| љу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила к |
| назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа |
| } Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил р |
| <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти |
| и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшими |
| ебо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.< |
| је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш |
| а и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ј |
| ојој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ра |
| одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку с |
| трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p |
| То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења све |
| свану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Бо |
| човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знад |
| Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти д |
| вој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали |
| мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика |
| даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је |
| ворила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом |
| ћи, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је приче |
| .{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи |
| душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испр |
| је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — пока |
| иви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал |
| слука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, |
| дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ |
| и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро |
| тељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори |
| же Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачув |
| >Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје |
| и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво су |
| ако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је о |
| речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефал |
| са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ни |
| авек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде ч |
| г који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опе |
| ика Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Д |
| остаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и |
| ора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p |
| о два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Пао |
| ијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а |
| обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макн |
| “ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“ |
| човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} |
| сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} |
| ено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити конте |
| под спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни је |
| е пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> |
| еп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш ко |
| /p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету п |
| воре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и ка |
| елој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ла |
| te> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог ча |
| <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није |
| није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па о |
| ачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најл |
| школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пи |
| у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви ши |
| ца љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши |
| масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, |
| светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар п |
| аме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као |
| анас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и к |
| уцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојк |
| гоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим зам |
| ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте уз |
| је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, |
| ек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдал |
| ти.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане |
| о кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат |
| , па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим |
| јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно |
| владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра |
| службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао п |
| а наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка |
| ла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене |
| у пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујућ |
| лушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: з |
| л у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, |
| кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором от |
| и нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа |
| ве, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајис |
| ве среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема т |
| пут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па исп |
| евиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће |
| јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — |
| ад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом конт |
| ма боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се |
| сти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је т |
| одвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, |
| b n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из |
| рвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црн |
| у неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тре |
| руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то |
| е Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда св |
| до, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћиј |
| ици нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, |
| дну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му |
| .{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац и |
| рци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило |
| рко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра п |
| } Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни |
| у пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето з |
| е Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се ве |
| днесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша б |
| ук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мир |
| ину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, не |
| олико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S |
| аћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здра |
| ка за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче |
| господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема н |
| мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу |
| а то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="1 |
| шко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим пи |
| ан меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле са |
| тово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она |
| отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и |
| д дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај |
| вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко |
| ри је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какв |
| , она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и гос |
| несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја |
| оравијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да |
| а прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од ко |
| кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог д |
| азду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га н |
| тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говор |
| па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од |
| друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђ |
| .{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је |
| {S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Мн |
| до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добре |
| ом, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом поде |
| — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије тал |
| се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, |
| Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и |
| ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се ку |
| емо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убим |
| емо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То ј |
| види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</ |
| па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свако |
| јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из |
| мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у у |
| буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него |
| ином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако |
| натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетер |
| о да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кад |
| ти, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — |
| се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди |
| него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено |
| у издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и ни |
| скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milesto |
| јега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а в |
| увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да |
| зна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел в |
| је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја с |
| то видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је бо |
| {S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, к |
| да кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јеца |
| је ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици л |
| им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> |
| љадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се |
| ад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, |
| ж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толи |
| земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако |
| , ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="2 |
| рка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, |
| ; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у До |
| у домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од дра |
| го је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико |
| је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> |
| на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, о |
| >Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко |
| јим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ћ |
| > <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало |
| Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир |
| тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја |
| ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад сп |
| е људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвниц |
| овац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, ж |
| нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад |
| гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p> |
| S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је д |
| у као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он њ |
| ост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека |
| и пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам у |
| {S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко |
| слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад н |
| и ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат |
| се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су с |
| вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника ј |
| S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свеш |
| којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саг |
| почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, ш |
| о све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог на |
| у сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича |
| онети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отима |
| оварали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше |
| се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збо |
| балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и |
| ју и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се |
| ин.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојал |
| ш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од |
| ад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта ј |
| дговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — од |
| к се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17 |
| је Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано мој |
| о, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, |
| извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила ј |
| сто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном пу |
| је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко |
| дан човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, а |
| S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до |
| Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља |
| ти му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртва |
| кала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је |
| о.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и про |
| оно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још |
| неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу забор |
| О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за ту |
| ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бел |
| спо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакри |
| ђице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и б |
| ремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо |
| оре прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно < |
| тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се м |
| ама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доц |
| астајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је оп |
| знавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна |
| е кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да |
| ета — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, |
| очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо |
| рче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извади |
| о мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Др |
| пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати об |
| оме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо с |
| p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, а |
| ариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, д |
| е сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p |
| тво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Мирко |
| емо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а мла |
| мачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p> |
| то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству ср |
| мце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb |
| ироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на |
| иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачк |
| мо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју |
| една домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га н |
| је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњ |
| је био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> |
| нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад |
| се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вел |
| а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизал |
| м споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пр |
| ок се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSec |
| утра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато |
| ра разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку ски |
| него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја |
| Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, ниј |
| дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да м |
| .</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — |
| најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — мило |
| а треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал |
| о мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више ниса |
| штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што |
| , а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се п |
| да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци |
| , на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти |
| >Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог мла |
| и општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и |
| ре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на |
| удрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку |
| изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то дож |
| е насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> |
| наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мир |
| ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најз |
| укњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода с |
| штеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мрт |
| ви пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом |
| несе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а к |
| неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре |
| и: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад |
| њом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар свој |
| е, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све |
| ир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и им |
| пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си с |
| сму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста |
| спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е |
| обан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио д |
| венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још |
| во.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред св |
| бренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на бољ |
| војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ |
| Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смеј |
| облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матер |
| азио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и ме |
| и целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се с |
| лу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро над |
| а четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирк |
| директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p> |
| е благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак |
| казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме иза |
| ек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати |
| ажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} За |
| ласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за |
| и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла тра |
| , како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Е |
| надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој |
| друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега |
| е, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма |
| је опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усх |
| пута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добре |
| оји то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим |
| е само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара. |
| ам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислит |
| ла, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се ока |
| 51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стиша |
| кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, св |
| свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, |
| опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то им |
| ича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то |
| слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чу |
| атити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да м |
| тало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји непо |
| <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено ј |
| Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам стра |
| он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми т |
| ба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави |
| ека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимир |
| се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у варош |
| лањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од |
| авек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу |
| , и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то бра |
| е незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти шко |
| њета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га |
| и и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, |
| ади, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} П |
| ти више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“ |
| проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, зап |
| гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију мед |
| епи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана |
| ало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори |
| о на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год |
| pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља тво |
| „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пос |
| амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир |
| ра своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Уп |
| лубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет |
| дину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика |
| ћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се з |
| ле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа ду |
| ек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче б |
| нче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма н |
| што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је ла |
| и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем |
| ечи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црњ |
| низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свет |
| није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у |
| по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и с |
| ња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко |
| десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет |
| је мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, пој |
| игне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је |
| Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што |
| pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас |
| тен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} |
| рчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је п |
| дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који п |
| ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Д |
| ањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан о |
| ва божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није |
| баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред |
| д га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се |
| њак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорч |
| .{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако ко |
| столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се |
| да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да б |
| 691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји |
| после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, к |
| остима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ни |
| {S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с |
| о није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше |
| вара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</ |
| екано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову ус |
| , који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у ко |
| д је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд |
| растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид |
| ан усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали о |
| посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет |
| ућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S |
| — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, |
| његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро |
| ене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи |
| та крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, гот |
| будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успа |
| погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друг |
| , миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— |
| н спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао с |
| ш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испр |
| ожеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан дв |
| а њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мал |
| тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо ј |
| код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд |
| у батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе з |
| обреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Ве |
| старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке |
| рза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, |
| псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је ко |
| , кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сиро |
| прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је не |
| улдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци |
| омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да |
| га бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни с |
| да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек п |
| најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима |
| — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад |
| и — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљив |
| дана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један в |
| на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики |
| ок се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани |
| је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још |
| иди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми пи |
| су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, |
| итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} |
| ло, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, п |
| живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан |
| S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало |
| е па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову д |
| ом несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле п |
| е, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови |
| апци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун цр |
| оћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, о |
| у у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n |
| о није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над |
| ове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом |
| шо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се |
| нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш верова |
| сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти |
| истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овц |
| то јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} |
| едно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канал |
| као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb |
| е ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један |
| на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове ж |
| ет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина |
| , кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо с |
| е — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товари |
| неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек |
| судио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуб |
| лече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на |
| чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин |
| одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа |
| ково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, |
| , своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те |
| те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и |
| свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што |
| опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је |
| ући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није |
| Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије к |
| вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, |
| д своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је та |
| ђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи. |
| је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је нај |
| имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је |
| г пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> |
| а ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је та |
| {S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни там |
| — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злостави |
| дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми |
| леда као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право з |
| и мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда |
| ећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за |
| е лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је |
| а отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је мор |
| вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема |
| Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити |
| ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, д |
| боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — |
| господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} |
| р кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича |
| Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само зд |
| угчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас ј |
| ете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна |
| а ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити |
| } Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а |
| , ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине |
| а су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је |
| раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, ка |
| стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, а |
| џе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу |
| тосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, о |
| здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благосло |
| етити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже м |
| о милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени |
| адику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ћ |
| е оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се |
| ратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— |
| лавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на |
| се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" |
| го ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја До |
| а.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да |
| <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту |
| је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од те |
| ојо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал |
| да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ј |
| еја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незван |
| м ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав |
| т тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26 |
| ала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да |
| аопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а |
| ко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, не |
| мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви! |
| пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јо |
| и, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико сте |
| игу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки |
| охију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати |
| је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи |
| в у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји |
| е Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Да |
| ви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само ду |
| име паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и |
| ад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда на |
| , ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мисли |
| би стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од |
| гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, |
| варе, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А ш |
| кве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне |
| } Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно |
| оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде са |
| учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га п |
| ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу |
| сече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страши |
| Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући |
| ан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворн |
| и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> шт |
| итељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би г |
| па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш пошт |
| де стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Ми |
| мати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји тр |
| ијатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини |
| а се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, |
| у божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бит |
| .{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у шко |
| Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А до |
| истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу |
| им ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака |
| , изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији |
| је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледал |
| суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се |
| и ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о то |
| дничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што так |
| је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писм |
| писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шеста |
| можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господи |
| <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се |
| и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На в |
| трчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> |
| ебе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати ми |
| осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи д |
| јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина |
| исам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хо |
| ву припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свил |
| } За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није пр |
| било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил |
| Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби и |
| роси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови с |
| зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekst |
| бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико |
| ара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику |
| д слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држ |
| но је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен пога |
| вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила |
| да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану |
| ме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши |
| ну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су н |
| који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако |
| о му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, |
| вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мис |
| оже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само ј |
| > <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија до |
| н подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато т |
| ебало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо |
| луг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће би |
| расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, |
| о добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божиј |
| ељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац |
| бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што |
| е утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| е, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је |
| однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и |
| пасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш ка |
| д није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви т |
| ањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који |
| жање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђ |
| Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пуста |
| убија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пуста |
| пач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу |
| а мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад |
| књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то св |
| место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пут |
| ио је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадов |
| време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и |
| Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо |
| у срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо |
| о неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и приј |
| шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо н |
| да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, |
| ажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти |
| узе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна |
| јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад с |
| опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и д |
| новци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце на |
| игод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло |
| оју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још а |
| та доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> |
| каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а њего |
| и руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил мома |
| а кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шаре |
| је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја |
| з амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш на |
| жеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место |
| бав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који |
| то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да ј |
| маљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Бо |
| варајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да оби |
| а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по |
| да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и |
| д од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне |
| на незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и н |
| ек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо к |
| пито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто |
| пиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога н |
| нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је |
| ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старије |
| лата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов оте |
| те браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с в |
| празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ |
| на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="c |
| ним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{ |
| рућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у р |
| чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мис |
| о је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од |
| местио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора |
| и.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, св |
| S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зау |
| </p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је ж |
| елик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више не |
| свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да |
| ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, с |
| ирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му |
| ад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити |
| и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знал |
| лушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти ј |
| му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је од |
| Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а |
| есеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} |
| а небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек |
| авдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи |
| да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него до |
| p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солд |
| , а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на |
| ити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији |
| а о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, с |
| а је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца |
| , од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царев |
| ретекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месе |
| , од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био. |
| у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи |
| клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, мол |
| ека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па |
| рашимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару как |
| а то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви |
| — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвави |
| {S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у оча |
| није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим |
| му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир ј |
| , нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, |
| парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отима |
| pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је бу |
| њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печењ |
| ора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Пис |
| ри, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако |
| бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друг |
| дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро |
| в Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Негово |
| људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору св |
| лово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале д |
| а ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да с |
| ко је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по в |
| данпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је |
| колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге |
| агињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p |
| Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је |
| а пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што |
| из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да |
| ремена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји род |
| ктор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће |
| ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} |
| p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, н |
| да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а не |
| и само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није |
| посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све до |
| тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од |
| а баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што |
| на, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној мал |
| нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов |
| ела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, к |
| S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отва |
| а неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа буда |
| па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи т |
| курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, мора |
| ’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан сво |
| њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, п |
| ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру ши |
| ро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби з |
| ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи д |
| >Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај |
| и, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је г |
| фалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мен |
| а су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} |
| ојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи |
| на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпу |
| за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су |
| , и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти |
| ткупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.< |
| и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: |
| мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико |
| да ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај кра |
| дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђел |
| о у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи по |
| лете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на |
| ајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све р |
| ио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио |
| , па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљ |
| дроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбије |
| идиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бо |
| одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очи |
| оред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега |
| осподин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја |
| , то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb |
| оће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека |
| ени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, |
| још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда с |
| е, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет та |
| стив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone uni |
| нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел |
| и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би |
| егов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ |
| нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег ког |
| сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио |
| го лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен ниј |
| би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја са |
| моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ј |
| т милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрос |
| у: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одго |
| еба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који |
| овек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црн |
| научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а |
| себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад |
| огу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S |
| то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неб |
| едан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је зап |
| да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се дру |
| његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мир |
| сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господи |
| на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда |
| итаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна на |
| ромеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута |
| ти млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па |
| ла га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школ |
| ио леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говор |
| ола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пу |
| ђе зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова нег |
| зволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица из |
| оље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново н |
| ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам т |
| ећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оц |
| ешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се |
| оју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели м |
| ог и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором вел |
| <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек |
| и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{ |
| <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије и |
| спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод |
| мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му к |
| рмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би |
| рце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице д |
| ећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, пок |
| ри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кош |
| извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на |
| а масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта |
| ати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето |
| е да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако ра |
| несе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји н |
| помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више |
| ија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире на |
| b n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уз |
| дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану |
| ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да |
| исцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновча |
| и нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућ |
| је могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненар |
| лико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а |
| вери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без зл |
| па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са с |
| жити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни но |
| док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи |
| ва четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у |
| своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар |
| , ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толик |
| оге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаш |
| ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад не |
| то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једар |
| се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви |
| е пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> < |
| ад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати |
| ну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да |
| се; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија у |
| амо једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога |
| ва земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато неп |
| у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забада |
| ћу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес |
| твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја са |
| старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је ста |
| о мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без |
| ешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена |
| ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није н |
| акој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог кри |
| оји уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себичн |
| мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ |
| аква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато |
| нај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Д |
| небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје пла |
| осподе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више тро |
| живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесње |
| } Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену |
| бреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, |
| највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу мног |
| а Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{ |
| кавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презле |
| пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословц |
| Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени г |
| мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из кап |
| } Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, |
| , нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је б |
| о да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго |
| ашимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, |
| </p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Са |
| ери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и |
| а, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доб |
| ме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама с |
| ини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле пре |
| и, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код к |
| ако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље |
| n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуш |
| ом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — а |
| е од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; матор |
| ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, |
| овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир с |
| н остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} П |
| и запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди |
| , зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу |
| хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја |
| , онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема го |
| матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, |
| ише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат ч |
| {S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасн |
| S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна ш |
| ог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по ли |
| епо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали |
| ошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину там |
| ске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу |
| > <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да |
| шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и ваб |
| оро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама |
| стаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није |
| а си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{ |
| сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, ј |
| онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијен |
| , ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што |
| ије.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда |
| ас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У |
| Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље ј |
| <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретне |
| Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лоп |
| , боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а |
| алу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и с |
| лаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, к |
| Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> |
| d>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Мл |
| а света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујер |
| гу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи |
| вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштен |
| нче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излази |
| т часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачко |
| дам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у |
| p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш њего |
| рим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако нат |
| фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд ме |
| " /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је |
| а у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p |
| ло. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p |
| је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића |
| е Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може |
| рага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију |
| е одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, н |
| заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана н |
| id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича |
| " /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим |
| у брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука |
| ен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи сти |
| ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до |
| о је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, |
| ња ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му |
| Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, п |
| са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да |
| дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу сел |
| са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зл |
| едну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј |
| е прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо к |
| е тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо |
| и, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да не |
| тишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла гла |
| ба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене |
| <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади ва |
| ињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају |
| <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој бра |
| д ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је |
| Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није |
| ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи |
| о црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде |
| /p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сиро |
| ко се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у |
| је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како г |
| огу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што |
| , спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, т |
| нуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутр |
| же да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа |
| ва тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака ар |
| је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мат |
| чки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад |
| вска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учин |
| се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Ст |
| ш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n=" |
| срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мо |
| ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарит |
| ирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове |
| аљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, |
| ду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр |
| ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на го |
| о, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан. |
| ше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрел |
| горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који пл |
| ку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништ |
| је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви |
| ођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, |
| . </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, |
| во је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није нег |
| оје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља би |
| Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обеш |
| ер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смеде |
| p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада |
| животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, поса |
| у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу науч |
| во ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен |
| коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе |
| тити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме од |
| ати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики шт |
| .{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оно |
| вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам |
| ан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.< |
| тован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div |
| с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника |
| стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читав |
| деније.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, ј |
| .</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је о |
| .{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највел |
| су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни ча |
| чем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па т |
| ла је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој ба |
| , а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јеца |
| уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, мо |
| оса, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, |
| ала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мир |
| све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</ |
| а га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му |
| и први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог о |
| најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела |
| што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једн |
| , боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан |
| один учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе зап |
| емоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће пом |
| булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, св |
| S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само |
| а избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије |
| а — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад г |
| Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је чо |
| пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на све |
| е још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при |
| ћи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте |
| који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које |
| жији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, ус |
| о, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може |
| да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Ба |
| луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда м |
| ца црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, с |
| ни колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, тру |
| г, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div |
| оња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал |
| у је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, |
| шња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала в |
| ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући |
| није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље |
| и могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји |
| ша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а до |
| ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми ка |
| ти добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло |
| тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чис |
| евини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n= |
| шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевс |
| p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде |
| у гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, |
| е сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небој |
| им белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а |
| Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, н |
| и венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци и |
| е радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост в |
| нали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шу |
| ба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p |
| неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш |
| S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу вели |
| а звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| арове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пре |
| како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини ве |
| руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сва |
| /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је |
| кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас |
| аћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи |
| о, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учини |
| аму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у неб |
| е се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> м |
| ија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па т |
| ајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже н |
| тарог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке ње |
| је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и у |
| } Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре |
| е дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта |
| доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дод |
| ти ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што |
| клања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим п |
| ала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А |
| е човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још |
| мећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад |
| чем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на |
| Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себ |
| под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва ст |
| у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повик |
| ца уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочија |
| ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну |
| у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благ |
| Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима наро |
| лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога |
| трчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што |
| ко молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого ум |
| тарци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до н |
| b n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> < |
| оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</ |
| > <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта с |
| исам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома по |
| тру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: |
| итавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива |
| ти, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову г |
| на Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа |
| је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на |
| били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да |
| цне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри о |
| у, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан по |
| тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на |
| било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом пр |
| овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} |
| ије било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који |
| емисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тог |
| исера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога |
| какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам |
| а будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му не |
| да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе д |
| одеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир доче |
| тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио |
| енеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, та |
| први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а др |
| <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједн |
| свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого о |
| hapter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје млад |
| , кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној с |
| о бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди |
| се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји |
| и га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу к |
| би мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на г |
| учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добрен |
| p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се |
| да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у |
| покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко |
| , да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби |
| г оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n=" |
| брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, мо |
| упе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарат |
| вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, |
| да што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{ |
| бито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се |
| о толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, |
| ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз к |
| а Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог |
| је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за т |
| опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добр |
| ад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању ди |
| о је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, |
| пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срц |
| ам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још тр |
| а ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Напр |
| је моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од нед |
| а наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Им |
| , а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога |
| а <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како |
| друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све забора |
| желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100 |
| Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у |
| — Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши р |
| Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да |
| вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами ср |
| м ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од |
| учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати |
| ћо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се |
| дом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шу |
| и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже д |
| дне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је |
| себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му |
| ш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га м |
| ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и б |
| ј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо |
| чар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако ш |
| вом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p |
| , па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} М |
| S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би све |
| угчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро |
| ест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал |
| >Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| вор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком в |
| и месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров с |
| ло да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју про |
| цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна |
| егу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај |
| кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле сру |
| ког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има |
| а врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико в |
| ено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, ка |
| у, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} |
| .</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у јед |
| раво.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, |
| ого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неб |
| ати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а нијед |
| с — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не с |
| у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан |
| аку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде |
| доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да с |
| же, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимир |
| уче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине |
| , да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја |
| Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе нов |
| у ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни д |
| није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо |
| сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мир |
| ти који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родил |
| ги опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нераст |
| за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја им |
| , да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше час |
| да би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, а |
| тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби |
| иркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, |
| ца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{ |
| Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није д |
| кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, шт |
| притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имат |
| а се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда ч |
| кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар |
| ду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S |
| ријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги би |
| не, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар |
| н би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да јед |
| нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни |
| напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} |
| рати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познај |
| о да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је приву |
| атрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Докто |
| и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал |
| орају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, |
| шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз |
| реповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> |
| age"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Нап |
| богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ј |
| ашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им с |
| не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим ро |
| да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије тво |
| тану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил |
| p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница к |
| , ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут свој |
| да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на ко |
| ука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му |
| да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Ми |
| и ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодри |
| ила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n |
| ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су а |
| каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво пи |
| ме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} |
| У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унак |
| с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, |
| стио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније |
| е шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомес |
| атили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред |
| ад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благослове |
| ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује |
| и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка по |
| акова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће |
| <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Са |
| је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S |
| а један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и ј |
| амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па |
| ion" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незна |
| S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> |
| да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су |
| тина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста го |
| амчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Д |
| сли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога у |
| мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко |
| на прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо ш |
| а вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није зна |
| ловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори |
| диш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирк |
| рену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у пр |
| .</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Је |
| у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писа |
| ичиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога просто |
| а.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу н |
| арохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки |
| Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — |
| лестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му ле |
| је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ј |
| {S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> < |
| , ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће шт |
| , баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, |
| је.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац! |
| . — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави г |
| д су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђак |
| и се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, |
| , нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је ср |
| писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко о |
| и су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија к |
| ико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разгова |
| да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља бо |
| нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још |
| говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми |
| кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="su |
| тог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештен |
| шимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: не |
| о, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је уме |
| г њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели |
| јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне |
| није ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, к |
| није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Сват |
| ти. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него ко |
| по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, |
| колаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло |
| оју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, з |
| и попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали |
| , да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Д |
| ању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добренов |
| то.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строва |
| вршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било |
| вда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром д |
| е кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одгово |
| а и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирк |
| л Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор |
| Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онак |
| би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио уте |
| ади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, |
| ку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро да |
| шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За уч |
| ни Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затв |
| о је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја нево |
| кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мрави |
| рка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети ота |
| е пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућ |
| љности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташн |
| и су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете |
| еиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опр |
| оје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињ |
| учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега |
| е ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога |
| је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и |
| и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него |
| удне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби |
| ло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у ку |
| заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} |
| атељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирал |
| заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи опш |
| оклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву |
| сподин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да |
| поништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова нај |
| али јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпез |
| р све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре |
| Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и |
| што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с |
| стаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшими |
| бри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња |
| , кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо и |
| ње Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала |
| о учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у кошта |
| инари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, о |
| је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшим |
| били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место |
| итава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица. |
| о писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незн |
| 691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, |
| и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p |
| утра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си |
| {S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, та |
| писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку ње |
| то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар |
| зо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се он |
| био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{ |
| само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли гр |
| } Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара кр |
| ад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што |
| неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само го |
| кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише к |
| <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написа |
| еш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов |
| ри и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију при |
| ко управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави |
| леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо |
| њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страши |
| Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим св |
| нцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им |
| е новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да |
| ебу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме ј |
| се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и кој |
| нограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости прими |
| за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div |
| раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су |
| е новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи |
| p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу в |
| ви сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је вели |
| и чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="35" /> |
| осподине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> |
| роке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи |
| це у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се |
| ле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, |
| лазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности |
| д питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна ж |
| ајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем г |
| ку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним |
| {S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ру |
| поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња би |
| се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом до |
| иљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке |
| ју литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драги |
| се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоћ |
| ако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изглед |
| опио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана |
| ало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је |
| аредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет мо |
| удаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости |
| ука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело в |
| амо ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, |
| одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које |
| није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући |
| бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај |
| забере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме |
| таре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти |
| ити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода коме |
| ом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је д |
| орала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди сед |
| , ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мат |
| ="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S |
| ичком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред |
| {S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе иза |
| и душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свеште |
| њаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам не |
| ре. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви дру |
| Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p> |
| је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то. |
| кад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, та |
| ко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учи |
| ц држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења за |
| аљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту ж |
| етку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>П |
| да од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па |
| е и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нет |
| га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је ка |
| последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји н |
| и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а ко |
| вци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако |
| у.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа. |
| о је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, |
| ати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен |
| оји се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединц |
| на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет |
| уку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је |
| то долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сир |
| шки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад |
| ве свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благо |
| ему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици не |
| ане онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа не |
| матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај д |
| весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зат |
| Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу |
| овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове |
| исмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко |
| и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђ |
| кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код пок |
| онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном |
| ла до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје оч |
| тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје дец |
| вачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради ја |
| о се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро |
| не, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се |
| а после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је р |
| p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару |
| о слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискуј |
| нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Влади |
| лове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо |
| незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како с |
| твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И мој |
| н.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња |
| , коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели. |
| о молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити |
| лаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — |
| н је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, д |
| ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се |
| ће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господа |
| ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што |
| јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш б |
| имирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <h |
| и кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвеште |
| ашимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p |
| .{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас вол |
| , чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити |
| еновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Чест |
| сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парох |
| ква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n= |
| се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Ов |
| <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни п |
| прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, је |
| аша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је ист |
| подин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва го |
| иједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мир |
| ожеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му каж |
| о место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</ |
| је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук пре |
| ји као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме |
| те да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта |
| било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећ |
| мчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад с |
| тра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди |
| Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати би |
| мо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико |
| стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чеш |
| к младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слуш |
| владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небу |
| а зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај ма |
| они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а он |
| > <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва доб |
| а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у вин |
| , ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n= |
| .</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, |
| ју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> |
| ња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „мил |
| > <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, ка |
| детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није цере |
| могу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немор |
| век неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, |
| и Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, |
| и баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> |
| во зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте |
| а сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда вр |
| парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. < |
| еоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се |
| рестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је |
| Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Ст |
| S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од и |
| служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер |
| о — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— |
| задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан |
| } Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји ј |
| нда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничиј |
| ио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је т |
| </p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво да |
| бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том непр |
| код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје д |
| мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него |
| к, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравиј |
| ог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> г |
| н, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школ |
| ви га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одпр |
| авек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> |
| вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га б |
| ки радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О |
| присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и уну |
| па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева |
| "SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма |
| ен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у л |
| ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може б |
| само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незн |
| плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа |
| ако незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни как |
| > <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћер |
| дине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Дир |
| немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе |
| Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само на |
| своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактов |
| о је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја |
| овора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Мирков |
| казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> |
| грејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са |
| к сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је о |
| орам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при раст |
| л поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су сле |
| ном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би на |
| мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир пра |
| ничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с т |
| ој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док усп |
| на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштова |
| творење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који |
| , по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добренов |
| — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод |
| не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош б |
| и си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов ишт |
| ере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати |
| знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, |
| ање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца |
| мати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина |
| три?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико |
| и.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или |
| Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} |
| и се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ћ |
| било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло |
| лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, м |
| очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја са |
| ише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој д |
| та ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш |
| и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, в |
| пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће |
| им светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста от |
| и да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији н |
| ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели д |
| д пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам |
| <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого дост |
| ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="cha |
| може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пр |
| Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и |
| у у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће с |
| се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћ |
| орити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу |
| к јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могл |
| о се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирк |
| т жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека бу |
| да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичариј |
| е бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грд |
| <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.< |
| ве то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те во |
| и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сад |
| 8" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво м |
| о живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код срб |
| p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијо |
| Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од |
| ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="cha |
| ше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Б |
| се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји пр |
| стизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — доб |
| о се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек |
| м бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и за |
| те Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу |
| а богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа |
| расоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора |
| > <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} |
| оли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chapte |
| отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ић |
| а прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у гос |
| {S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида |
| а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> |
| на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> б |
| S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи н |
| за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише |
| моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица |
| дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла |
| то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа с |
| о кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мир |
| м брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог оде |
| к отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају ов |
| мами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, п |
| тером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела |
| овом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога |
| је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи |
| е нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за |
| е добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити |
| и мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, |
| /p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал |
| и одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су с |
| бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са св |
| е — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца |
| су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Мол |
| амрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити |
| и фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у к |
| у је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продав |
| ло збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим |
| <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро |
| е узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као д |
| ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добр |
| обрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му |
| лашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрос |
| е задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо |
| еља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по с |
| сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је |
| {S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил |
| и, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко ј |
| а самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на пра |
| мо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко |
| лакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неу |
| е њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога |
| богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који |
| је Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити |
| мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та л |
| неш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је си |
| ои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо з |
| само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао прим |
| ће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио. |
| праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом д |
| мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био д |
| ани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га чет |
| .{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, |
| ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и |
| И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="68" /> |
| р из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се |
| је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима св |
| да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и з |
| ји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ л |
| идиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна чове |
| во срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} О |
| на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добре |
| ре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче |
| све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би |
| ш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај |
| n>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једа |
| е натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, |
| а му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мир |
| оба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил |
| небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дак |
| ђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје зе |
| ју и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се |
| браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама |
| ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је м |
| радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још дан |
| ство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p> |
| е јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се на |
| ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије б |
| слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће |
| о, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу сас |
| ду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p> |
| греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, |
| ож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изг |
| ори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег то |
| лазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ј |
| е од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ |
| тећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од ство |
| а и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до |
| ежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек |
| :{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе ми |
| в ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост |
| , нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје |
| се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Ми |
| е додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послов |
| новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео д |
| милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, |
| је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце ог |
| тника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, |
| , како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље |
| — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери |
| лога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо зд |
| казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет оду |
| Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цар |
| делац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и ста |
| авио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли |
| кајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим п |
| вали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траг |
| ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само д |
| ве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је |
| рко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, |
| оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а |
| а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одгово |
| нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, ниса |
| ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га з |
| гиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је |
| 8" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} |
| то се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, |
| беони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и за |
| а никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек с |
| био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко |
| ниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да свој |
| C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га г |
| анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога сла |
| ребо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју упр |
| :{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па |
| да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подлож |
| ди, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у и |
| а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин дирек |
| речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треб |
| ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад |
| је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испреч |
| еп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најла |
| од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срд |
| ро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу |
| се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз прос |
| ога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} П |
| кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Ка |
| у преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину провед |
| Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо ње |
| ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти им |
| — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди луд |
| небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило |
| .{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} |
| огатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, њ |
| ети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у |
| о двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му п |
| омагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће га |
| на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана |
| а ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, |
| куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да бу |
| његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је |
| ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, |
| ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, н |
| ајгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> мило |
| иш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћ |
| своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном жи |
| .</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је де |
| .</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод р |
| напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а |
| га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гри |
| и?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да |
| а па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни |
| и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту т |
| ги други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћ |
| одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце жд |
| бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна ст |
| ш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми |
| tion" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал |
| мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било |
| чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, д |
| и, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће |
| ут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и |
| полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да |
| м мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње |
| добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свиле |
| јшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и |
| ова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говор |
| стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p |
| огом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука |
| ичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка |
| ла.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није |
| овемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас п |
| </p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Б |
| , Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин |
| букао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с |
| теља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи |
| о оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би |
| м па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му ниј |
| пштински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо |
| не, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнад |
| си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам м |
| ино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре |
| ом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна |
| , опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је |
| пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кућ |
| Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вред |
| тарости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити |
| а, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, по |
| <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече |
| есног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што |
| а ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела рук |
| јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу м |
| без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и |
| уде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p> |
| м устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је ка |
| н ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| у: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву |
| о паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оп |
| лаве, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз д |
| бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бо |
| ју правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S |
| S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство уки |
| од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, |
| трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јо |
| бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у |
| од срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди се |
| моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је в |
| „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла |
| а интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Све |
| у чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </d |
| ка се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене |
| д води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, |
| ву чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p |
| Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и в |
| т покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако |
| .{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену сва |
| што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви |
| њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бр |
| жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам к |
| ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда |
| атије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ с |
| са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал |
| аје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је ам |
| етници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на б |
| свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та ве |
| баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> |
| е те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пр |
| су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девој |
| се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, п |
| амо два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је св |
| ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу преда |
| нику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срц |
| алеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голуп |
| пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен |
| ча Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рек |
| , није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као п |
| сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бди |
| домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће |
| и једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Цркв |
| друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако |
| /p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајк |
| а то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући |
| а видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости п |
| моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било |
| ад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он |
| светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу |
| учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p |
| ашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, |
| онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над свети |
| ело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> < |
| казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме ник |
| та преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта зна |
| е, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бо |
| S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, п |
| овлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кад |
| док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је нов |
| живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истре |
| мо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Ј |
| а, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора |
| идана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само |
| ним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга |
| јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне од |
| , а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кош |
| и зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необуче |
| ро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаво |
| ле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле |
| у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи |
| ство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господс |
| е, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта |
| нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божиј |
| — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук |
| ви па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што н |
| тровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид на |
| праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се од |
| на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу та |
| ле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола |
| акав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S |
| ш није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита з |
| е моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Б |
| гат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама |
| и, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетре |
| ле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код к |
| епа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су так |
| а. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била дом |
| је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити н |
| ога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се неб |
| знаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаво |
| рен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога |
| Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад |
| ти мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознај |
| боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого |
| ај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у ко |
| д тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па |
| вила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне |
| ш је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик |
| и, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, с |
| у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук лад |
| ко је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милиц |
| правили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у |
| рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда докт |
| кад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није |
| же ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове |
| т у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело |
| се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља пла |
| кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кос |
| и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан |
| на</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па |
| .</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у ва |
| м раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива го |
| Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови |
| оносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мир |
| неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на |
| да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преос |
| шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а |
| ају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају |
| никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p |
| отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне |
| > <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у луд |
| ду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да и |
| продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на |
| а вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала |
| најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњ |
| та. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се нис |
| а затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непосл |
| ати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме |
| м ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо на |
| в свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај |
| де.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, к |
| м брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} |
| добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још |
| о седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да в |
| оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог у |
| и до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је |
| er" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новин |
| рке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на ј |
| да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ |
| пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш |
| ad> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошн |
| ешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се |
| ћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји |
| , као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој пар |
| у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се неве |
| у се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи |
| еба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да |
| онесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и нем |
| ="chapter" xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност уч |
| го жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нес |
| с другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да |
| Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, |
| га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне |
| па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као ш |
| у и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је |
| а.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} |
| ик што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчан |
| , само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, н |
| аљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учите |
| овара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим л |
| у, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него |
| само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S |
| и кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао |
| на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсц |
| дава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи њего |
| од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш |
| па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рунда |
| же, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а |
| опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ј |
| ењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на |
| реба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још к |
| вљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша |
| ћи лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно о |
| м држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу |
| и Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако ас |
| о и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си с |
| е Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чич |
| се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа |
| га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам |
| заћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разу |
| т је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта |
| та ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n=" |
| Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама в |
| , на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n=" |
| ти, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ј |
| аш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти пока |
| већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком |
| здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен мо |
| уке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, ис |
| ј син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру н |
| у! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи |
| же <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега |
| ти.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по чита |
| ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види |
| Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је тво |
| о ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, |
| ег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свет |
| е чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату |
| мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нис |
| ако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које |
| аучила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја нез |
| ка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па има |
| учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом |
| аком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па јо |
| е дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је њ |
| у: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу пред |
| зведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а с |
| ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовиц |
| незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел |
| . — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка |
| га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер |
| /p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења |
| жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота |
| ратац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и |
| ама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца |
| не коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јут |
| {S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а |
| p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S |
| мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па |
| ом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко |
| да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир |
| еби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине |
| имир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прам |
| еговом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, д |
| ле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је |
| бреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и к |
| и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и |
| а, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на св |
| идили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опе |
| ђам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| м, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који |
| а је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па |
| и ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета |
| ба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко |
| г данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је |
| уда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору |
| у деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај ишт |
| је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат веша |
| ословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чис |
| ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> |
| селише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку дел |
| етом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; в |
| во за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко покл |
| о скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорит |
| Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да |
| еши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим м |
| о нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестр |
| а сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да |
| ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити |
| а и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за м |
| ра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде |
| нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца |
| је сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> |
| —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад бо |
| малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добр |
| , да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбо |
| ти доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба б |
| p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Ку |
| у се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крва |
| тка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, в |
| а бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати пла |
| ња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је л |
| ш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није |
| д удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за |
| {S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једа |
| уће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја не |
| у и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав |
| д је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, за |
| Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одгово |
| е проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепс |
| творена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, а |
| овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле т |
| ало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — |
| октер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио |
| дила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има |
| ча Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква |
| Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, |
| људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом мо |
| <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једн |
| го да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек |
| е бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст ј |
| много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, |
| винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег |
| ction" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку |
| новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз г |
| н свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} М |
| е због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — |
| нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити |
| ав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, н |
| и, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и з |
| је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку |
| ћи код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати но |
| авеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уј |
| делина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још н |
| а оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим |
| .{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванај |
| агано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није до |
| } Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћил |
| p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем о |
| брен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала он |
| еверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирк |
| едо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља |
| ала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Ми |
| бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће друго |
| обијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал |
| одина има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш |
| ода Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновча |
| лико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају |
| деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb |
| гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски |
| а <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце о |
| сподин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.< |
| , онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал |
| таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се с |
| на мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гл |
| oreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га |
| није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшим |
| у сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они |
| твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} На |
| ветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лу |
| баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
| оштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима че |
| чињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи |
| мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> < |
| и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна. |
| > <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у |
| дите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, п |
| ћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с боси |
| „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у |
| морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил у |
| е бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молит |
| } Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био |
| мораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша |
| јо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега |
| њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опе |
| господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небит |
| ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке |
| нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти не |
| е, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те |
| ај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Во |
| што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и |
| т, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем |
| и му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одго |
| оћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се т |
| у свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти |
| а платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим бел |
| те. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро уст |
| Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис так |
| емој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О |
| е курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћ |
| више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма нер |
| рјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Оч |
| себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — н |
| а да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина |
| јбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се |
| т шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од зем |
| чили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њ |
| то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек |
| а, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешн |
| све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал ка |
| пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} |
| екно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а ја |
| ико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, ко |
| е дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две |
| ни купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> са |
| , јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек |
| шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, |
| ожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма за |
| се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, п |
| счупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш |
| а је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прим |
| при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма |
| але доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне |
| ар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит г |
| дока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит |
| чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, |
| незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он н |
| који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на |
| пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да нева |
| ста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на де |
| српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, |
| ам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он |
| гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, в |
| оју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је |
| а његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се |
| ивају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда |
| у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — |
| има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> |
| па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима |
| мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући |
| оју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирк |
| ојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у ј |
| о се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће |
| ени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да |
| бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на |
| тра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на до |
| азишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ ја |
| и Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ћ |
| фалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи |
| обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај и |
| равди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мен |
| препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља |
| добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свим |
| вчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста о |
| ју.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га |
| нданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од т |
| да, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би |
| ца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква |
| а лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да ми |
| ле, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је |
| Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама |
| па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је прк |
| нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал ш |
| Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> |
| с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му |
| новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и циц |
| а зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје |
| лићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешк |
| угчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон |
| а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили |
| оварите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би д |
| више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко до |
| <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то |
| би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш |
| види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Ко |
| его разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина ш |
| бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград |
| авана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он и |
| се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком п |
| p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћ |
| нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вук |
| бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за |
| <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђако |
| Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно јед |
| дио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била |
| ре, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете |
| и господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешал |
| будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га ус |
| и једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде |
| а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успав |
| је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате з |
| се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за сре |
| S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. < |
| , волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, |
| алаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} |
| амо ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фал |
| те то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је |
| те грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје |
| Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете |
| ур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати. |
| у своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла |
| је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је ку |
| је важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето с |
| са Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Ми |
| , да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— |
| едаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја |
| рећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама тре |
| вцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се дос |
| у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што неп |
| ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, |
| ко је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да |
| се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свеш |
| а једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом св |
| већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да види |
| је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу |
| на, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S |
| ш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, д |
| иће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково |
| бреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи мор |
| адовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се |
| су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општин |
| помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мо |
| фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> |
| алте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали ст |
| а мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање к |
| и тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је оти |
| се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе бољ |
| домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на М |
| ог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, н |
| поји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а о |
| арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава в |
| Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му гов |
| глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невес |
| </p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко изв |
| у у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, ка |
| а придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди |
| м, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно вин |
| трасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над з |
| оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзистори |
| p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на у |
| нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе дево |
| ало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момач |
| ва ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{ |
| тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така чо |
| е велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуб |
| ки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два пос |
| јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше |
| људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији кој |
| стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радо |
| и нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди |
| је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га буд |
| — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на |
| рице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви др |
| марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати п |
| смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми о |
| а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажет |
| се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако т |
| исали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија |
| хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.< |
| ћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател јо |
| есташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у у |
| лети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек |
| и: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакал |
| онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти с |
| аку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од гро |
| му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом св |
| гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем |
| ода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и с |
| љом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солд |
| бро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — П |
| а.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам посл |
| ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, к |
| у обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи шт |
| фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је п |
| утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сам |
| дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте |
| и што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p |
| е је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна годи |
| и браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, з |
| о, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У |
| и ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па про |
| то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако |
| верујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир т |
| воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, |
| — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— На |
| ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти |
| екајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа н |
| рне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; а |
| то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо С |
| атило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што |
| поведио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитоми |
| к као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш |
| кте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Ар |
| икад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац шт |
| свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је |
| истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} Т |
| то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко |
| кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, по |
| црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само |
| рца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен зак |
| другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је |
| тише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <di |
| опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, д |
| место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} |
| трчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо п |
| му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко св |
| ећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опрос |
| је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
| о је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају. |
| га заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може |
| } Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди |
| .</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div |
| ша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника н |
| м, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је ње |
| ти даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће |
| бела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и |
| у се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти ср |
| ц неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S |
| гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле бом |
| па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигов |
| Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и н |
| ад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке ч |
| у што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво |
| ца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује т |
| и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и |
| на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја |
| n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад г |
| подин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, так |
| ди казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, је |
| је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу |
| није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> |
| човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал |
| /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили са |
| и, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још |
| које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди н |
| па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ |
| дин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта ј |
| него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа д |
| да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пуст |
| а мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младен |
| а, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца пат |
| оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — |
| све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се |
| све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и ж |
| дила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>Н |
| Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен мо |
| и кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити д |
| и нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се |
| n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него |
| отребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао се |
| радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је |
| ква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, н |
| ду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се |
| се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са сви |
| е, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, |
| и и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу н |
| че мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица о |
| олико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко с |
| школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар |
| есет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју |
| p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па |
| /p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу д |
| је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио |
| и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна по |
| о читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, |
| на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што буда |
| ве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек с |
| ш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако |
| ено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по једа |
| ови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне |
| мире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајк |
| га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" |
| дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ј |
| S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се ј |
| S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи |
| ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри п |
| лебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел доли |
| , него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ћ |
| терес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођено |
| арачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој |
| ко ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад |
| а је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обал |
| овије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крив |
| није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n= |
| , који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми |
| , а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи с |
| христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од т |
| и.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она |
| шта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десе |
| гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело л |
| ош добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| .</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године |
| чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чи |
| прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{ |
| , а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће |
| газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера при |
| и.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала |
| а Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ ј |
| и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се |
| а.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је пону |
| лаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“ |
| рпским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који |
| ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добрен |
| сна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златн |
| њу и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свиј |
| и, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђако |
| > <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца ск |
| тери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру |
| b n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него в |
| луднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, ка |
| ст, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлиј |
| н човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неб |
| тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче |
| још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први |
| дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас |
| итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је б |
| у може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни б |
| се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није |
| него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена |
| о, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон |
| нда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби бил |
| већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прег |
| цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пре |
| ти и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вук |
| та је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче |
| но песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="cha |
| есет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам |
| <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на |
| бегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да пов |
| ку, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су с |
| <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге |
| е су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе |
| м у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни с |
| ије прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и |
| био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво суди |
| о заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је ота |
| Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свет |
| је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво |
| .</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сват |
| о, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори н |
| спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао сво |
| пет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та свак |
| ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти с |
| ли, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслања |
| Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она с |
| појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ |
| опина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева |
| мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко |
| ад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног може |
| лачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га ку |
| одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца ниј |
| ештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па |
| ни које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди сед |
| ари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије |
| >Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна уд |
| <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, |
| н? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зар |
| свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да поб |
| лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био |
| и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде |
| Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога пр |
| га, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{ |
| уда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим уми |
| место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо среч |
| ола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, |
| ер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, пови |
| само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим |
| аћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Па |
| онеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се осо |
| та наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну |
| аја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубре |
| ема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: нем |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио |
| да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје свак |
| ећ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си би |
| сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Т |
| <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бро |
| отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види |
| ion" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запева |
| рмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, та |
| ли, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњ |
| ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и |
| орци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марк |
| а опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај му |
| речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за из |
| носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречи |
| о, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и до |
| ају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврат |
| м ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је |
| } Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути м |
| лађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником |
| у кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац ис |
| чекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган инто |
| бицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драг |
| је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам |
| молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p |
| је ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се |
| ети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и кој |
| „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.< |
| а га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га довед |
| шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су св |
| ти, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је |
| мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позе |
| н за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се ос |
| е стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост б |
| њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се по |
| аје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал |
| тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе г |
| абрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома |
| на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе пи |
| да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро |
| му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда |
| а пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазиј |
| {S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома врати |
| сима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ва |
| рино крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само род |
| ћ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жал |
| в копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијат |
| ами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега |
| од ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове р |
| спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једн |
| ево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико го |
| ра погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није |
| па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, са |
| емојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви п |
| боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Свак |
| уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач |
| ва мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <p |
| ветка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доц |
| лаве око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори к |
| за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Ву |
| — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад ј |
| боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по |
| >Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у ку |
| у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — је |
| лико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја име |
| во, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу |
| ем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је |
| b n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплач |
| 22" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, |
| лижава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи н |
| ашимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чоб |
| Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болес |
| те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко |
| ат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио |
| аумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бро |
| су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан |
| еновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чи |
| ија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је дес |
| <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил сп |
| , до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онд |
| одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у |
| бреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се н |
| ин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} З |
| ви господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се о |
| њем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног |
| јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву |
| за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити |
| и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти ко |
| а у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чу |
| кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <p |
| зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживи |
| , небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после |
| ило тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Ву |
| му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити |
| ачинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако мил |
| ави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта св |
| признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог да |
| дати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу сво |
| /p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше д |
| док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљс |
| е.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским ут |
| што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоћ |
| а га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђ |
| су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањ |
| а с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала ј |
| е у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кне |
| вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије каж |
| ђен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамиј |
| ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне |
| унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је о |
| и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти м |
| м вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, |
| ће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна |
| на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло |
| на старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшим |
| ући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на |
| читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд |
| дати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечи |
| обрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш |
| те, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали |
| дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га |
| виси оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите |
| з то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и т |
| ти — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да м |
| меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами |
| егове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил |
| p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривиц |
| /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте м |
| ако ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти |
| ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти траж |
| бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да |
| оворим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадит |
| код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p> |
| Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног не |
| учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, |
| {S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да в |
| Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћ |
| хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, |
| руги неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговор |
| ивцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би |
| p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо |
| p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам |
| у на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; а |
| Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћ |
| кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко д |
| ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим уч |
| волте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S |
| <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S |
| иди јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он |
| него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је |
| а је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пу |
| се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и п |
| ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчан |
| ога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда с |
| господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражи |
| " /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на |
| ри и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове намести |
| сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја |
| тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је |
| сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и |
| невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жа |
| покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и |
| осу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плак |
| видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера |
| питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Д |
| газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, |
| , да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гле |
| ела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па не |
| уго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с |
| оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет мес |
| ет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен. |
| а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене к |
| n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господи |
| о наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с ти |
| ’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је те |
| ани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје |
| заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па |
| ј.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене гл |
| опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се ко |
| једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тог |
| } Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да |
| — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах |
| Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да при |
| ебије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христ |
| еђе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене о |
| ајволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сл |
| , ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, та |
| катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би кри |
| рдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди |
| а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суд |
| Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толи |
| ан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо ч |
| ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, |
| о челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради. |
| ад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је |
| га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори |
| ише добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је дец |
| ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да |
| по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Н |
| е овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле ник |
| легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одго |
| а молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу каза |
| ове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по чита |
| о сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци д |
| ве своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро |
| ко мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, |
| ка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућ |
| свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано тр |
| и кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта ј |
| су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора |
| едне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око |
| ом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши |
| рно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сир |
| само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мир |
| а се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSe |
| писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко |
| .{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове |
| ну кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва та |
| видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да пр |
| да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твој |
| ч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта |
| је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен под |
| зати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме з |
| а ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чи |
| и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже сво |
| лико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће |
| ј удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А |
| — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог |
| </p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— К |
| га опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд |
| да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћ |
| д и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди к |
| само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помага |
| и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај |
| ка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га н |
| могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p |
| ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбља |
| ену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце неп |
| ића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два да |
| таије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126 |
| е дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазиш |
| И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му |
| бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.< |
| ела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, ја |
| ма је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани кој |
| а домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> |
| уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Не |
| ркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одала |
| очине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.< |
| п је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију |
| он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирк |
| ала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>О |
| <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, п |
| уги господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке |
| о злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заме |
| аш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приво |
| н је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан |
| опа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже б |
| ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да г |
| За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра |
| тар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да |
| бри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло у |
| } Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко |
| шира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, |
| на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се |
| и — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на ј |
| ова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па |
| школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кос |
| о ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у је |
| <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња б |
| ујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм бож |
| о би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва свато |
| руго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе |
| ме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придруж |
| на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет |
| курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали |
| је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капе |
| Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до зе |
| сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш |
| соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страш |
| недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, |
| > <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да |
| ел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у |
| прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Ми |
| одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко д |
| бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било т |
| чима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бис |
| научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учит |
| одкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од |
| обра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Доб |
| ремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад |
| зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљин |
| ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им |
| спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста ш |
| дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} |
| А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није наш |
| а се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на |
| свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доли |
| друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел т |
| добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад |
| <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут пр |
| асмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, |
| и одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером запла |
| ра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму на |
| на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, |
| ом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори |
| а друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, |
| пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној све |
| утри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновач |
| носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, и |
| Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му о |
| д одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вр |
| Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве |
| ји само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора |
| ирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један |
| ав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили |
| нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ниш |
| бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву неми |
| помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслу |
| ћ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостив |
| амоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза |
| а Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кр |
| S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, а |
| чувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, каз |
| Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа |
| д домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се |
| .</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год |
| нзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни св |
| о јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, как |
| овати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш на |
| онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа н |
| а његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра неми |
| је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју гл |
| а је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ај |
| више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — |
| био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било о |
| је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи |
| сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско |
| ило, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на н |
| ја из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко |
| оје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој при |
| репише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онд |
| ја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која не |
| Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — |
| лаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал |
| парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем |
| мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да н |
| ворити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су |
| а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директо |
| бира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће јо |
| школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за ка |
| Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато |
| е по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина |
| бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитај |
| моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му |
| ачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" / |
| жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за |
| та који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро бил |
| ожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати |
| мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брат |
| ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис |
| ћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па |
| писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док влад |
| рате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увред |
| ра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније |
| мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном поја |
| јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и |
| мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и |
| е угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и уч |
| је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{ |
| би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је |
| кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је |
| кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дуж |
| дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је са |
| м ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је |
| ијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал |
| о за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв |
| опис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису |
| њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су |
| чно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио |
| 68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S |
| ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} |
| ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, |
| то је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру |
| /p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвес |
| неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, криву |
| лепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, |
| ац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он де |
| расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке ка |
| о ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Ја |
| овођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зов |
| а па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> < |
| мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватр |
| ари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, |
| она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи |
| аку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи ч |
| а на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију |
| , да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од |
| с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба п |
| ровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном |
| рио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац |
| рет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га и |
| е, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа дић |
| оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму |
| >„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелд |
| тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени п |
| говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ен |
| шак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, н |
| , а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија бољ |
| </hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој ч |
| , а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка а |
| е и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође |
| тавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне |
| и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, д |
| први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у |
| ала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни тре |
| е мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле с |
| а као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад с |
| е, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на др |
| ински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, уп |
| те звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи ч |
| ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као |
| о војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>зва |
| Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено |
| амо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, им |
| га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за |
| но, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, |
| че и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} |
| се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу не |
| је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како |
| школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел м |
| м крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покај |
| ми они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а и |
| метни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
| .</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, пом |
| омисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем |
| та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки |
| ло, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега ј |
| о да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунил |
| печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пр |
| њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица |
| иница, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „ |
| остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Доб |
| ml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба на |
| задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирк |
| паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он |
| пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солд |
| шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан д |
| це.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се |
| ешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, теш |
| то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од ме |
| аше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да о |
| Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. |
| , зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од сво |
| једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове |
| већој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, |
| ло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један |
| е оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби |
| д би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вр |
| овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду љу |
| е рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из |
| евна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитеље |
| је тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си |
| иле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Ми |
| е Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му нај |
| оди.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами доб |
| и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кум |
| ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља |
| с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па ш |
| и, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, |
| је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко н |
| ојој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, о |
| м, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, д |
| бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му ниј |
| та је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси |
| ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуљ |
| <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно. |
| ли кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел види |
| мам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му по |
| , онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и |
| {S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру ме |
| што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, |
| ринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра |
| и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуг |
| ге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда |
| ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За |
| ога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се њего |
| своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од |
| зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чоба |
| то су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Рец |
| мама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко |
| тању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда |
| испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, кој |
| ина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У п |
| ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци тамани |
| а добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно |
| а боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад |
| лу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај пе |
| је, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божи |
| чинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам м |
| етише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да |
| божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола сл |
| дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије |
| те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад г |
| је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци |
| ши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— |
| ћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново |
| ца па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћеп |
| собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани |
| његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, |
| S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, кол |
| лица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није |
| једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрч |
| у га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљед |
| ији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весе |
| што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, |
| ом.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа |
| ер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједно |
| е, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И |
| елаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газ |
| редаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга де |
| остурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту |
| хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тр |
| тења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бо |
| врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окрен |
| но.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би г |
| а је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће д |
| тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп ј |
| депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је |
| кан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са |
| а меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако т |
| ертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћет |
| тере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштењ |
| млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора. |
| који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови |
| вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој му |
| афу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, |
| него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала |
| а Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, |
| <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једно |
| загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 - |
| из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар мат |
| мити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче почи |
| и допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је |
| у а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добр |
| > <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матер |
| ије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изг |
| савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње |
| може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какв |
| тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика |
| нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како у |
| се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати мог |
| о да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу ст |
| досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу пов |
| ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у |
| Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад |
| чна госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с |
| ни да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте ј |
| што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам |
| му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христо |
| раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мо |
| лни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје |
| е на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове сво |
| рени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија пад |
| је врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного ла |
| <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога |
| нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, |
| вечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се лист |
| нако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у о |
| еваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спр |
| ни, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би |
| трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме се |
| јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чу |
| и само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p |
| кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа ора |
| о није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} С |
| е у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био бли |
| о благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити |
| У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који |
| граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим с |
| нгераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио ј |
| да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су |
| чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигд |
| Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива д |
| на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пруж |
| придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драги |
| молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да до |
| кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше |
| и криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мир |
| плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а |
| а непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала |
| а се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па |
| аће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако |
| га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај |
| оветку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину п |
| ум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће В |
| ућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плу |
| и, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју |
| н је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни |
| стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, |
| е Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није |
| да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очим |
| Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио |
| псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски зап |
| унаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда |
| им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песниц |
| {S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо о |
| казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изг |
| Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, ш |
| ри Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скоч |
| а га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунак |
| аци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је дале |
| ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> |
| on" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде |
| школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је в |
| је доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силн |
| Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу ра |
| чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуч |
| виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипр |
| ав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни |
| ду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га нек |
| што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж |
| миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хе |
| у и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код |
| рзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да до |
| <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Ст |
| чесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, |
| у, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; |
| е овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би |
| на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио ј |
| p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јаг |
| олски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег ч |
| ке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили свак |
| </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а ле |
| пођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му ост |
| е умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој |
| еда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у ком |
| о.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога |
| ама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би зна |
| овек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том |
| еш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке |
| ајвернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псе |
| добио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, |
| о марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса. |
| бешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем |
| о би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле |
| д сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би |
| hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда |
| д то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад та |
| у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти ота |
| неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год да |
| ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се |
| кли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливад |
| н се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у б |
| у оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у гла |
| ш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад |
| а ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира ја |
| ста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју глав |
| имир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе |
| и био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи |
| мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} К |
| има његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог криви |
| ек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p> |
| миру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој к |
| родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњ |
| а се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би |
| дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје |
| жем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, у |
| најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и д |
| с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати |
| ице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, п |
| су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први |
| би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за он |
| ки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у |
| — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко упо |
| ене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је в |
| ово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна |
| авек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније |
| ити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, ни |
| ила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу |
| намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му д |
| ростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ |
| у стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је |
| агње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на |
| о да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим |
| e unit="subSection" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што |
| ружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од с |
| пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, мора |
| ити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата вол |
| р блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Ле |
| ењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе ку |
| меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господ |
| дала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мир |
| иле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у кост |
| /p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Д |
| ла, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изр |
| оје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгор |
| гу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње прими |
| овца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди |
| окај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, не |
| , узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се |
| е живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што |
| рате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа о |
| о је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milest |
| и, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу к |
| незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да |
| па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>— |
| ори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други к |
| молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам |
| одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и н |
| задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу би |
| ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, |
| ров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се |
| рко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку бо |
| редити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде |
| е и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку су |
| био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви го |
| је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти |
| ерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена |
| је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни |
| /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако т |
| b n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и ост |
| да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општ |
| гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се |
| ије кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лев |
| а буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац ре |
| ући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па не |
| инко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да б |
| сакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пу |
| ја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, |
| то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво пра |
| р је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрп |
| о свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, ш |
| нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Ниј |
| чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал ни |
| ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овам |
| .{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој шк |
| у живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да |
| ове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те |
| горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је о |
| попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бит |
| неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Дра |
| ла му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шар |
| није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Бог |
| е одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи ч |
| та — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пу |
| з то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери тол |
| био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је |
| о шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј в |
| и Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита |
| најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек |
| лио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди с |
| — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко ни |
| и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, там |
| није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је в |
| над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> |
| девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удав |
| с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад с |
| неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко |
| него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко |
| беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — |
| гње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код |
| људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, |
| </p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа |
| нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо |
| од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле |
| а Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, не |
| мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна в |
| рко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, |
| крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено др |
| p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S |
| твом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће |
| оже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од к |
| инско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, |
| м.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што с |
| курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога бу |
| свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, |
| будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом |
| неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му |
| ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осб |
| леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређа |
| радовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију |
| и кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек |
| знан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све свој |
| путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да |
| кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, |
| твама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је |
| ико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S |
| ужи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије |
| се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан чов |
| ад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог св |
| раде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за |
| ој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри |
| га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који у |
| глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо |
| к потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели |
| ош мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико |
| селило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, ко |
| аше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је |
| молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрет |
| ажити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на она |
| ло, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прест |
| итељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добренова |
| pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га |
| чим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га моли |
| који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има мес |
| само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди |
| да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби м |
| о месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да с |
| е добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га буд |
| и оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с б |
| наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на зе |
| нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, к |
| екле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један |
| ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по зак |
| з добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика |
| , а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с |
| име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, |
| и ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га |
| иљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и бољ |
| ју, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
| трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за вра |
| ако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на |
| учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, |
| ај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је т |
| њевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује свет |
| ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — |
| а све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав вин |
| .</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљ |
| нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му |
| етвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему ф |
| о, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је исп |
| мо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само |
| неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на т |
| адава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака |
| очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам |
| ам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти |
| оњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна ж |
| у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на п |
| а Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре |
| и попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђ |
| и,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа ни |
| ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита н |
| тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" |
| ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
| он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу к |
| и, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</ |
| ње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти ј |
| ујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро |
| ро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} |
| убав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу д |
| милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш < |
| опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти |
| гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може |
| > <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред в |
| атра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздис |
| и матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо т |
| </p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, не |
| што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, |
| владо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности |
| и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишт |
| чинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего |
| он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад |
| оздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се |
| агње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Ст |
| олико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је гла |
| ка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити |
| {S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима |
| Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи д |
| мо како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај |
| и смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је њ |
| е присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, о |
| > <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а |
| зди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије |
| мир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу у |
| осподин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, |
| се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне ку |
| а може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му |
| га непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим к |
| то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко неве |
| је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одг |
| ча Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жен |
| одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдуч |
| н Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче |
| ио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га там |
| слио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — |
| ма, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село |
| год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо ниј |
| ка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p |
| нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се у |
| Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са сви |
| р доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд |
| ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одат |
| пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио |
| јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га госпо |
| но га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут од |
| ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, д |
| ле изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два да |
| оје те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко |
| руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p |
| рити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим |
| боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је |
| преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да |
| Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је |
| и деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направи |
| костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пишто |
| лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени кола |
| па дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најп |
| тар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није |
| д се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост |
| то шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту |
| да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује. |
| а што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газд |
| о ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане б |
| > <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш |
| сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она |
| {S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој |
| о имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завук |
| ћни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у с |
| еволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страш |
| е, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и ра |
| > <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата н |
| S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из |
| и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола б |
| се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи |
| једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} |
| ш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Стр |
| .{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан |
| тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па т |
| Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у |
| о затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, ни |
| мија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p> |
| грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају доб |
| ој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани |
| ти, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу |
| ућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли ви |
| ица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде ка |
| еђу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кад |
| ебу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и ма |
| жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован успра |
| вају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином |
| о њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, |
| {S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном реч |
| прам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растреш |
| пазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је |
| то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема |
| е се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад |
| ш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође госпо |
| по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на |
| или сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи |
| л сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погл |
| ико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" |
| је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ев |
| лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину |
| пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, ут |
| ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће ист |
| леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред |
| тву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радиш |
| еликој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дуж |
| ђа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже |
| сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „да |
| ле је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="3 |
| .</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Ш |
| у главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно н |
| ене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпу |
| p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја зн |
| дкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њ |
| иња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама |
| гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља с |
| ел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на н |
| јо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се |
| у мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко п |
| естало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, |
| па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ј |
| и им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест п |
| твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жал |
| и га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама о |
| , он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твој |
| бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мир |
| у своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе не |
| цу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди су |
| та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда г |
| кле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да т |
| } Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио к |
| и протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мат |
| оје већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да |
| се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Ми |
| ло, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у |
| ао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе |
| ји су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи т |
| кава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура |
| па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у о |
| апци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого п |
| а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома |
| девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта т |
| ише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пу |
| " /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p |
| трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> |
| оде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чеш |
| рома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима |
| е љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га бла |
| , ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на с |
| ру каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне |
| имиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилам |
| чкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Је |
| од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> |
| жења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити |
| сторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошљ |
| је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена |
| амота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.< |
| а појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, засл |
| "SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу |
| xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка |
| ојаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота ј |
| усти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало |
| лазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, |
| глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, |
| едај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснил |
| а се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није зна |
| жија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није прија |
| добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо |
| ком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад |
| јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет |
| повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан |
| , салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш |
| ора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да |
| > <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирко |
| и, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је |
| то му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Др |
| је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња |
| господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, т |
| и суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под |
| откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана |
| му треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па ј |
| а срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капет |
| није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} |
| већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут т |
| јгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неме |
| дећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега |
| а зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнем |
| ково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње |
| г оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у в |
| ди, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Т |
| кви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу суди |
| видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновча |
| и, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ом |
| ћа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> |
| ко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире н |
| лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па прогов |
| е сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="57" |
| е о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, |
| теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n=" |
| ости.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да |
| само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам |
| ао љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S |
| о му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир |
| дуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он |
| .</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се ка |
| он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљ |
| дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и |
| ав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити |
| S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете мо |
| који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако љу |
| на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука о |
| "72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Бо |
| ду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом во |
| бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нис |
| штине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са зн |
| диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави г |
| бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — н |
| дно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо и |
| од кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим о |
| шљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унут |
| рине мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се |
| орати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време |
| унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да |
| торију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и јо |
| да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> |
| питалске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав |
| и, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, |
| на, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако |
| мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабиће |
| о већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само је |
| ко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикри |
| еомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме |
| на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гле |
| земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а св |
| рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад |
| амо дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с |
| у, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него |
| ком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква |
| ицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то па |
| , сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета. |
| .{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шт |
| шој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако |
| ла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, ве |
| радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је о |
| ади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, п |
| рагиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ |
| .</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш |
| сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце |
| ирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај к |
| а.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирк |
| <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, а |
| <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре |
| еслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, а |
| није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> |
| није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страши |
| ађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опоме |
| а, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого д |
| } Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљач |
| } Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и |
| жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било |
| мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу нап |
| ако ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је пре |
| ку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, |
| ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на |
| ој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бед |
| то је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n=" |
| , лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре |
| м <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Б |
| е све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стар |
| зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чи |
| ј од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дет |
| , и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад |
| вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У |
| он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, |
| прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се с |
| стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по |
| > <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, |
| ела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је би |
| ту чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут |
| одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији |
| ила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби м |
| а собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неиза |
| децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу |
| и ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше г |
| ег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није заг |
| да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је уз |
| жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак |
| шимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он |
| није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав |
| заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав |
| ам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима |
| <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није до |
| ="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану |
| тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Доб |
| дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац |
| је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и за |
| ајвише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му доб |
| незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњи |
| д недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на |
| ачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора л |
| је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мог |
| е, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.< |
| реко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца |
| кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом |
| Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па ова |
| а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Ву |
| близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити |
| и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:< |
| м је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира |
| г белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са р |
| матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је |
| бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да |
| кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја |
| ом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ др |
| већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па јед |
| редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем |
| ead> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито дого |
| иштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самр |
| пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ак |
| ни.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије п |
| ја све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој |
| руши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је |
| о да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> |
| Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у |
| собито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време дола |
| лаве није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга во |
| Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки не |
| агиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скин |
| у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су |
| <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добре |
| од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год |
| своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, к |
| и, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб |
| ред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен |
| уга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето при |
| ји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици б |
| сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезо |
| аје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка пл |
| грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетре |
| ојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја неспр |
| отово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срц |
| чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио |
| од ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на свак |
| из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него |
| рвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{ |
| оје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац |
| га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је пр |
| избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома суд |
| плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти |
| спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију стра |
| осити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, |
| са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене |
| овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил |
| и прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном |
| мо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили |
| дно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови с |
| нула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио |
| ико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо мно |
| а ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Ка |
| и шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, |
| ле, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија |
| да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> < |
| а ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме |
| јим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се во |
| , у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p |
| а ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо н |
| мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини д |
| Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и |
| су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати о |
| и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је |
| ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSect |
| и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му ј |
| ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у н |
| до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син |
| буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div typ |
| и, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја с |
| девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, |
| сне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у |
| то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше ј |
| старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију р |
| пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ов |
| о, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде |
| S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама |
| земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радит |
| разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у До |
| обрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти ј |
| да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га о |
| удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из |
| пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, |
| мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, з |
| н тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слуша |
| мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад т |
| гову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за сл |
| била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек |
| који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљу |
| ко му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има |
| а спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она пр |
| што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га |
| Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p |
| но, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим дру |
| мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ |
| није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот |
| душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли |
| који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
| господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога |
| г друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у |
| код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу м |
| ем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој |
| дера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким пог |
| те.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији д |
| агиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако зап |
| дан пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама |
| ни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га |
| владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каж |
| Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам |
| <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, к |
| паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати тол |
| мео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није г |
| S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, |
| ову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће стариј |
| није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко |
| сподара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да |
| олем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да в |
| реновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће |
| ијавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека у |
| ога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти о |
| а:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, са |
| постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко и |
| о паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што |
| ни Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговор |
| S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врат |
| драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и |
| " /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће до |
| ожије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{ |
| ор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко. |
| и: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он госпо |
| ко је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, |
| он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> < |
| олико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака с |
| и наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до |
| овољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који |
| } Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорск |
| стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет |
| у и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам |
| ела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца ј |
| ене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, |
| чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, и |
| кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шал |
| и никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја |
| штину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S |
| о се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу в |
| месар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам б |
| с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежи |
| чки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, а |
| ?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај |
| па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код влади |
| {S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви на |
| но.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е д |
| сподину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шт |
| онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, |
| сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се сти |
| S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много по |
| Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који ма |
| и јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две р |
| ише никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „мар |
| и дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало уж |
| кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дош |
| ји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио |
| ена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div |
| срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и |
| прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> |
| најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад проп |
| читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} |
| а неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца |
| л нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болес |
| поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо чов |
| а, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које же |
| огу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију кр |
| авно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</ |
| рваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, н |
| начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није за |
| брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо к |
| го „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати |
| енит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Мир |
| ица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није |
| е прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он |
| кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој ва |
| кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како н |
| ка блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, к |
| а неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онд |
| ени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да |
| nit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове |
| неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добр |
| ије имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена ску |
| да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост |
| материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се по |
| сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p |
| њезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на пр |
| о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди пр |
| добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па |
| воле ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће м |
| не.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорил |
| весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драг |
| прела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као как |
| рни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, п |
| цу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у |
| у.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је сам |
| ароду донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главни |
| су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећ |
| ра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се |
| дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ак |
| а, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутр |
| нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек ст |
| н добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад |
| ико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, та |
| на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ |
| ош више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди |
| , ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треб |
| „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила кри |
| ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону |
| ју, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље б |
| а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
| и, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па |
| а а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у |
| , да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу н |
| а видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо ма |
| а успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је де |
| рћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неу |
| ри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше сл |
| као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, |
| склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешн |
| ац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, по |
| p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb |
| а и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте так |
| слио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ |
| ију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том т |
| ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал |
| оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а |
| дан бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду ка |
| астиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гроб |
| се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење бо |
| а би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно. |
| јбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и по |
| окај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ |
| трашни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мрак |
| е, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</ |
| ко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренут |
| ве, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал |
| {S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само |
| p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко |
| поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече |
| а, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он |
| трује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стиша |
| рно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, д |
| много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на н |
| тајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јо |
| лдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p> |
| {S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колен |
| кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у б |
| гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба |
| лед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, |
| некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, ш |
| е све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи д |
| устити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њо |
| е тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чо |
| ан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с |
| м тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће ме |
| т јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај се |
| ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела |
| од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> |
| терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик |
| ост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да |
| еко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине |
| могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немом |
| и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било те |
| ка Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> |
| ад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени |
| а ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље ве |
| тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта |
| талим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму бо |
| , вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу |
| ао покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, |
| комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре у |
| ећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на теб |
| ђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а неча |
| Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирк |
| ве тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, |
| огу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његов |
| на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашт |
| се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо је |
| овеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине |
| учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад |
| ита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срц |
| е одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо |
| и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кост |
| за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту |
| на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду |
| стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у ре |
| ршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а |
| нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је |
| се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да н |
| е не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нек |
| ног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што |
| рива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је б |
| па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ни |
| велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио |
| а боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет т |
| то није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живи |
| сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који |
| олази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у т |
| га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одви |
| ли?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби |
| е ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христија |
| </p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су да |
| мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што с |
| рова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> бе |
| ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, вер |
| расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар |
| орио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од |
| е у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} |
| шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мог |
| , неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> |
| чани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владик |
| > <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек т |
| етета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се |
| а нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома |
| и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам н |
| ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим |
| куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја |
| едњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се о |
| > <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил ј |
| а Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај н |
| ошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора си |
| ти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста мин |
| воја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одр |
| е неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место ко |
| <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклањ |
| тала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав |
| то је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје приј |
| } И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри ста |
| радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као |
| ко нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дот |
| јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен |
| рковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, |
| е његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти |
| , са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан |
| /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Бо |
| к тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову п |
| ри, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и |
| тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сес |
| ш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је |
| оз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} |
| ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div typ |
| оворила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само |
| можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели пис |
| гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар пре |
| рти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те |
| све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково |
| од света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богосло |
| тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, |
| а жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот |
| жати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на |
| р и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад |
| ато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па |
| ине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав |
| тима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља |
| пора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удав |
| он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христија |
| доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце |
| пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сир |
| неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" |
| и тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а |
| е његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да немора |
| зо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже |
| оре, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> |
| <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type=" |
| ци тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бден |
| .{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урад |
| е одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га д |
| бреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и |
| ским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S |
| је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било б |
| а блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави бел |
| и таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно о |
| сао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком |
| аношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце |
| о неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бу |
| мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школс |
| ок је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане |
| о придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је |
| д зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од |
| мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате |
| брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, |
| , ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме там |
| дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у |
| обова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе ро |
| ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће др |
| шио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> |
| ер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лак |
| још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окр |
| да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслу |
| сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се по |
| у синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако кро |
| јд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду |
| мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради нас |
| тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора и |
| теник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку препов |
| говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњ |
| иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел пам |
| > <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати |
| јте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, под |
| а је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато вре |
| ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке њего |
| једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, |
| већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми. |
| е по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ какв |
| аш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брат |
| толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> |
| га друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провућ |
| па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају |
| вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наме |
| да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа |
| о би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</ |
| вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће в |
| да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и |
| чани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црве |
| цу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, |
| ва дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} О |
| да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи |
| ко би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од |
| дњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше за |
| иђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div typ |
| е, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла |
| још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу |
| слушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, |
| еће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И |
| рата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати |
| лачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна ма |
| писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука |
| нго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш к |
| о ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је зн |
| очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пу |
| вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, не |
| хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господи |
| чим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису р |
| га простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мис |
| је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме р |
| — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га там |
| <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова |
| одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби |
| ружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је гов |
| ве како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод |
| ла Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, врисну |
| еудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал |
| сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори. |
| ли и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу |
| е говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, |
| бало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а не |
| еба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу |
| недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи п |
| , немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га та |
| уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек на |
| мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} |
| ојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а не |
| ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто ов |
| тем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко н |
| обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Т |
| Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посл |
| ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакал |
| на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па нос |
| .{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом бесни |
| .</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма д |
| — Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога |
| , и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш св |
| је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене ј |
| па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се д |
| и овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања |
| казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то чове |
| о, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог да |
| p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n |
| та, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да |
| боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш |
| ожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога |
| јно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врат |
| сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека М |
| па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да |
| овора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се ј |
| ће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђа |
| ла да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да о |
| но писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S |
| ејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича |
| " /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све |
| воја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ о |
| /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало |
| ок није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању |
| дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја т |
| еданпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му |
| ој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он ј |
| грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна стар |
| м мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, |
| рацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојад |
| ло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је на |
| куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли |
| ко је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, ш |
| 70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива |
| бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан |
| родужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже |
| светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми н |
| ни нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже |
| ашила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ј |
| а речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, нем |
| а одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад тр |
| Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец. |
| а пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно |
| </p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и |
| чију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише |
| а учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра До |
| ка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају |
| пали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а ка |
| но, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди с |
| вом и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очиј |
| а је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S |
| е да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p |
| што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје |
| S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, а |
| ату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал ов |
| ково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депут |
| > <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мор |
| све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у к |
| о бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту |
| Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, |
| епо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад |
| ва, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској во |
| дгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му с |
| ршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслу |
| ословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома |
| се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез |
| еба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само |
| шава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву |
| које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи д |
| Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ гото |
| ги пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, |
| увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није св |
| <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје |
| овек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, |
| ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали д |
| , вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p> |
| момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да |
| јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му оп |
| т науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред св |
| теља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио |
| е се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добрено |
| га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота уб |
| ега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил |
| жем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p |
| ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада сво |
| отле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није та |
| ец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали |
| зиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказуј |
| ивљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти |
| дину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита све |
| се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десе |
| к, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{ |
| ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог |
| у;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад |
| милије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} |
| има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он |
| уо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову п |
| јицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, уб |
| оказати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узм |
| оја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе м |
| моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те увати |
| е чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод |
| енерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а |
| .{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити |
| и говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти бого |
| јвише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам к |
| век онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега ника |
| му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада |
| дељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждер |
| ва, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на са |
| и па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновц |
| ико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, ка |
| неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за све |
| S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања д |
| а ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се н |
| те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без пров |
| вити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији да |
| дговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја |
| ке новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, |
| ељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле |
| ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио |
| о и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; |
| бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи њ |
| ије гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију |
| своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећ |
| е господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви |
| о рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта за |
| ан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест |
| онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала ка |
| ада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите м |
| " /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једно |
| и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом с |
| ом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се ту |
| ечи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали |
| р није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и |
| може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њ |
| ирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није |
| незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа |
| на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год ј |
| божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пр |
| дам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал п |
| је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, |
| иче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале шко |
| чи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто тр |
| а се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="5 |
| да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а г |
| вештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, с |
| кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави |
| а да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац |
| да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви |
| а, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да |
| у добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} |
| ћи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак |
| приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невес |
| на, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чи |
| вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје ку |
| атер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толи |
| да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле |
| ји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је јо |
| божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и ниј |
| замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само |
| оста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Памет |
| и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па |
| и нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведн |
| ме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи |
| сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата ж |
| м баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче |
| — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако ј |
| д је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, к |
| жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича да |
| весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију свој |
| о од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето н |
| и синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо д |
| право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за |
| на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео а |
| ин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта |
| дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покро |
| пша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је |
| распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стој |
| ака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се дов |
| о, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма весе |
| ли да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи рад |
| луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, шт |
| е је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка |
| ај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан ј |
| недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила |
| 27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори п |
| лити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се |
| ране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, |
| и да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од |
| ој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук п |
| је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска |
| и, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> < |
| слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео п |
| ињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост б |
| није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано би |
| њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи. |
| ећ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док с |
| моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у |
| љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живи |
| уцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, ка |
| > богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пе |
| најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог |
| од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог д |
| њиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању |
| дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{ |
| ба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ уст |
| ју, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме нав |
| .{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил |
| једно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здрав |
| ала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Н |
| пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил |
| немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који |
| ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће |
| а својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељ |
| а да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} |
| Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов коп |
| ола потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од |
| е мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад |
| коња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и |
| пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и д |
| двела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па б |
| и њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошт |
| цибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сео |
| ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, и |
| сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се руга |
| то од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комши |
| знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обе |
| е новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а |
| у је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само мо |
| е упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесе |
| ну своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је м |
| ко ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мис |
| видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} |
| рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. |
| је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док |
| куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љуб |
| из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом |
| не ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако о |
| ац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немил |
| ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</ |
| ма, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
| мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро б |
| опа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква м |
| голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по вин |
| се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му |
| ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb |
| мо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — |
| дговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно |
| — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко |
| .{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења |
| моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века |
| кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гле |
| дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад |
| , па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи |
| етити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по ч |
| ејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из вод |
| </p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А са |
| ли су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропус |
| по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире пр |
| телила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка о |
| ето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је з |
| ице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цига |
| емора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" / |
| ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти |
| а наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због |
| у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда н |
| тац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, как |
| Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S |
| , кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће |
| размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји има |
| а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну |
| и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало |
| је, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волел |
| ма кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријо |
| со Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанс |
| престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата |
| ад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио |
| к о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако дец |
| .</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу |
| лико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, |
| .</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом нач |
| и морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, п |
| полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад |
| кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде |
| тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш удари |
| погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, д |
| и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да с |
| ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по |
| еви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се |
| д би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда пот |
| енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, |
| ку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво |
| и да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му |
| о ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци сам |
| <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова же |
| , оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу |
| ика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је г |
| Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од |
| јући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада п |
| очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? пр |
| вчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и |
| Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулуб |
| није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава |
| ино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а шт |
| а, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближ |
| итала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} |
| зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већм |
| година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије с |
| ди.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко |
| о брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сва |
| иш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> < |
| p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате |
| ко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке |
| а пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увре |
| зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите |
| сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, сва |
| је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мир |
| сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стал |
| ?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он |
| е, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та |
| , пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, са |
| ње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојк |
| n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</ |
| би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како |
| а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него |
| обар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека о |
| ћу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" |
| атори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крва |
| д година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хо |
| ирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова |
| ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту шт |
| :{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xm |
| га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај |
| уће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.< |
| са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булд |
| мерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама с |
| е крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није |
| своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Су |
| ци одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате |
| чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, |
| м је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло |
| на за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вар |
| не му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после |
| г Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има |
| и, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} |
| ад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ћ |
| ди, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после |
| Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а |
| нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из |
| баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равно |
| мо, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се вар |
| итав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колк |
| а, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су |
| кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на инте |
| а се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растит |
| , — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{ |
| покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир ве |
| је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места и |
| после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тр |
| /p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена |
| се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроште |
| анку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме к |
| ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима |
| грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га ум |
| варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика |
| е повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{ |
| ило, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испу |
| од, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал |
| увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да |
| , ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, и |
| > <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого |
| ст при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ з |
| стави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добр |
| да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш о |
| ешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој |
| опа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој |
| аже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито о |
| дији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, |
| жиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> |
| косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад |
| су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јест |
| вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко |
| Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим |
| суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље п |
| рева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весе |
| што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни м |
| рће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљај |
| куруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док по |
| е и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила ј |
| та.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити |
| већа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> |
| з кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна г |
| } То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обе |
| ти попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће |
| пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намаза |
| бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човек |
| ислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај |
| ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори |
| д, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба |
| е тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад с |
| свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и |
| он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди |
| те, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, за |
| , него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да |
| вно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p |
| дне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо н |
| че.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће |
| ји се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова |
| иноћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај |
| а.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци пр |
| аш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, па |
| на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, п |
| лугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из кућ |
| /p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спас |
| је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а |
| ло неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и |
| подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О свето |
| ине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже |
| оспод мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који м |
| , а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једн |
| одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нара |
| егле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су |
| им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шт |
| као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и ос |
| опе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду |
| н велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражали |
| ила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата з |
| ракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађ |
| опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све се |
| и имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње |
| ко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај |
| ад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука на |
| м се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене же |
| на није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Стр |
| ци.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p> |
| да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опач |
| а сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, |
| земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашће |
| а свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, |
| ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да |
| роши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, |
| азала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у |
| ј сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању |
| ом није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с |
| једатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад с |
| .{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, |
| лико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О |
| аранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> д |
| во плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усх |
| , и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стар |
| овар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} |
| ном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога ј |
| ду, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало |
| е ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није б |
| спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} |
| птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од с |
| не је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко |
| <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо |
| " /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још |
| есет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облик |
| чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се С |
| бар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и д |
| е Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „ |
| Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која о |
| а неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n= |
| се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момач |
| рђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма |
| {S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да |
| на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твог |
| е небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Хр |
| не звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и |
| да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано м |
| Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Ст |
| прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, п |
| еби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу |
| да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ нај |
| а срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама вид |
| огу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан з |
| н човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог |
| си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би |
| ослугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <p |
| три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господ |
| на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд с |
| ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и |
| бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадг |
| пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мен |
| ег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја |
| е те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотин |
| естра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако |
| та сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал |
| о у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n=" |
| гла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му ника |
| мка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ с |
| Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по др |
| акови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жит |
| , остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није н |
| дима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вешта |
| /p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђ |
| ити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у т |
| за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата воле |
| егову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, д |
| Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>К |
| ња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам |
| ебо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако тре |
| мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да шт |
| он с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлос |
| ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдал |
| и гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и |
| променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изго |
| овачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, к |
| <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, п |
| најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p |
| р Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој ма |
| ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим |
| ко је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби гос |
| превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран ча |
| ича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску ш |
| јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао М |
| во на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје |
| је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умр |
| а се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољ |
| довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке гр |
| ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> |
| на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас |
| по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прсто |
| о читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разл |
| и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девој |
| баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p |
| и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш |
| и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, как |
| е кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако |
| акомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S |
| ај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе |
| ирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није з |
| си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и млад |
| си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана ку |
| однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино пи |
| оду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се б |
| ази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут п |
| <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико |
| а — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Т |
| звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p> |
| до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а |
| дркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди |
| ца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милиц |
| то се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вук |
| дкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего к |
| у чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за |
| ечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страши |
| каше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетруј |
| ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да |
| оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Ву |
| ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме |
| нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери |
| дговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је зн |
| толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако ник |
| ле доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мисл |
| шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Мит |
| лује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити |
| рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да |
| не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами д |
| а се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији |
| еновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради |
| ико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били |
| зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, |
| милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други госп |
| теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одк |
| ви коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} |
| Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> |
| школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, |
| боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} |
| држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она д |
| </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си |
| брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан |
| себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као д |
| а је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже |
| књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од ас |
| е коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Ев |
| м ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у ств |
| пати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> |
| м добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: |
| /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он |
| велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да вид |
| прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је леп |
| рка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шње |
| ена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за |
| вона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве |
| у ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је |
| ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и |
| итурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња м |
| ери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми д |
| , фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад виш |
| убоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је |
| <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="1 |
| и се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет пову |
| ир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па |
| покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и то |
| е Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и пок |
| о треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти |
| и, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам |
| тужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој тер |
| То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му |
| а скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на не |
| за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба се |
| Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учини |
| ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре |
| очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд |
| д по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта запове |
| кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко м |
| ше неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на ње |
| кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говор |
| диш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку с |
| је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црве |
| еш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Ка |
| тити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да х |
| слетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на дет |
| ето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломље |
| гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, |
| којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S |
| нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: |
| бреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, ш |
| да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} М |
| адити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зов |
| обана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново шк |
| те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се |
| ра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на |
| азати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и доба |
| само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — е |
| а господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе тер |
| ије Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи неб |
| ући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он н |
| е с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здр |
| свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи тр |
| ане младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћиц |
| дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нис |
| атови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје шко |
| .{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помисл |
| ла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а |
| и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се |
| изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је |
| лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, к |
| о још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из |
| на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала ј |
| еобједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати |
| поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на |
| до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам |
| p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; ка |
| и се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим |
| коле.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар |
| идимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је ч |
| и, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није то |
| то товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њ |
| ти ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари н |
| ти како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако де |
| и ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а |
| чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљени |
| е тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и |
| у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> < |
| радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само за |
| {S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради |
| кан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А |
| да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, |
| " /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда к |
| укли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би у |
| ње што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се |
| немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслу |
| надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Па |
| признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама има |
| е нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} |
| еоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, зап |
| ња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо |
| </p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волиј |
| јалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље сво |
| непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад н |
| га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у ва |
| мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од по |
| би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести тр |
| у пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато в |
| пша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је |
| удо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпр |
| иве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову |
| оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p |
| отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, ко |
| дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци |
| можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што траж |
| ане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као чов |
| је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали с |
| учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту |
| а шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он за |
| — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је |
| некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи же |
| а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком |
| Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управ |
| аплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него има |
| ио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба укр |
| ћма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да б |
| гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће. |
| спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину к |
| у сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурниц |
| ? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма |
| читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код о |
| желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен ве |
| азумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет |
| дарио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, |
| о на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на |
| оје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, |
| уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} |
| луга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наме |
| Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал |
| па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није дале |
| ти, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере |
| е, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији |
| се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те |
| ву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова |
| ац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милиц |
| сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити к |
| ак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали вара |
| на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да |
| е на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов |
| а воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: |
| езиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш њег |
| .{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S |
| азо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се |
| у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Ст |
| и, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, |
| господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владик |
| вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, о |
| иће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами |
| е, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад |
| и су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, |
| је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стост |
| p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав М |
| те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји ниса |
| чи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега |
| ц је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Ме |
| без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добре |
| да ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња см |
| ло и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне |
| толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш |
| а,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l |
| тим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и |
| ао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја |
| је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зн |
| дмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод |
| стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би к |
| је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на |
| ла па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се ру |
| а је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и а |
| ак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, пок |
| а руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо |
| му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма ко |
| држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <p |
| </p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачко |
| отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети |
| а, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом к |
| неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико |
| ет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје ч |
| и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је |
| ам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна |
| га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик г |
| "SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под зе |
| ине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при |
| наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде |
| ати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом |
| несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао до |
| хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гр |
| аву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, |
| те што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па |
| на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник. |
| ице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље вра |
| тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залај |
| у његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му у |
| у те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље |
| овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, те |
| јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање. |
| знам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова |
| поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, |
| идиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неи |
| ибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и ос |
| новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, ј |
| брене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је ја |
| е ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове |
| рајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином |
| ем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весе |
| ан дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, к |
| својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто д |
| арицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му |
| повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Ж |
| најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку |
| у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је |
| отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, |
| у, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те |
| и су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који |
| а, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да будн |
| рдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад |
| естака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> |
| сподин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо з |
| м сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим ч |
| е у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збого |
| мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о ж |
| е у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да наст |
| мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као |
| и смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис расп |
| лости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућ |
| ај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој |
| ва жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам |
| дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо пле |
| овеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гро |
| о, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако |
| и у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет коко |
| т повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати с |
| е час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на и |
| езда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, |
| што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ ј |
| ст дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирк |
| били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал шт |
| идио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого гр |
| сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год |
| умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и |
| упи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину да |
| е како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку ов |
| је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки санду |
| оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Ми |
| аслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је |
| сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија д |
| дног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чоба |
| ртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, ш |
| нске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму ув |
| ичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни М |
| : „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке |
| задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погр |
| ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Ова |
| оз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био |
| о, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирк |
| ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малак |
| обреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p> |
| је, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопо |
| у, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће би |
| правити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вред |
| е један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој п |
| му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi> |
| е ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је |
| ти с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записуј |
| ест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до уж |
| ем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а да |
| га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове |
| ћа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво п |
| це, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима |
| смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана в |
| ошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи д |
| спа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на сво |
| у ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добр |
| о ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се |
| је се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком ил |
| подар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старо |
| другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су |
| ој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, |
| ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све ве |
| радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође |
| у мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечека |
| сто <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт ув |
| тинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у в |
| сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприп |
| свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни |
| о кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се |
| ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да м |
| .{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил |
| а приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи |
| менути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад с |
| роћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим |
| теником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се ок |
| "66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко |
| и тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нет |
| д господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око |
| натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> |
| — Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговор |
| није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају г |
| акону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| бе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и |
| етог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} |
| лижњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћ |
| ије Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат. |
| — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на д |
| у вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштај |
| у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео о |
| досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој по |
| је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, јо |
| S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>в |
| и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће |
| постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она |
| ји га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и |
| морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време |
| несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да |
| који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у |
| ти док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо р |
| д мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи тр |
| } И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро |
| радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да |
| кав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да |
| шимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него ј |
| ad> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан нео |
| н по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био ле |
| ве већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Мили |
| и је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине до |
| — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што |
| та ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима ј |
| за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуш |
| е морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с в |
| на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер |
| о му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Ми |
| ти у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> < |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо н |
| вет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан |
| боле се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дан |
| уну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе пот |
| треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитељ |
| ји је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако кр |
| ароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће з |
| ак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а ка |
| у господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке б |
| пски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај звер |
| ву пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и на |
| а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти ч |
| ико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе н |
| бреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле |
| је божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поуб |
| у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирков |
| то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов ниј |
| ност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка |
| .{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборав |
| ме рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред |
| да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штог |
| ату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно г |
| се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну де |
| milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мат |
| одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад |
| ди, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у |
| у се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски с |
| а, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину им |
| неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S |
| ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па там |
| о жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца |
| е Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев |
| за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а |
| и, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, |
| ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног влад |
| овори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором с |
| — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то |
| света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на је |
| до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на |
| ије, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад |
| м увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, к |
| ка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам сам |
| зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с |
| <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе |
| ку школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у влада |
| а једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, ко |
| но светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по гора |
| ро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неп |
| о вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и нагр |
| р, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да ко |
| Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна дево |
| ећ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При део |
| вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда вр |
| у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, т |
| више благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадб |
| мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу н |
| ор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и |
| ни онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и нео |
| пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> |
| вадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А заш |
| ди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што нем |
| су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га |
| ином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више |
| је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако |
| је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шар |
| воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ д |
| ати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и |
| тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они лад |
| тове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.< |
| ад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек м |
| је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са пољ |
| дговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред све |
| му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту |
| свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу |
| небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{ |
| о Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо |
| штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> |
| милово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор см |
| ебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надат |
| ену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре |
| терино, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он немо |
| рца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости прос |
| ико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле |
| да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан с |
| је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би |
| тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен о |
| месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом |
| од по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p |
| а Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни зна |
| Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да |
| унце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти немо |
| да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко од |
| } Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуш |
| бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на з |
| покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће |
| остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је он |
| ти, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас р |
| аца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да из |
| мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</ |
| уч?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта |
| па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђ |
| Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Не |
| </p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, ра |
| S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састан |
| е небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, |
| То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је |
| е и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доц |
| стајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана ара |
| д оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га |
| је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S |
| о весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови |
| и правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недож |
| икад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад каж |
| о нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет |
| ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је |
| режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читави |
| ов, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а |
| — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — |
| пре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непр |
| у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — |
| онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава |
| оја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> < |
| имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пит |
| су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забрин |
| а како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па та |
| сам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И |
| узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија |
| д амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које ун |
| је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, пр |
| исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су |
| е како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин |
| ста, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је |
| S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду нео |
| епита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у варо |
| сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже мину |
| лико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепез |
| , ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Дев |
| за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се |
| ри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти н |
| менути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му ме |
| омпанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га з |
| и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као д |
| пет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је |
| Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и н |
| иметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да |
| е. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незна |
| и си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика |
| а како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.< |
| на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш |
| болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из |
| Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, |
| у а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок у |
| ројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге д |
| ри моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу д |
| жету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док с |
| паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девој |
| рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису го |
| овека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле је |
| него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, |
| био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <m |
| S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији |
| црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандил |
| е у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем |
| им.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друг |
| ео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма |
| м се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За |
| ашимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, дон |
| /p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло |
| ш није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, |
| а вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на |
| кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење п |
| запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог |
| сли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук |
| љини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="sub |
| онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, поз |
| зда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
| и салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, т |
| рта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ј |
| ај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да ч |
| ="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по р |
| то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње ни |
| .</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преос |
| а вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и |
| кав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да |
| је он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удар |
| у.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за |
| ристијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а |
| куд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} О |
| Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд |
| } Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се |
| еби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину |
| белу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва |
| .</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Вој |
| е мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, |
| извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда голе |
| тника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин |
| ем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као как |
| езом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник н |
| љ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сат |
| место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчила |
| з репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња нич |
| изне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти ме |
| да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, нес |
| итавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца |
| ине.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> < |
| ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју зало |
| p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева |
| навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како б |
| ога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају |
| јке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти р |
| обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.< |
| , кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би бил |
| руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Н |
| и ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти је |
| зме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ |
| мети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор |
| а се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад |
| ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео |
| теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи д |
| пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а |
| Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</ |
| њава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ |
| То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="cha |
| {S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се не |
| у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један |
| букло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, |
| какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил |
| ти жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да м |
| осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ |
| , они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари |
| ка није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" |
| ле сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је обр |
| и су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како |
| ве онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заис |
| о друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиг |
| каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било |
| д зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, је |
| љ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он |
| сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вред |
| синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девој |
| , па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — не |
| несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, тр |
| е карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из вод |
| но главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немо |
| то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Б |
| дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штого |
| ате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љуба |
| } Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затв |
| лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурли |
| мила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже ч |
| адио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род с |
| а су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за ма |
| неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} |
| пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, |
| који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „ |
| сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени |
| и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи |
| је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било ј |
| емо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у сла |
| p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се |
| мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало. |
| изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је в |
| а ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пр |
| д и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиш |
| <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали св |
| амет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета по |
| гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, к |
| ер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, |
| одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богд |
| лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала ли |
| >„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке мук |
| се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, |
| Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла |
| а у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље |
| асчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечур |
| зан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести муз |
| ектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала ш |
| и роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај |
| к се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно ш |
| Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по оса |
| синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве |
| ако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, не |
| </p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Нег |
| ећ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а |
| ца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји тур |
| , ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ни |
| .</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се |
| пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешал |
| сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба |
| миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било д |
| о је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, |
| ај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се |
| </p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div t |
| ето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мис |
| те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, |
| Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога по |
| ћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ пита |
| е нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис и |
| и дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Т |
| и му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све |
| привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема |
| ни добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло поп |
| } Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше ма |
| а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као свој |
| син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утуб |
| трада. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме |
| дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је с |
| раћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки |
| .{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету |
| му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа ди |
| тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некаж |
| де:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи |
| ћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} М |
| ераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне |
| ва је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно и |
| а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кућ |
| искала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како |
| ову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, |
| сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављује |
| ле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n |
| ијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему м |
| ове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није т |
| метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вуков |
| по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па |
| речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је ч |
| знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену |
| ао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да ј |
| е је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пре |
| е браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш |
| рке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, |
| ловица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никак |
| жевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће заце |
| да, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш. |
| ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последњ |
| то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме |
| и оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад не |
| е“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на |
| оже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, о |
| о, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица |
| ше, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред |
| коли разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал оп |
| его је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> не |
| а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију о |
| игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте |
| лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго остав |
| ва на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио |
| , неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здрав |
| школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} |
| но геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакри |
| ше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</ |
| ку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мал |
| и.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да |
| а.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут |
| и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад сво |
| усио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је б |
| и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле |
| p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таково |
| /p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју нев |
| н божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само д |
| p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича |
| помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљн |
| несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није у |
| благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је бил |
| само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћ |
| децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ак |
| вен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски |
| у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да зад |
| ла.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S |
| едељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу с |
| бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва го |
| — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај |
| } Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n=" |
| ебична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди |
| у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја |
| S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узим |
| ред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум п |
| днаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљ |
| једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти де |
| напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То н |
| тог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад ј |
| а курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско до |
| црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света до |
| ико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него |
| је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Н |
| кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, н |
| нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње пост |
| м Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи |
| о и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци До |
| себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновч |
| "119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што |
| равну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо |
| .{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> |
| ти можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немој |
| , оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни |
| ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде |
| оји није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ |
| гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нак |
| њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} М |
| ословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам |
| и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и н |
| своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.< |
| у мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељ |
| осподство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и го |
| што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с |
| ад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем за |
| а би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради |
| олко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој |
| прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро |
| ема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одс |
| но пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан |
| д месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна |
| подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учит |
| е је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, п |
| учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама д |
| >Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n=" |
| науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје |
| ељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type=" |
| , толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тама |
| а. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре |
| на, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени |
| .{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе пла |
| и десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у мин |
| арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, |
| чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни |
| сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра |
| парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, |
| ју, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте |
| Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те |
| а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да п |
| лико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, зл |
| лијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд |
| ар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот |
| чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије |
| , од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имал |
| тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало |
| а никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да пам |
| име, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да вид |
| >Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну в |
| него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да с |
| ки. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да ид |
| ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш |
| а преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког удар |
| дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију у |
| и се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада бр |
| терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, т |
| икује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриг |
| ромукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, к |
| кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко |
| сћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо |
| рпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> |
| и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на |
| та собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски рад |
| по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и мал |
| сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, к |
| једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били ма |
| оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те |
| жи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича До |
| војка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> < |
| дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одго |
| незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш |
| о ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како |
| } Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија. |
| убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој пошту |
| , ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, ре |
| па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало |
| емогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Стра |
| о, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да са |
| наш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам |
| по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара |
| е још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал |
| страг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима |
| ад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страш |
| тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепа |
| ена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, |
| ко је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио д |
| и.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незн |
| ну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима г |
| бра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци свој |
| кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док |
| прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>До |
| опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{ |
| а! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за те |
| својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p |
| курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ет |
| је очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се ок |
| о, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал |
| финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди |
| ркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине н |
| ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у стран |
| га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и |
| га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби |
| ва понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и ниј |
| ија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то |
| се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља н |
| } Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред санду |
| мамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— |
| ако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у ру |
| дговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сап |
| ешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купи |
| годарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у |
| је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног |
| су толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те |
| толицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп |
| и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, |
| му, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и |
| а ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш ч |
| ла, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Ј |
| его си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам |
| таринске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је |
| алуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко |
| верски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи |
| идити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод |
| м, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се м |
| Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му го |
| руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се в |
| љ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас |
| есту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав мл |
| амо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо |
| добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте до |
| епа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>А |
| ута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком тре |
| а паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко по |
| није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страо |
| се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије н |
| и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговар |
| е плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под |
| о.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало |
| ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак би |
| синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одг |
| </p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко |
| ш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи |
| и хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— |
| оће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин |
| рко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да в |
| ни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимиров |
| и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, он |
| авек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на т |
| жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој |
| , племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћи |
| мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе |
| .{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи |
| на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили |
| ? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад д |
| ретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се |
| обру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло извр |
| d="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а |
| њета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од нек |
| з јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечер |
| жије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, про |
| ек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
| о те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при р |
| S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни с |
| лости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар |
| тељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} |
| старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже |
| на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се оти |
| ектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Д |
| галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово М |
| ећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил |
| јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а |
| о на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, |
| о, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели |
| да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ак |
| доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита |
| нучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете бог |
| — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет л |
| може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар гла |
| ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те би |
| свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар ј |
| јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидб |
| з суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немо |
| заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и |
| дне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и |
| ир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псов |
| ена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћ |
| ље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро при |
| ног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине |
| рму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље |
| је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас н |
| p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи р |
| послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ај |
| рдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и ко |
| ек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину под |
| а дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полица |
| и главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга |
| /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити не |
| душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p |
| то си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се ч |
| ме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу |
| ли кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? |
| гослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек он |
| то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи њ |
| ти.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељ |
| ака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, |
| колу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака поста |
| ј није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду. |
| миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме з |
| „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пић |
| ад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да с |
| То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да |
| у види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је др |
| " /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и св |
| еби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред по |
| плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог |
| P18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а |
| ad>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој |
| рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S |
| у тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И за |
| ирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и н |
| знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.< |
| који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до св |
| да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, ре |
| ар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да |
| са, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ки |
| ећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако п |
| .{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне р |
| нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> |
| шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није |
| ко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо |
| е му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, д |
| свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко |
| ml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о у |
| pter" xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља |
| лена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, сра |
| ћу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, |
| старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мен |
| ници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљ |
| м те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта н |
| и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господс |
| тешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волу |
| ати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му с |
| ио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро в |
| окајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, а |
| аца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, |
| ="chapter" xml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мир |
| у од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко н |
| и рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, |
| Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика н |
| о хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништ |
| уће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који |
| јота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну |
| утра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} При |
| свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је су |
| .{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с |
| /p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде н |
| ка јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као шт |
| Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добр |
| .{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал прос |
| ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта |
| осле првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку зак |
| ба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, |
| >Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="C |
| кво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега |
| на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле до |
| ог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је |
| /p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па с |
| ај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, |
| есрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{ |
| — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузм |
| да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те |
| ост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Д |
| ого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учи |
| рко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} |
| д је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се п |
| претио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему |
| не паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио |
| светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста д |
| коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и са |
| господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка |
| ренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету |
| добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар |
| Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се бој |
| свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом наме |
| о.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљат |
| и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши ст |
| ане, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само |
| ко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвор |
| </p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пр |
| и неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог |
| а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Е |
| наш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у |
| ти стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви ро |
| е.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени |
| , ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школ |
| емаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажниј |
| да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гр |
| о да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преот |
| преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умре |
| {S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир нај |
| у се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јест |
| мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — је |
| а никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је ви |
| укама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изш |
| атници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, од |
| и да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну ч |
| ако је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато |
| грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна |
| оји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стрел |
| агиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала |
| .{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме ст |
| дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао |
| мејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, |
| више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је |
| да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука ту |
| своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се |
| ута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и ка |
| а тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њег |
| кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном н |
| то ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и мо |
| Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{ |
| то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био |
| оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог |
| јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благ |
| га се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад |
| ом се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да о |
| , и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже |
| уни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати г |
| трашимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог |
| на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опамет |
| простиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} М |
| — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Д |
| бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па |
| корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упу |
| ад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си го |
| ку да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Ве |
| Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закоп |
| жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узм |
| оји је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да |
| алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти им |
| агње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи п |
| Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево |
| око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов вин |
| и по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а ник |
| ма, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам ј |
| <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а |
| зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, не |
| а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, |
| 3"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци |
| је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом |
| купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинит |
| ати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету п |
| пља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати. |
| ирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— |
| ароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад зго |
| и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко оч |
| да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нек |
| озише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке упра |
| а у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има б |
| ћо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крш |
| , да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у |
| , светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окр |
| ако се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли. |
| све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а с |
| запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће уч |
| тијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му |
| напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од в |
| је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин син |
| ml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући |
| с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| том устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира све |
| етог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим спомен |
| а Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимиров |
| је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једн |
| с.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љути |
| добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики |
| мерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, |
| ди Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоно |
| оваца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је н |
| е за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то ј |
| им.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на г |
| у“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не извед |
| какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је |
| — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће им |
| апнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављуј |
| ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, су |
| уку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S |
| протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирк |
| , јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга нем |
| гледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру |
| ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све на |
| ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да |
| ача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико |
| који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту с |
| RP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно чети |
| амо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица ма |
| о доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вр |
| баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> то |
| љ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, |
| еш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то |
| полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, с |
| још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио |
| би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, а |
| ди.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је |
| аво на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир упра |
| читељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је |
| јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку јед |
| ога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Доб |
| , а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бо |
| ио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова |
| ан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и о |
| "subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, н |
| ћи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — |
| чешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвику |
| head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан д |
| , да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци вик |
| та је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који |
| је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаност |
| ије, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу би |
| } Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на час |
| лико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало |
| ој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калу |
| колко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре т |
| оје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељево |
| говори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле |
| с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калу |
| е вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> |
| та су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа |
| ти, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто он |
| рочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неоста |
| и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нет |
| викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај го |
| год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А к |
| војој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, |
| нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане |
| парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им с |
| ати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати |
| се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убија |
| зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља |
| Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села |
| а сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огла |
| пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити |
| саја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да свој |
| слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госп |
| седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слог |
| о да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо. |
| из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, |
| ћанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, ни |
| придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити с |
| љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши ос |
| амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још по |
| амо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у |
| друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се |
| ти на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, |
| ок се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> |
| лио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време |
| ци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ |
| RP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца п |
| деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се ст |
| истијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно с |
| агиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела |
| >О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit |
| сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> |
| увао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млеча |
| крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кува |
| нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре зе |
| , показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теж |
| о умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити |
| каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мат |
| деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учи |
| илостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук од |
| господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су |
| штеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе. |
| ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ ч |
| се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — |
| обриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто |
| цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође |
| ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад вел |
| преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му До |
| овори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, |
| изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n= |
| дговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си г |
| ого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по |
| ам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, |
| ешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на |
| благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујт |
| ти сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти |
| јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора |
| е с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо |
| и пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit= |
| и дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи во |
| ло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чу |
| ер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на |
| да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено де |
| јо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој |
| ор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље др |
| н, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се |
| а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад чове |
| н као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама |
| <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јаг |
| и руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} |
| по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало п |
| ловији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одла |
| се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са м |
| пода тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код н |
| намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Доба |
| о то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти каже |
| мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — |
| е читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима наве |
| рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу |
| ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. < |
| ац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу |
| та одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и |
| па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дат |
| унце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, зем |
| уда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и пи |
| нама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} |
| смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па а |
| да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је препов |
| јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, |
| <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим |
| к дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрч |
| ш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздра |
| петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну сре |
| к одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па ни |
| се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, |
| ло друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће |
| ђен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да |
| тос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да |
| фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треб |
| т бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло |
| ко и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута б |
| преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што так |
| дити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замер |
| ен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неб |
| сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно р |
| е, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Стра |
| им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца св |
| рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотл |
| ивиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе вид |
| све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота |
| > <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле |
| ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је |
| er" xml:id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латин |
| ен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у к |
| а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припом |
| ви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохиј |
| стити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна |
| никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, |
| оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај га |
| немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто с |
| еву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти |
| а је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце ку |
| .</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка о |
| — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако д |
| ом, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <p |
| исмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир |
| ем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи це |
| кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је п |
| "chapter" xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ |
| „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је |
| час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p> |
| преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу |
| е још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како |
| ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и |
| ш једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него |
| ција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћ |
| ртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фали |
| н десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом |
| ка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј |
| то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је |
| l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114 |
| од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад |
| кону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш с |
| слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе се |
| мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете одн |
| а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та о |
| лко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркв |
| бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел |
| ча Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Ст |
| којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође |
| чи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кућ |
| У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време од |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго траја |
| его пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господин |
| е син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, |
| ји се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог муч |
| додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да ј |
| ко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код с |
| дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се нар |
| ер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је јо |
| купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си |
| глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и доба |
| ох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добр |
| и па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су у |
| о хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и |
| апут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи доби |
| антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен |
| моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам |
| о сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам |
| /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњим |
| одједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треб |
| о провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чич |
| ал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да м |
| stone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добр |
| н, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купит |
| тио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> < |
| лико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, |
| је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник |
| } Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} |
| само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук |
| промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удо |
| у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама ср |
| служитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У де |
| боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
| бију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, |
| чег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам |
| н тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа ку |
| од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад |
| заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе д |
| њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је в |
| ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан др |
| и ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед п |
| и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком |
| /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па нео |
| ају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дуна |
| и он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убоја |
| дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добренов |
| се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разби |
| покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог |
| неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизве |
| м говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Ка |
| ало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то н |
| па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан |
| <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светс |
| наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећ |
| јлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Кад |
| свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, д |
| ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је |
| сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно ј |
| >— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90 |
| нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина је |
| зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S |
| неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, |
| лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пр |
| pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити н |
| е грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио |
| , па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{ |
| тојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће |
| еки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> упла |
| од квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграби |
| котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж |
| ст вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то запо |
| а се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година |
| нала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други |
| сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и |
| сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам |
| а, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дан |
| ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну гла |
| е туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са свој |
| престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила |
| у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим |
| ио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у |
| , читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати |
| ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> < |
| а, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо |
| е мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у |
| донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Стр |
| и риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удава |
| у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио |
| шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та ок |
| ити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свињ |
| > <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи |
| свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња м |
| д добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љеншти |
| и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају ма |
| ок се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не проб |
| укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извр |
| шњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је д |
| поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се н |
| ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела |
| и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умер |
| јало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак се |
| може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци с |
| а.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ ка |
| , кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле |
| р што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побож |
| ену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се вла |
| овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болес |
| ени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dementiam cepit. </ |
| листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио |
| свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро зна |
| има Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, |
| , умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да |
| д дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све реч |
| то време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе кра |
| јчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се |
| аше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, н |
| је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} |
| n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нек |
| ивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n |
| да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуд |
| о се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служи |
| о ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још г |
| и, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном |
| ужитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгле |
| уре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повез |
| иров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца М |
| никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — |
| је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костур |
| год наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је ве |
| нај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујес |
| за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, прек |
| да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопада |
| вати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни |
| {S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку |
| кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док |
| S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> |
| и него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало |
| ела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју р |
| лити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, нег |
| е доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{ |
| се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној |
| старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји бл |
| ајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слу |
| у, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} |
| су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и |
| ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг |
| е вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет |
| рави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: |
| уж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S |
| и, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} |
| да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери бил |
| о, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“ |
| ло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у |
| бија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у св |
| се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје |
| посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у ку |
| м турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели |
| руго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p> |
| богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми п |
| — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски п |
| однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији н |
| с дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад |
| га намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа д |
| S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час ци |
| пођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним |
| да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, |
| p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два |
| не и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има |
| свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поус |
| рко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су суз |
| , кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови св |
| нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави д |
| проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то |
| ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који |
| и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје |
| xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, |
| xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од |
| ретвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа |
| рав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши. |
| вољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је н |
| т се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>К |
| сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда п |
| слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> |
| елији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња |
| је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ |
| удо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које |
| ала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посл |
| обренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је |
| своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наш |
| боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: |
| е је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре |
| p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми бр |
| агиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мра |
| Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако б |
| ељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и |
| </p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичиц |
| S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једн |
| рен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n=" |
| о је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији ум |
| добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ј |
| д није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дет |
| ња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду гов |
| твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у дикт |
| >Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог |
| га у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с |
| авијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати |
| добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да |
| и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека о |
| неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врев |
| ирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, |
| и, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, а |
| p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, н |
| је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти м |
| те, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви м |
| оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све |
| ела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека |
| зети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n=" |
| ног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јав |
| у Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће |
| нте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} О |
| <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада |
| едва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знад |
| евојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико н |
| си мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је |
| pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Ил |
| ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Ми |
| И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна |
| али за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нис |
| будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на |
| стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваља |
| и код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и т |
| а нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с |
| и учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко |
| да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи |
| утник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му до |
| вештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и |
| што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p |
| "subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог з |
| неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа |
| зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да |
| " xml:id="SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви о |
| ом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тај |
| је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ д |
| ко је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповр |
| рно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом подел |
| а <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је у |
| год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он а |
| атраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерај |
| куп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољ |
| ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није с |
| и му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у |
| на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја |
| обра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно не |
| е волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а |
| в отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који |
| јало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Д |
| а <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове |
| дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је |
| еоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} |
| куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се |
| била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је о |
| уга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј |
| је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране |
| уљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил глав |
| о коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокур |
| е чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30 |
| е, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу |
| ар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро |
| ате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је о |
| {S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да |
| који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар г |
| ирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкру |
| рћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и |
| то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а |
| о, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које |
| и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Доб |
| лиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, |
| ком дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен и |
| те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, до |
| каше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук С |
| има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Д |
| ши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог |
| распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога |
| иди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шче |
| н свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплаш |
| је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други |
| вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све |
| } Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Ву |
| к опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеш |
| вића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место с |
| .{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо |
| шала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја на |
| поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал к |
| па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу |
| елики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га о |
| а певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, ч |
| им басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> |
| у, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи |
| мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један |
| в по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Мили |
| ирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни |
| господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно |
| бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и н |
| шој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код |
| укли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, |
| мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи би |
| није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није ника |
| искују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а б |
| езаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа |
| о ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по два |
| <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам |
| ше, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им |
| толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више д |
| нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, |
| Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено ми |
| вце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покој |
| ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч |
| једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мис |
| акође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он |
| дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и т |
| д куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазу |
| у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас остав |
| subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојал |
| о.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47 |
| пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику н |
| е Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити н |
| ије ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича |
| ректору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</ |
| за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти ј |
| гослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, за |
| о. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си |
| о дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац ку |
| аљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам л |
| свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало ев |
| тва и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} |
| и поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу к |
| добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{ |
| рони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, он |
| очи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xm |
| евојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ј |
| а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћ |
| еш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драг |
| иснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза не |
| јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n |
| поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а бе |
| а да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може и |
| аску његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погод |
| у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>По |
| и те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно |
| ад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отиш |
| и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, |
| , као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрсти |
| ако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокар |
| и бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети матери |
| све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди |
| залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и о |
| м на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећ |
| јака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби. |
| p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо |
| некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитат |
| одбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више |
| ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три је |
| и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила |
| } Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ј |
| сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним б |
| у, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни |
| — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казат |
| брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господ |
| д устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек глед |
| брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чу |
| бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. |
| латном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n= |
| њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кућ |
| зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би |
| еђе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с |
| вршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb |
| м; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То |
| p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је |
| попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, |
| њу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> < |
| о с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио бра |
| ш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати |
| дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер |
| и, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазил |
| е заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како |
| танеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се пре |
| силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа паз |
| ма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом гос |
| оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ј |
| адожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је да |
| бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кућ |
| оја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља |
| ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се о |
| се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова се |
| дом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је |
| ица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи |
| хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу |
| ко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, т |
| је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а ве |
| tion" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} |
| ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда |
| ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, |
| и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богат |
| ави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би с |
| пет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, |
| <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му |
| левку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{ |
| {S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког |
| га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то |
| } Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабу |
| ква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчита |
| птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, ка |
| о кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.< |
| то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету в |
| >Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле |
| су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе п |
| е сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд н |
| идио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама |
| Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко |
| здржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови уст |
| кине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад |
| службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је |
| еж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећ |
| ш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па по |
| е свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} |
| Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан не |
| змерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало |
| гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећ |
| приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да с |
| а стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била |
| ота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, |
| ио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човеч |
| злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, |
| о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, |
| p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заво |
| у одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, к |
| неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>М |
| д она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је |
| да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у |
| је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} |
| сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што |
| рђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора |
| но, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с |
| е највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је |
| мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђав |
| н нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу |
| драво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, |
| искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се по |
| никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај не |
| ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, |
| ова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао же |
| су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у об |
| уга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како т |
| о бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су |
| да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мрго |
| то ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страш |
| те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу |
| атекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му о |
| и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко о |
| а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци |
| ола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети к |
| ити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је |
| по, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено |
| ати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповед |
| е овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас р |
| та допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p |
| амену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калу |
| овој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и |
| на, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је ош |
| прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи |
| смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле |
| и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер |
| руштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради г |
| и немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да п |
| бове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет д |
| ме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда. |
| једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по ко |
| ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мал |
| ад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сват |
| идио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње |
| рим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител |
| ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам |
| па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда |
| м с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да кре |
| а, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школ |
| војица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке ув |
| вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један дру |
| другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>С |
| дни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добрен |
| овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал |
| ж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу |
| , само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, |
| могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и |
| b n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та |
| е видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити |
| иди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му па |
| и руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дет |
| је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резоти |
| атњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо |
| јана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који |
| и у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље |
| на, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и |
| ло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод |
| уме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуч |
| свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све |
| ет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на |
| Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од с |
| није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још н |
| је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад та |
| > <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, как |
| о у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запева |
| ј погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, |
| ро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је др |
| у будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а к |
| о год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако н |
| а има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину п |
| боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се До |
| свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на с |
| бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи |
| ледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, до |
| учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{ |
| ати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месец |
| гани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бит |
| ком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти М |
| сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства |
| то весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — |
| вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег |
| л обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом ра |
| инила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то |
| у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заб |
| ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали л |
| само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} |
| иња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, |
| ту то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад М |
| о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним ш |
| 1"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које |
| {S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте |
| та само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небра |
| а се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија |
| триљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гр |
| "> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело |
| там вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да |
| и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукам |
| сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> |
| једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика го |
| амо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за |
| и говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле к |
| будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији |
| и и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршиј |
| , теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакри |
| ошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.< |
| осподара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="12 |
| е, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> |
| n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и сед |
| рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријо |
| се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док |
| го шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано |
| ле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, |
| м мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук |
| учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за |
| унове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вреда |
| а слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево де |
| ио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера свој |
| пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји |
| а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила |
| убље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај к |
| молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, |
| среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог |
| другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле |
| га помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи |
| бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова |
| још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који с |
| ваца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је до |
| руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је |
| сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је |
| пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увр |
| ки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа ш |
| тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти п |
| несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. |
| е бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за је |
| аљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благосло |
| и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што |
| жити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само пр |
| а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал |
| о.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није мог |
| од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} |
| тац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, |
| дрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та |
| о, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу |
| имирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшим |
| па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити |
| сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмам |
| месар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати |
| и коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње |
| до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу |
| пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло |
| давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише |
| инти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им |
| гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу |
| даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзи |
| а у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да м |
| недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко |
| ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и мл |
| е радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, см |
| мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. |
| ја негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p> |
| ац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац |
| ца.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара |
| ај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне уну |
| омаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек |
| осврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима |
| зима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога рад |
| реба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Дома |
| пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут д |
| велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се |
| укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало два |
| еле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично п |
| ви га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро п |
| ко 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{ |
| ај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко |
| е дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.< |
| ути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу г |
| да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју нес |
| имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, ја |
| змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, посто |
| дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами ц |
| и, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> < |
| торија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку ја |
| сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела |
| а није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из дв |
| тајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шум |
| а, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, з |
| м старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Стр |
| е фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ |
| а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> |
| ожић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Ву |
| овом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Мирко |
| нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оч |
| еће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и |
| ама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваш |
| сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста св |
| > <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна уд |
| су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — |
| лата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте |
| те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је |
| крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ |
| добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, |
| ко сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује с |
| ло је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилен |
| ослетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све к |
| > <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниј |
| та, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишен |
| > <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни веч |
| није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родит |
| исар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити |
| ли божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаш |
| једно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је |
| пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби бл |
| од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај б |
| е свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку |
| те тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја са |
| еуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p |
| ’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да |
| је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем |
| спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ |
| матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, к |
| 691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, о |
| жија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, ти |
| бав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на кол |
| срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако |
| отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у варош |
| ата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су |
| наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне нед |
| пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби |
| {S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек ш |
| све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше |
| осо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
| то несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ |
| Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије |
| <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, |
| , нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је |
| ог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Доб |
| протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у р |
| ек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљан |
| и стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div typ |
| бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није мо |
| е кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продер |
| дговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лице |
| мља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страш |
| ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да |
| в, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit=" |
| видиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло доб |
| Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо ов |
| боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни на |
| } Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка |
| Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је |
| "62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко |
| } Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{ |
| нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео н |
| лати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну |
| вију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— А |
| шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову |
| ад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није |
| свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце |
| да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на к |
| су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака с |
| доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, п |
| доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="4 |
| велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим |
| се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата |
| по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац |
| лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по чит |
| {S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја |
| :id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску шко |
| ић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се М |
| кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радо |
| е с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена нап |
| ријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учи |
| за.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, |
| ису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва |
| а пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> < |
| ебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, |
| а.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расч |
| ило, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци |
| су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младос |
| ешето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, к |
| све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову препове |
| е очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка |
| упујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та т |
| кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S |
| е је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске пр |
| о немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог ме |
| и насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори превар |
| уги пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone uni |
| бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар |
| тала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“ |
| Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на пре |
| хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она |
| и ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко к |
| свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје св |
| је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посл |
| а свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</ |
| оји зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње ре |
| кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нем |
| но трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с |
| 0" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пр |
| а неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас |
| вре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже к |
| p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што |
| јко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаг |
| во <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се |
| у брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да т |
| ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, пос |
| кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ |
| могне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже |
| 115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза |
| ећ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Стр |
| о, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома с |
| опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати та |
| к претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учини |
| арошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p |
| е сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сес |
| је више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ |
| ш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Че |
| ња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнул |
| ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса |
| и: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез иза |
| ке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема |
| д најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља |
| бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му ј |
| .</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Ву |
| , кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други |
| естра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с б |
| још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра |
| вца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало |
| е одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбе |
| ош посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да б |
| и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небу |
| зати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича До |
| а Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то ј |
| >Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич |
| стану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p |
| а чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се чит |
| страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасе |
| моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста |
| ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{ |
| а, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У в |
| непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу п |
| д по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља једи |
| ечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да |
| {S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепос |
| ару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа |
| о на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} |
| ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одг |
| тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило н |
| бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце |
| мо један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој |
| ред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да |
| е дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је |
| лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови |
| им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си ј |
| е отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; |
| ресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије |
| ана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао |
| {S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема |
| у стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и м |
| дежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад |
| ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што п |
| , погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Зн |
| то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће поп |
| ћни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, |
| р на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више нев |
| ледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, |
| осле, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми с |
| десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад |
| говаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даљ |
| лости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна |
| џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо |
| те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости гов |
| , тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј |
| која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја |
| л да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушк |
| да и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ру |
| ног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци сво |
| ао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном ст |
| ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ н |
| он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} |
| "69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиром |
| дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би |
| натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очеви |
| а Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да |
| .{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, он |
| сле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p |
| рвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једно |
| <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшин |
| сти, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| гиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у в |
| а је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добр |
| а да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам |
| Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав |
| — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирк |
| скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доб |
| м и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драги |
| едно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна муж |
| домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драго |
| види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имал |
| ће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештиц |
| драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„С |
| нда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметн |
| е женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> < |
| адио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал п |
| од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил |
| ла марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други |
| ита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи на |
| кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добрено |
| ена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима за |
| на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала |
| оји може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене пр |
| ел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни |
| трашимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, |
| овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна к |
| n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди |
| ли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, |
| сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, |
| угин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Стра |
| о си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, а |
| ветога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе |
| ију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један ме |
| мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештени |
| нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаиј |
| њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце изброја |
| и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли нав |
| тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало |
| да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поште |
| и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попади |
| кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да уз |
| паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да |
| кр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, при |
| му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Ку |
| и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџиј |
| ар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко |
| оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каж |
| има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, |
| — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке |
| ћи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу у |
| зишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благосл |
| н светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке |
| то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат |
| комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене има |
| да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад пре |
| своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важн |
| ву узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд |
| давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшими |
| отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту |
| моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изглед |
| аро, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је б |
| еговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на д |
| шимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу т |
| ог кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, бр |
| ји се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне |
| се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити |
| ти друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара б |
| гоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшим |
| , сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина |
| клања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, |
| и његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по |
| ј своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се |
| Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да бо |
| и с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, шт |
| еговој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како |
| а изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на |
| ажи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас |
| лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повик |
| није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу мол |
| >Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колк |
| его што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал |
| p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу до |
| одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црв |
| еби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у |
| ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему закл |
| ватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно на |
| } Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља ј |
| рецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо |
| гу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign x |
| задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и не |
| не, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ј |
| еш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Др |
| .</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш < |
| Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком |
| , па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд |
| шари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напос |
| ик у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како б |
| ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страши |
| болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учини |
| оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из |
| г пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука |
| а, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад м |
| У И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.< |
| макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена по |
| то, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb |
| њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тиј |
| .{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва |
| а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> < |
| есмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси |
| казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да одн |
| Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, |
| о си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција пла |
| лити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел |
| , покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет пит |
| виле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час јед |
| светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверм |
| ржи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, |
| } Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа |
| службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S |
| илица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у свато |
| презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао |
| на да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чич |
| а, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са соб |
| пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад |
| ни је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату с |
| i> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна |
| мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} К |
| су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада се |
| .{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добре |
| ти.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Б |
| ре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је во |
| тарица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа послед |
| је Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима свети |
| , него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што немо |
| и <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за тр |
| шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе посед |
| и у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по |
| и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо нијед |
| ву парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које к |
| учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да |
| вешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југ |
| знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно напис |
| им.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом |
| ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морам |
| ут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне |
| а — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би ради |
| а истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мир |
| осити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим |
| д си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукам |
| ово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти т |
| м начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако |
| е вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако |
| окрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то у |
| .{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, з |
| рашно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам |
| еве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Ба |
| мо да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни п |
| у његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запев |
| ло пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорт |
| а желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје р |
| девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да |
| емож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, не |
| Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па |
| доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Др |
| .{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мир |
| само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се п |
| шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и |
| ац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји |
| познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепш |
| овог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала г |
| у“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад |
| не Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа |
| пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамба |
| дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стан |
| оја је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требал |
| спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунак |
| разно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди |
| нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли с |
| ска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тет |
| а из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ић |
| еће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишл |
| сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, |
| е тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, |
| и.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, |
| у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаи |
| до; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, ка |
| га то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога неб |
| ио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и к |
| руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добрено |
| отруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а н |
| > <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар р |
| окорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и ко |
| , ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са |
| биљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толик |
| леда детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гл |
| чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Ври |
| Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, |
| чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог |
| аг.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао ка |
| опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропас |
| ане — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушни |
| су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе ни |
| га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од п |
| а. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, |
| тишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb |
| човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си |
| цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њо |
| е сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то п |
| више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа |
| S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша о |
| учак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли |
| сли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте ми |
| , сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре св |
| d> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина До |
| фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори ф |
| анас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутр |
| леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> |
| ва месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца |
| <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре ч |
| о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу |
| , а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, |
| то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта буд |
| арошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, с |
| /p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изост |
| о већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива стар |
| ворио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како зна |
| ли — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна |
| и.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа |
| {S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у к |
| а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно м |
| Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после |
| све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је |
| арајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има до |
| шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subS |
| она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone |
| рава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати |
| е владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те |
| за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општин |
| да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови до |
| није редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варош |
| ати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да с |
| , кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је |
| ловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уст |
| е од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, д |
| је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господ |
| жати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђ |
| , ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на с |
| што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње |
| лико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Диг |
| ва лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и б |
| није неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, |
| е, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг |
| земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, не |
| еће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметн |
| е, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, |
| шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лу |
| Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone u |
| салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш до |
| Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако |
| ава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом |
| прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{ |
| а се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу б |
| <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су |
| о вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дуж |
| ерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, ка |
| ући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио ш |
| Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у |
| , ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ву много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи н |
| етка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> |
| повикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њо |
| ли што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{ |
| <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђењ |
| обреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у шк |
| а једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мал |
| ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту. |
| привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то шт |
| и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја са |
| оваца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да п |
| ано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом св |
| би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је |
| д — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S |
| {S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар п |
| до већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се да |
| ти.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају |
| из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гв |
| се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трош |
| танеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти к |
| арошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који |
| ци некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач |
| руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан |
| једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а |
| већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти м |
| ве је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> |
| ену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кне |
| ао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је |
| ива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румен |
| је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Сте |
| е“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењен |
| оје, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију с |
| рити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку |
| а шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца |
| ме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће и |
| запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала |
| кочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље |
| само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише |
| <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештен |
| сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немо |
| само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само |
| шти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и |
| га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи |
| аћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца |
| 1_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толик |
| е вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме изв |
| вега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду госпо |
| новчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко |
| ликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћ |
| ворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која им |
| дседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и тв |
| учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говор |
| омешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, |
| трах Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је |
| су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу теб |
| огребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго |
| вога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} Т |
| лада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецин |
| стра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако ј |
| рошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добре |
| ад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад |
| едаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити |
| рагиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је |
| што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, |
| а ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> |
| марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Каж |
| ста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадг |
| а својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаре |
| о његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је ку |
| Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би |
| те очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву |
| е пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се |
| Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све |
| .{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурли |
| е Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стра |
| ас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако д |
| амо родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, |
| ветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати |
| и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чис |
| иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n=" |
| и девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што м |
| коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да ду |
| ем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док |
| а својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S |
| н његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити бож |
| ј догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па к |
| си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни |
| ницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стр |
| /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку довед |
| н луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, к |
| да да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} |
| и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко је |
| би могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког |
| жила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш |
| лучаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта |
| који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, |
| дне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе |
| ећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опе |
| би, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да |
| лијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећ |
| недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајал |
| ом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд |
| иће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није т |
| ци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и нај |
| , кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> |
| е из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> < |
| егдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко од |
| кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га |
| полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. |
| теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лаган |
| е о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Мир |
| овачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте увати |
| да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радов |
| <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили |
| агало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у пра |
| гледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као н |
| куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чуд |
| а волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом |
| другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прог |
| >Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже бла |
| шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз |
| ити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, |
| ешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је |
| анимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ |
| ма, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано р |
| љаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону све |
| оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиро |
| ико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, |
| омак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирков |
| е сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани ком |
| тане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Д |
| гоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују |
| ечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају |
| аспусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно н |
| олико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да |
| еразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошив |
| стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{ |
| ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што |
| орјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p> |
| рко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се при |
| конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, сам |
| се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштв |
| ољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type=" |
| на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> |
| , ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим пром |
| је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Доб |
| на човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Бог |
| ћи, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад |
| ије чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом ма |
| ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди |
| не незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти |
| у.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал |
| ластник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, |
| поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса су |
| свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страш |
| то уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити |
| жевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се |
| акав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Ми |
| а дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајт |
| сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљив |
| пљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је |
| светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и шт |
| ого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том не |
| ану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руд |
| теника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p> |
| го да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, |
| ти, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет у |
| кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја с |
| бар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, |
| оватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмо |
| па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} |
| еновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим |
| 4" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ м |
| укове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, неб |
| је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој д |
| ти, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај с |
| квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — |
| одар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} |
| о једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! |
| аду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говори |
| Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, |
| нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, |
| се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек ј |
| ћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страш |
| е темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, |
| песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је н |
| т говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>ге |
| ано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да пут |
| пево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="120 |
| е приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби |
| жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> |
| ко се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми |
| и.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба |
| ц!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала |
| оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео д |
| ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> < |
| .</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од зв |
| страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори о |
| г повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у |
| ’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво |
| дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици |
| већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома |
| р овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем |
| су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који им |
| после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, шт |
| еког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85 |
| удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра до |
| т - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, д |
| анеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и |
| м звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му ј |
| ирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки је |
| арац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>К |
| није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимире |
| цу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, |
| ога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каж |
| /p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти п |
| зило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без гла |
| споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре |
| один и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме |
| посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој мор |
| е научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући п |
| се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре и |
| е тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено |
| е тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско |
| сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код на |
| ити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Р |
| или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубав |
| штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зат |
| е се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, |
| , само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои може |
| аља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино |
| овек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, |
| ном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док са |
| лађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драг |
| а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељ |
| нџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се |
| и је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар не |
| пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни |
| слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било. |
| ин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај г |
| оспођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па к |
| и моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> |
| ину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> |
| Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам |
| ли да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награ |
| по преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај |
| ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема. |
| м ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, |
| оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у |
| мир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ниш |
| д био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек би |
| славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, |
| и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо |
| ке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жен |
| једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просј |
| нај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу вр |
| мила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимиро |
| који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров п |
| сеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја с |
| — Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал |
| читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не с |
| е! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар |
| а, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор вл |
| у, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" |
| S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а |
| да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо |
| бани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, |
| /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! т |
| в виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још |
| ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништ |
| Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио |
| редио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није |
| од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бад |
| а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па б |
| л опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добр |
| већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица |
| ло мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{ |
| ме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страш |
| н да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам п |
| ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Так |
| лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан |
| вилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једно |
| а будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми с |
| , ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; |
| грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас са |
| знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је по |
| руги у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако |
| дине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p> |
| је долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију |
| сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме н |
| сме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнад |
| ући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је свети |
| , тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на |
| да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге |
| који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је с |
| земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно |
| ање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изгов |
| д си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. |
| стре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки пош |
| рећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче |
| ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, |
| жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и мол |
| е покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit |
| ни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, к |
| прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодки |
| а сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со м |
| иђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле |
| , он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини к |
| шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана |
| и.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, |
| кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радос |
| о децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, оп |
| то причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> |
| се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради каз |
| неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, |
| реме кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма |
| умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг иска |
| га, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права п |
| еједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода |
| а све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за свак |
| вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у |
| ло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и |
| овићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</ |
| чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он веш |
| ђења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута пр |
| те ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, и |
| ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што не |
| ештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљ |
| {S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, |
| у да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за |
| ога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате п |
| дгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, ш |
| ти, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку с |
| м разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој |
| ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <p |
| , а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити |
| г одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону у |
| осле кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћ |
| м под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото остав |
| неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није са |
| . </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго ниј |
| ету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслу |
| ђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако ла |
| кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није дру |
| како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је |
| га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је па |
| ој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовиц |
| ил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи сам |
| а су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из шк |
| у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има ва |
| у, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљу |
| ити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да ј |
| едно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра |
| да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име |
| дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго |
| да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, |
| сти, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је вр |
| све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни г |
| новој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, |
| <l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе чов |
| има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, |
| ви, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај стра |
| head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове при |
| је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он |
| а детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија |
| најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старај |
| а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљи |
| ај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио |
| ајцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима н |
| S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда |
| и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред бол |
| ити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати |
| по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, сво |
| ата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</ |
| га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је |
| могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут п |
| амо да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко л |
| ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега мат |
| осна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог |
| да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapte |
| образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: |
| S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, |
| > <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Ву |
| лица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га |
| адовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.< |
| га, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је |
| а носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два госпо |
| је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мај |
| е ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, |
| едо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу ра |
| као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали |
| ленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> |
| ачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се |
| ње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да |
| пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненару |
| ринаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакруш |
| ати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар |
| ре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном нев |
| то стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда |
| престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је зва |
| мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му пр |
| нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези |
| b n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немо |
| ну срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет |
| следње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам д |
| “ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад |
| не жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, |
| они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и |
| же бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму зв |
| рдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, т |
| чела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатн |
| е горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад |
| није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту отку |
| вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од к |
| то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро ј |
| </p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава оп |
| ко те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и д |
| д знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко |
| нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ |
| ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и тво |
| колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" |
| дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко |
| к тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„ |
| је такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, |
| што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па |
| и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, |
| је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то зна |
| , мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се ра |
| чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгињ |
| саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то ниј |
| једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си |
| у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са су |
| погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу теш |
| да милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете |
| о рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању про |
| о толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти п |
| ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, |
| праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богосло |
| гословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад ле |
| уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост |
| и није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Ми |
| ј на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако н |
| шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се п |
| S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек ум |
| је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га п |
| ештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто тр |
| рко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло тол |
| а Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мог |
| буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде д |
| јем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожн |
| њаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио н |
| </p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из вед |
| ати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред ку |
| а, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође |
| и само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патк |
| ехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше |
| на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. |
| лази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију неб |
| ју на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им |
| </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима њего |
| , неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста |
| > <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову. |
| је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, |
| је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка |
| љу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="cha |
| је мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се |
| а — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадг |
| , кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рође |
| ко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је |
| р на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ј |
| сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} |
| ма ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар |
| ет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> |
| о имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: |
| сто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније |
| на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта р |
| а крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <p |
| слу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд п |
| луга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цар |
| е на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом |
| јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газ |
| има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може то |
| коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, |
| ске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што н |
| ном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче о |
| а попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да |
| </p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S |
| да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како |
| се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандук |
| сти доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете с |
| вци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видит |
| чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив с |
| тав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре |
| голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па |
| > ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвони |
| а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели доб |
| ="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са њ |
| ме глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истреб |
| кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћу |
| од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из гла |
| те: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја п |
| ени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији р |
| а оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сун |
| го, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма |
| </p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој |
| о теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је |
| адгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поизди |
| другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале |
| ио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају |
| буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у |
| на.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква ј |
| другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за св |
| ст била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила. |
| вашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Доб |
| и, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом |
| м ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гр |
| ти.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан |
| исли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му |
| булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је изб |
| , за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у |
| ег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава и |
| ану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту |
| и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их |
| ви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, а |
| си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се од |
| рада чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако непра |
| n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Гово |
| сује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а р |
| нити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то |
| мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадо |
| м по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S |
| место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима |
| чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа |
| рко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је |
| речи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што |
| инчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извија |
| ли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек л |
| створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода |
| мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да т |
| вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац |
| људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници |
| 1_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, |
| обри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој шко |
| а никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри |
| ликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне |
| сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трч |
| и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под д |
| ара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце испов |
| е има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика |
| оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак н |
| р био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена |
| акрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — сам |
| рте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет |
| Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете |
| сто да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непок |
| тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислил |
| колу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док н |
| глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само |
| а добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена |
| , што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страш |
| p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је к |
| зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. |
| уде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чин |
| и ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем |
| ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће запов |
| , које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још |
| срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црн |
| угачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виде |
| д њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико ви |
| <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испун |
| стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} |
| ог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та |
| у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" |
| .{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло вели |
| а говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек ј |
| множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те мо |
| ло, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак би |
| и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да |
| знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да не |
| а својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му |
| твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по |
| ека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ва |
| оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су |
| који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p> |
| воје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал |
| сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла |
| chapter" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку |
| месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога |
| зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту |
| јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим за |
| биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господ |
| соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један |
| 110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> |
| суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он ар |
| еби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добренов |
| етреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ |
| украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниж |
| ко се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да |
| ролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме |
| и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину зе |
| човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за њег |
| е, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, |
| ике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је |
| мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас |
| ује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуц |
| м заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — з |
| } Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они пости |
| да и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ом |
| ај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамба |
| једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога |
| писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немо |
| да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по м |
| ако ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше н |
| ју његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није че |
| ипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма |
| владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина |
| моли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само гов |
| ица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи |
| никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављ |
| } Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, |
| дина ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје м |
| је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж св |
| тила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника |
| леде на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је |
| курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту д |
| > <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, |
| едељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, |
| је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варош |
| м и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, нег |
| аћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било |
| оштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш ку |
| и немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат з |
| учева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ |
| да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновц |
| се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него |
| се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је |
| ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанре |
| е дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад уну |
| се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, а |
| <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које ус |
| од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се н |
| арош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике и |
| p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место |
| небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стад |
| , а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостив |
| воја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спр |
| жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшим |
| ра свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења р |
| гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масн |
| p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection |
| врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено |
| ко одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смеј |
| си, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам |
| то му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ак |
| .{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви |
| канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, |
| Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, сам |
| , то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Др |
| једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, ш |
| питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да не |
| али да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страш |
| обро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну каж |
| воје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој |
| чије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оч |
| ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће |
| своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступ |
| раво, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мо |
| да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар с |
| нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста сра |
| — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може |
| а, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, м |
| идики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата н |
| а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небудн |
| и, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зов |
| он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> |
| ива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га об |
| нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и |
| ди, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати л |
| ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и |
| ини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те |
| ов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњ |
| е на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре |
| тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да |
| имте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да |
| божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије |
| о устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад |
| збавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац |
| рава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и с |
| начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди в |
| ј опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће |
| го нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p |
| још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћ |
| ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p |
| p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p |
| обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно ш |
| о се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се боја |
| <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам |
| кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог |
| Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о њег |
| ће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много бољ |
| .{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, |
| дног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора |
| "4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „ |
| век умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш види |
| на, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, ј |
| рашимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и |
| Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шта |
| ња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирот |
| адити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко м |
| у децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда |
| аком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} |
| смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој шк |
| ропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си |
| управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итри |
| рити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На |
| твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и |
| асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудри |
| ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо |
| аком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа |
| избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </di |
| усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали она |
| павају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се матери |
| >И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chap |
| га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спреми |
| тав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали |
| во лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако не |
| уди кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича |
| , колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари |
| сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у |
| седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња пос |
| е, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде |
| ом, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само |
| а Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} М |
| толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу какво |
| о је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош |
| S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, |
| раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} |
| очекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти м |
| м, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обаз |
| ном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док |
| авање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија ср |
| све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена је |
| ена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треб |
| нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— |
| {S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом |
| пава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од |
| јем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма о |
| здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече |
| слуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па |
| ећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир ја |
| у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на прест |
| ти.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и |
| оли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> < |
| е да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину |
| одну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по чит |
| одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, |
| а су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га н |
| } На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина кр |
| стијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> < |
| у навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији |
| сним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од |
| Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, ка |
| Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем |
| ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чич |
| е год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљ |
| д је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> < |
| ем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у варо |
| ту, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш |
| је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, |
| ко нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да |
| гарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви |
| ег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да буд |
| е баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим рав |
| нети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> |
| ада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај |
| {S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па з |
| } Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео ш |
| азио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb |
| дио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit |
| да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> б |
| м увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и |
| ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, |
| дика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће |
| само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се в |
| у.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњ |
| етку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ни |
| } Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S |
| ене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву б |
| иркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p |
| вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светл |
| е узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаи |
| а, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много в |
| кве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина вар |
| а, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у ла |
| читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Ко |
| матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> |
| бар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности |
| м, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p> |
| а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p> |
| ана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали с |
| у, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонаша |
| е речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за |
| у носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испре |
| ад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Н |
| > би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо мол |
| го, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека |
| ead> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су |
| у мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу |
| е покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад т |
| бити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку |
| ше жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме с |
| ла, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бега |
| новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невина |
| при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се |
| шу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на ин |
| лио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан |
| да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа раст |
| што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па |
| ише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што м |
| ије по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земље |
| е убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам о |
| <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је |
| а Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости ка |
| се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку |
| борити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача |
| свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио |
| S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједн |
| ке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га с |
| војка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и |
| ин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг др |
| тра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој |
| дио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио а |
| амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изг |
| ка, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен |
| о постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајават |
| у, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир |
| а је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места |
| била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће. |
| ва после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта |
| ужи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако д |
| а ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} |
| зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће стар |
| подин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта |
| .</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелен |
| још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгле |
| се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног |
| мо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква п |
| {S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко |
| си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје б |
| је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца |
| век срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није н |
| тио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и |
| човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се по |
| Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, н |
| свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједар |
| ем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за с |
| ипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто |
| м, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се у |
| је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу |
| оро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро. |
| ; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. |
| код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакид |
| е њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој ср |
| во се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опрош |
| а неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} |
| ирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај |
| Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; н |
| њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удов |
| ој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђ |
| ти.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, в |
| ле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно |
| о може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на до |
| реновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да ј |
| да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, |
| ебе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као |
| Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а оп |
| е, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватр |
| станку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме |
| ште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> |
| } Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сир |
| ојима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро њег |
| хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{ |
| ољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој св |
| трашимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сас |
| а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје ја |
| као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгле |
| већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на |
| ине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко |
| а ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпим |
| араш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ј |
| е и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад уд |
| на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милос |
| нце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на |
| браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и позд |
| и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде н |
| тац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и пок |
| ш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Ч |
| „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је |
| док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало |
| ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошт |
| совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже |
| а Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава ни |
| а, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом св |
| у није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешк |
| ву, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, |
| али обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира |
| на је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су с |
| ти, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо |
| немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би |
| у господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто |
| овођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо |
| деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобраз |
| нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право |
| иши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milest |
| и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> |
| ај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га |
| постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.< |
| себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал |
| ворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све |
| у жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div |
| , зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори ј |
| авек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" / |
| сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, ш |
| век <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да ч |
| је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" / |
| к пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура |
| есно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика ри |
| </p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него ш |
| ини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам |
| к био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> |
| кан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал јо |
| ија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњез |
| ност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради оч |
| а, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого |
| угара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се д |
| } Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо в |
| — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни. |
| ицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш |
| трљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па са |
| толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, |
| ије мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета |
| момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирк |
| јше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} |
| олу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| емају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одвр |
| ани напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најради |
| >— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти н |
| о прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p |
| ије мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опе |
| нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа д |
| суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> < |
| је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико |
| ао вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко не |
| ам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је |
| еколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборав |
| це, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и бог |
| чију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, |
| иш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да |
| оже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо |
| луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и |
| , још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани |
| к се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страши |
| ије било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у ми |
| а вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при |
| се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани к |
| сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог м |
| на маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Доб |
| се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу м |
| Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му |
| ед конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба нам |
| јпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуч |
| о му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, бољ |
| место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт |
| пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга |
| сму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесил |
| Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим |
| има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег |
| .{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ј |
| ти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже |
| ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже све |
| каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје на |
| одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила д |
| што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се дец |
| мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се вароша |
| </p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за |
| и човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, |
| b n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и |
| руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни |
| потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вод |
| неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук н |
| си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} |
| и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви д |
| о писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја се |
| сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од г |
| ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није м |
| запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени |
| старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одев |
| у артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Го |
| ан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ л |
| дај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту |
| на варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирик |
| је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари ве |
| младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је |
| у узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испре |
| заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпито |
| оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а ко |
| код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла |
| о је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него |
| и знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, ка |
| , ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим т |
| коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле |
| криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина н |
| ао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опре |
| на врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, на |
| оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега |
| аната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је |
| док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен |
| је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да |
| све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко |
| шимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј |
| већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каж |
| плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко ш |
| а, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету. |
| ла божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлост |
| нити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет |
| има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији над |
| возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша |
| ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има |
| тив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас |
| над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фал |
| "SRP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца |
| како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се прид |
| и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан |
| онаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве |
| Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, и |
| ора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца |
| је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог М |
| век на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жив |
| е она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске |
| ог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа в |
| ије од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измер |
| крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се в |
| ут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пр |
| , да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко |
| срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а |
| г чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе н |
| уд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир д |
| ро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молил |
| долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге ст |
| а добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друг |
| сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се |
| >Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му |
| роши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај |
| кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега н |
| рали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само |
| — Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, |
| акосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је |
| незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она не |
| е господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конак |
| а разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи |
| ај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирн |
| а, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, п |
| Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, |
| ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то н |
| есветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов прима |
| последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе |
| чије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владик |
| ни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> и |
| њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да т |
| арево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико |
| требу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и |
| и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож |
| ожеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је др |
| су они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско |
| јвећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опр |
| и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе |
| да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чека |
| е идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојо |
| рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит кв |
| није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p> |
| ити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта |
| омаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мо |
| Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је |
| овом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, сву |
| а у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, |
| жност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер |
| а крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господње |
| дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби ве |
| богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута са |
| свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <p |
| , стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и |
| и на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу |
| вилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, с |
| ек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је |
| плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти |
| идиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам |
| ном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта ј |
| брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти |
| оји правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако нед |
| божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ |
| ати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и оп |
| су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Ни |
| а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, поп |
| томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, са |
| сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једно |
| сам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, |
| е свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису по |
| цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог госпо |
| то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се |
| ра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе же |
| а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окре |
| лем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p> |
| седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче |
| еш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дођ |
| и Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо |
| о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавил |
| аш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школ |
| није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве дев |
| ине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> |
| {S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве |
| ко мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту крив |
| го спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадго |
| вром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико к |
| ча вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добр |
| у <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није т |
| ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на |
| , и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да к |
| за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома по |
| ужбу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише св |
| било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу ис |
| ајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> |
| е, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје |
| тку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21 |
| к све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће ј |
| огод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — |
| о моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћ |
| ечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и а |
| за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, |
| јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па м |
| ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа |
| и, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да с |
| , кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашт |
| о није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ |
| а луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда |
| ити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног к |
| вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и насел |
| откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету |
| ћу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању |
| ску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p |
| а и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слу |
| ако год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију |
| два је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, д |
| и пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена |
| ризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добр |
| је требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохт |
| вљем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости |
| га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} |
| уже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ |
| ш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, п |
| главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила све |
| више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад |
| е, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати во |
| разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се сам |
| ар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} |
| л куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у |
| ном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, ка |
| пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне с |
| воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12 |
| јке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момча |
| Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир вид |
| , била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је |
| простити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас |
| ња света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на |
| ле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да он |
| вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде |
| улдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, н |
| још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњеј |
| <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> < |
| е и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, нег |
| Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{ |
| S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима до |
| нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било |
| већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом |
| а до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата |
| Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отв |
| ук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо |
| ја рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наре |
| Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има |
| устаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је суш |
| ови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, |
| паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb |
| рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркт |
| е, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати |
| е шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је т |
| ега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њи |
| моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која |
| на ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега т |
| вио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присјед |
| ој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, |
| у прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу |
| ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде |
| а сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел куп |
| џери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, ко |
| ти, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут |
| коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскр |
| о задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац М |
| , руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} |
| удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу удара |
| е учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</ |
| ђиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устани |
| неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> |
| /p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синова |
| тељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац |
| колу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Ми |
| проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мат |
| пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није |
| ти, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, |
| /p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мог |
| рпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно. |
| т пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га ба |
| head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као ко |
| лост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ |
| очека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица |
| сти учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мир |
| преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук |
| л прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овам |
| до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дот |
| еко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једн |
| домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској н |
| а мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, к |
| остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш до |
| {S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n |
| а шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="su |
| ша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да т |
| ори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез и |
| проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама крад |
| вонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удар |
| рошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, |
| и, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио св |
| е буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде |
| ву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто |
| даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједн |
| знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас |
| дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је |
| атерине опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и |
| сте је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће п |
| трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Ја |
| , нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је неве |
| а, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нем |
| изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} |
| никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац |
| него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба |
| аметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то |
| секну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде |
| ц, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </ |
| <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, ко |
| ад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину |
| p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма сл |
| змеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову арт |
| ор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, к |
| и управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да |
| сећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па н |
| ис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на с |
| господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг |
| ећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, нег |
| ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости љу |
| војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> < |
| пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ у |
| а пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђе |
| ћи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSecti |
| било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета |
| м, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, а |
| е прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће |
| , и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n= |
| особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на ж |
| ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас |
| ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неу |
| цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћ |
| онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како |
| и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто |
| да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити га |
| нији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешк |
| еди. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У ч |
| док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно |
| аке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све ј |
| овора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне |
| рапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што с |
| Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} |
| е била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То зл |
| е држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, |
| са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага. |
| је.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су бу |
| рвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удави |
| ћу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: т |
| , да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш |
| — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> |
| ист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами |
| се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у ма |
| познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, |
| тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђ |
| грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејш |
| зван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била |
| да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљ |
| пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живи |
| интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као |
| од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је |
| ли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка |
| копо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа р |
| м Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ к |
| коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља |
| сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило |
| стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, с |
| аслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, |
| и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данда |
| в спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо |
| лаве дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви |
| своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размаж |
| на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ра |
| није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, ка |
| е боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам |
| од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми ј |
| ћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, нис |
| е Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирк |
| тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се ку |
| о преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан ста |
| други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ |
| лавља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђ |
| оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а |
| јо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попад |
| са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и |
| во име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и с |
| оже жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провал |
| им био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„ |
| ојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће |
| попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четврт |
| што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> |
| ред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које |
| латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у |
| преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псов |
| у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала |
| о опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећ |
| на прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, |
| ду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све са |
| Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што |
| ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане |
| једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо |
| уј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да |
| <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђи |
| к она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <mileston |
| >Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући |
| питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су |
| о ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд |
| тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје на |
| избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов ота |
| Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у че |
| а попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха |
| ло, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко |
| е“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S |
| у и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће |
| ешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Р |
| але као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да |
| оју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни |
| зо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом |
| школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до коле |
| а вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у |
| да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће |
| и застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч раз |
| } Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} |
| олико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био вес |
| каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито |
| а знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је |
| е и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече |
| о у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Украт |
| сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type |
| куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова |
| ути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, т |
| а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора |
| имо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти |
| ед поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега |
| луб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав и |
| н један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стај |
| езна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је |
| док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} С |
| падији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели |
| г — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди л |
| , кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред |
| чки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које к |
| цем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, поко |
| ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу ку |
| часки из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни |
| амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, ко |
| туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у |
| и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка |
| је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu s |
| еме <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кућ |
| коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chap |
| рагиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали д |
| је толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S |
| говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брз |
| пут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жен |
| ј је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај ид |
| ужити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с |
| чила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прв |
| еће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута ште |
| млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно |
| кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње ниј |
| днесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробљ |
| да?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник че |
| пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш |
| ати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда ми |
| новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак вл |
| вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type |
| дном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав |
| тра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ |
| њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а св |
| ли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, |
| било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, |
| ску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да |
| сица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, |
| па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова зв |
| е све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично че |
| дра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку |
| дем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно мест |
| дени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, т |
| у у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p> |
| своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро би |
| ле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будн |
| ини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писм |
| гог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим |
| у Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_ |
| ако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му |
| његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потр |
| ора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те де |
| и, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} |
| еда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи |
| ли.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{ |
| у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с т |
| дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није по |
| је.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати с |
| воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну |
| мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бо |
| ет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газ |
| на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, |
| ражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p |
| све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу ус |
| год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> |
| Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у |
| {S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како |
| је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> < |
| зна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жен |
| богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију |
| је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу |
| {S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност д |
| , што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, по |
| е и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} О |
| ет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома с |
| е му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си до |
| ног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <d |
| тала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, |
| емеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон |
| м косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си ра |
| {S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути |
| олико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је ви |
| исма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је доб |
| унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добренов |
| сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Так |
| ра, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је иш |
| една, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је |
| а да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи бо |
| пку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословиј |
| есет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре |
| а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он ј |
| ево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко |
| ступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста д |
| ење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су |
| цу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опам |
| у пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} |
| и држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годи |
| и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри г |
| и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. |
| и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако а |
| судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео о |
| <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила |
| рка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе |
| да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виногра |
| зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачк |
| звршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ |
| вести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спр |
| рам божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и рата |
| дан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девој |
| а то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солд |
| ски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колк |
| се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешт |
| ма.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо ј |
| га вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој |
| ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, сел |
| ворим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако н |
| поље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, |
| ича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, м |
| боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро п |
| о у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки |
| а у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мир |
| </p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет бил |
| е опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом. |
| у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, до |
| S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а |
| о и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе |
| говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од о |
| ш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни д |
| ба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> д |
| подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако |
| рипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до р |
| књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћ |
| њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за |
| ле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто је |
| о је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се |
| , а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац |
| и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, |
| је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго ј |
| биби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити |
| сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати мор |
| ане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне |
| резрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од ма |
| је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом |
| ове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодно |
| ази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им |
| ав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> < |
| створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, |
| ији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, |
| ије овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="12 |
| кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, ко |
| ду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га |
| нако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда де |
| уђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по је |
| S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу |
| највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то п |
| <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута уран |
| S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те р |
| еновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас |
| науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати |
| ате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла |
| и бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповет |
| олико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као д |
| лостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, см |
| ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, |
| вити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, нем |
| л данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни непр |
| ад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича бо |
| атлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и |
| женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник |
| оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</ |
| да ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул |
| {S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирко |
| 4" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја вл |
| пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе |
| естало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то с |
| .</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Вид |
| заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад годин |
| 8691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добр |
| исмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбаш |
| и, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику ув |
| атити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода ко |
| Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си зло |
| ове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску вод |
| } Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен |
| и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а н |
| е ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бит |
| ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезерти |
| ако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод |
| ирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, са |
| служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остај |
| о ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, |
| одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, ка |
| ки врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све |
| шкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта |
| н му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донет |
| био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.< |
| крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, |
| а.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет |
| коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; а |
| олико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, не |
| а вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колк |
| е, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" |
| устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срц |
| /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његово |
| оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд ни |
| ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у |
| Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — М |
| дајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку |
| е ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да |
| даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по |
| , погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од |
| имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибаниц |
| вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако |
| е, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор |
| мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила |
| го милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани |
| тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једн |
| ано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез ка |
| искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и |
| римати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудин |
| у, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куд |
| је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </ |
| но, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S |
| пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује |
| " /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ј |
| а ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто к |
| .{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи и |
| мом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати м |
| дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови |
| преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> |
| epage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Н |
| а осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није рав |
| о да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем |
| аги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џ |
| излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста и |
| брену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце н |
| ме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу |
| више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сео |
| нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, |
| а уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова д |
| ота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је го |
| у таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештиц |
| ве своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да |
| на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаћ |
| атови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било вел |
| ји га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="3 |
| прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста и |
| ни што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцниј |
| а њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина и |
| волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити мора |
| еданпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су то |
| ио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Б |
| воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радов |
| ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од ва |
| отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, как |
| о така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали |
| добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, |
| ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копа |
| ог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће р |
| и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла |
| ебдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, све |
| ат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој зат |
| децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, |
| сподар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{ |
| о суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље |
| руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него |
| оје усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спав |
| и каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, |
| г каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти доб |
| n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше наки |
| и си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који с |
| а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом ут |
| казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато с |
| а мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — |
| очниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да св |
| ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко зако |
| у Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на не |
| оске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је |
| му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле т |
| ајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, |
| веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, |
| војко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру л |
| шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све ред |
| здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиља |
| јева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кућ |
| г оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је св |
| Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из |
| чо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко |
| та јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варо |
| ши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комес |
| , кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} |
| прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, глед |
| Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па |
| обито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жен |
| урак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље |
| је колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако |
| : жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је с |
| па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички ос |
| а је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стал |
| е у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал м |
| отле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се |
| ави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо ди |
| ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако |
| ври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакш |
| а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кол |
| о баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки тре |
| чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал н |
| ада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{ |
| Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном т |
| попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео |
| лије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељ |
| ли школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви |
| сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се пам |
| родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, |
| о трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.< |
| р опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„ |
| нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, |
| а.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако ид |
| и онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помест |
| ве.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, |
| p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n=" |
| аћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да м |
| S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком |
| ињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало с |
| он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајн |
| и се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао М |
| док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, т |
| тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад с |
| зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зл |
| ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, |
| о њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још |
| сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матер |
| ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на к |
| тати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очиј |
| оји немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је по |
| ека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му |
| здаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, вика |
| е један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, |
| а Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казал |
| ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срам |
| друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, к |
| кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад с |
| фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти |
| едно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пош |
| гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити н |
| треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да |
| да Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељн |
| и да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани. |
| ио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била мар |
| ле школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да |
| та.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћији |
| д јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позеле |
| ан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за |
| свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту с |
| се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати |
| ало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се |
| {S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата по |
| ше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замаг |
| њу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се |
| усти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си ста |
| ајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи |
| одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ак |
| е, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а ш |
| тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица е |
| олетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> |
| реће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре д |
| , што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшими |
| ојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пуст |
| велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо |
| и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разг |
| <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТ |
| није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи р |
| ј аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit=" |
| а ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једн |
| раби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао |
| о зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мир |
| в Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p |
| ер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо |
| ју, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе |
| ини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је |
| ало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак |
| и пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад |
| понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стој |
| ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немог |
| чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у |
| bSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију. |
| трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то дожив |
| е Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} |
| о дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито |
| он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда |
| незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> |
| разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног |
| са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све |
| ошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му шт |
| је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само ми |
| ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет ниса |
| етни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да |
| ке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Ба |
| ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је |
| немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од з |
| ало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко |
| се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста де |
| /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земљ |
| . </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онес |
| езобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују ка |
| ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш |
| а а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака. |
| био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај ш |
| измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све |
| е иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале |
| би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал д |
| ке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шт |
| па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете на |
| то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, |
| <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде |
| то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, н |
| укчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n=" |
| ута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, ст |
| моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи с |
| че, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обузда |
| вљени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добре |
| ла, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји в |
| зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће |
| и. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни спо |
| д човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господи |
| >Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћ |
| те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо |
| учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре каши |
| ије загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њег |
| , и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о ње |
| о бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења |
| его да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко |
| к му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и неч |
| > <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако |
| то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко пре |
| школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у ст |
| друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостим |
| после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n |
| а господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, меде |
| {S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу |
| ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји ниј |
| л’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини |
| е, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји |
| ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" |
| за добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој |
| остас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркв |
| чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, |
| ли, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је |
| лаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле м |
| преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и |
| ош се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а дев |
| ији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад |
| мо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, |
| ати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Први пос |
| елик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, |
| љу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало |
| вај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир |
| к ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб |
| мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни ј |
| даред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, шт |
| цо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив к |
| и на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какв |
| ладике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој п |
| т посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по неш |
| /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са св |
| мо то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути до |
| наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ног |
| и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да стра |
| ликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, |
| вори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава в |
| да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крсти |
| pter" xml:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко зало |
| е куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p |
| руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit |
| ило — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — ко |
| о бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гл |
| Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, |
| ауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{ |
| му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и |
| на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то в |
| вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичић |
| а — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с |
| до ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова св |
| ића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерн |
| д те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, |
| и већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло вод |
| боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна бла |
| моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</ |
| а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је |
| кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други |
| скаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одгова |
| м једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам ко |
| ошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> |
| деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пр |
| о мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то |
| руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад т |
| , шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни |
| аповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина нос |
| им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал |
| ина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволт |
| од нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један др |
| а оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосће |
| о дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете нева |
| ле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане с |
| тација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди |
| Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они |
| pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено |
| рни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја к |
| е макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себ |
| се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећ |
| је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њи |
| и чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер |
| о у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшиј |
| кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — К |
| че па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта |
| мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћиј |
| а, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Доб |
| кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод |
| едног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг |
| озна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво |
| илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, |
| а дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> |
| а дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и оп |
| е тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу |
| ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка. |
| је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница |
| је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он ника |
| рнији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето о |
| ек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се |
| жу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је н |
| у, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изн |
| " /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад с |
| срећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви |
| S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те |
| ди међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева доч |
| Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сас |
| изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређа |
| ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је п |
| гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дрем |
| е дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дират |
| оји ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} |
| ише, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад б |
| варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара |
| тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико |
| и се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љ |
| Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело |
| обро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рец |
| ијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни |
| г да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страши |
| је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до год |
| н из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома |
| ико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, |
| је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његов |
| вој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од без |
| У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се сва |
| си доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ |
| шимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље |
| у а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, |
| снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе г |
| ано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њен |
| звор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће та |
| ј, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај бра |
| о вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је и |
| еди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> < |
| о с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је |
| шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме |
| ло на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим |
| је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад |
| ва ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свет |
| , најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи |
| мо ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да в |
| ћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је |
| просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке |
| шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. |
| чи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - |
| како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебел |
| чешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>Пос |
| и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу за |
| храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд к |
| јрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је |
| да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на м |
| се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опаж |
| рце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене бо |
| ика произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добрено |
| и, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани |
| на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска ц |
| калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још |
| а, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви |
| куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаок |
| а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, |
| ћем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати |
| ве ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да неста |
| > <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само |
| срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ћ |
| радује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наме |
| ео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице |
| оји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал пор |
| ад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив |
| о толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са се |
| естоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је б |
| адрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила |
| светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко |
| о с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрил |
| аки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренд |
| кви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквен |
| да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице н |
| д је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резо |
| и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш сва |
| ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле ку |
| сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, ј |
| ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се |
| иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— |
| , а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мор |
| ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људ |
| кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О |
| ала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb |
| стиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само |
| лене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дру |
| никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олт |
| ем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на наве |
| ћа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} |
| о то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда дав |
| да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те уб |
| ити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који с |
| обро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а н |
| из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у |
| е облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Ни |
| пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, |
| ија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од |
| већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло би |
| могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у ко |
| — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. |
| слиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у дог |
| :{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, кој |
| далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто из |
| ку, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и пр |
| ирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb |
| и свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго т |
| која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице |
| ве црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе |
| ок се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал |
| дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му н |
| мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се |
| па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, п |
| се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког |
| ју, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> < |
| нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије ј |
| S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази |
| је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа и |
| ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера мо |
| дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ће |
| тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирков |
| гло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добр |
| одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у |
| момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам госпо |
| Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и |
| наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па |
| по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се см |
| } И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p |
| {S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по |
| Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док с |
| лагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с |
| /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би на |
| е чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Не |
| рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док |
| има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господа |
| боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије |
| ам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Ба |
| вет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и |
| ша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се |
| еш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин дире |
| ти колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи. |
| удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он н |
| акле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} |
| лињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами уч |
| дила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твој |
| — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадав |
| а коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје |
| д крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је од |
| ушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је |
| неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоп |
| љ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p |
| бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога н |
| атар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика < |
| како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце < |
| куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па |
| ј дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе нака |
| ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за с |
| примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мит |
| деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Никол |
| рапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали |
| А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави св |
| ивати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У |
| навом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распус |
| сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад |
| рати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је ње |
| а главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} |
| недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да |
| ро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узан |
| две у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb |
| једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег зан |
| и покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.< |
| Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дик |
| о није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује к |
| , а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била |
| и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су |
| за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши |
| коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Зак |
| лик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Д |
| л ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већ |
| томи гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо н |
| кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде |
| да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад |
| ли су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, |
| л је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то ни |
| } Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, за |
| ича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздра |
| падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мир |
| знао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина |
| здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти |
| сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да г |
| ајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом с |
| l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си с |
| видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} М |
| ошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би |
| послетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети к |
| он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгињ |
| на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо ми |
| и.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој |
| угодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љуб |
| паше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте |
| и, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој |
| уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да |
| ци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} |
| је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: |
| , што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта к |
| м, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им |
| ло, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједн |
| итог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга |
| ј кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учини |
| драве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено |
| нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да |
| исмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} |
| е свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде |
| ло, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p> |
| па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испи |
| е девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра |
| } Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су |
| мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватов |
| одству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трп |
| вачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу уза |
| 07" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видил |
| и направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> |
| ћи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Т |
| и преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад |
| лко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији |
| ћем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асн |
| за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита пао |
| ислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га |
| ра то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> < |
| и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кљу |
| ца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора би |
| Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад ам |
| итеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само |
| готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки др |
| ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на д |
| па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели |
| бом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица |
| о дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p |
| ласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову косту |
| уђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, прав |
| <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{ |
| а краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, несто |
| о: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, бла |
| само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Мир |
| доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их |
| гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се |
| тном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци поду |
| ише помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на ж |
| је, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{ |
| {S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се |
| треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то |
| ј непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел |
| гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда |
| д куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло ре |
| илостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости |
| ="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови род |
| ак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дан |
| Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све |
| а и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда |
| ад собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу бож |
| кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта |
| прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Доб |
| д је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, |
| имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом поп |
| би ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— П |
| ка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је |
| а, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак д |
| утнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да |
| благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико ко |
| што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најле |
| Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига |
| га звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки |
| њарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш |
| , а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад |
| :id="SRP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два ме |
| кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — |
| ити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га |
| па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ов |
| ава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узради |
| е тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, сп |
| {S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господ |
| него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни д |
| аше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако |
| ук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању: |
| о се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би |
| .{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме он |
| , а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма |
| био, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, бил |
| к је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирк |
| тосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу на |
| њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина изв |
| удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Ми |
| ко туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмил |
| строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у ј |
| гани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сла |
| ет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што |
| је нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овц |
| ушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш. |
| неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здр |
| и, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништ |
| кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, нап |
| па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја |
| ас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на |
| така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, |
| уштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а |
| и другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђавол |
| и одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само н |
| > <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страш |
| ање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај |
| сподин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и н |
| то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, |
| Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, д |
| су је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим доса |
| о, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер п |
| редила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} |
| ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. < |
| ико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог |
| сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> |
| мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој |
| новој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена |
| ћан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио |
| куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал |
| вили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p> |
| там, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском д |
| стаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Им |
| жност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав св |
| излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Ч |
| који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен |
| е узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> < |
| нас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има н |
| ин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин |
| е реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне |
| ан дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а д |
| надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, |
| уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам з |
| то ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си с |
| велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо |
| му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Д |
| као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S |
| ећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и |
| шана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је |
| авршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> < |
| ту, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је т |
| читавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> |
| <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омил |
| ед вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би |
| ом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да н |
| але су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели |
| какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружит |
| оба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није см |
| вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан ст |
| још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у |
| сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љуба |
| ије то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, м |
| тној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљеж |
| римали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} |
| ок је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.< |
| , да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причест |
| по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашар |
| е - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од |
| какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа ка |
| ричека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости сп |
| риликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, к |
| осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало д |
| дава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од з |
| ања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ј |
| двокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал |
| да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш ве |
| четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова ско |
| кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи |
| а виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p |
| тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов с |
| р се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да |
| >Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди |
| и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, |
| је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— |
| </p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова дв |
| ко ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни |
| атова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плач |
| лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње |
| а знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш |
| лика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама |
| сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш |
| ир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бел |
| и су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кро |
| скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из њ |
| сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} |
| тру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаниц |
| кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Д |
| n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, |
| јући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодгов |
| етку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div |
| ст, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи краткови |
| то доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту |
| ешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, |
| суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и н |
| .“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен с |
| /p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите |
| ештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће. |
| , вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S |
| д снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји |
| чињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помага |
| о зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од к |
| уге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.< |
| е једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо с |
| тавила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и |
| {S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и д |
| ирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита ка |
| исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо |
| едно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећ |
| убио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у во |
| г честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити |
| осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је |
| само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје д |
| ему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице б |
| кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> |
| и су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на |
| одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова |
| да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурн |
| ице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и |
| је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се о |
| ирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрл |
| е даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} |
| а сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад д |
| ивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још п |
| али масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице |
| ио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у |
| мо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет вич |
| ек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили |
| дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба вес |
| беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по ваја |
| школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одл |
| Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ |
| ен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и нес |
| </p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кош |
| ијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Ту |
| <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После о |
| само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> |
| о, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија бил |
| л кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а |
| роменуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај |
| авали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна ма |
| , продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год |
| ш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њуш |
| естрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што о |
| Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњегови |
| аметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио |
| ида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданп |
| це, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сата |
| аже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под |
| е ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот мил |
| сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То м |
| иве.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта млад |
| е био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није |
| небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја |
| жеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најл |
| шт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ исплови |
| ца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је неве |
| одизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном прес |
| годило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући. |
| године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је би |
| рећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго н |
| ре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове |
| ји га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" |
| емљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан |
| е.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме |
| речише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном постав |
| дити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши к |
| д у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И с |
| турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — не |
| ва милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па |
| н нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше |
| иност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у |
| к трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту |
| ају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и зва |
| и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био |
| аки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље |
| Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, м |
| рипашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговор |
| гње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук ср |
| ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод ј |
| ају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац ова |
| а није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом м |
| било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил с |
| ведо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што |
| жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро |
| и божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? проде |
| а нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одгов |
| ницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазил |
| рвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жр |
| буке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то |
| едам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја |
| да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном пут |
| Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сре |
| сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да |
| онде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће саш |
| и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог за |
| је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све |
| им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута д |
| стиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи прогово |
| је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p> |
| ад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао |
| ра да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг |
| ћи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неид |
| навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, |
| им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађ |
| који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија |
| >— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шт |
| „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена |
| ата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: |
| , узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је |
| кључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка |
| име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила |
| сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> |
| .{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учи |
| видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његов |
| о ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, |
| чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа |
| , ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије те |
| ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први |
| о колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи |
| кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву н |
| и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме ми |
| нодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да вид |
| ш луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико н |
| то га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат. |
| браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> |
| би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да |
| ко мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у в |
| ога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд г |
| нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а дру |
| ново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било |
| ни, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати |
| нас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Ка |
| {S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником наме |
| а сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо за |
| што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом |
| ана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвес |
| истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, ка |
| ге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Н |
| у.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте |
| гње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оно |
| ога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом |
| те, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а |
| уђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{ |
| е милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар |
| цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није |
| ећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb |
| ка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе љу |
| с, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, |
| те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин бр |
| неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимир |
| ет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа р |
| а добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећ |
| ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико |
| мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра |
| ајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да ви |
| не, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилб |
| стати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостит |
| раца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има о |
| з руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу |
| само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим н |
| кати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, |
| дава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад |
| да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет бри |
| те се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештен |
| ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Хрис |
| ли да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добрен |
| ико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзистори |
| Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} С |
| е јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само про |
| рзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се с |
| само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословиј |
| вор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер |
| n="58" /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никак |
| песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како |
| ети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми |
| угог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим |
| раше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па к |
| с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb |
| стивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, |
| прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Доб |
| дин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на |
| ок те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад |
| ца јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> |
| еба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да пр |
| боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непруж |
| ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје лу |
| штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим. |
| а маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори |
| <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, бит |
| о бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, |
| на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру |
| и родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и |
| над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук |
| уке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је |
| ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?< |
| оворила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одго |
| Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, |
| о на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити |
| ек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу д |
| на, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вел |
| , а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па |
| рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута |
| а ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгињ |
| њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десн |
| а, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одрани |
| ви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тр |
| а иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ла |
| , да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> < |
| — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А |
| ским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та т |
| и си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал |
| ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, не |
| си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби |
| тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једа |
| које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад |
| као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збу |
| мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису |
| езабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила |
| у слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости |
| луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља д |
| ице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страш |
| сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова мор |
| емој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио |
| вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде |
| екао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мањ |
| уша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па им |
| и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удај |
| тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исп |
| Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, д |
| оме питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад |
| ји се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и |
| е далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu sto |
| ?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело |
| данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприп |
| је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље |
| така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали шк |
| ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће роб |
| ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Ан |
| на тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они |
| пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и је |
| ни очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје |
| на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем |
| то ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једн |
| ет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два |
| имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незна |
| кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је гово |
| один, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја мож |
| еба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да |
| се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ |
| е људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно ј |
| н бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет п |
| се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, |
| љу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није |
| бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек о |
| плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај стариј |
| проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него пос |
| и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да ви |
| век мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје |
| он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за |
| отле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а з |
| то ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће т |
| <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето |
| Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај |
| ли.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те д |
| лушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још н |
| а зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако х |
| усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као |
| ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива. |
| а, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добр |
| ра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да |
| да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Др |
| ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већ |
| а, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло ниј |
| јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће |
| есму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко за |
| у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" |
| оринту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити б |
| што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо как |
| црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а |
| ивим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није |
| зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да с |
| о је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема то |
| ена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како ј |
| ц, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово де |
| мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одгов |
| ко је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слаг |
| де, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро. |
| ћу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји све |
| говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд |
| , а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.< |
| у слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет врат |
| о, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича |
| и кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја |
| су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити |
| којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у даров |
| о се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Б |
| а као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу. |
| о, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, |
| нања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим |
| звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле |
| ка и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <p |
| жија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја |
| лим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са с |
| те, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави |
| можемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за |
| ан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да |
| а неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде |
| Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је у |
| никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близ |
| литко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко |
| у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то |
| ја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог |
| .</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени |
| окови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад к |
| вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће к |
| p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту бра |
| ча Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње < |
| то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна дево |
| да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по |
| воле.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од са |
| но, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш |
| су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, |
| гопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа ни |
| ади ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена |
| с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару |
| какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пр |
| е Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје ј |
| воје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни |
| а, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати |
| окле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="sub |
| правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} |
| неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се кам |
| д камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чиј |
| су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао |
| ке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на |
| с, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву од |
| ица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђе |
| е на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чам |
| тог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: |
| купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, |
| је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, ј |
| о на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да |
| у.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукави |
| упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да |
| д се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у |
| поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега ми |
| на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — х |
| 1_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук ј |
| има, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се један |
| дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате |
| Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесниц |
| и брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 1 |
| глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се д |
| b n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Ниј |
| и крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је тво |
| вуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је |
| " /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала |
| вега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко |
| та у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га н |
| и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и |
| <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И |
| опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи |
| а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро |
| већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвој |
| подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мал |
| апева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хо |
| ој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупан |
| Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а а |
| а је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир |
| ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од |
| и отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, |
| љо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! у |
| аволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква роди |
| аван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја с |
| д неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све |
| /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено ба |
| банску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> |
| т, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и у |
| скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледа |
| "104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варо |
| м у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду диг |
| о ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Ц |
| е и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она ј |
| свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци жи |
| итељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће |
| бета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и |
| ла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија в |
| пка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се ла |
| дерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чоко |
| нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није |
| је га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је вели |
| да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та |
| т бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, |
| ђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај г |
| шта више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону |
| каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, ка |
| обрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у с |
| одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није |
| ет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти не |
| едати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и в |
| а спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја |
| > <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож |
| псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта п |
| ити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего сп |
| е, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страш |
| {S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити мо |
| к кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двад |
| — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удав |
| один, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да |
| оже чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан |
| лачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, |
| ук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, к |
| еповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се |
| и помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће |
| није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођ |
| ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од друго |
| , а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — |
| ко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном |
| је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само |
| деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже |
| света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову |
| на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је |
| а, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила |
| неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанск |
| и како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xm |
| им да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мра |
| , зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p> |
| новаца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и чи |
| ридржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бо |
| моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену |
| богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга |
| ј калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испр |
| ворила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме |
| о кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом |
| ико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p> |
| сму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука не |
| простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислил |
| Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула |
| ари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал са |
| о би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а немож |
| ко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у |
| тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је |
| и толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирк |
| један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, |
| ом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадиса |
| {S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натра |
| ечма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога |
| чтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добре |
| о у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутаци |
| варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез До |
| дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за |
| волима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кр |
| у — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезе |
| курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — |
| и, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао п |
| новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад |
| ећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта закте |
| створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да |
| иказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести |
| {S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још з |
| нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је в |
| е већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка пр |
| је ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, |
| није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} |
| и стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у |
| оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} |
| док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки |
| потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од нем |
| е годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и друг |
| од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије |
| овце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он |
| пути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет к |
| им шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја |
| о моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p |
| ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n=" |
| о Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си |
| ила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омац |
| Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ћ |
| сто, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата на |
| о сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, шт |
| {S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко би |
| и реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана |
| оје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд г |
| теде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из св |
| поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење. |
| у свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадг |
| ла, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој ко |
| у и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по ч |
| ад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо |
| о тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа |
| ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да |
| једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук |
| видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> < |
| то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, проп |
| акривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљ |
| атељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад свој |
| нфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца |
| т дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика ч |
| ла није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Стра |
| Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја |
| , окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан зема |
| овек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог зат |
| што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би |
| сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би |
| стаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није науч |
| не у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што ј |
| с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, |
| ео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје |
| нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p> |
| ш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> < |
| иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S |
| о јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знал |
| се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, |
| се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд г |
| пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш |
| Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме уз |
| доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио |
| е“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, |
| ити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. |
| Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смир |
| тку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету |
| Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, |
| ачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне |
| .“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и т |
| ног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје |
| и ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поште |
| инити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, д |
| је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад |
| оља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да |
| ком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његово |
| Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирк |
| /l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> < |
| ће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод ви |
| адо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као |
| то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на пош |
| а бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи д |
| добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који н |
| је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеје |
| ом, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је би |
| д се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам вол |
| слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у |
| и.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену лутк |
| p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се те |
| ти, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који |
| н, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сун |
| није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље пр |
| ице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мрг |
| јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p> |
| да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти п |
| с тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, |
| тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил н |
| ће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправд |
| у незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, |
| протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу |
| се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја оп |
| "subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И оп |
| љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела в |
| за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се бога |
| нутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти |
| на с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} П |
| си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби |
| е вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено |
| дике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} |
| <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве |
| /head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на < |
| му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо ј |
| о. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она ка |
| Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с ј |
| ад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња |
| го ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n |
| богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но м |
| дрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењо |
| ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали |
| S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамиј |
| зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га и |
| ога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Гос |
| ву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јо |
| тица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта |
| рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу |
| ле чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} |
| S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да |
| се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устр |
| иркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Мил |
| а друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S |
| Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да |
| ти кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он |
| гу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и дома |
| још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви |
| запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти ве |
| илица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил |
| е знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слуша |
| акле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="ch |
| “ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се разв |
| ишта друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштин |
| Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је |
| а од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек г |
| а; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето пад |
| ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{ |
| код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је |
| а каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри ша |
| вчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди |
| је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свак |
| се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњег |
| о враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен М |
| у издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила п |
| Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и |
| } Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима |
| кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, |
| ицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена |
| Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и |
| ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће |
| ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отсели |
| еутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то |
| b n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар он |
| ног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само |
| ије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је нај |
| азијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док ј |
| својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано |
| и.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, |
| еквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највесели |
| га мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи ба |
| мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш |
| ркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Др |
| ало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по |
| ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек |
| p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуд |
| у, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут ј |
| осподара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад |
| <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна |
| "45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, |
| клоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док |
| држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико пора |
| крстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је |
| је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да |
| е нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој |
| некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за т |
| ош пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина п |
| .{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда в |
| ане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небо |
| доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико |
| чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је в |
| је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n |
| кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си прос |
| p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неб |
| мовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он |
| чини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је |
| {S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без па |
| историје присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко |
| поправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у ш |
| id="SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под |
| ут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</ |
| и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега неди |
| доле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, |
| ка пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена. |
| ву псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, о |
| , кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, п |
| авати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, п |
| лакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми |
| ицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог |
| , па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, ј |
| пац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшими |
| кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба |
| о неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, |
| у наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад |
| ра баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сва |
| нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга |
| т па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та |
| вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни |
| што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако гово |
| ра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пиш |
| л већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њ |
| те добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каж |
| и, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се |
| дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечи |
| би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном обра |
| один, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца. |
| ="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из на |
| Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text |
| ијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и |
| раведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створе |
| ији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Ок |
| <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има |
| сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — |
| бунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим поче |
| е људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спус |
| а Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко |
| стиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он |
| оље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са |
| гледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у |
| рецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошив |
| владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све се |
| каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, к |
| о дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у со |
| мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — |
| ећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда бил |
| спуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакос |
| што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је |
| илица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је |
| ди.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, с |
| а, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново ос |
| је поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И |
| и да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је |
| тој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече |
| </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору: |
| и други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и т |
| > <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково |
| ко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал то |
| до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да |
| ја претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошт |
| Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче до |
| ећ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико в |
| је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно |
| Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p> |
| од је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, |
| т онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и |
| и кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико |
| итав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ни |
| о; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди. |
| није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога сла |
| р неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од м |
| стит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Т |
| >„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам |
| ка, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свач |
| још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен св |
| ити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непо |
| е жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</ |
| кад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је г |
| коле. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, |
| нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а к |
| "subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штаци |
| му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мрт |
| е, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је да |
| гословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону арти |
| о и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи |
| ној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо |
| га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили |
| ова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво њего |
| су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драг |
| домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију. |
| о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове |
| ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, |
| о одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гув |
| ла реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело пр |
| код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под п |
| а леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли |
| с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Мил |
| си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти |
| ку кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама |
| чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље |
| у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је |
| оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у слу |
| нила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кућ |
| зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, к |
| јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да |
| а страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, у |
| може радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле |
| е држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Друг |
| мој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад го |
| .{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо ги |
| да ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били |
| матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: |
| трашимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак |
| аш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} |
| авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу |
| окаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како с |
| мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за с |
| испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мат |
| рва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да ј |
| ј више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је |
| би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои |
| н да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школ |
| омио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и |
| идиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта |
| се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу |
| зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкр |
| “ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресл |
| S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те изба |
| нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га |
| оложења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа б |
| страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир |
| је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} А |
| ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђе |
| вом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога |
| ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, |
| ње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S |
| сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо сво |
| сипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свеш |
| њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комад |
| ављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парох |
| р 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи да |
| нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити с |
| то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу |
| ги резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави |
| одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим |
| Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умр |
| а донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће |
| лупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, |
| дожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само |
| тери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благослов |
| неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је уздану |
| није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, |
| р, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме |
| а, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцо |
| Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе б |
| , коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску |
| ико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас ос |
| да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, с |
| ова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била |
| вим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму |
| илице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — |
| > <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quo |
| све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле |
| и — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страш |
| , он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како |
| су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио. |
| у изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је р |
| егови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као |
| роши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почиња |
| иго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старц |
| ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по |
| оно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропас |
| овим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p |
| намо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више |
| долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљно |
| утра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ пет |
| у испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} |
| опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан свет |
| опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан свет |
| нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он |
| ма места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те. |
| а ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попи |
| ело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила |
| је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге |
| м је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни |
| амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те тво |
| а, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо др |
| у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да |
| је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да |
| сипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добре |
| сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је т |
| ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p> |
| аво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи |
| ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трч |
| ст, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пуст |
| м играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си кр |
| им желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, так |
| тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зн |
| тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал бом |
| е плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небри |
| са.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад |
| о од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати прот |
| ноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и |
| над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас та |
| о, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разуме |
| дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу |
| и а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а |
| > <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се ј |
| на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо с |
| жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућ |
| ру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло |
| ово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српств |
| ича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па |
| звуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма њего |
| е казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје в |
| , да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згр |
| аже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сир |
| држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати |
| вду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, |
| го трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то до |
| кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за |
| е Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му |
| ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасил |
| да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра |
| мирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао |
| уке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни к |
| ико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да |
| за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: ка |
| /p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масл |
| p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да сед |
| и се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у |
| ад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукн |
| о је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златн |
| оле, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућ |
| икад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметн |
| , тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим |
| о баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се н |
| — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо |
| зом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p> |
| ош жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сир |
| успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшими |
| јој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> < |
| јак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ј |
| дом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану св |
| ter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни неде |
| , одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред |
| рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце |
| , јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, п |
| } Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне жен |
| — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је си |
| о тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило |
| .{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио ј |
| нари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и т |
| ал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле |
| одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којеку |
| једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појас |
| ворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек |
| ву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови |
| ло разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се |
| л цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада. |
| што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код к |
| од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук ба |
| ноги се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој |
| ом, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада мн |
| а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</ |
| се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда |
| ру био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" |
| дим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се си |
| изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само |
| ш се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева: |
| зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особи |
| , ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кост |
| стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубије |
| ославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држ |
| ештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе за |
| "37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цв |
| несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа |
| оњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му ло |
| рови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко |
| трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пу |
| ела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> < |
| јима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „нем |
| .{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал нем |
| ијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седи |
| небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу с |
| какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете. |
| ="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сест |
| правити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику ку |
| јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из |
| ло.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред иш |
| у, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бу |
| ак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види. |
| ови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је |
| га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар |
| еосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чед |
| рашна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву |
| ету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Бо |
| њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног ш |
| бити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дат |
| S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је |
| стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га |
| а се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— |
| </p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлик |
| , ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен |
| Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирк |
| те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје |
| а мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо |
| јд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркос |
| требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико |
| кајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, глед |
| адити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо б |
| .</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школ |
| е добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно |
| божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незабор |
| и, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муко |
| слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за на |
| идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у ру |
| о и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња |
| а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Сре |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго тр |
| прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алв |
| > <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога |
| емој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати |
| ица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми ни |
| је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Д |
| не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала |
| ели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет изброја |
| ипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subS |
| је дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, ш |
| се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од п |
| м како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је |
| а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" |
| год су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у |
| и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држа |
| га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд з |
| д је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S |
| Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светл |
| елу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него стр |
| а непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега |
| и да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пиј |
| и човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој |
| ном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је т |
| м место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једн |
| а савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div |
| чи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би |
| примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу пок |
| неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добрено |
| кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа |
| ко је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе |
| и бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем |
| ="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу. |
| вочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили с |
| а јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а |
| то изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те ј |
| ога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и |
| закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у гор |
| го више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булд |
| рава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити |
| чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет |
| васимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд |
| а оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, ј |
| ати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа |
| Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што к |
| узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, к |
| ло је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је |
| обар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија в |
| ућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена< |
| шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} |
| <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати |
| ка даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недо |
| једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, |
| је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као тру |
| ерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распрост |
| ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној |
| је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О по |
| народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, |
| о је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, |
| блачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Никол |
| ш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у догово |
| унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добрено |
| ци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја |
| ра ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једв |
| ош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи |
| теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, |
| ко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно з |
| ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душ |
| споди, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S |
| ек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> |
| није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту ј |
| мбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.< |
| у јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од |
| све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме |
| и онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је |
| за, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји |
| а скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика шк |
| нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, с |
| ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а с |
| роб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма ч |
| ојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Ст |
| је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chap |
| њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца! |
| а и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесн |
| — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћ |
| у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n= |
| ну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната |
| лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. |
| су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, кој |
| е дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису |
| дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздравља |
| дне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко |
| о <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина по |
| аво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чич |
| могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е |
| а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им би |
| су, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да јед |
| о, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Ма |
| вега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и д |
| да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мир |
| тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитуј |
| евојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра мо |
| едати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се ж |
| полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, |
| унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку |
| , док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи |
| ојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако |
| о и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C16 |
| ог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> |
| t="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпо |
| Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мал |
| ’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно |
| се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир |
| аксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те, |
| <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> < |
| та ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за |
| ојим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал д |
| друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио как |
| ађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом |
| рће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цв |
| уке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се |
| а ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло дв |
| д да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек прав |
| је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, |
| је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је |
| и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво. |
| и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само он |
| је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ва |
| ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p |
| нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— |
| ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.< |
| да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје |
| p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добрено |
| ћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није б |
| зи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад ч |
| домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар |
| о што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па |
| дар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да м |
| брен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога с |
| озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који издан |
| есуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па |
| е зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију |
| брен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слуга |
| будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који т |
| , што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале |
| нони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да |
| рошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n= |
| лте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ гр |
| дне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, |
| као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправи |
| д њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шт |
| заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и бић |
| био, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што |
| и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша |
| м опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек |
| ражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, з |
| ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толи |
| ад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, |
| и био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је |
| то и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, |
| олећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручива |
| n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе са |
| г је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска ник |
| и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им |
| благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао |
| орења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само |
| је задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним |
| није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви во |
| те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало |
| Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Ш |
| а ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци |
| је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па |
| ије туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене |
| е пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти |
| итошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добр |
| ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро уч |
| Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добрено |
| је, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке д |
| опов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, к |
| имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амба |
| си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на |
| погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано ка |
| еле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор б |
| га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту |
| ка, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог |
| } Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и оп |
| вете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопил |
| вала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва |
| прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи к |
| мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко ср |
| „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада так |
| сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гр |
| најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па |
| .{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружи |
| огу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша ци |
| .“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир |
| посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведоч |
| ира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им коп |
| аду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Ми |
| вине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и пр |
| — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у |
| кове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одка |
| едњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу |
| докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да |
| се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца ни |
| онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошт |
| ром вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан о |
| ноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што |
| е булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути |
| је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чес |
| ину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душ |
| ог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке |
| /p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p |
| и. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а |
| старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трп |
| ои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је бр |
| о кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, вид |
| е прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже |
| иротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него |
| >Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <di |
| вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да ј |
| г, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину отк |
| лас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити |
| /p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао н |
| рвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко изл |
| сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, а |
| ожију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Др |
| Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим |
| часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се нач |
| тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто |
| није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже све |
| на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне |
| непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му |
| њо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им |
| јо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко |
| вог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, |
| а три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно изд |
| И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди го |
| /p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није |
| /p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти |
| ело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он м |
| ај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, ника |
| то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње ни |
| па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је |
| као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло о |
| изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву |
| тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре |
| е ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и |
| тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе т |
| господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, он |
| да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да иде |
| ај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, он |
| власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне кој |
| теља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га памет |
| пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући уну |
| и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљ |
| дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече с |
| > <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још ве |
| недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети |
| е било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина м |
| а велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није п |
| г ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубок |
| матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, |
| ређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетам |
| ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још |
| вила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је |
| школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па |
| невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и м |
| nit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, п |
| какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учи |
| школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, ви |
| врди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{ |
| е учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нов |
| па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је о |
| одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добр |
| елим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће |
| а њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, ш |
| ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се уд |
| apter" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком а |
| apter" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт ч |
| оље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се сам |
| обије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ет |
| в терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живит |
| шта о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Ми |
| , овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добро |
| м вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако |
| а десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, св |
| пушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе |
| арио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва св |
| ти нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држ |
| о је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније н |
| постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал н |
| ој цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову п |
| говори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незна |
| је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <h |
| е прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко ј |
| а се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, |
| Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтере |
| би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба |
| гослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учи |
| немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће д |
| као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, |
| је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместиј |
| се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{ |
| атерино крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само |
| а.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима |
| не нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место б |
| > <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, |
| ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на про |
| га булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о зем |
| понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је ве |
| кова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле |
| није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији |
| еца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био |
| ћ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из шко |
| је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и |
| на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково |
| ишта се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто в |
| нати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној св |
| код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и |
| стив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољ |
| кидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му |
| {S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што с |
| лавити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — д |
| мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, св |
| мија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои |
| аго оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, с |
| баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су т |
| старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко |
| и, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љуба |
| ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спа |
| е да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас |
| отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху |
| вица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти |
| “ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је |
| ши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се врати |
| сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица |
| трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добр |
| ирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Ми |
| та није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу |
| оноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучк |
| ања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, т |
| не прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оде |
| а, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутр |
| а.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељ |
| рагиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано би |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов сала |
| читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавал |
| раво, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај д |
| уд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверим |
| и могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, |
| непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се |
| ubSection" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па ј |
| мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, и |
| да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња |
| е о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур |
| оља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је т |
| опадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој |
| <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђа |
| , а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, с |
| е ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су ру |
| о, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} |
| милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у ва |
| љом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као |
| то ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову мн |
| је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши |
| о било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку |
| ша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јада |
| моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је |
| и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође д |
| милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се т |
| ој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан |
| као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда |
| бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, з |
| четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад б |
| е и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" / |
| ча Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку |
| е боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то ј |
| ир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — |
| лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> < |
| ти научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви |
| да,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина |
| ене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се о |
| би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист по |
| адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразб |
| а свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Ни |
| и су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се |
| то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и воз |
| добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богослов |
| се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, к |
| од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце |
| да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и рук |
| това, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења |
| ад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог |
| отле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толик |
| вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, ш |
| а тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изг |
| оја некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, ку |
| својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим |
| се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ев |
| д је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и |
| 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, |
| ко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је М |
| ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се |
| омогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је |
| ки дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и |
| на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти |
| изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету |
| о еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап м |
| овек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако |
| ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту |
| еташе путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо ст |
| еосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{ |
| шнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док |
| и плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му бра |
| мења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се мож |
| још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га |
| доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог п |
| прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења |
| ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како |
| и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благ |
| а како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимиров |
| о је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ на |
| иљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p |
| м се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Не |
| читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира з |
| свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим |
| правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио нап |
| Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би мол |
| питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да свој |
| незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, |
| ио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које |
| оје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе |
| {S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне |
| ећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> |
| са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њ |
| непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му |
| о писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се |
| е и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> < |
| дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неос |
| уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове |
| ђе Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, за |
| неваљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благо |
| ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа |
| му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на |
| с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути |
| да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> |
| је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се р |
| беже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Стра |
| ти и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња и |
| ст навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погр |
| м куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с ко |
| p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане |
| пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец да |
| м тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који |
| b n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која р |
| а оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова |
| дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са |
| атраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочи |
| му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{ |
| е одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам |
| нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде и |
| да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" |
| а нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо |
| пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани н |
| сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, нај |
| еља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчани |
| реновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му |
| дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одг |
| идај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај |
| заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да ниј |
| е по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што ј |
| о што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или |
| е, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвиш |
| ли, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба в |
| е од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам |
| еповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он уд |
| е никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су |
| р ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отру |
| ло да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак н |
| ива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испу |
| у иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кућ |
| су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија |
| што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе |
| иш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> |
| <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA"> |
| г друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли изр |
| и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} |
| криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста |
| још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању |
| управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p |
| поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће јед |
| то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о п |
| {S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="68" |
| ђа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко |
| ве доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту |
| свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћат |
| к кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чич |
| ело, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе приз |
| ешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била. |
| , том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити |
| радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о |
| је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, сл |
| пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по је |
| веди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и о |
| нову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и ч |
| авља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мо |
| и, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија ника |
| ну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, |
| адост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексу |
| , умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње С |
| го кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је |
| бом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у д |
| и коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолик |
| н нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист п |
| <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S |
| азивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђ |
| осподару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила |
| з господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него |
| и, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једн |
| толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што |
| више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његово |
| есницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter |
| Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на жив |
| прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ћ |
| поведа Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у |
| дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писм |
| а, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје с |
| о писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара |
| о, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ бра |
| а понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ не |
| отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — |
| с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћи |
| шку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је чове |
| исак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла |
| викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Ву |
| би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро ран |
| то имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и |
| Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, |
| вета до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је пла |
| народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ов |
| да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја |
| да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и г |
| ладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмећ |
| ити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила |
| дног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Чести |
| , ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да немож |
| о готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено |
| вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, |
| во трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благослови |
| моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote |
| ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од |
| му по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мал |
| и су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је |
| тина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> < |
| хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како не |
| ловио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је у |
| писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу н |
| а Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правит |
| га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а |
| .{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93 |
| олио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је нав |
| сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и |
| е Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Б |
| уцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе не |
| навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> |
| на писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити д |
| га никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала |
| ра, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поре |
| у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља |
| лела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је М |
| јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли |
| е унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро |
| } Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете |
| и, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом д |
| авим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим |
| ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости |
| иве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стад |
| , ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се изв |
| <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон о |
| он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и вет |
| аво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створ |
| но удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће м |
| гословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по о |
| ута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио |
| ебу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говор |
| онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је о |
| а, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба се |
| га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук |
| ветим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection |
| истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста |
| које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Б |
| араму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрил |
| нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге |
| его чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дат |
| ав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му |
| е маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није про |
| ди, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чи |
| ђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити |
| тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све зв |
| је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зг |
| ако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишин |
| и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислил |
| ледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад |
| највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад |
| о наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет |
| итома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на к |
| ећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се с |
| смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што |
| ашимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту баб |
| го је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима |
| лте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на промен |
| ститку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку сре |
| обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пер |
| у су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што |
| а спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у ве |
| е од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га с |
| је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар |
| до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <p |
| извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без ру |
| а чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чич |
| ољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене |
| им зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада |
| ама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори |
| има за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — |
| е, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то нед |
| P18691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје |
| дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел |
| а паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи гово |
| већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви час |
| тврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добренова |
| пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што |
| та ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subS |
| apter" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се но |
| ља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед. |
| т</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре ство |
| ба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га |
| олео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног неста |
| чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству |
| . </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили. |
| еможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет |
| дмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипу |
| и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има оп |
| пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то |
| штанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опр |
| тац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, д |
| >Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето м |
| — Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Ву |
| ка док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко |
| негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, |
| доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је |
| “ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади |
| , који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер о |
| нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и вета |
| а оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одр |
| </p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђе |
| тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне |
| напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да |
| орен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш |
| опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави |
| </p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је к |
| и, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор |
| стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој проп |
| ренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов |
| плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у ку |
| С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја у |
| то и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, н |
| >— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје |
| је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> < |
| је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а |
| Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Мож |
| ажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особит |
| име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се |
| овечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлач |
| е на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа |
| како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{ |
| <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје криви |
| о отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно с |
| , да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце |
| , богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек |
| рећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг ку |
| га ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућ |
| .{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи |
| крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији ниј |
| њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало |
| ико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богослови |
| ј да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш |
| ије поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади тр |
| <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да исти |
| ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} М |
| сле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води к |
| лко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол п |
| полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, т |
| радовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је |
| капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па |
| и су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на |
| само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича |
| само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци |
| ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, |
| pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p> |
| Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може |
| ичанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} |
| о је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он |
| шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у н |
| ину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задоби |
| испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ |
| вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана |
| сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како |
| масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из сува |
| је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан м |
| оказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш |
| ца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за глав |
| амо готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S |
| ка цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећ |
| исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем |
| бар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича |
| искупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади |
| вица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошу |
| нити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. |
| д њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} |
| блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклињ |
| никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, |
| ом атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани д |
| су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу уда |
| бром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>Н |
| <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S |
| Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, |
| ож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце |
| Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи м |
| нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку |
| крену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на пош |
| да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом ст |
| ца и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу |
| подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милости |
| ле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и |
| ва.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она |
| неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> < |
| ви на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, та |
| <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, |
| Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те ш |
| деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за п |
| Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо |
| ше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква с |
| загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега н |
| та ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичи |
| вака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију |
| оплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све г |
| Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је |
| > би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младож |
| ирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> |
| Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возиш |
| вој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, н |
| ашимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад |
| о радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод |
| p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Пл |
| шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој к |
| Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а др |
| новом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ п |
| } Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и |
| њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало |
| /p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко поз |
| о невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ и |
| војица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајт |
| рао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком бра |
| Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као |
| г што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па |
| ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни ов |
| но ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна |
| у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко |
| јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голу |
| ора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледа |
| ок пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што |
| ml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које |
| /p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а уну |
| ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{ |
| о у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, |
| г боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су |
| ко и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући најви |
| па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај к |
| моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се |
| зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А с |
| S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша |
| ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посвет |
| Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се |
| ма му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ сп |
| учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, |
| ваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је |
| ад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, |
| се га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва бил |
| свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мор |
| стог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, |
| с и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробит |
| зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца |
| у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку |
| екуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој |
| контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам |
| е! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји |
| ав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да |
| ан у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, к |
| одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им о |
| обане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па пови |
| .{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>О |
| ead>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што |
| ао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје оче |
| ла Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче ис |
| на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да с |
| они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су м |
| давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија |
| д оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећ |
| ена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> |
| то ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста са |
| , што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, |
| ан свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад |
| већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени |
| ра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда ц |
| н па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, к |
| — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег |
| ву преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Дом |
| а је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{ |
| и онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је зак |
| ути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} |
| зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут |
| на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково дру |
| , сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све |
| свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговар |
| слим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, т |
| оме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашће |
| овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци п |
| е него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им |
| ш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра кво |
| ко ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу би |
| ке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола |
| ило.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> < |
| а се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узм |
| трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад может |
| е, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака |
| реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за св |
| “ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне |
| уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству с |
| е у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку |
| пајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече |
| ом ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добр |
| бе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти шт |
| је и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даљ |
| а ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер |
| сак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очеш |
| ема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником по |
| амо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку |
| да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потп |
| и своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола ви |
| је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво |
| азговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђ |
| ву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледе |
| њоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија |
| раци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се |
| његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог ј |
| жем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је |
| да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Д |
| рагиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како |
| иркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да ј |
| е благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купи |
| Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је доб |
| ј гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несаши |
| дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и |
| </p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него |
| еца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се да |
| мизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му |
| е одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господи |
| ајпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} |
| немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче д |
| си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, |
| се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је |
| ба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил |
| си, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Труд |
| и. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чич |
| остити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — |
| ате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити |
| к давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Ж |
| требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте |
| и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу |
| у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе |
| аљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није до |
| ну вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово пс |
| то се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканут |
| је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се |
| орки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га трај |
| з обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила б |
| у земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за |
| еци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад |
| чиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учи |
| су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући о |
| нон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — |
| само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим с |
| д свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, с |
| ’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго т |
| ненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у |
| мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведо |
| а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нест |
| зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку с |
| еби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му |
| говорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шу |
| да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, про |
| а.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они п |
| а се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у приди |
| и да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, |
| ако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву |
| и.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они |
| , да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни тр |
| Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, |
| од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште |
| ња, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дич |
| оји се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Ниј |
| , и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужуј |
| ку и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за о |
| госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачк |
| ли, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, т |
| није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски по |
| тио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у с |
| ију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на |
| ти, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Рад |
| ца и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они о |
| >Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати п |
| плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Н |
| он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није б |
| , па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се |
| оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" |
| исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — |
| устио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака н |
| онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> |
| ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркињ |
| а су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета |
| ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како тр |
| Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ак |
| азуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше оч |
| одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи к |
| да јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио јед |
| ске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим |
| е овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" |
| ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га н |
| ци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег |
| , ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање |
| ош му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском |
| му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи ник |
| људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запи |
| ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устаја |
| што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што |
| недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси де |
| ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог |
| дићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и |
| е изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте же |
| обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете бол |
| своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочер |
| провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова |
| > <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па |
| тељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте вољ |
| ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је на |
| је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и |
| испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ћ |
| ре — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из |
| сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за уж |
| ди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ врат |
| богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па |
| и, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, св |
| ад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незн |
| се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јо |
| љег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогун |
| ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и да |
| би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог |
| жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрз |
| право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба |
| годило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигл |
| док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице |
| и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жен |
| асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта ј |
| мају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње на |
| окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, |
| оже, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако |
| све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испр |
| .{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне |
| рвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> |
| и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се |
| ог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који с |
| ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замн |
| ане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, |
| ају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је |
| било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испрат |
| ад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, |
| а у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити за |
| и су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда дод |
| ави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, сврши |
| толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богосл |
| убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капет |
| а зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја не |
| н, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну |
| ватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате с |
| имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти п |
| чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни д |
| тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству раз |
| црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе ср |
| ким другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји |
| S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лиц |
| дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган и |
| ва слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће |
| а је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> < |
| Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у |
| којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широк |
| ест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе н |
| оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благ |
| општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је и |
| штинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој |
| имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и до |
| не.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би |
| у уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на |
| кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јаг |
| е му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у |
| друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и куп |
| иш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја нез |
| нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зов |
| о новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу |
| ло, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову д |
| да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, п |
| А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца друг |
| о је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови |
| </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата с |
| а: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати пла |
| е жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 1 |
| мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је |
| јко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим из |
| оменади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговар |
| она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и |
| Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и м |
| асни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама: |
| Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ |
| бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на |
| S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на |
| ово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице |
| а затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати |
| адо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем |
| вила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мир |
| з дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил |
| ди је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бива |
| вицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! ра |
| ером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли |
| е жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а в |
| е.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она |
| свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.< |
| омаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње од |
| а може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи |
| стариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни ш |
| ером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто н |
| , да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан |
| /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плат |
| седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред а |
| морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца те |
| ати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад г |
| и ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверав |
| г, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет изб |
| сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, к |
| ја зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit=" |
| ј није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао бил |
| казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој |
| и у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb |
| матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господ |
| ак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се и |
| је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јо |
| ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај |
| право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскр |
| а, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров |
| а зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви сп |
| ко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страш |
| ину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n |
| дкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дан |
| екло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се б |
| о заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а |
| ко натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Д |
| и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгињ |
| реновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| и дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поре |
| е и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради |
| за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> < |
| авду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, |
| ту док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не |
| S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је ж |
| орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и д |
| пазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен |
| о треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мисли |
| вору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливреји |
| а наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад |
| ни смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко |
| волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад |
| ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислил |
| је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је |
| > <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Не |
| се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, |
| очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спа |
| о ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова |
| <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на а |
| је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледа |
| плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шт |
| шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати |
| ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нек |
| имир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде |
| смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, |
| се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Ниј |
| ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договор |
| свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти рек |
| рошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да |
| n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна ру |
| је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске прит |
| ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" |
| арам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединиц |
| е ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз м |
| оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног ради |
| лске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила. |
| ослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга доб |
| , оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла |
| е то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио |
| а жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је |
| а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћиц |
| шу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> |
| да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</ |
| а се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, п |
| , који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као пок |
| њака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p |
| у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушк |
| из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Ј |
| танку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим н |
| ље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и |
| није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при св |
| <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш ка |
| p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча п |
| г ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни са |
| равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</ |
| нзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из рук |
| а, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели о |
| о, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit=" |
| пска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, та |
| d> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су с |
| што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} |
| а рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тет |
| — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна |
| <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу н |
| <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, д |
| ан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка с |
| лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> |
| у дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он је |
| приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У |
| је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бо |
| немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си свој |
| теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те |
| {S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па |
| сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко |
| а ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Коме |
| ојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној |
| есила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет |
| ш сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни |
| Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије |
| га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе д |
| лте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашл |
| рашимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} О |
| р ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву |
| све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо дво |
| о, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је до |
| летку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књиг |
| мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре |
| о са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмам |
| е, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје |
| зе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво ми |
| ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо |
| он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице за |
| да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, |
| парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није |
| ет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и |
| и, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, н |
| мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку пот |
| м посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо |
| зу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји о |
| ома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, ниса |
| е сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући |
| шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дот |
| у бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Ш |
| ли, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном |
| је и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш пре |
| ="chapter" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су с |
| да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет ко |
| д се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у вел |
| аво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уз |
| ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} |
| одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја иде |
| рко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцња |
| јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући |
| ала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6 |
| о гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да нераз |
| госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се |
| еде девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није оп |
| чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму |
| га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога |
| крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну |
| шо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научи |
| сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче |
| лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори ж |
| ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом М |
| му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чи |
| ла.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, |
| ко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отер |
| еба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а |
| морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за руч |
| инити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике |
| рку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а ка |
| але.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћи |
| оља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је п |
| ега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, ш |
| ају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, |
| одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његов |
| свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, ш |
| „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша |
| омишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри бра |
| је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви. |
| рце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова пр |
| лко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — |
| ја пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш т |
| ели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју н |
| жаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то ује |
| ет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, |
| у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваки |
| и.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукур |
| елиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на |
| ој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровов |
| а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде |
| ла и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу каза |
| пет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребр |
| е осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда |
| вље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да т |
| и би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невуче |
| епреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењ |
| ај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала |
| — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су г |
| p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри бра |
| е распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} П |
| ира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму |
| S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S |
| ама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме те |
| им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико ис |
| <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Он |
| <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели |
| гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дал |
| скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на нов |
| ш није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{ |
| закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} |
| згубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} |
| који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спа |
| дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, п |
| ед сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само |
| продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, к |
| аво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би поб |
| исмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупа |
| што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се м |
| је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна |
| Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само |
| Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој |
| сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, р |
| бо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако бра |
| је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. |
| иво. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директ |
| туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није |
| и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, |
| ењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. |
| Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти |
| е, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| рава прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест |
| ји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњил |
| да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу |
| едну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам по |
| олагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да |
| д, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће |
| .</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вук |
| дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је |
| ош и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то к |
| олко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати |
| аљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалос |
| се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привред |
| ред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чис |
| Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>А |
| } То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи преву |
| да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је |
| у.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани |
| уку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунц |
| S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и |
| о и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар |
| други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва иш |
| а дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред с |
| да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте |
| ашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} |
| бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје |
| да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи б |
| аси добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња о |
| одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто |
| истојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, |
| о без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p> |
| и ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабр |
| ју искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то м |
| иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> |
| {S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјач |
| очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача |
| ко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема |
| мању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет гово |
| чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А |
| ке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљан |
| снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па |
| оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Јо |
| се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву ни |
| највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type=" |
| еће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињак |
| је би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како |
| , и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате ј |
| егови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра пар |
| рао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако зг |
| аћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> |
| ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку н |
| емо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно |
| се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца |
| надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан чов |
| учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи с |
| о Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук дес |
| р неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да |
| штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драги |
| мир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге н |
| ко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Ка |
| оји, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник До |
| рашимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји б |
| штаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, о |
| е провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ тво |
| уставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам |
| рипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашл |
| зјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало то |
| ре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико виш |
| та казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног |
| трашимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> |
| ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, а |
| олимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нар |
| ето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога |
| подар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај |
| о честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> |
| ио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим слов |
| > <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да |
| и.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори |
| у заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да |
| реба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви и |
| тство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, |
| рху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљен |
| доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост |
| гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се |
| теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад |
| е, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поште |
| ти, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она бр |
| мамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело н |
| е.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да устав |
| <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није |
| <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан |
| патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу |
| динце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удав |
| ди на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је ост |
| себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је п |
| едног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb |
| што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</ |
| и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал |
| и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још |
| казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек ј |
| из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска му |
| лем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, |
| си рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се јо |
| ја би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, д |
| nit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску ш |
| а се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокак |
| ше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна |
| ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста |
| од данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та |
| ред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај |
| лко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево |
| емож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру |
| свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души б |
| се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толи |
| ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одгов |
| ајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро ј |
| а и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно и |
| и богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону |
| и спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и к |
| десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најбл |
| ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а |
| ачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна |
| клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па |
| го бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће |
| рош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си |
| лави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, заш |
| е, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну |
| ве разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ и |
| пам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба |
| обреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда прест |
| S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна ку |
| јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад |
| е најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред мат |
| ису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогла |
| аш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту ј |
| ли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема |
| сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво |
| еде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим сва |
| ет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, не |
| већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и |
| главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући бра |
| р он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у |
| ре, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате |
| зи.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На ат |
| уј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсториј |
| му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезар |
| ину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер |
| — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам |
| Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил рук |
| рила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом не |
| ужбу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао пос |
| то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103 |
| издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и ника |
| сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Д |
| и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се м |
| мљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на |
| о да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мал |
| тајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опел |
| оту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на ма |
| био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> п |
| општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и им |
| се на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а кам |
| руга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и |
| о си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} |
| и, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад о |
| > <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном е |
| да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се ш |
| да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „ |
| ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то |
| Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам |
| подску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле с |
| зда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој уве |
| нај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет |
| четом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, ш |
| и, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, |
| ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда |
| мали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ |
| трпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како |
| више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у |
| а нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом ру |
| тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја |
| у усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избеч |
| ам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, |
| мо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно |
| м, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљед |
| олу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да мож |
| змеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и |
| а ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко сед |
| е пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у |
| уче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимч |
| остају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал |
| децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мат |
| о, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, |
| овом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу |
| оје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, |
| де да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задрж |
| јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S |
| } Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут |
| м <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами |
| е одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу г |
| ровођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су |
| арод дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| еискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изш |
| шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје |
| ш пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нис |
| вити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућер |
| иба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио би |
| ну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натра |
| а преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал |
| адити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно вре |
| а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати б |
| од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду пи |
| ек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p> |
| ти, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће |
| азује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p |
| да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њин |
| тељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче м |
| нда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се |
| е по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеде |
| Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како |
| , гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно г |
| ашимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасви |
| , немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, ка |
| пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура н |
| и нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам о |
| ачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма |
| ткуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету д |
| ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора м |
| одне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако т |
| момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да |
| дио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} |
| е му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад пад |
| ш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и |
| од ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара |
| главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — |
| та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Л |
| си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вешта |
| рати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се леп |
| ле тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који с |
| и онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре |
| и га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свог |
| ини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда |
| на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, |
| му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, д |
| о доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком за |
| вати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа |
| и, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па |
| а по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој просто |
| аг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек п |
| су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотво |
| је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро |
| е - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг |
| о ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нис |
| ми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал ка |
| , гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милос |
| у пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и |
| и девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су к |
| ром мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је |
| у доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно |
| да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и |
| он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и б |
| е.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви |
| е.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе т |
| невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако |
| и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, к |
| , за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији ис |
| испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као |
| да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговор |
| им ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија |
| з пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача во |
| малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио |
| ко свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се |
| је том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето н |
| а, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која не |
| онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен уме |
| и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није |
| ло добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив о |
| сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо с |
| дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, |
| је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске |
| е по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је |
| ућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мир |
| у сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зи |
| ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одеж |
| особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си |
| е ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грд |
| е свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{ |
| га видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само строп |
| ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно уда |
| /p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња |
| ити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удов |
| трашимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, |
| ан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и |
| опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада боле |
| акше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb |
| није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су |
| , да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драги |
| Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери т |
| ет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, |
| мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} |
| луша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло |
| неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и т |
| то се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад |
| но.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те |
| узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче |
| ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека ве |
| укоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши по |
| о је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је |
| то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је би |
| боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши чита |
| ату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невест |
| и га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не кле |
| аго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у с |
| што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свог |
| има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брат |
| аже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{ |
| из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу |
| здравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити с |
| куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудн |
| други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу |
| ако су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен |
| јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем друго |
| ка, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо |
| аслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и |
| еизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазил |
| Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, |
| еновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај бан |
| асу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста им |
| титог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да с |
| е расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита |
| ш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет к |
| уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим забора |
| р је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јут |
| ема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далек |
| е натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} З |
| оле.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све с |
| девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на |
| езо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да н |
| не — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — |
| {S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи. |
| главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги |
| сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафа |
| смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо |
| е да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука с |
| још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — |
| о дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, пови |
| <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непре |
| акав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадо |
| с.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више о |
| га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо ми |
| чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју |
| му, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — |
| лагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младо |
| акле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} |
| ма зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на св |
| е асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом ца |
| но световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слеп |
| љ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе зе |
| нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати г |
| ше да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, н |
| ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро |
| год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бит |
| повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја доса |
| рашимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> |
| , да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебе |
| господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би |
| плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој |
| а децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плат |
| је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како |
| сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек |
| орио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад по |
| вог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашк |
| оја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, ма |
| Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја |
| то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао |
| /p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати |
| и удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p> |
| што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема |
| и незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи |
| сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да не |
| вати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер |
| чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господи |
| гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави |
| еповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, |
| кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина хр |
| а то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, |
| да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад |
| еш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n=" |
| Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав |
| с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити д |
| ектор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће д |
| му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно д |
| ли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису ник |
| азати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брат |
| бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији |
| аш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком |
| едати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох До |
| да нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право |
| n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и |
| /p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам |
| уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало дом |
| продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он |
| говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} |
| огу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето |
| ег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чуве |
| те узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Н |
| </p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је до |
| ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вешт |
| орали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело |
| о незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Н |
| их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго |
| ори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си |
| на, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, < |
| ожда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само т |
| а те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста с |
| знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Доб |
| исам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одг |
| и данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто в |
| ај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О светом Н |
| ушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и зад |
| ајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре |
| велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга дев |
| јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога бра |
| рко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изр |
| се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на дру |
| е да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица в |
| мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћ |
| ко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал са |
| мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња |
| него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, каза |
| а, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало м |
| оврати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази |
| му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде |
| ад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добр |
| ао да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чич |
| олети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га |
| а, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, н |
| ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела |
| ку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговор |
| л она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек т |
| е: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једно |
| дити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Он |
| им.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p |
| /p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> |
| нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам им |
| аш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем |
| брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу. |
| а несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро свак |
| душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме |
| написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> < |
| у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро |
| га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро |
| купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — с |
| Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од |
| па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чув |
| јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p |
| некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затај |
| " /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће |
| су, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учи |
| , поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој с |
| > <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике и |
| и нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, шт |
| о што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, |
| отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало рас |
| варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку М |
| ="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој ниј |
| се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, ко |
| њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у це |
| се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми |
| вори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу |
| е досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је гор |
| и пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је са |
| ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је о |
| ва три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, до |
| к, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n |
| и праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да |
| > <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „гос |
| нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у п |
| опљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестр |
| у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, д |
| тоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта |
| отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добренов |
| еди богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у |
| е свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје |
| ислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељ |
| ц, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једно |
| м господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добр |
| окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, муш |
| окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год |
| о обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Г |
| ече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвла |
| жи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдо |
| ред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, |
| о што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њ |
| као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето |
| паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} |
| чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал |
| e="chapter" xml:id="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира у |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка |
| читељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> |
| на гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чис |
| .{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је јез |
| жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу |
| то се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неум |
| е на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његов |
| ће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је от |
| де мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти д |
| је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одере |
| парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин си |
| си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома |
| земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у ко |
| ици чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно |
| <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господ |
| што га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије в |
| че ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> < |
| а да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зи |
| оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади мо |
| стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, |
| на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том |
| е насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово с |
| од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S |
| плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи |
| јати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта |
| трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жал |
| ко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те |
| а су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да |
| рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ћ |
| им.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком |
| ас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, |
| ерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене |
| аред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет |
| чита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добрено |
| А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" / |
| а он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба н |
| Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, |
| ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бит |
| бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јаг |
| оњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју ње |
| рена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је пре |
| већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са |
| разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал |
| је научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу д |
| укне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац гов |
| нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту не |
| " /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мор |
| , зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говори |
| крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешн |
| се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <p |
| је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, ка |
| била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од ка |
| ад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, |
| само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S |
| колу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па од |
| >А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћем |
| ити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова |
| а зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи њ |
| латно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен |
| — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна |
| шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа |
| ти може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Стра |
| вију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се |
| а? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди пр |
| ђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је де |
| му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајк |
| а дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој н |
| застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гри |
| није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насе |
| Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но |
| Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу о |
| угу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег мес |
| стиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сока |
| ди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти |
| ј оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком |
| ако Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киш |
| ну — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter |
| > <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донес |
| ојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца д |
| а на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет г |
| ио, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да |
| дкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{ |
| то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и |
| љу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је доба |
| а.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— |
| преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што |
| се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се с |
| старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њ |
| довица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да |
| смејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, та |
| отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој |
| о из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чин |
| дговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мен |
| ије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и |
| ражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине па |
| p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега неп |
| окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На с |
| а тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики п |
| иви довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису те |
| ћ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држал |
| дити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вр |
| one unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пош |
| ше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бо |
| душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо |
| до у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке ид |
| есрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говори |
| ине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њег |
| и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву |
| вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ о |
| вци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафал |
| ори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Стр |
| дају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како |
| ад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год пом |
| куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и |
| зити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца ос |
| о ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забаш |
| ко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом |
| златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над |
| волству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, д |
| Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није |
| држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико с |
| , кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат |
| преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стаја |
| дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачу |
| .{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наред |
| рица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, бра |
| јем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрд |
| и.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов |
| е, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је |
| д дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пр |
| {S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се |
| то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд с |
| ако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— |
| му у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака |
| видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је о |
| н, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио |
| срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сад |
| туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смило |
| ио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све ј |
| јем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, |
| ета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво суд |
| а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Ко |
| ли, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он |
| поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господ |
| му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу п |
| поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш |
| и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди |
| дине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над наш |
| је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један |
| кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче мате |
| у лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p |
| у могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће из |
| , он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, |
| <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини ж |
| аве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} А |
| бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје н |
| своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а к |
| те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу |
| огами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види. |
| да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти |
| сто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} |
| e="chapter" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновач |
| e="chapter" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један чет |
| више јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си |
| торију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута по |
| >— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драги |
| је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити. |
| — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Мили |
| , па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све |
| у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је јо |
| лингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, |
| <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одгов |
| вора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да |
| {S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет м |
| е.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се у |
| /p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава |
| <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто тр |
| дног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична |
| очне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, |
| о непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и |
| и и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> |
| његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом |
| ње јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега |
| и у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубит |
| уку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добре |
| т на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не |
| колу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатељ |
| > <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги каме |
| су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и оп |
| повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење ј |
| p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да ј |
| а дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцка |
| адан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију меден |
| двела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку сво |
| кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају |
| ра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато до |
| крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готов |
| ловије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље |
| С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, |
| још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па к |
| подин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интов |
| тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то м |
| ану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ ми |
| вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него |
| и мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је |
| ог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док |
| његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако |
| ду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под на |
| то, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешк |
| ма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога |
| вало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто |
| о и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.< |
| мље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у |
| о је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је засп |
| себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данда |
| о се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим п |
| су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па сило |
| ћи по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове |
| ола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по д |
| S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: |
| сти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — в |
| сто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, |
| ки свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А |
| ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војв |
| трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путн |
| тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи ср |
| ого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добрен |
| слите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се |
| {S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у |
| пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немач |
| е, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Ни |
| је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и ни |
| год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и |
| год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дан |
| , тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит |
| бра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрин |
| у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко |
| е.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кр |
| пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанп |
| } Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема |
| ма Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, униш |
| ад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњ |
| о њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у вел |
| бно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка |
| лдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{ |
| чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то ш |
| т и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> |
| чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелуду |
| е навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неб |
| к задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — а |
| ти толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, а |
| ти може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и |
| о срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме М |
| чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p |
| е кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, |
| родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти |
| је био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се леп |
| S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, |
| та тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита |
| јима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћ |
| је ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је о |
| бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благода |
| ди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испре |
| узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша |
| како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се ма |
| учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу б |
| ига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, |
| p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме |
| {S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше |
| вима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред |
| спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.< |
| , кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај ти |
| прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лут |
| да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, |
| оју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87 |
| у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи к |
| есњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправ |
| на нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Ст |
| повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да не |
| ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да |
| д није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред но |
| скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се с |
| е већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, |
| л тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју по |
| већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S |
| их — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје |
| леће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђ |
| , ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко глад |
| у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се н |
| ца.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се |
| е, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље зв |
| S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јад |
| е имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учи |
| а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држ |
| адом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш как |
| био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ |
| ном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је |
| on" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сара |
| ти Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са |
| ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова |
| ао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још |
| воју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен |
| зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи да |
| та си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је |
| крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко мо |
| нај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то |
| аљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно в |
| ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само |
| више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превла |
| злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попуст |
| отова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само |
| и из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добре |
| ад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо от |
| цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамот |
| за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче се |
| га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се г |
| /p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb |
| е толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; |
| голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела ц |
| исам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја |
| икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су |
| ашимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после згр |
| е ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела ист |
| а био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
| ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињав |
| ерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, при |
| на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у |
| .{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал боле |
| Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми |
| > <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да о |
| зати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.< |
| а кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Д |
| н човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал |
| гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред |
| сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти к |
| крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христо |
| дио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта |
| онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово нем |
| е с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављује |
| ане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Тр |
| недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити |
| е пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немуд |
| к није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} |
| онзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> |
| крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо |
| уђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у |
| авалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад ј |
| Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје и |
| као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он њег |
| и никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гво |
| ашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о зем |
| ј одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије |
| знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака |
| врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина |
| нај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи нап |
| ни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, |
| еве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја |
| шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Ш |
| ата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а |
| вим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи |
| је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто |
| на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и |
| авијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да б |
| д кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и д |
| ој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, |
| е!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за |
| а ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из |
| оје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћ |
| уће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац не |
| ије лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а |
| вршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све друг |
| и си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам м |
| да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Тако |
| Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, ко |
| Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи |
| епати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео н |
| Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук. |
| ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па |
| и — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо ни |
| ни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се те |
| У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у |
| ара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о се |
| пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе бул |
| ћма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год |
| ко ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Мирко |
| со је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет |
| нства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку |
| Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писа |
| н.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај н |
| инци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које д |
| његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за |
| е!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам |
| је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву с |
| ед очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, од |
| кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" |
| а погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаш |
| ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пу |
| смом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> |
| доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена л |
| S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, |
| мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче |
| зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел о |
| јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је прими |
| овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина |
| е богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили |
| рдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне |
| о уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, |
| ба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна бој |
| ечма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крште |
| сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а ни |
| ега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у |
| ио вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па |
| посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, ј |
| код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а |
| ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад |
| ш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали госпо |
| опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба јез |
| га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у |
| ог је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — |
| а, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад |
| ели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко ј |
| ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пр |
| незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздр |
| а.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров |
| уло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећ |
| љ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки |
| p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да и |
| а шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и |
| ву песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди ј |
| е тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, н |
| Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стострук |
| е, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се н |
| је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} |
| ом.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам |
| ашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да па |
| а и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући |
| измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мир |
| вила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио |
| а“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и |
| аред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта зап |
| а, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само ј |
| је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца |
| тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила. |
| анашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фал |
| кад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи |
| ше викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, |
| мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по г |
| еђу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они циг |
| и из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе р |
| S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па |
| одара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је |
| " /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народ |
| реновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> < |
| кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад |
| а као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире |
| задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, к |
| сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш |
| изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски д |
| било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био изли |
| ниле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа |
| данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто мес |
| дари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љу |
| само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ |
| чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око и |
| е клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро |
| и једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад |
| е мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет |
| ју није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да |
| тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба |
| т од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb |
| нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи |
| ан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећн |
| ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти оти |
| ватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p |
| , и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена вр |
| на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад с |
| м писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им М |
| и за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још |
| {S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки |
| ред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут с |
| д ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи дов |
| г дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ни |
| амо <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није ис |
| се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је |
| вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном |
| ова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег |
| ад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше |
| звеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку |
| о друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радим |
| а од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме |
| је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње |
| ђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост |
| ца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој к |
| зда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирк |
| ступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богосло |
| глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је вел |
| ће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није |
| р, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог |
| написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — суди |
| зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</ |
| стити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да куп |
| Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући до |
| му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва |
| ет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила |
| — Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86 |
| ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролић |
| ра, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га |
| ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало |
| куричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа |
| добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас |
| рштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то рек |
| бреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око ша |
| ни, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — о |
| нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног |
| ти ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови |
| само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном с |
| незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> |
| , па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало |
| лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и бога |
| о изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На п |
| дног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради св |
| Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{ |
| на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо |
| пштина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Н |
| је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога |
| него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором пла |
| свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него кан |
| . „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се г |
| бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако у |
| ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. |
| сам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p> |
| ажиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, |
| она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p |
| л сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са св |
| бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пар |
| коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је цркв |
| црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је г |
| по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову |
| ј тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду |
| убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од |
| те се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добр |
| м штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се з |
| о — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је |
| правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо |
| газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и век |
| еди ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си |
| миров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд |
| вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био. |
| а неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</ |
| неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} |
| ђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.< |
| ако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави о |
| , нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш |
| матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — |
| коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суд |
| ва сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај не |
| однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва |
| — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, |
| арица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по м |
| .{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад |
| није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати к |
| аквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљив |
| е. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад |
| а се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом |
| ема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо |
| је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора |
| p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он до |
| ило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{ |
| онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми |
| вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неи |
| лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на сами |
| е слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикин |
| , дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошл |
| ца, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господа |
| а му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, |
| ке <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је св |
| кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко |
| није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу ку |
| у све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у нов |
| о дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ д |
| био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, в |
| код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добро |
| ити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то |
| урјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет |
| ди кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук там |
| <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ћ |
| узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо оч |
| мо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ј |
| пет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто де |
| се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а о |
| ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и не |
| а, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше |
| деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што са |
| видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад |
| мажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваре |
| ине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли зап |
| лу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, па |
| о је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треб |
| лици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре |
| је у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у ску |
| него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи |
| ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порц |
| , ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем |
| ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, п |
| апоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ |
| , а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била |
| па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S |
| мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, т |
| а.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна |
| еће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било |
| и моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Ч |
| ти царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом с |
| видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Се |
| требно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сгот |
| везду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, |
| двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло |
| обар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага |
| његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, кој |
| исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира |
| крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако та |
| се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и |
| , док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један бу |
| — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сока |
| ши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, |
| пита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином в |
| иш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} |
| гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p |
| очо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Ми |
| новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мо |
| .{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма ник |
| ко би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје |
| а данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и од |
| стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама |
| па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S |
| јка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и бе |
| “ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су в |
| суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар |
| S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома т |
| е своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није |
| тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у |
| Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасн |
| Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен |
| и а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио |
| — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може |
| пске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу д |
| ло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" |
| језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби кака |
| > <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње нес |
| ђе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плака |
| </head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> < |
| ачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен |
| Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја диго |
| авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{ |
| џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p |
| е премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, п |
| се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку |
| ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он |
| е посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати. |
| , што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој |
| да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лев |
| ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он |
| , дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ по |
| м Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — |
| утра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} |
| — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирк |
| црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ |
| е Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје сл |
| је прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да |
| Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре де |
| е већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</ |
| полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад ни |
| даја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мо |
| езнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да |
| ма.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна паро |
| сеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вук |
| н било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још |
| ви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већ |
| ознаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ма |
| ед у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак је |
| е у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{ |
| су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па |
| пити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> |
| о како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није |
| о жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и |
| во, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољн |
| а баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле упра |
| на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимиро |
| д ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, к |
| знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учит |
| д нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети |
| без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Мат |
| ато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и до |
| да цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затво |
| с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа |
| безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си |
| један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку не |
| адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по је |
| пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватил |
| обрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља п |
| љи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи |
| нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— П |
| а је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</ |
| боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што в |
| гуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба п |
| д зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено бл |
| анијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> |
| мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, |
| фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући к |
| <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скуп |
| ташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а тре |
| оје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрв |
| уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега |
| људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у пр |
| оји и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека |
| није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спа |
| ас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је |
| , обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш |
| за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „К |
| у подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па |
| маћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубит |
| речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена |
| да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда ни |
| тва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само пр |
| сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то у |
| едаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу |
| рате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке бр |
| ега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија ј |
| вицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, |
| је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи |
| у и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још |
| е додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може |
| и путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на |
| би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они ко |
| арство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у ца |
| е мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| .{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ћ |
| ом треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без |
| у, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S |
| љан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са о |
| на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћили |
| немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има |
| се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ с |
| ло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непро |
| бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и |
| к.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да с |
| ала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још |
| у подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, |
| нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрав |
| о а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неб |
| а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји санд |
| , него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, н |
| лакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову |
| и син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да |
| т закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар а |
| ет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји с |
| преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, к |
| , а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај |
| бориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да |
| свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови |
| ом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он о |
| аље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко п |
| и само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује |
| о му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек |
| е већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери нед |
| одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато |
| ове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него |
| реповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а и |
| S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше са |
| њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо |
| ово, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мо |
| две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди сме |
| о дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школ |
| } Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чуди |
| дере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? |
| 5" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар |
| молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни |
| дне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог |
| недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи влади |
| сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бит |
| и сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити кој |
| оговору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n=" |
| тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себ |
| а ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко ни |
| о.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несвету |
| асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била |
| ви ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и |
| узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће |
| н може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} М |
| а се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће |
| командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда |
| а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом |
| се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, к |
| се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегд |
| више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом |
| је земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти нас |
| Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па |
| а ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А |
| дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кра |
| вести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе |
| а хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном |
| утра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у гол |
| ога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у з |
| ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ с |
| ило тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза |
| у.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, ш |
| лагосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље |
| соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јунач |
| би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Нем |
| уги устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ у |
| о пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко з |
| коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном кој |
| уђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </ |
| S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било |
| о се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдај |
| и рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господ |
| одином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, к |
| осиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ћ |
| имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у шк |
| една је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, о |
| свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе о |
| и син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На |
| о власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служи |
| је прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему |
| за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за се |
| вол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, п |
| ма милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пу |
| 8691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који |
| о над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пуст |
| е може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе |
| <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред |
| ире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце |
| покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека |
| траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће |
| д, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и |
| ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађ |
| >Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div |
| ем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оно |
| ни.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго |
| .{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је би |
| афа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљ |
| искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; |
| о неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као |
| уди вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим |
| /p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице |
| есног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба св |
| вет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А |
| примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушит |
| ио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да |
| је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату свом |
| едају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толи |
| деље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалос |
| з школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности |
| ор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе. |
| о ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати |
| аке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крв |
| .</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Д |
| новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге ст |
| и Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило ок |
| им баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом нап |
| кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} |
| већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну |
| Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог п |
| е жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако д |
| .{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане н |
| Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо |
| нути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли ј |
| аље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно |
| а нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угре |
| из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па н |
| 0" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око |
| д су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира |
| с има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу |
| та био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повеза |
| </p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без |
| е ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{ |
| >— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пун |
| малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, |
| вати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ће |
| ледак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред |
| Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери к |
| колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Мате |
| крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевк |
| ета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богосл |
| Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> |
| ј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у |
| ашимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се |
| овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спа |
| су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника |
| одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом До |
| едеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се |
| ти.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек |
| е пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Су |
| четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у |
| p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се |
| не у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратоват |
| p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војеват |
| што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Госп |
| на даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци пр |
| име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стр |
| ућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то т |
| ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што |
| ј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и о |
| сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку прем |
| и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде |
| зриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пет |
| г мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пол |
| има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја |
| родају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек |
| а дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико |
| је, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се |
| л небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења с |
| ужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповед |
| плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало |
| је Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, пр |
| војка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; |
| ам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектен |
| мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На с |
| таде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и д |
| , тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгл |
| , него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над поп |
| оји просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патн |
| је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слоб |
| аве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамб |
| њују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Посл |
| у му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он |
| ем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране је |
| икују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин ма |
| домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни |
| Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије талас |
| у се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дан |
| > <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накиће |
| кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз |
| це у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће |
| е стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с до |
| у танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да |
| војку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред парохо |
| , тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Ж |
| новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а то |
| ако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У |
| ећ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је |
| ком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе посл |
| проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у неб |
| ч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l |
| з тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на с |
| е добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb |
| баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма: |
| си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу |
| е воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота |
| n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неот |
| ку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гла |
| н толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лаган |
| дера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страши |
| рку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је |
| да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му М |
| онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте |
| упио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су |
| — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он друг |
| роде, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смириш |
| ведни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само вл |
| ија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} |
| кидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone |
| ала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудри |
| <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња неп |
| д девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p |
| говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали нож |
| и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писа |
| о велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како |
| си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: к |
| с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га |
| је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овц |
| тлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва в |
| је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он |
| <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме ч |
| <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је |
| устаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, ов |
| ава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му ј |
| си, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни |
| его био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет |
| дили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и |
| Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут он |
| пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину |
| ну, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде т |
| им заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Бл |
| баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гос |
| атиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу |
| му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин д |
| просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно т |
| одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је |
| сторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијен |
| вештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трај |
| тоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бит |
| е пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзистори |
| ка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабер |
| а Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док |
| еба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, а |
| жим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешил |
| ж, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе боље |
| то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, |
| <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђ |
| тане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни ње |
| уну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена |
| ика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те |
| маћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног |
| нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певају |
| >Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшир |
| ле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да |
| овима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је |
| у дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга з |
| е, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, |
| .{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и |
| мир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, |
| д прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је к |
| меља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S |
| есме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p |
| аје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки |
| и од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узим |
| му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си доче |
| од други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то |
| друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том |
| , свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јо |
| обијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он |
| умевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у н |
| ако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остар |
| ше: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће м |
| Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> дол |
| зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то |
| ом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно |
| Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четни |
| аш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за |
| је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Ми |
| Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла |
| о кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" |
| , одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек |
| нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па |
| мо нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, кој |
| младак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњ |
| ; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа виш |
| ву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке |
| раво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, че |
| уче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продуж |
| ј моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то |
| е модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} |
| и и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд |
| а се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се |
| оше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу дале |
| један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, ниј |
| даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а заб |
| , тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон у |
| да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечано |
| на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко |
| емљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако с |
| ала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, за |
| ом и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх |
| .{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ |
| се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како му |
| круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, о |
| десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из т |
| су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под цркв |
| зили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква бо |
| — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад |
| ријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај нек |
| е сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал |
| е, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко су |
| у, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само |
| љу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави мат |
| помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, |
| квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти |
| у бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди. |
| Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожего |
| није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да |
| а одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узвере |
| н крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио |
| итељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко |
| испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, д |
| и сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим ре |
| р, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад |
| , кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо |
| — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил из |
| ије ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад б |
| немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредит |
| сам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу д |
| нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, не |
| ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се пр |
| подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш |
| еново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина |
| ти, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад ра |
| у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његов |
| еко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у |
| вчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да он |
| ог Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њем |
| ас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мис |
| имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми |
| да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, н |
| амажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је |
| , а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почел |
| .{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје мож |
| је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу |
| одне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказива |
| у једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућа |
| сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у п |
| учили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже д |
| очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слу |
| уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се |
| навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који но |
| по немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што т |
| и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што же |
| а малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме |
| чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па |
| мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Ми |
| рковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, к |
| аст Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинц |
| па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па |
| Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту в |
| а ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље |
| е, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен |
| о на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, |
| е отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{ |
| вио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У је |
| } Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико |
| Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се |
| у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плат |
| .{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку дон |
| агане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се |
| олеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> < |
| слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му |
| него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку |
| S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, |
| евни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по |
| е срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо |
| се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу |
| и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, |
| лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одско |
| ише од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједан |
| о тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрв |
| /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји |
| човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помо |
| ино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству зем |
| строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава из |
| како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, |
| pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку |
| гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</ |
| копа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала јед |
| кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок |
| рко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу |
| те, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде ј |
| другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са с |
| мо бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свеште |
| се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ал |
| м куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје |
| уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је к |
| опова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им |
| њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд н |
| цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као |
| шимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазв |
| инити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} |
| гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док сп |
| младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом |
| је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, |
| терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су |
| иш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Б |
| гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек пр |
| дуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огр |
| е дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од |
| мио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је тер |
| ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се бог |
| , него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, шт |
| и осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад |
| , није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си до |
| рко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обе |
| та друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</ |
| и покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа |
| му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> |
| сам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе ис |
| кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући |
| же — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема т |
| није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо |
| ове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину |
| еље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, а |
| моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па за |
| имирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су |
| р се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви |
| лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију о |
| бе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен н |
| дно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај |
| на, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ |
| е то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па |
| му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Са |
| у се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, ког |
| ји је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји |
| дити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да |
| ати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откин |
| а извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да |
| свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал хр |
| прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од |
| з кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“ |
| о учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко |
| ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати да |
| теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали |
| умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на |
| церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и |
| питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{ |
| сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нис |
| Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голуби |
| и се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил |
| е тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p> |
| есора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао |
| пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући |
| ка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он |
| а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, ш |
| д онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом о |
| кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} |
| ма који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреново |
| , да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здрављ |
| то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима вид |
| ро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око п |
| ас цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи |
| же да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад ј |
| опљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ |
| е огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже. |
| {S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом |
| и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} У |
| цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца дола |
| желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Д |
| рква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и |
| иња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и |
| жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар |
| да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гриј |
| трашимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене љу |
| вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно с |
| ужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом |
| ат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог |
| S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуно |
| се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ј |
| дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, |
| кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји |
| } Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Мног |
| дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је к |
| елик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је к |
| нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежањ |
| рав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, |
| <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије |
| Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг д |
| ара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дру |
| незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над |
| о — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је та |
| а се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо |
| ти, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојат |
| „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка |
| ушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад |
| ка — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па |
| де у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже са |
| добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај |
| ка штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им. |
| .{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирков |
| е чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље |
| а, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп саве |
| дску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да |
| добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек |
| ге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога жив |
| мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку |
| ја неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај из |
| е, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само јед |
| рачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукави |
| назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ т |
| ериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у |
| ивина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби приче |
| } Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па |
| да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може |
| и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан ч |
| попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја |
| 112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране |
| д запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пу |
| ум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му |
| ћна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звез |
| и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушат |
| зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи мла |
| тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта |
| а увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом т |
| ј мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живи |
| љене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на зе |
| Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У п |
| да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му д |
| > млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога |
| ском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуг |
| — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи ње |
| тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све и |
| а скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо |
| се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а |
| по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ н |
| авању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подјед |
| моће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожало |
| а се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, |
| лију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већ |
| ове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је да |
| пци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се |
| вце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да ј |
| наче из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! |
| , а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету |
| за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене пар |
| кне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему до |
| дно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани |
| а, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопо |
| мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Т |
| ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се не |
| /p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стад |
| идите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били |
| </p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа к |
| е мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би с |
| грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој |
| тиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, |
| пина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат ш |
| а.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упут |
| еновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу |
| а. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, о |
| и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: |
| му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочу |
| јпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, |
| осподичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, |
| је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је ро |
| , хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пу |
| гањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши |
| ђе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану |
| а, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи да |
| оје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видови |
| ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа |
| лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш ни |
| д се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сва |
| а може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше |
| ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="1 |
| је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од бо |
| у и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који |
| о, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S |
| чеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце |
| г. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда |
| ну има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутр |
| а вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху они |
| казана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добрено |
| ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} |
| /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта |
| је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином |
| Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је |
| колско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора што |
| па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Д |
| дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми рас |
| pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје |
| је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме |
| те за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу |
| убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он уз |
| од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам ос |
| који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за п |
| ој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци |
| ажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ј |
| ила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није би |
| пштина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију право |
| уд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако т |
| , него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је сл |
| о дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што г |
| На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу глав |
| сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разто |
| а њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само з |
| ћури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало про |
| м благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћин |
| тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду о |
| глед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око чита |
| е било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — доб |
| оли био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео |
| жо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка к |
| девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, п |
| е и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лу |
| .{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се к |
| unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро син |
| толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чам |
| од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у |
| едити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче з |
| бе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да |
| нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо д |
| су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да |
| , само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и мар |
| поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли с |
| зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како г |
| ало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у нај |
| агње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је |
| и.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> |
| е већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке |
| слеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није би |
| > <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{ |
| p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} |
| свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у |
| кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није сме |
| матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу ниј |
| и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет г |
| неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко ок |
| рашимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал |
| и кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свет |
| зимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> < |
| равље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда |
| о је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чи |
| нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођ |
| аца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, к |
| ожеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор |
| је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> |
| Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компани |
| одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} З |
| арошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, к |
| у, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} П |
| ј.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} |
| е, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, п |
| ction" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, ус |
| су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке тр |
| ете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе |
| од је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подно |
| устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку |
| камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити |
| бро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам с |
| , ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} |
| вету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи р |
| чки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па ка |
| Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прек |
| није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, |
| ма онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори |
| арешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел рад |
| е Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по |
| ина.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{ |
| ат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и |
| </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас |
| и ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div |
| о добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је |
| ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у |
| ј боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет |
| тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видит |
| у је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи. |
| ио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад |
| оји иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{ |
| к на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају оби |
| “ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни |
| си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде |
| свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега |
| уше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} |
| време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, |
| два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, |
| Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара. |
| а неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из а |
| , кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш |
| остран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубо |
| тавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском кр |
| } Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’ |
| га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар |
| удио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге с |
| носити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на |
| S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разг |
| е неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују св |
| под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило |
| је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој |
| ном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" |
| ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: је |
| о је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилик |
| те моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву |
| обрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да ни |
| и.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвока |
| ј баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S |
| јом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које н |
| пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из |
| ог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследа |
| латком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди |
| рјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдо |
| едати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гв |
| атраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са инто |
| Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, |
| скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред св |
| љаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко |
| вачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да |
| ну“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, от |
| оседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на зем |
| се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој по |
| ошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљи |
| ган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га |
| ма нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створ |
| език — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косо |
| огло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит госп |
| ље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди |
| год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома ј |
| девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка з |
| вога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га т |
| >А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да испов |
| аву, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, |
| и по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње тво |
| "chapter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни |
| била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злоб |
| иш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је |
| естел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зо |
| шке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а неће |
| </p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суд |
| да ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је руч |
| је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба с |
| да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопов |
| алост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развесе |
| ном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти у |
| грача, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром с |
| нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ т |
| вином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили ни |
| /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па за |
| се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка |
| изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволт |
| а о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год |
| зи, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни по |
| други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{ |
| љи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земље |
| ању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране |
| да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, |
| бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлиј |
| ен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни |
| Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи б |
| Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештен |
| у Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код |
| ром плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави с |
| Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће ј |
| ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то пати |
| ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати |
| шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спр |
| ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добр |
| је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над |
| око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зл |
| госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у |
| каку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морал |
| е.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, |
| им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} |
| мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје ч |
| ерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, н |
| да мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо |
| а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Доб |
| куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драги |
| мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини |
| смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому |
| ке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рам |
| па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, у |
| о се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по |
| за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а |
| кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{ |
| еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p |
| ена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена |
| </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што |
| кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да ј |
| ди, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет |
| о грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добрено |
| овољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, |
| су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латина |
| ука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, де |
| груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава |
| беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док |
| ост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и |
| од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, м |
| немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много. |
| ови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле. |
| идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла с |
| веста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни |
| се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удави |
| мбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који |
| у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому о |
| олазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота |
| т и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је |
| уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шт |
| медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, и |
| лађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела |
| му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал |
| l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> |
| сти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће |
| „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapte |
| ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени ј |
| а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га пи |
| и плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди |
| сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако д |
| уката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, па |
| кле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има срп |
| и млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже |
| реповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" |
| из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у ку |
| н, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј м |
| ве, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се п |
| би мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пе |
| и попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће м |
| } Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је у |
| охте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже |
| .</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сад |
| ркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о |
| ио, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше |
| p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, шт |
| угог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију |
| ог нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко |
| ре прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота |
| ожије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у |
| ад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизну |
| у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица н |
| ји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с |
| је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једн |
| .</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, |
| грешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — д |
| ј мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу |
| и.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек н |
| ази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су |
| алосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог сам |
| ви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде леп |
| ли за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно к |
| его ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мири |
| .{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше не |
| посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се |
| т до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се |
| , тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган |
| срећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S |
| другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — |
| што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недира |
| ју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су м |
| г нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна |
| n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај |
| та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу |
| ови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка пл |
| и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му |
| сти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— |
| ј кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на |
| о а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан уви |
| се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори |
| преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>До |
| љиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно |
| незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све |
| ију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они д |
| е Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита прот |
| о шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опрошта |
| блаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, |
| и проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је |
| не, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувн |
| њено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачко |
| дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бдениј |
| 1" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тра |
| у мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу гос |
| реним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служ |
| еплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више де |
| није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, |
| } Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана п |
| е говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад |
| ешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој м |
| чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> |
| ељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, кој |
| ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђел |
| еће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештени |
| а Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене |
| збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добр |
| дити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлев |
| и из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће |
| стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради |
| ера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи каз |
| он у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> г |
| док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним баса |
| га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Д |
| е учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти |
| о меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кљ |
| рност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код |
| мећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па уда |
| век и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш |
| лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти к |
| а ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш |
| е и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несач |
| вце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати в |
| да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од |
| ади, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у пр |
| бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско п |
| дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише |
| есуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша |
| <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, |
| аје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља о |
| љућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац |
| ма имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска ш |
| деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, то |
| е четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедош |
| и лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала |
| и, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте в |
| ел још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо |
| које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрешта |
| то је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати с |
| ојао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они |
| тиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су |
| о недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и |
| м широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, с |
| да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати |
| па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{ |
| што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, |
| ујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то |
| ко дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта з |
| уго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, |
| о и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p |
| ила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одр |
| кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да |
| иру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или он |
| грезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то ника |
| срећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа |
| је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, је |
| рији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, |
| ру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли |
| удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајем |
| е душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, |
| јли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си М |
| видити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на те |
| него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, |
| } Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела |
| оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и о |
| да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала ни |
| биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију |
| г мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала |
| о је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та ч |
| обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копа |
| е и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за |
| почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао н |
| и, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добр |
| , ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милости |
| седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четни |
| нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се чов |
| играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи он |
| ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div ty |
| свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он |
| оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ниш |
| излечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправ |
| ја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убр |
| ад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је бом |
| идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом |
| Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете на |
| цу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад |
| амдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изп |
| {S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика |
| децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S |
| оже, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и неви |
| И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице в |
| </p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тиц |
| ко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се попр |
| водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће п |
| <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко |
| пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и |
| у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи |
| {S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, пер |
| тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, ко |
| рили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје |
| оме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта |
| и свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том к |
| ња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фа |
| тимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само |
| е нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који |
| м те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог до |
| ло кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко |
| уку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи ко |
| и одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је |
| је.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по пр |
| 33" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста |
| штеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то |
| {S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, кој |
| го су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и |
| кад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људ |
| лил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафа |
| колко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>А |
| ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Мирков |
| 1_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после о |
| е! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subS |
| у је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гув |
| е ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> |
| о си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свил |
| умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, |
| ти зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су |
| царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји нећ |
| питује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвас |
| честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — |
| су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро от |
| ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу уг |
| ело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци |
| бро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људ |
| да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} |
| рзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетр |
| и рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао н |
| ио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мек |
| тровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви с |
| о, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се |
| е дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад |
| ом по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што |
| и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак ка |
| о, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бит |
| обану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па |
| а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божи |
| рећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p |
| пут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он се |
| преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради |
| у ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик госп |
| рагињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радос |
| оша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано |
| ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тра |
| ди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил |
| шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оста |
| Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола |
| еба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правд |
| је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </ |
| даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне |
| више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и добро |
| неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је |
| им.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је |
| ра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би |
| е с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} П |
| ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како м |
| стане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас |
| Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је |
| тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича |
| да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— |
| Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, |
| , већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека до |
| у оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да т |
| су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко |
| ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се од |
| те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћер |
| те се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати м |
| он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добренов |
| а, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болт |
| које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добренова |
| дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда |
| } Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве м |
| и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задо |
| утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи |
| у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џо |
| ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко |
| у, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, |
| ог дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети м |
| еумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, ка |
| и волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брат |
| жиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да неда |
| уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} |
| неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну са |
| пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има |
| јд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, |
| бани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају ч |
| само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као |
| то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш |
| цу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. |
| обреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и |
| а спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, |
| пколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, ка |
| га није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирк |
| ворио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, с |
| ло, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога не |
| а држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети м |
| јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га пр |
| о вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, т |
| саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао |
| оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити |
| ру, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки |
| адама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сва |
| к је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S |
| па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јун |
| олко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавил |
| ок сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен з |
| девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој |
| еци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што |
| p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш ба |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки п |
| то изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био |
| ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја и |
| братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске мол |
| браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да с |
| играња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мир |
| уди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек |
| де у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале шк |
| one unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и по |
| ле сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се гос |
| је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну |
| словити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{ |
| тужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле |
| ви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трч |
| е, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је |
| це заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које |
| да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да |
| ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су |
| накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по свој |
| > <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало н |
| репирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиром |
| обро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из пис |
| о, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом е |
| урану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом ши |
| ано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста |
| у.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, |
| аром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана. |
| н и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — |
| што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Б |
| идисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама |
| а има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил л |
| у лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што дан |
| најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји |
| а „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалост |
| ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти п |
| а свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљ |
| ај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се неприч |
| буни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> |
| Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма |
| о шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— |
| к ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови |
| придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стри |
| весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а |
| говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни ј |
| А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчић |
| уков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, |
| г.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и уч |
| ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо д |
| ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се ра |
| у направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима он |
| сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи |
| ла цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, не |
| ао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још |
| д некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није тре |
| идити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p> |
| , један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, има |
| о се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништ |
| двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, |
| Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што |
| бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе |
| м.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милост |
| игод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{ |
| дприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће |
| арод мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти |
| кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца |
| и мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, ш |
| е је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па ква |
| ла чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди |
| иња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила |
| светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више |
| га живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега нап |
| сад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била |
| у јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купи |
| „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p |
| зору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро |
| угу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала |
| се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгле |
| ра коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле |
| ађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му |
| две биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у |
| >послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет пл |
| м, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко би |
| еће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријате |
| никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, |
| ола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} |
| ? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико виш |
| рашимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p |
| Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо |
| то је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или мож |
| ији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног друго |
| ложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет |
| е чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек п |
| ца ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, |
| во деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе с |
| ди бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу с |
| да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узе |
| осно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била ј |
| а руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из з |
| ео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица б |
| дно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо |
| каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, ве |
| све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мис |
| го што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ом |
| , док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се |
| тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" |
| уге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страш |
| себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чек |
| ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и м |
| у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кув |
| Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, тв |
| наша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господст |
| рвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их |
| а на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да |
| д оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSe |
| о журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њин |
| агњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из р |
| опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div t |
| а ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а |
| unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога |
| р за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, ко |
| ку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао |
| брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви дав |
| ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Ми |
| то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож н |
| то да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да |
| је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћуп |
| ашна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а М |
| а детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи |
| се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог |
| е добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека |
| писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мрт |
| онаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с |
| д тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да не |
| главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наво |
| после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а |
| лико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас |
| ко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек |
| е дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је |
| дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{ |
| .</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на п |
| а сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо |
| момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Б |
| есто мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су |
| дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а |
| варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошл |
| ријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и г |
| малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој |
| обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином стар |
| цајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена |
| познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непома |
| пиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, |
| ора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се ве |
| ице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир |
| " /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, са |
| неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> |
| Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и з |
| оуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, |
| адава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења ма |
| И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>К |
| тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужнос |
| де овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопо |
| ше дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Ст |
| та је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца шт |
| евати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мај |
| <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљ |
| а свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
| ла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина |
| p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друш |
| ећу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила оста |
| апиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одве |
| Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{ |
| о гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни ч |
| /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, |
| држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала ј |
| коле, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да |
| и сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> |
| ога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Мил |
| и неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је он |
| рагиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој п |
| а њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више по |
| мио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквас |
| имо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд ма |
| отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на сво |
| ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месе |
| куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је у |
| ћ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њ |
| зну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре |
| а, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се |
| кај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије ко |
| атника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, как |
| ба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће |
| ри је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се ве |
| а па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуг |
| тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш ма |
| ука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што де |
| де да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како ле |
| на.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад |
| она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S |
| еде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештени |
| ривлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, т |
| и и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је пре |
| на и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је јо |
| је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај о |
| оже „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископ |
| прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче нест |
| јацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обе |
| нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себ |
| >Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га о |
| бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла |
| у, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је неј |
| је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуш |
| ажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крм |
| ет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, д |
| добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себ |
| потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пи |
| швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди |
| уд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова н |
| } У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добренов |
| вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало се |
| лиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S |
| </p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити |
| нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у |
| > <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су дакле |
| лбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, |
| вој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и з |
| жда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати |
| и зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате он |
| нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p> |
| ене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, је |
| р мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико |
| тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, |
| нда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је |
| иност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га п |
| сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си |
| ј иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу з |
| риправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, сви |
| ивио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростит |
| је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наум |
| а је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а |
| с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, |
| мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене. |
| ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет н |
| ду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја |
| ва, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој бр |
| је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, |
| радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали |
| што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и |
| мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог к |
| био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго |
| о, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен пут |
| своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на |
| ији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — немож |
| паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, |
| ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гас |
| звадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, |
| колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, љ |
| — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив шт |
| у ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбин |
| ичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само |
| аје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецд |
| тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зи |
| ло и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па он |
| а јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази доб |
| ости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог |
| дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што |
| зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Д |
| му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете си |
| нда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа |
| , што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако |
| Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p |
| једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати |
| и и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта |
| обиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то дожив |
| оследња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан |
| незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone uni |
| пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова препо |
| је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам с |
| .{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, н |
| а од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Бого |
| е, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити до |
| о даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија |
| заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље |
| за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се |
| него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљан |
| залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} Н |
| онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба си |
| те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје ро |
| а знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај |
| — Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одв |
| и растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се се |
| д нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— М |
| добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја |
| Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња |
| о, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" |
| рам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан с |
| опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим |
| ви, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, |
| <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нис |
| то га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи |
| јко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу гл |
| и је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па к |
| } Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него ш |
| <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња |
| лдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиб |
| , па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је го |
| ого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке сво |
| ела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку п |
| а да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, |
| зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд |
| а то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам |
| какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта |
| зађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чи |
| ако она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћ |
| ала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И |
| ету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуш |
| кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, |
| ђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, |
| он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени кол |
| у главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино грк |
| шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превали |
| о што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну |
| кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји на |
| аћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара |
| лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде |
| сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му |
| И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, тол |
| . — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи ув |
| р, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па |
| ако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више ник |
| а какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта |
| ли, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати |
| је деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом д |
| а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута |
| како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књи |
| рде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, |
| и кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жало |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличи |
| реје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{ |
| а све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули |
| ко се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо м |
| уди на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на по |
| обро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Др |
| ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати |
| <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да ј |
| т два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} |
| станка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид де |
| месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, а |
| у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу д |
| а дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци |
| ако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Шт |
| емоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а М |
| ије висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима ле |
| ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сиро |
| голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим |
| д вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог |
| да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на какво |
| ростог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у ш |
| жење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини |
| своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разгово |
| ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила |
| арали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше м |
| ет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести |
| знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свис |
| шћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добрено |
| поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо. |
| а, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задо |
| и још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, |
| ар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови на |
| оговара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и р |
| ане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо |
| о једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто |
| </p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, в |
| тљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је са |
| — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зов |
| езе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити мо |
| шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије |
| престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један к |
| а га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жар |
| прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића |
| м, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, и |
| па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још |
| га најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да |
| друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележни |
| а боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси |
| ако избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добр |
| , што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, |
| сподин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њ |
| вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов |
| таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица. |
| ога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке |
| се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри |
| ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се |
| то га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, |
| а, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни јед |
| ми на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По чита |
| /p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само м |
| и — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се п |
| ђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви |
| о које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p> |
| о, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо да |
| ко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек |
| јом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал на |
| р дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се брин |
| ви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може |
| па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пуш |
| који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет |
| ајгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милост |
| прам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е п |
| е Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним кој |
| а морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> бесне |
| ћ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p |
| ну госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type=" |
| тски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на л |
| p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начини |
| је да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за |
| стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} |
| е с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем |
| ли се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{ |
| ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смеје |
| затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Ос |
| својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „ |
| врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па к |
| ару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милос |
| ати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал |
| оследњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек трош |
| ла је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је ут |
| њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико |
| чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто за |
| , ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог не |
| е, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла п |
| се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, п |
| ебија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце п |
| тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши |
| а коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n= |
| куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је це |
| окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не м |
| ад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога |
| ала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње |
| подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је |
| учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} |
| ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" / |
| ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећ |
| —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си ло |
| ебудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му |
| нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири |
| и никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и ја |
| ко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у в |
| маши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам |
| уд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати |
| нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећем |
| а ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на |
| p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да |
| ртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и |
| а крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" |
| се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна |
| годијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам с |
| и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све з |
| те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> |
| у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до |
| здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{ |
| ј и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Д |
| смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми по |
| ета, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што неб |
| дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чи |
| но и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из св |
| уђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да про |
| еверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ |
| нђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да б |
| } Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљиват |
| игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме |
| алавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, б |
| црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш ј |
| више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</ |
| му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене |
| го ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред с |
| отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај |
| учен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико |
| грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи н |
| пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина прол |
| је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а о |
| Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад |
| ћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незна |
| а.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га не |
| ерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од њ |
| тогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} |
| д то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче |
| у школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила. |
| олазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стра |
| нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати |
| а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на |
| ице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку |
| S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца |
| ви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди с |
| и. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала |
| а се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута дола |
| ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извук |
| дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћ |
| е бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у з |
| > <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се са |
| ијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно |
| је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу |
| } Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, |
| .</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> |
| .{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да |
| икад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, ка |
| а после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њо |
| иња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу в |
| е већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весе |
| су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим |
| еш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, н |
| зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта |
| али су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко |
| се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде |
| е.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његов |
| од Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{ |
| p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да |
| се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да бу |
| раћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирк |
| ати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је |
| ко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> < |
| , док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за по |
| ре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпој |
| , то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу |
| о је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што |
| и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да каж |
| а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја в |
| олико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да |
| > <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска |
| ила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе |
| ви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он ниј |
| да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ греши |
| , свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо ш |
| небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи |
| S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар |
| еш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Ми |
| пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив |
| ре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам |
| е, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S |
| о ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити о |
| л ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то н |
| еновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо д |
| , ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био |
| уј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша ру |
| <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— |
| /p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас |
| о у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно |
| биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му |
| уди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} |
| скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко |
| ам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њег |
| ча Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у де |
| отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ |
| рошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се |
| о осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаж |
| ња то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреб |
| есну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на ком |
| те ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: не |
| ор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину |
| џимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећа |
| оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљ |
| купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља ње |
| све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену о |
| себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p |
| стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ к |
| је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам чита |
| тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти |
| ети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, не |
| о ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров |
| ошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се |
| е ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, к |
| лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле |
| <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо |
| еједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници н |
| брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, |
| тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пук |
| .{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни р |
| некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач до |
| посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укор |
| ца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да некв |
| овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек |
| , ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега |
| едно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дв |
| свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српск |
| познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, ш |
| да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два к |
| о.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишав |
| исто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из |
| куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко |
| ца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука |
| и, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То с |
| ке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кит |
| к дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није |
| огла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, до |
| господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку |
| је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајстори |
| ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она |
| шу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> < |
| човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био |
| ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирк |
| p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, и |
| прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} |
| > <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, ш |
| адне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вук |
| на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у н |
| <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке |
| и.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња оп |
| ојкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако |
| боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се |
| ако се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сирота |
| на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме з |
| .</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти з |
| она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је по |
| у га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му |
| <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити |
| , тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука б |
| њину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде ис |
| право на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати В |
| Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На сво |
| кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у |
| ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њег |
| г честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног |
| оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} |
| ло дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народ |
| доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други |
| о него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек с |
| т милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога |
| ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да |
| постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ић |
| а, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани |
| е ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај |
| на домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуд |
| ође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешт |
| огло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде |
| ак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type=" |
| ележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около ст |
| ком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су |
| непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, њег |
| а, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу |
| Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, ш |
| гавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златн |
| добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одгов |
| и већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохиј |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. |
| решен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали |
| ње душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено упот |
| Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо ку |
| p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p |
| у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога |
| почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више |
| се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња |
| Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, с |
| друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица |
| баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год ј |
| а на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и |
| ашно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир св |
| вим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје |
| али су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија |
| 8... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан н |
| чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму ра |
| це ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — ста |
| ебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди |
| епослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега уч |
| више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдоко |
| сто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет го |
| , тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био |
| се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко |
| ко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Д |
| и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољ |
| е тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила р |
| аже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако и |
| , него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа в |
| него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити ко |
| <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на г |
| дочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал и |
| конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и д |
| ри месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржа |
| оја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди госпо |
| ле кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па ка |
| ="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па п |
| лов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини |
| суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био де |
| трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан н |
| лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан ви |
| о да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и |
| каже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, п |
| , нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин д |
| није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спре |
| , питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори св |
| бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао |
| е онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{ |
| ен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а |
| а варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S |
| а слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела |
| су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели сво |
| га ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата кри |
| м у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си чов |
| ко ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања н |
| n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко бил |
| и, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} |
| та крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од |
| пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненад |
| надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то ни |
| </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју па |
| ршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад |
| рагиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — а |
| е рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да б |
| p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је би |
| кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— К |
| ш Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма м |
| е је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен до |
| је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје |
| кове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>И |
| ћаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па нав |
| душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и б |
| еж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон д |
| ter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо д |
| рала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег |
| едан, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова |
| ци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокац |
| е дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добрен |
| грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме |
| меја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине |
| један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог бо |
| тећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по |
| о: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад |
| његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> , |
| је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш |
| едство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благ |
| Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, |
| погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и т |
| <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док с |
| евојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће госпо |
| ујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да бо |
| p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се |
| тени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</ |
| а, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад |
| се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а |
| о је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, |
| ико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни |
| е Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца св |
| калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жа |
| ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се |
| каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег |
| аучи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је |
| и о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора б |
| er" xml:id="SRP18691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ. |
| ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на |
| а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си |
| вршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како |
| им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад из |
| егови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држ |
| а, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, п |
| рини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни |
| И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, кој |
| нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и |
| радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај по |
| неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све поку |
| директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Н |
| одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао |
| чила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други |
| е нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мир |
| пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа |
| лио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам — |
| печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном ол |
| , да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто чове |
| та је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад с |
| — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и |
| вола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p> |
| — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <p |
| немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пи |
| а ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што |
| урду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како |
| ="chapter" xml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође М |
| e="chapter" xml:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколк |
| поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Њего |
| једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио мла |
| 691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко м |
| ad>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги |
| леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p> |
| е чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи |
| сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију |
| а зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после пр |
| ом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици њего |
| а за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја ва |
| S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим |
| а, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у |
| ло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за |
| лдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, шт |
| стивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} |
| е, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпушта |
| пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу жив |
| би мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек |
| стадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен |
| а баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парн |
| ила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има н |
| колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било к |
| er" xml:id="SRP18691_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заште |
| . Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Мирк |
| онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незн |
| и људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| е Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко |
| Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја |
| > <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето са |
| з паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од |
| оло стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала к |
| недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ниш |
| ова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као |
| дељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај |
| S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу |
| ра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца |
| /head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирк |
| вету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код |
| <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слаб |
| вци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њ |
| њу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатк |
| пођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање |
| парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клон |
| , да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами с |
| er" xml:id="SRP18691_C19"> <head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Сеп |
| е окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспа |
| же, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрад |
| избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је |
| у лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже |
| се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и рас |
| у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у |
| у своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а п |
| и 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новц |
| ’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога |
| нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на |
| им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд |
| навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је |
| у се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" |
| е једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за он |
| бреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновч |
| вом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод |
| ог свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> < |
| је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, ви |
| ноге су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врат |
| . </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истера |
| леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољст |
| ћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега са |
| теду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви |
| S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, |
| Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од нед |
| о је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За |
| ала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана треба |
| ису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме госпо |
| држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта би |
| /p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако |
| кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма д |
| ника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су |
| боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, |
| ловима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочит |
| а реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S |
| ош није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грл |
| <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо |
| овци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Пис |
| е будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни сл |
| сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи о |
| поништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је |
| оме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико с |
| жија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ниш |
| уда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свет |
| би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сес |
| рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p> |
| {S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог с |
| атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. |
| о је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом пр |
| неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећ |
| stone unit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учит |
| } А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и ку |
| па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била |
| SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S |
| на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко |
| тарци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како |
| истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се п |
| код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p |
| душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да |
| вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у |
| Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с |
| адо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, ста |
| тинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, |
| у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују з |
| — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропу |
| ћи могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на б |
| ук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко м |
| ац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слобод |
| људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај |
| ајпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чист |
| дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени мо |
| огослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко |
| а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси к |
| озоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је |
| тиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривц |
| њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога ме |
| бренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа поче |
| свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко |
| ве друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био игра |
| сна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити |
| ефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то н |
| мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта им |
| ви и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет у |
| моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци |
| а говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажење |
| лов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, |
| "SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу |
| уге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недир |
| ај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокак |
| те начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да ни |
| тро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је бра |
| ирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио |
| ити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније н |
| господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само ниј |
| поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И за |
| ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који |
| и своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватр |
| <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју лу |
| у онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није |
| ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипка |
| етан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био у |
| . Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима. |
| ете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви |
| добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само до |
| могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је |
| а весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је в |
| које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако те |
| Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није број |
| ачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — т |
| салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срц |
| шла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху кр |
| , тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признат |
| него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал м |
| својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва доче |
| мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му уси |
| це нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш х |
| нао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та |
| а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, к |
| те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти |
| е изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право |
| од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако |
| му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме што |
| им сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш |
| , који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим је |
| ба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па и |
| ad>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p |
| ако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чич |
| е је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ |
| {S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доб |
| разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају н |
| збечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на |
| а господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га |
| н је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то |
| пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и до |
| енарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више |
| и људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учи |
| тву чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} |
| ав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која ј |
| љалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите др |
| и учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад и |
| рају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би бил |
| по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и |
| ст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толик |
| Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n |
| че један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и |
| о је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> ка |
| , и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није до |
| д кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда с |
| p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав л |
| се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мор |
| ао олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жму |
| ити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мор |
| ави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели |
| ора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S |
| т дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} |
| арију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у ок |
| ра упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пр |
| ене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> |
| .{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, н |
| лео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је т |
| велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p> |
| од врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и |
| твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи |
| је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није |
| ко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, |
| њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме њего |
| ина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свеште |
| ане до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му до |
| јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на она |
| ња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да |
| овце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се мож |
| ене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то удар |
| тено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сут |
| им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини |
| а ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Ј |
| l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, |
| уј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} У |
| је помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред ужи |
| савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепор |
| е ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа |
| тарије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвозд |
| за ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па |
| е вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом д |
| и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и |
| алогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, са |
| умно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла |
| га је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер |
| и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је забо |
| лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко б |
| у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у |
| у дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, |
| аћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по |
| дин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно ст |
| ну гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика < |
| уда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедањ |
| је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морит |
| </p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ни |
| евојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над с |
| ако је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар |
| ="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече |
| <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекршт |
| руге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј ч |
| аведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад |
| бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог |
| треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi |
| , толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је |
| се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они |
| довице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе |
| од нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил не |
| тику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} М |
| ла и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> < |
| окају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватов |
| да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у зл |
| Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз та |
| ти, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје кола |
| , да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеж |
| желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови |
| а ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Ј |
| > <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он |
| е руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> |
| ну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи |
| а је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим ј |
| уђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет гов |
| и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундо |
| , да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на |
| тране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се |
| једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко |
| агиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле иско |
| обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се |
| сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је о |
| га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбег |
| тале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спава |
| епсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај |
| рности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пу |
| и Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које п |
| у — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог |
| емље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што |
| му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачк |
| а слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више на |
| ји су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ |
| 35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако |
| није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастив |
| аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од у |
| у рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Б |
| из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чу |
| теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је т |
| човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час |
| који цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да нест |
| жну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву му |
| ико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и |
| био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојк |
| су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Пам |
| љевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добренов |
| је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је висо |
| орије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је |
| ица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па |
| шло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће к |
| обију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео |
| па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb |
| нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, д |
| ико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне тре |
| вка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрек |
| знаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задов |
| љном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb |
| е сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје |
| није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је ов |
| {S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад |
| 36" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У је |
| , међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво м |
| едан букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вод |
| је воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да |
| лила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја |
| апут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и о |
| и га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту виш |
| е један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда |
| в, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда |
| у, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја |
| арају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом б |
| о његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је |
| замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнији |
| ко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар б |
| аси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал |
| да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни |
| говим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко |
| здине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згод |
| е, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Д |
| ље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они с |
| о заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити р |
| овачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то |
| ек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Стр |
| озеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила |
| одство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бира |
| знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућ |
| незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута |
| чару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p |
| еци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што го |
| ојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела как |
| ти, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе |
| твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бис |
| , пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нем |
| д узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Ка |
| прави што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: зна |
| и, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и пока |
| ући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо |
| кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се |
| да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле |
| стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, |
| овара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му о |
| , што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо п |
| меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија |
| — Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам оп |
| није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању по |
| ије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Му |
| а, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и по |
| можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он |
| ко ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лет |
| о нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жало |
| и била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти |
| к се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки ра |
| е отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, ј |
| ко смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог. |
| пут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да нов |
| да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад |
| још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и уд |
| а неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зо |
| ен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је вољ |
| ива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести ц |
| еданпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком ч |
| арио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче кој |
| его на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извућ |
| >Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} О |
| <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| дарити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју |
| кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опко |
| имир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, |
| к господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег с |
| поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, т |
| се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и н |
| и само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо |
| у ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паме |
| , и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек ј |
| претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил о |
| ноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није |
| д, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појас |
| ио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и |
| нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, је |
| та нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој |
| реба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам |
| у краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву гл |
| алане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га при |
| бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад с |
| и <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепш |
| ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. < |
| докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи зад |
| арске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету |
| ажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, |
| ати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само је |
| , то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења |
| ву сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теб |
| ља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њег |
| днако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш коп |
| ћу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу нај |
| ам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти |
| да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни преб |
| ео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Ми |
| ова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина |
| ојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући |
| смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се ве |
| није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнут |
| одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре нег |
| е данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке пе |
| атко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлов |
| ва дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све так |
| ву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} |
| ам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја |
| Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали. |
| бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке |
| очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око к |
| то које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће |
| ајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу ов |
| илости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешт |
| ебе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса њег |
| браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, к |
| варам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како ј |
| оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово вриск |
| скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то |
| у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је н |
| кве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинит |
| ој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова |
| ог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бл |
| ати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који оста |
| ре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна |
| љаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам |
| си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је и |
| њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се п |
| а зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> |
| је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуд |
| н пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, |
| ва сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је |
| волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода д |
| /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што чове |
| , мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо |
| жеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте гр |
| во.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је |
| теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Сав |
| собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, |
| неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећ |
| едно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом |
| синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној |
| сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам |
| , с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји н |
| ебра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми ов |
| ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, |
| е молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ј |
| ла давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а |
| д жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен |
| се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си по |
| } Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} |
| огрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи |
| ијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> |
| м те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лез |
| е опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерн |
| себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући |
| рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још |
| ије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" |
| реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.< |
| ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изоб |
| оју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мо |
| е да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан |
| вавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, |
| булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи |
| ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће |
| p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на ср |
| о моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га в |
| ку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њ |
| ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестриц |
| дожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињ |
| у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита |
| ни се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у мир |
| ио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако б |
| јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, |
| и, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам кр |
| а друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко |
| , коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио |
| е онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабино |
| го, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд |
| Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац т |
| стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — |
| она, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је с |
| нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, |
| ам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја |
| кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! |
| гови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управ |
| , ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти које |
| тос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камен |
| мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио |
| — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож |
| је, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с |
| верма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вече |
| му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком ова |
| оји чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риб |
| неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек на |
| ема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука. |
| кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи |
| је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му н |
| о здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову |
| тајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Г |
| по.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рук |
| дију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од |
| може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, в |
| } Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, мож |
| можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго |
| сме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира |
| ебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној мат |
| ио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, |
| чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и |
| ла, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ј |
| је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, |
| n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма |
| p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгињ |
| раде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви |
| тио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само каз |
| овију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома дав |
| како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде |
| го умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо ва |
| ми, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти |
| ла „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који |
| ставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није |
| чо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор к |
| о неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио |
| ти, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас |
| није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела ис |
| па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, за |
| Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога остав |
| исам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу |
| 47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С к |
| аљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку мес |
| дравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мал |
| и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овд |
| сте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед ни |
| ог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — он |
| опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, |
| е нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, н |
| да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка |
| изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта |
| судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе |
| анина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад |
| а ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се |
| једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мал |
| ж оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неоже |
| ту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, |
| то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако |
| имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девој |
| и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај дога |
| ој страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ћ |
| бреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се |
| , певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лага |
| о преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и |
| људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, оп |
| сле му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста са |
| Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од п |
| ослушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" |
| ем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија |
| ину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S |
| ца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. < |
| ан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да р |
| рћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито |
| S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме |
| г.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпу |
| ојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, жел |
| србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да |
| а на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил |
| нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је прими |
| е јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен |
| те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад ј |
| л да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслуша |
| еће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутр |
| л и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да |
| Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви |
| казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети о |
| е још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радови |
| 21"> <pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли |
| Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацел |
| ан кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, |
| плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виног |
| свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је ок |
| да, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољ |
| ољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад |
| не са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору |
| ару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има то |
| од њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зн |
| одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и |
| најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морат |
| а ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Доба |
| ди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити. |
| ће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца |
| јбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{ |
| моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је |
| лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти к |
| по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да шт |
| љи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођ |
| ви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби |
| зио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та ве |
| е мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо |
| игди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад ј |
| ла, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и в |
| или, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваља |
| <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим бог |
| имировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило |
| нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — е |
| само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још б |
| ове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда ј |
| мо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако р |
| то небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би |
| ја, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи ст |
| фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, |
| тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил |
| — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се о |
| што видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> < |
| а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} |
| да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине |
| о кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подн |
| је био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапре |
| о недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{ |
| и другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђа |
| помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, |
| мо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је бр |
| ни шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слу |
| у скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у |
| бане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији о |
| То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосе |
| рашимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали све |
| ену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село |
| а осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек п |