другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у једа |
| Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли ј |
| ди похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а |
| ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети |
| никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Мили |
| е колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и |
| Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га |
| ја: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — |
| поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи |
| свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницим |
| аву! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? |
| ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвон |
| што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и сл |
| е те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> < |
| ко насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по пр |
| ег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим |
| {S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју о |
| рава“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста бе |
| милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— |
| ем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа? |
| зда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за тр |
| не бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и |
| ркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Роман |
| све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство и |
| се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо М |
| певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</ |
| на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapter" |
| ласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакоја |
| сеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, |
| тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> |
| ромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је |
| ој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био |
| удити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је нека |
| варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како |
| ти су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена |
| RP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад |
| ме, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи з |
| уди казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или с |
| <pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне јед |
| ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по |
| уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене пре |
| д им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу нед |
| се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <h |
| лио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line |
| тане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне |
| ице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али |
| ки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег рато |
| ги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, |
| дра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и п |
| ашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборав |
| опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за ме |
| та је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле |
| са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <q |
| /p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p |
| се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе |
| д, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и и |
| ох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Г |
| ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пр |
| штрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} |
| ви уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и |
| нџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да и |
| ни.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{ |
| <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| та: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, |
| па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети |
| нике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише ме |
| твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Им |
| за Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p |
| >ПРЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу |
| и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне з |
| ote xml:id="SRP18790_N1">Иди брзо, жури се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо, доб |
| e unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и |
| у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стра |
| p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животи |
| помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} |
| славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врат |
| ару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао |
| забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрав |
| врши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте |
| ице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Сле |
| огу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше |
| с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече: |
| и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај |
| ма и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, |
| > <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све |
| ; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се ни |
| додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може |
| па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак ре |
| на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О |
| ељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и посед |
| p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одг |
| на и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га |
| ошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква ј |
| обџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити |
| рговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и д |
| х да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , кој |
| туре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ |
| састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p |
| а Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозг |
| и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим |
| </hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у ка |
| ри маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на |
| воју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду |
| су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у п |
| окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p |
| у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</ |
| рекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословит |
| Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и бл |
| а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> < |
| ote> <note xml:id="SRP18790_N33"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојси |
| ote> <note xml:id="SRP18790_N19"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N20"> Купат |
| примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчин |
| анча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме |
| три она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Ј |
| ика искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред мно |
| а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{ |
| 23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у кал |
| може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него |
| <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p> |
| не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свака |
| ду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија би |
| слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам |
| ам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p |
| доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели сил |
| естани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мрт |
| да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Ком |
| рака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека |
| ма које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Саба |
| тарешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као |
| могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву црк |
| весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они |
| уте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде о |
| их ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - п |
| е не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре распр |
| оје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, |
| ш нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати |
| Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, |
| ије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских |
| исари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе |
| се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Н |
| утише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и М |
| н се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе |
| ик, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, |
| хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнако |
| имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју |
| н не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{ |
| .{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силном |
| дију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и же |
| о уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо |
| расан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{ |
| о Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда |
| ..</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње |
| а скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и |
| e" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштром |
| ја им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај сво |
| гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, |
| ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош |
| му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" |
| орице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од |
| тојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако: |
| де.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref tar |
| кле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме |
| ади Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> |
| ећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага ког |
| к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога |
| анак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког |
| аци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у ње |
| него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Бо |
| анани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај све |
| ад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има не |
| а-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: те |
| руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Госпо |
| давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни |
| адба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке |
| и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Т |
| мин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к |
| .{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне прот |
| ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њ |
| ади Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му пом |
| проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније н |
| ледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ |
| лану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ о |
| ат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Пр |
| {S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} |
| су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни вета |
| епе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , н |
| Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и |
| ремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо |
| немо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <h |
| <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да |
| за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга |
| <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p |
| ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја с |
| ођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> < |
| што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако рад |
| оће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; не |
| и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај |
| ако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као |
| уд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превр |
| ехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому о |
| овину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могу |
| <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су г |
| ј није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ д |
| ао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се о |
| аслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време н |
| ци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у |
| е; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на т |
| е обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори |
| и <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им бил |
| астајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој |
| } Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Ми |
| /p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега. |
| астану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквин |
| /p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест |
| } Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> |
| необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам |
| тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p |
| Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У |
| и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче |
| есто пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пила |
| <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p |
| т' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи |
| пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Гос |
| омандер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <h |
| маше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече |
| нко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљаг |
| ли се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је мог |
| и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груд |
| ишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који с |
| н говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле |
| кав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко |
| евојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет |
| колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у |
| Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да |
| села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, |
| о ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог П |
| инити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и мо |
| су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Св |
| већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет. |
| здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима |
| ote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p> |
| и, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S |
| ху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често у |
| у, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, нада |
| аде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ов |
| жимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове з |
| у се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали |
| ла голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на преча |
| натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је |
| га самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! |
| i>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> |
| и, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да |
| дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина по |
| сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од |
| ју:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у |
| p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. |
| е да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> |
| моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза јези |
| p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозори |
| не се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јов |
| с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох |
| е, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу |
| леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> < |
| н мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада |
| ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срц |
| обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; а |
| твак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, |
| васи грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , |
| и што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, п |
| да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уз |
| ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</ |
| се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељ |
| стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође |
| урцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народ |
| ти.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађ |
| <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања |
| ма небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било о |
| И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБОРУ</h |
| ље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не прође мн |
| ТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p> |
| ска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад по |
| у људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> |
| тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, |
| <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — < |
| слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А |
| притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада |
| ne" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања< |
| елели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима |
| ледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало м |
| често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан |
| је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог |
| до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место руж |
| </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, |
| ло, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на и |
| юємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target= |
| <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и |
| .</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на је |
| ге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Ве |
| рво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи само |
| ="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба |
| г семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јок |
| д год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97 |
| ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба |
| шчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори. |
| доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим |
| ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћ |
| ла је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по |
| е док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се п |
| еве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или |
| ској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго |
| чини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође ко |
| азговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку |
| овци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било |
| а јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гусл |
| ин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ак |
| , Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Не |
| жи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и |
| —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће с |
| дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе |
| о Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби коно |
| може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад ма |
| quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l> |
| и, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући |
| о од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мор |
| па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и |
| а послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пр |
| о и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, до |
| ета гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш |
| ве случајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>заврше |
| ној једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кад |
| ђених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих |
| нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зе |
| </p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, |
| ком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе |
| арија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> |
| ића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> |
| о небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори м |
| {S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од |
| т и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, |
| пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно пи |
| а.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> |
| олитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који дола |
| неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јованови |
| не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......< |
| в , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће |
| беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турч |
| ако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година |
| !{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како |
| аде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:< |
| чи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p |
| бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично ју |
| на клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужн |
| Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што |
| ац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих |
| шних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збира |
| ну.</note> <note xml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> |
| пшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тог |
| у: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, с |
| два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је он |
| вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридес |
| лађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и |
| ајпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пр |
| и Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један мо |
| 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на уба |
| так, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим |
| ожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред |
| града, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаш |
| тог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се |
| /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћ |
| о селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво |
| гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котр |
| о срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошап |
| овно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да |
| уши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дува |
| S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез к |
| e" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога чо |
| Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е |
| тира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је |
| а пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма се |
| свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до посл |
| мах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили |
| Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div typ |
| то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некак |
| разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се с |
| али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те пр |
| .{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као м |
| е може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, ре |
| пе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахиј |
| ар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих |
| >— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх м |
| навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је |
| тарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А |
| Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима пока |
| их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама |
| рошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Свет |
| у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Све |
| } Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје |
| 20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! |
| а Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док |
| колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање г |
| нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пође |
| те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и |
| аваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме тво |
| и те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“< |
| едном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим |
| p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледај |
| о твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду |
| живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драг |
| е <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола саха |
| , а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити тр |
| о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а |
| hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА |
| >Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Н |
| РМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУ |
| сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну сна |
| ад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводов |
| д препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми |
| ! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— |
| оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свог |
| о да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> |
| зана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђаво |
| тле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметн |
| жњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Ма |
| ом, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, в |
| S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да |
| ј Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам |
| мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако поже |
| "line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му |
| богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се |
| ено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, |
| ку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се |
| и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму |
| нез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изја |
| ате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, м |
| ед људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Фре |
| пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , |
| ко је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, |
| ету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, |
| били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малк |
| ајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из |
| једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка посл |
| Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Руси |
| радски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад |
| {S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевано |
| век, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те |
| ично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} |
| говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаш |
| ко :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, |
| е надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не |
| е неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно |
| часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Г |
| беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху |
| кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она че |
| д вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Ца |
| >.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмиц |
| ље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину р |
| тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени |
| благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" /> <pb |
| </p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају љу |
| елите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и |
| сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте си |
| Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi |
| а му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и |
| е опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју |
| ри, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> |
| у они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа њ |
| како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у |
| му.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах б |
| ади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та |
| {S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target="#SRP18790_N14" |
| највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу поруме |
| све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и |
| ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l> |
| да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаш |
| у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се |
| аља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једно |
| м, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стар |
| се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> < |
| мним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим |
| се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— |
| ру.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастир |
| ћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један |
| дан динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи |
| полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година |
| горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, ниј |
| /note> <note xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни знак, орден</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_ |
| спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ро |
| за Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} |
| еках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Р |
| тнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb |
| ђу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана |
| ни, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је ок |
| ави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну к |
| изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем |
| } Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре с |
| ву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у с |
| target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавле |
| ћ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије |
| и друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици |
| ву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често |
| морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из |
| вори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехо |
| ђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је |
| /p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак |
| у мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе |
| ш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАК |
| !{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах |
| ку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и руга |
| приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> < |
| </p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред зна |
| ковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава п |
| побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! |
| Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао пост |
| род се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, |
| бораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, |
| чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род |
| певаше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Госп |
| > <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Госп |
| , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и |
| два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му |
| ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: |
| оври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quo |
| <pb n="15" /> <head>II</head> <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l> |
| ЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Сто |
| вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и бер |
| hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано сп |
| ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, |
| и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђу |
| же, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И оп |
| е с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Н |
| ана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, н |
| ви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре |
| који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> < |
| поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред |
| оран !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на св |
| > <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да |
| пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуш |
| ао какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо |
| ље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела ср |
| итати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, м |
| лада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђ |
| шећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да разв |
| прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за |
| е и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога друг |
| лунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се |
| разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанк |
| > </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако рад |
| мо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога |
| Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кули |
| сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, |
| p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се |
| иком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну |
| у га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> |
| дећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што |
| о на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он до |
| старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , |
| до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац |
| слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га |
| је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка |
| е учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно< |
| >Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{ |
| На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче г |
| епцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руч |
| подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гу |
| у даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Г |
| вши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а сл |
| /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помага |
| адосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожеље |
| сме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико |
| д све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Он |
| но је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни |
| зивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : |
| говскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота |
| {S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад ле |
| азе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Т |
| точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради К |
| виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначк |
| </head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>М |
| ћало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, а |
| лавила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који |
| народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће |
| д већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један |
| е, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето |
| /p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} |
| ић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> |
| i>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико |
| Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, |
| ре</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променит |
| е дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше |
| Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за |
| i>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турс |
| ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се |
| јој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој слу |
| оје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само д |
| епо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Ни |
| досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслу |
| Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћ |
| еје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, |
| ро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, |
| /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суман |
| говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12 |
| ци, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева |
| прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и |
| ичића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и |
| /p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима но |
| <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново за с |
| коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох неколико |
| ји мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Ху |
| е смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све шт |
| ) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, к |
| акон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говор |
| } Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати бе |
| знаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако |
| дбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако твр |
| ноги људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} |
| олико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже |
| оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне зво |
| о да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, ра |
| ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И гр |
| ју и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} |
| у</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огрт |
| Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо |
| ичаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много виде |
| аш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико |
| Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Сма |
| де пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у прв |
| тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !.. |
| !{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, |
| ледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци н |
| таше само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћ |
| тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а |
| сет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је |
| аче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њ |
| > <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Беог |
| ко се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Аг |
| човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срц |
| ри, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе гр |
| он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага го |
| силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{ |
| јаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако н |
| љи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пи |
| унко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окр |
| ели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне |
| ски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи |
| ахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— А |
| е слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати ис |
| мео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.... |
| то допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту сле |
| гло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у |
| штроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав |
| :</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пила |
| послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као |
| ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му |
| Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, |
| } Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне |
| дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће би |
| ед по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски кол |
| њеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим |
| кривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћи |
| ој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пре |
| шкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жа |
| ком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и чети |
| екад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас н |
| -- </foreign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша! |
| ? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се |
| нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p> |
| а сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у ј |
| /p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару |
| ! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговор |
| То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописан |
| онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али че |
| ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране к |
| астанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама |
| бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих |
| шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} К |
| Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да |
| ти вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мен |
| оје је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{ |
| а народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно ш |
| еру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устај |
| на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз бр |
| } Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чек |
| браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озе |
| вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone unit="line" /> |
| <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с тр |
| а никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.< |
| pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану. |
| нога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке |
| осело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, |
| ом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> н |
| <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце |
| скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, |
| , где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и про |
| ндер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„ |
| „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема д |
| , па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадио |
| оју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Ц |
| им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити |
| ила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S |
| рстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који с |
| коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{ |
| па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи мом |
| че их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена |
| у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p |
| јанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој совр |
| плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он упра |
| м.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољу |
| ку совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и раз |
| да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога |
| добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри |
| uote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава |
| момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те но |
| који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона |
| <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши |
| им ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он |
| 19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p |
| p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут |
| евих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину |
| јвише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> |
| арије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>вој |
| ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама |
| ка, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као б |
| Ешкосън,<ref target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што с |
| во зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући бе |
| е ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи |
| ote> <note xml:id="SRP18790_N36"> Приче Соломунове VI, 10—19.</note> </div> </back> </text> </T |
| RP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, п |
| ју човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S |
| и Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишин |
| оља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>канцелари |
| оплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— У |
| ло , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговско |
| јаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дво |
| ма „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је би |
| лике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" / |
| а Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p |
| и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Ни |
| чь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU">Уста к |
| а:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она кој |
| ове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослоб |
| и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у н |
| Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранк |
| о које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, |
| ге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се за |
| заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да |
| жем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наго |
| d> <head>БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често сам |
| тињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} |
| одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са три |
| Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћ |
| анча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо |
| а се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесар |
| а ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградски |
| . <ref target="#SRP18790_N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли |
| иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало д |
| дија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље дола |
| " /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу |
| м</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би |
| у, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Зд |
| чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као |
| аћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу |
| <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у х |
| мак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади с |
| рти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу |
| аси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу при |
| у као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље |
| Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још и |
| але, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са св |
| аху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне пут |
| жани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кол |
| а су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци |
| ора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из св |
| Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих за |
| турчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ћ |
| ете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је бр |
| ш са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се |
| зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху до |
| !{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и п |
| /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурну |
| >За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отв |
| Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Паз |
| p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им дон |
| азговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то |
| ш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> непр |
| и турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих |
| у то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду та |
| ори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њи |
| уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— |
| рани сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет уму |
| ђи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи |
| писах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На |
| а се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу |
| у ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да д |
| и хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусов |
| <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталог |
| </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу |
| l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане суди |
| корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тог |
| 94" /> <head>VIII</head> <head>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!< |
| н је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Срп |
| она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</ |
| р.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, |
| } Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене |
| кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то |
| кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p |
| м пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако тре |
| ћи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидо |
| он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу |
| њма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (ко |
| >, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка др |
| е носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показуј |
| носи распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик |
| месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref targ |
| уни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, |
| не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и |
| ш!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа |
| адски везир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамеди |
| -Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око |
| он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду |
| .</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, |
| а у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда |
| од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољ |
| ад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и |
| Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, ко |
| ез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев |
| t="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру |
| <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а нос |
| и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од |
| !</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До ск |
| l:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угод |
| одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Ту |
| а ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо |
| мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да с |
| све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Н |
| се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се |
| нар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је св |
| <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху д |
| ом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми сва |
| веће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу |
| аруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данк |
| p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницам |
| ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко изда |
| еси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми сре |
| на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сре |
| горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу |
| /quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да |
| рила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела |
| ћа , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред цар |
| у тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било |
| род се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго |
| само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi |
| р доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Фр |
| га комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, |
| Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин |
| ој цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</ |
| кићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан св |
| ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Ср |
| тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који ј |
| чь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU">Уста као......</ |
| у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, |
| мен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, М |
| аузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе ј |
| да о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не р |
| то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бит |
| -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких н |
| ра Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо |
| у пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, |
| љаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли |
| виједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту |
| љено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се п |
| ном, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Бео |
| а, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p |
| удан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је иш |
| на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Же |
| Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег- |
| у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, |
| рци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, |
| hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао |
| дао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l |
| е она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите вер |
| ахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, |
| том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div t |
| и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па |
| зити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{ |
| ан јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и |
| l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на |
| из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, в |
| ћи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће |
| х се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, |
| te> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу д |
| и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место да |
| ећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што кој |
| е то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, |
| и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, |
| , једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њо |
| ници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље |
| nit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <h |
| емљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту |
| ву и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, дом |
| аше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите |
| ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</ |
| к што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца |
| нчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не |
| е с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милан |
| ин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћиц |
| даше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости |
| ва !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше су |
| лош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној |
| дан исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</ |
| ачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окру |
| зишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онд |
| p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао |
| пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар |
| пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да пл |
| S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свак |
| ватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде |
| шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{ |
| м , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила |
| к овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од М |
| Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти |
| такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та |
| м пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли |
| > <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То ј |
| добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> < |
| ја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о от |
| њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепш |
| посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! из |
| , Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским јези |
| нине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та ј |
| ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд |
| развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики А |
| коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> |
| Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха |
| тива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, |
| згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се |
| на његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <qu |
| пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше ов |
| није бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз< |
| не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу |
| вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А х |
| али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учи |
| а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начин |
| данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; б |
| /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагуј |
| п!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, на |
| > <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде н |
| .“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За ти |
| бично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у св |
| ма, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда |
| аћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја |
| ме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковал |
| ма, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља п |
| а!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати |
| наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синај |
| га петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да ви |
| свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящ |
| самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека |
| p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У |
| ој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова н |
| ђе време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох |
| пунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош |
| и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; паш |
| чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити |
| >— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али |
| лужио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, |
| здатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу |
| оји ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!< |
| и знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Срб |
| упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Де |
| рле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће с |
| јближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори |
| ене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , м |
| сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророц |
| <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња з |
| све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...< |
| ах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} |
| овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— |
| подобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим |
| тојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви б |
| вети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир |
| ели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мрт |
| нац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi> |
| се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао |
| пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18790_N18" |
| <p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списат |
| рзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буд |
| а конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се |
| овор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други |
| <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заро |
| жину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — удари |
| није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="cha |
| тар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и |
| азговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресе |
| ога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истин |
| p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , |
| арод; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и |
| ито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви |
| te> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ |
| укаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? |
| Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново |
| у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила |
| ех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <mi |
| етну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том с |
| /p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку |
| му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марк |
| тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња. |
| а се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јова |
| њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“ |
| уботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , позд |
| може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслут |
| чевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојн |
| , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у |
| l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} |
| дан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и |
| " /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се о |
| то он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда и |
| ите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} З |
| воји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад |
| беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и |
| тву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi |
| села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi |
| одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори врат |
| каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није |
| ри њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 |
| "31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p> |
| ојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одм |
| ло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јут |
| ћи.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије |
| сната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, |
| о тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} |
| љину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то т |
| хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи |
| о!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време |
| мињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Милади |
| Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одеве |
| ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав к |
| се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако се |
| рговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP187 |
| ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски ок |
| /head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што при |
| угим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка |
| ме ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или мл |
| и незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо |
| жи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега |
| му Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред |
| коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога |
| јено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на |
| " /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажа |
| мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељак |
| ше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се насла |
| </p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високо |
| оше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму |
| е и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote |
| ису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео помен |
| е, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} |
| Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У т |
| ш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да |
| ређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковим |
| лини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а |
| страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је ц |
| > <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила |
| и ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ноша |
| д не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреб |
| столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с лев |
| мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Тр |
| ватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>М |
| >Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" / |
| ком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место ружног споме |
| час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У је |
| Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у К |
| ом.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија |
| уги без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајк |
| е највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „т |
| едан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{ |
| </p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам ку |
| је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упи |
| p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суману |
| им ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће |
| својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисм |
| ало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <re |
| ој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је б |
| кле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше з |
| абору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеш |
| екне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо |
| так после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се про |
| подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и неразде |
| {S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на |
| народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бе |
| осте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологла |
| Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да |
| есташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио |
| врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} |
| епше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки пр |
| ајљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" |
| е, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, р |
| омь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего |
| з трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење |
| Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се м |
| сећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико сто |
| лиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо слу |
| Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја |
| а на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на после |
| ко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих |
| нати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} |
| них села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на догов |
| <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе н |
| рци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Мило |
| ано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али м |
| коло ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Свето |
| ј разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе |
| узи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p> |
| а и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице |
| мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, |
| добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трго |
| ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! |
| у кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Н |
| а су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо |
| l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изг |
| ећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> н |
| са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је |
| уче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне |
| обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <h |
| му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Мар |
| речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекн |
| у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу ј |
| ђе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је |
| слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд у |
| конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве |
| српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царст |
| о необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi |
| , код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од |
| ио с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> < |
| је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} |
| своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито гд |
| ега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ |
| а нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке ка |
| песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко ј |
| >„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као |
| велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" |
| ку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богас |
| S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да |
| дају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место |
| затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење ! |
| мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. |
| љене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напре |
| пад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ |
| пред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног пос |
| о једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гле |
| хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не |
| ако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепш |
| остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајућ |
| често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали |
| ше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и при |
| е не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загрт |
| ујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ћ |
| сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, |
| ећ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и с |
| и трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврел |
| то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ет |
| о чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и |
| им спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то до |
| причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се |
| евачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букуреш |
| S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је с |
| ли су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о |
| свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано |
| </p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити |
| анколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, |
| га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи оп |
| ш да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја м |
| се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћи |
| вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, |
| били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , раз |
| ивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у |
| <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка < |
| ам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте |
| му, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или пот |
| као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, |
| љаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар |
| утања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити му |
| имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако чест |
| читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз |
| } Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али |
| њску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, н |
| але.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Ху |
| међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењ |
| </p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буд |
| де до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је |
| допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је |
| авала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред |
| дружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његов |
| ри!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устанич |
| овести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд. |
| м су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови ост |
| азала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пр |
| дина, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића. |
| ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћ |
| } Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с кра |
| ове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли |
| асних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекн |
| Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве реч |
| ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: |
| Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све |
| ед ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно. |
| илана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога р |
| .{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци |
| их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Б |
| да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, |
| и <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска |
| и ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<re |
| оговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су |
| Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако М |
| а, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читал |
| ко гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао с |
| p> <milestone unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да |
| ићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их нап |
| њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том трен |
| !{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш |
| нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да |
| <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћ |
| дум! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb |
| е четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје |
| </hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, |
| ске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једно |
| , па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дош |
| > <p>Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао |
| је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његов |
| овић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он |
| м пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцим |
| <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на |
| te> <note xml:id="SRP18790_N21"> Турски суд.</note> <note xml:id="SRP18790_N22"> Јагње моје!</n |
| ну; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом па |
| Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је све |
| та тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се |
| а прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим без |
| у Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчев |
| Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани с |
| и да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ |
| трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао по |
| а чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гл |
| моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; |
| ађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га |
| ичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче гово |
| ојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се |
| ипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас |
| енови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемо |
| д Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> |
| ећ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; |
| лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на св |
| а има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се |
| ећ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла К |
| еђу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извади |
| му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те уд |
| лиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> |
| Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти вели |
| ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с |
| прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак |
| ко пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте |
| "#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко се |
| и не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о ов |
| догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, п |
| а немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махо |
| стави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Мил |
| где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Мар |
| , и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради |
| оју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини |
| кне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевића, па пр |
| и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га к |
| ушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се |
| "12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметни |
| <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p |
| чем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити |
| ах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је ув |
| као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> |
| ови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити |
| о дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој |
| красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, ко |
| p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо |
| ори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p |
| </hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо |
| беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да |
| тића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, |
| . ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Позд |
| о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Ту |
| о мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте.. |
| и:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет д |
| топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца гов |
| е сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу |
| ије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога |
| > <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Мил |
| _N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Тата |
| на излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде нег |
| еди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу |
| сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце |
| ом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва ко |
| че се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у уши |
| Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да |
| а !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло |
| ма скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_ |
| из Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим |
| на која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасл |
| пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“< |
| могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не |
| лексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: |
| вети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотв |
| је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитв |
| нез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој ниј |
| и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих |
| после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њи |
| јим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуч |
| и се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене |
| Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> < |
| и се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко |
| свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на ч |
| , књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али |
| атко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </ |
| акад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљ |
| о не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Аврам |
| анима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени в |
| ње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у ка |
| с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Припо |
| се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од да |
| > <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi |
| е...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone |
| је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi |
| } Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна дав |
| ле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и |
| други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Фре |
| зар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на једа |
| уде.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред |
| ев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Беог |
| ом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устал |
| оказује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви |
| ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Мила |
| вако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у је |
| !</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год |
| а коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и |
| чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи |
| ало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, по |
| утака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, |
| ега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањ |
| а им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Срп |
| буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1879 |
| ана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што ч |
| оме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све по |
| ри, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже |
| чим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S |
| ицу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на |
| Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Ал |
| ед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гле |
| ти да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !... |
| а и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и |
| , али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" / |
| пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш |
| ></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а |
| обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми с |
| каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с |
| е сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — |
| мамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} |
| и.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће |
| ама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српс |
| иротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да |
| етог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај ма |
| већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хт |
| наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас |
| тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се |
| S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на |
| /hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје |
| словима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај све |
| после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), |
| може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на |
| <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа |
| ође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> |
| њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села |
| е се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на |
| у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „К |
| азар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако ч |
| махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорика |
| кне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који у |
| е јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни |
| као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу п |
| у о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како |
| и џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ- |
| шко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже |
| х се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Ми |
| ад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на на |
| народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозг |
| коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на сл |
| исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— |
| брењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској пр |
| спослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако дан |
| а, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага |
| </hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из |
| аво ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: |
| а, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и са |
| вота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги м |
| да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" / |
| особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богато |
| н из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Аг |
| е и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, |
| у пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста |
| ловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се и |
| од на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Б |
| а начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Р |
| на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешт |
| два чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад? |
| ћи то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога |
| илостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благослов |
| ; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, с |
| > <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми |
| ке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле н |
| којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се |
| о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без поко |
| p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, дра |
| причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох не |
| ка кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани |
| роџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, |
| ни седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет г |
| о приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit= |
| м, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Бож |
| о име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку |
| кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, |
| <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи |
| рсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чи |
| ратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку |
| арији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, н |
| дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p |
| е следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши |
| ива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и о |
| get="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободни |
| даш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се |
| ек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>От |
| уго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, до |
| о му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је |
| али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>П |
| еки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#S |
| конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, |
| 33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред К |
| граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> |
| сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За о |
| Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к за |
| ="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали |
| постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упу |
| и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} От |
| и границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пи |
| /p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође.. |
| ашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза г |
| дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна |
| нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у |
| {S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно |
| унко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — п |
| м био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здр |
| — Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n= |
| мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити с |
| <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, |
| састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1 |
| говори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како |
| такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми |
| и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пи |
| шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{ |
| одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <h |
| ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опо |
| родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На л |
| ворио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без |
| оним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истин |
| ити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме прави |
| као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="4 |
| , хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога коме |
| а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутањ |
| он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књи |
| порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — по |
| p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе ча |
| од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком пес |
| валности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима ! |
| да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа о |
| колико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хт |
| а нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мој |
| а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> |
| д Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне |
| своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, а |
| ва често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради оставља |
| , на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све г |
| сера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил- |
| се, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p> |
| Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Г |
| S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што |
| се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад |
| раше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито |
| и у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Жив |
| араме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку |
| раш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут |
| , како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују |
| ажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовањ |
| познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к с |
| тојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од |
| м, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни |
| кох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежит |
| што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани љ |
| озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај |
| S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Велико |
| свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Беогр |
| н мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{ |
| Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан |
| је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и в |
| Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Ја |
| зговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо с |
| тим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусе |
| , свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри |
| тку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове |
| крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на |
| уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу св |
| роћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота |
| ли Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да |
| е ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </ |
| ијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело |
| ада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} |
| </p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> |
| и учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из т |
| жевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; |
| За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори |
| зима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, о |
| ућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не п |
| а, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p |
| и на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <p |
| је теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем о |
| > <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вр |
| н! <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} |
| ки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ ј |
| умама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство |
| харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> |
| ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чи |
| гаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцни |
| оворе паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по |
| дим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#SRP18790 |
| закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе |
| и право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за |
| це; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти ни |
| м путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у |
| х: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујева |
| 9" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милан |
| све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref target="#SRP |
| а био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target="#SRP18790_N25 |
| ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чин |
| еран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства |
| n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у |
| е; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</ |
| разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље |
| места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани за |
| а што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свака |
| Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ |
| био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спров |
| .</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше |
| ра).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке дв |
| рунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре |
| Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош ј |
| аве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и б |
| арају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да по |
| пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milest |
| ти.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</ |
| отице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> < |
| тојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здра |
| ек!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и с |
| здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четир |
| незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча К |
| <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и пра |
| одирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима |
| 5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје п |
| своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му |
| а их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам ша |
| мучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивног |
| жаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао к |
| најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које ј |
| ма.</note> <note xml:id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SR |
| у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном својом |
| несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, |
| а их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обриц |
| му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чинов |
| {S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна н |
| } Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на |
| е мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, |
| че с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече р |
| до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, |
| видовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске сил |
| "#SRP18790_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољ |
| ег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчеви |
| Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га |
| tone unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, |
| е једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукнен |
| <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb |
| рак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге с |
| и таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми |
| Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти д |
| ?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гле |
| одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја ук |
| преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Гос |
| ате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маш |
| срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какв |
| ак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако с |
| <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог ство |
| а тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке |
| га!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, помо |
| од ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, |
| н-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l |
| као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарел |
| Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чак |
| коше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић |
| те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на |
| манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, пол |
| >— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјеш |
| !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , к |
| > <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — ид |
| га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш |
| .</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и жив |
| вој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да |
| одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! а |
| и , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{ |
| мо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се в |
| њега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p |
| , да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прож |
| ! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одгов |
| ши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан д |
| њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> |
| лдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коњ |
| колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се г |
| ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и |
| дем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем |
| "24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По |
| Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово з |
| сподару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткр |
| нас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако |
| и да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износ |
| просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавш |
| снем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах п |
| <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све |
| Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , к |
| усти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече< |
| поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и |
| .{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном |
| онесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних |
| ји показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);< |
| е, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст |
| јима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> ( |
| ачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њег |
| емаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива |
| беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити д |
| .</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S |
| у и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још |
| а да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пруж |
| унук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста о |
| Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, с |
| људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јоша |
| видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар ка |
| уга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други к |
| говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке |
| рији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и о |
| /p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме ш |
| n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— |
| мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="line" /> <p>У |
| одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће |
| ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi |
| > <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, сво |
| е хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; |
| > ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је б |
| све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га жи |
| екосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци г |
| речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија ! |
| ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевић |
| проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али |
| а</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвени |
| више боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас |
| су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Л |
| новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Три |
| ети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — |
| е то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумад |
| есе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље к |
| ажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Кру |
| тох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што |
| је прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а |
| зађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref t |
| <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му |
| чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.. |
| n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке. |
| ај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n= |
| ао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у |
| а свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пр |
| ти и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето |
| ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу о |
| — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час п |
| једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних кој |
| опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <qu |
| или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а мој |
| ите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич с |
| ао што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће о |
| никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова |
| том.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, нап |
| S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ак |
| , чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас |
| е !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> |
| га! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прс |
| викаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо |
| нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав |
| , не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести. |
| д великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="# |
| а у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општи |
| ..</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу! |
| ва, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би |
| пкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S |
| на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто им |
| каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ак |
| ри Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, |
| а питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме |
| ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга в |
| ; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на |
| вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као шт |
| ворити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} |
| крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа ш |
| екако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> < |
| ену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, |
| од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Тур |
| не, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизан |
| — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . . |
| рскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Коман |
| е као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и весели |
| се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на с |
| оства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек |
| > <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад |
| иједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли |
| стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану про |
| а оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога да |
| врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на |
| âм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред кол |
| зивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књиг |
| ваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помо |
| шалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорит |
| /hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: |
| ошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — |
| одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад |
| ком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ |
| и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и |
| arget="#SRP18790_N5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прст |
| њ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад и |
| кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту н |
| Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви |
| ла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; ка |
| понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се с |
| , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун |
| жи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде А |
| 13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год су |
| на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p |
| обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с |
| мати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца |
| воје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчев |
| lestone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Мил |
| е додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету |
| дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Труб |
| који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро врати |
| го видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији |
| дске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный |
| х погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, је |
| не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да |
| с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је пр |
| с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— |
| тану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући т |
| иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не |
| м пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахи |
| а што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit="line" /> <p>Друг |
| никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши |
| јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који |
| силе су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Мари |
| татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друг |
| а ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, |
| е овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар |
| о претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике је |
| , те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцни |
| рајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се пора |
| је, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија прино |
| тегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone un |
| ки, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарен |
| и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лиц |
| Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема о |
| еше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме |
| Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже с |
| ружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин уз |
| анику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p |
| па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склоп |
| ше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је д |
| unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који |
| пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— |
| <milestone unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, |
| дведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводи |
| ченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Ис |
| о док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међ |
| а листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда |
| {S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи |
| е су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да ј |
| .{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих |
| ли посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p |
| аки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових проти |
| ного брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, д |
| пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, |
| диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш т |
| не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p |
| ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цр |
| и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена |
| е с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих |
| еограђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{ |
| упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа б |
| лину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге ст |
| ђу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n=" |
| "65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, вид |
| ећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да с |
| а било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Беогр |
| P18790_N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи |
| е бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочи |
| толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, |
| род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане |
| видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да бу |
| е рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !. |
| се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде |
| !“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p |
| ски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица |
| нила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, |
| — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучаш |
| ојима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а |
| дећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцим |
| чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рек |
| ом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapt |
| це плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се п |
| е се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет |
| алодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, |
| емарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику |
| помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику |
| ахвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико |
| Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, |
| pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнов |
| обу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он |
| приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p |
| :</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па и |
| уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека в |
| Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} О |
| живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особит |
| е икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и |
| можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к |
| писано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неко |
| овић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био м |
| ете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из |
| а :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господа |
| <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса |
| ад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, |
| вно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму |
| ворећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> |
| словите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви ус |
| гословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Кол |
| аћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце греја |
| краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и мо |
| {S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> < |
| овићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свеч |
| а !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали двана |
| у.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :< |
| ика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: т |
| ром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од |
| њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога |
| p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се са |
| , и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда с |
| 3" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест ј |
| мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и н |
| живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини т |
| ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — обј |
| а, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> |
| речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : уск |
| p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред со |
| рке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — т |
| ејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:< |
| келе у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный опись: |
| .{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У |
| уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора |
| Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча до |
| >.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху |
| ам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити са |
| Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели м |
| о тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="47" /> |
| <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милос |
| и по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од |
| полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом в |
| Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, |
| је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећа |
| ева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца |
| а :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, |
| цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, п |
| што заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за |
| оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија |
| сила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; |
| из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} К |
| и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по шт |
| као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се |
| о где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако |
| паше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке! |
| бично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа |
| ели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Намес |
| — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP187 |
| ти главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође |
| ласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често |
| сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Ниса |
| узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто |
| b n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем д |
| бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се вара |
| } Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!.. |
| што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда |
| примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жа |
| о пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова. |
| кавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} З |
| ше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога |
| бројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турак |
| јице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свет |
| nit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} |
| Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чи |
| ли и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред |
| /p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP1879 |
| ме Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p |
| нцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише |
| млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашав |
| ртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно |
| рош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а |
| придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су мно |
| > <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Послан |
| а штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кири |
| де, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Леп |
| ани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвач |
| рем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, не |
| а.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке |
| да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзи |
| .</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчеви |
| сти оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, |
| ад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на к |
| 8790_N36" />“</p> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве н |
| уке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе ч |
| но удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.. |
| кади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помол |
| и коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу с |
| екну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обис |
| !</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина з |
| мио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини |
| Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не |
| ше га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи |
| о им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бо |
| пште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свог |
| анастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какв |
| n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„ |
| мадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да |
| /p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, в |
| својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав) |
| ме оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрош |
| Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, не |
| чију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од |
| приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг! |
| и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , кру |
| p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их пребр |
| <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— П |
| петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> < |
| и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате |
| а комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче |
| у, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељниц |
| >— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години |
| г другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде |
| pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају д |
| ма остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref tar |
| ове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти д |
| омате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге со |
| се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стре |
| <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници |
| у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" |
| ђење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенов |
| затель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь с |
| гуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> < |
| , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по и |
| вим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти |
| две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних |
| ј муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се о |
| чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и т |
| е кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и< |
| e> <note xml:id="SRP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi> |
| </p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на |
| кона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здра |
| вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвет |
| <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешават |
| оведао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и д |
| л-капију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек п |
| кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Але |
| домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може б |
| ста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <h |
| седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} |
| у и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на |
| ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица |
| и молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манас |
| е јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прв |
| стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да м |
| мо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је |
| го пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече |
| ом, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, |
| у, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка п |
| на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта рад |
| све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који |
| пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капе |
| ође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће и |
| ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Б |
| ла памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а |
| ич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крч |
| {S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Дол |
| ша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је чо |
| <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</ |
| крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Сто |
| ода, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у на |
| га није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са |
| ћу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на |
| n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, нар |
| l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице |
| uote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи |
| нуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толик |
| ост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање |
| ни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша; |
| ао вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а |
| у, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчит |
| онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова |
| <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је за |
| и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је по |
| а затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга к |
| /p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> < |
| ити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>.. |
| <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <d |
| <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још |
| Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд |
| едно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> |
| А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко |
| аревина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи! |
| н пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду ј |
| уд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Он |
| нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не изн |
| према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не мо |
| , и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један гов |
| есто: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порез |
| , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше |
| ма, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p |
| гати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели П |
| дно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, |
| а он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, ник |
| али неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И |
| док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p |
| сни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</h |
| илош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да пла |
| .{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи |
| све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све ш |
| о му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, п |
| лица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP18790_N12" /> |
| ви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изгов |
| им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети |
| д пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упа |
| ку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што |
| а и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вра |
| у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу |
| оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве |
| <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати |
| евала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је проб |
| Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S |
| и.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој каван |
| оворили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака |
| оје пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други т |
| head> <hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> < |
| </p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line" |
| > <p>ЈУРМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕ |
| га бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке му |
| силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очи |
| има, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као на |
| ло.</note> <note xml:id="SRP18790_N21"> Турски суд.</note> <note xml:id="SRP18790_N22"> Јагње м |
| ији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као шт |
| ђе Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч п |
| људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градит |
| </hi> (Циганима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови |
| о буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угу |
| век средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18 |
| 18 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни |
| глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> < |
| ћи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватиш |
| ше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на |
| е тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисир |
| се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас дан |
| ироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуг |
| атовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам д |
| ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад |
| ји удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих у |
| "76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло |
| жањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена |
| век врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се |
| Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесен |
| дали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под |
| у Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете ж |
| оже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{ |
| p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, |
| ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која гло |
| .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради |
| ихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гоз |
| знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше |
| на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем гово |
| вана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кава |
| јечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви |
| а једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове наме |
| а, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће |
| ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> |
| рити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, |
| >Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе наро |
| пско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство |
| — Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су прати |
| азиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па |
| ша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде па |
| <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји го |
| ада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за с |
| Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје ! |
| а није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да по |
| д.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Мил |
| илунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозгова |
| у зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита |
| после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> над |
| , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је зама |
| Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина |
| алити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је |
| , па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућ |
| а учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> < |
| метови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да уго |
| ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем |
| а, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" / |
| де да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевић |
| ак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, ш |
| ори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> < |
| лужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <milestone uni |
| нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Ва |
| а и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијет |
| рке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли |
| и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте |
| има);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се в |
| Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне, |
| Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах п |
| их су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; |
| Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!.. |
| мо њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати нов |
| боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њин |
| Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској с |
| оме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да |
| ко ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете |
| унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, |
| ти свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тро |
| е нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а нема |
| >У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после |
| у — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дођ |
| ко ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког од |
| на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p |
| , божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора д |
| ци чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо |
| , а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижу |
| отски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека |
| нчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма |
| отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Х |
| вић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се |
| ло је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} С |
| екао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да о |
| д мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од |
| ледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу |
| ви !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарам |
| повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше |
| {S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било |
| тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1879 |
| метни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голеним |
| ва Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми са |
| ли, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> < |
| Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <div type="chapter" xml: |
| Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи ј |
| е ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њим |
| авља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да |
| уче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га до |
| турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник |
| >„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће поже |
| е веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити . |
| своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: |
| мурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и |
| адајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими |
| дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> |
| а гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“ |
| ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“ |
| цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога |
| ка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску нов |
| ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на ко |
| :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понеде |
| улин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> |
| Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су ил |
| ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао су |
| .</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца |
| > <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опази |
| 42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Кра |
| <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да н |
| <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се |
| > <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш ч |
| олико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А |
| ка од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на т |
| вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“< |
| да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велик |
| Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара |
| а, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће дух |
| е све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп |
| гу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца |
| оја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима ошт |
| че из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче даруј |
| а те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Сек |
| Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остад |
| ну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари оста |
| ах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити п |
| гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! п |
| рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва |
| ће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“... |
| ти Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи |
| се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, |
| е:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> |
| еливамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не |
| затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смири |
| не и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! |
| >И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом умук |
| три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ? |
| и сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша тр |
| Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето |
| им се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима |
| иљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убија |
| ојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — < |
| ерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Б |
| аленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху |
| ћни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном |
| и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Ја |
| ена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом |
| ну, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi |
| се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се |
| /p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете тур |
| писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог |
| асред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и |
| ува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и |
| о , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу. |
| же !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадо |
| <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наш |
| ш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— |
| у од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи р |
| инац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гој |
| дија !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у гр |
| тра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде |
| у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !... |
| да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечн |
| ако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се |
| зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побр |
| сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем |
| мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада |
| “</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb |
| дан мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,сау |
| оп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београд |
| , везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете к |
| ете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који к |
| капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Ца |
| {S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха |
| ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прст |
| упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече |
| им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , |
| обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да |
| и као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, н |
| о ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће |
| уманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужн |
| ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наста |
| да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никак |
| есела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; сток |
| свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше |
| ррршића <ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, п |
| презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</ |
| вић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, д |
| са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина ни |
| је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, |
| имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту де |
| ароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{ |
| Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке |
| снути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора у |
| !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да бу |
| е да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком бр |
| , Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе кр |
| истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти |
| Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Су |
| арактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; мож |
| у, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заод |
| ивречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, дос |
| и, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволич |
| > <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и п |
| тељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и ста |
| ну и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз з |
| у поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} |
| нце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Мил |
| , али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном св |
| речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао |
| рести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у |
| </p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} |
| ="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него т |
| цем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то |
| афа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома |
| ко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред који |
| мова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! |
| " /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе |
| о гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме. |
| кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чис |
| .{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздају |
| лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули |
| им; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш |
| >За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, |
| уда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе С |
| -Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге |
| > <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и х |
| имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беш |
| {S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за ср |
| Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог чов |
| о Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div |
| ицу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и |
| да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Б |
| смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мра |
| м конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху |
| је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на доб |
| и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека |
| ву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један г |
| рска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашча |
| уге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!. |
| ћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} |
| наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био |
| , две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и |
| и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, о |
| гь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: |
| ту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов |
| абораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био ј |
| p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , про |
| узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за |
| и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде наср |
| еве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где п |
| трах ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се |
| ine" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред |
| ћ у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с љ |
| се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чара |
| своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френч |
| зак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужав |
| а своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме св |
| а приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве |
| овори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који б |
| да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, |
| рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруча, |
| е чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који св |
| а. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игуман |
| p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-А |
| а млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглаш |
| биш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} |
| а у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бего |
| ма показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако |
| рота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, |
| има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо г |
| ја и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа |
| </p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчев |
| ас подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на стра |
| кви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику! |
| е одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вр |
| не !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на бу |
| акад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто |
| што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type=" |
| лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обич |
| Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда их је о |
| #SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и |
| час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима< |
| о корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак т |
| кне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, н |
| Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно ср |
| <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика |
| ....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="line" /> <p>У задушн |
| га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жив |
| f target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути |
| м, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада сто |
| и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Мил |
| вде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке |
| таше на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим |
| сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p |
| по, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хус |
| едељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве |
| лико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица |
| ње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашо |
| >Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Мил |
| Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, п |
| њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи |
| или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина |
| евиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим мате |
| цу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне наро |
| а, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху |
| {S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише до |
| {S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, |
| а гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно ко |
| Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који б |
| поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га |
| се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља |
| ра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— |
| > <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча м |
| их хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Ви |
| онијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Дав |
| кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" |
| ад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева кона |
| и живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особ |
| номадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје |
| .{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је |
| а брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зор |
| ебаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару. |
| еоград.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљиш |
| тре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи с |
| и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше |
| би да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и |
| хнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред М |
| полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64 |
| рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша |
| Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p |
| ађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су з |
| ише нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте |
| <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред |
| Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> |
| — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне с |
| тити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те ср |
| шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанко |
| поте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књ |
| дује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; в |
| ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф ни |
| Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја о |
| и, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) и |
| иста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кне |
| да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам |
| аше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама |
| тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови |
| и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно вр |
| наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па д |
| и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>П |
| ма, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> |
| ли-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још |
| ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Госп |
| и и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви |
| ија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Бео |
| гле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву |
| {S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Кр |
| ли-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана |
| ри Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих |
| љаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете н |
| потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи |
| анете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је |
| лош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији с |
| ос’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> < |
| грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молит |
| вре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажах |
| бије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или п |
| народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца кој |
| e> <note xml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xm |
| лан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у жи |
| ога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови |
| >Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да кр |
| е, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Да |
| на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| иљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што |
| ад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина ору |
| у „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем о |
| а <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> |
| ло никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца н |
| Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пу |
| се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место оби |
| с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} К |
| онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; |
| дети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји чове |
| ој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су д |
| рађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком |
| ожете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који |
| како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да не |
| ачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен |
| чевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој пос |
| задовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p |
| годити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Насто |
| и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — |
| {S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу. |
| по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прош |
| за: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничк |
| ашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Гос |
| који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој ва |
| две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На ок |
| етоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све |
| >Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу м |
| ђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући |
| у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много с |
| уци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" /> <pb n="68" |
| ија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога |
| у који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и зако |
| договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људ |
| теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</h |
| ме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она ниј |
| о Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни др |
| се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мис |
| и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb |
| о отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И ј |
| едовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав д |
| астир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос |
| корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове в |
| м било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се |
| маћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади јед |
| ога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје ср |
| <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгони |
| 18790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан ис |
| свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако |
| из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио |
| ом Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чак |
| сти с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори |
| ко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава н |
| а, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Дух |
| дина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева ду |
| а плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; је |
| у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По ш |
| куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор |
| о и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, д |
| Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу |
| белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћин |
| куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на к |
| им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да |
| Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставит |
| , божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Ми |
| разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало сил |
| један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нуде |
| “</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла |
| one unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљ |
| ене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дука |
| ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пр |
| и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има |
| одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало |
| p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: оп |
| <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш раш |
| И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а н |
| ару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим |
| ; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Го |
| често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле пор |
| нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је |
| ужани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да с |
| а месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref ta |
| ван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно |
| ена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , К |
| ујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овак |
| Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; пе |
| ком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око |
| адь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p |
| <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају |
| оде, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтан |
| ..</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни |
| ки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква држав |
| е, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су |
| о пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда мо |
| S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казив |
| но разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да |
| #SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девој |
| с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јо |
| {S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино. |
| ажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и з |
| ного Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи |
| ко читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа вољ |
| олу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метн |
| у јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, |
| ече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</ |
| , и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и о |
| лити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водоп |
| прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line" /> <p>После молитв |
| ко има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта |
| поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у ли |
| дан до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошан |
| шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{ |
| у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n=" |
| литве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Авгус |
| и једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а сел |
| ро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало |
| - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и |
| ривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, р |
| ="94" /> <head>VIII</head> <head>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе |
| међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n |
| звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећањ |
| ди тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара |
| овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљав |
| milestone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза М |
| >види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Ле |
| > <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се круп |
| Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — |
| ад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тад |
| ком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пр |
| ила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељ |
| оји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, зад |
| е, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се |
| <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi> |
| зорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме |
| уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришап |
| ре рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају х |
| у у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место |
| мет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, ова |
| доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да с |
| Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком |
| енчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, п |
| пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| илана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пр |
| /p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p |
| ротивнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што |
| ne" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} |
| hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и |
| ка и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза |
| е капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре све |
| ote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, кр |
| Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p |
| а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi |
| у и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} |
| бе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосли |
| зећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — бић |
| енчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Мила |
| а и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, |
| рими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гош |
| Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то |
| јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њихо |
| унце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти |
| еђу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава над |
| ико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојко |
| стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом |
| иволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану нек |
| и из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али |
| љих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем |
| ћи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> |
| ги не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , |
| мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше |
| и рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад |
| uote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу |
| </p> <milestone unit="line" /> <p> <hi>У Загребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!< |
| > <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвел |
| ема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се |
| е !...</p> <milestone unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Мило |
| и.....</p> <milestone unit="line" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело |
| i>Народна клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика |
| >једна случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најод |
| се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Син |
| скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку |
| је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусе |
| сумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети |
| тите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег |
| во дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Тр |
| а, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вра |
| : можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше |
| еописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше не |
| вори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трж |
| ного видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алиј |
| кочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане. |
| е и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му прин |
| p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ</p> <p>1879</p> |
| . Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ</p> <p>1879</p> </div> <pb n="i" |
| "liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ |
| , и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место |
| као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје к |
| понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо. |
| бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више н |
| е Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине д |
| а.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Мол |
| ас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби ис |
| грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target="#SRP |
| сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањ |
| це засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двад |
| /l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га |
| </l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десн |
| ну Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народн |
| из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да |
| ој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Госпо |
| јан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гост |
| ј ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци |
| м Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га |
| соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као к |
| то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Ца |
| лош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о |
| и Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И о |
| енчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где |
| е.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> ду |
| и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше ле |
| "25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар не |
| > <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи |
| Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не да |
| наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се |
| да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> |
| јдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово са |
| су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила |
| он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што ст |
| чу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју |
| estone unit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ок |
| едећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе |
| пати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова |
| lestone unit="line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S |
| о ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се раср |
| посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.< |
| вети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, а |
| турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l> |
| te> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угодно Богу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пи |
| е нагнало наро |