• Akcija 1
  • Projekti 1
  • quote 6
  • stoji 1
  • А 30
  • а 395
  • аа 2
  • авет 1
  • авлија 1
  • авлије 2
  • авлију 1
  • авлински 1
  • Аво 1
  • аге 1
  • Адама 1
  • Адвокат 1
  • адвокату 1
  • аде 1
  • адиђар 1
  • адица 1
  • адице 1
  • адицу 1
  • Ајд 1
  • ајд 10
  • Ајде 2
  • ајдучка 1
  • ајка 3
  • ака 1
  • Ако 14
  • ако 63
  • ал 213
  • Ал 25
  • ала 1
  • Ала 1
  • алат 1
  • алвије 1
  • ало 1
  • аљина 1
  • аљине 3
  • аљини 1
  • Аљину 1
  • амантије 1
  • амбар 4
  • амбара 3
  • амбарови 1
  • амбару 3
  • амин 1
  • ангел 1
  • анђела 1
  • анђеле 1
  • Анђели 1
  • анђелима 2
  • Анка 1
  • антикристе 1
  • арамбаша 2
  • арамбаши 1
  • арамбашини 1
  • арамбашу 2
  • арамија 3
  • арамије 1
  • Арамије 1
  • аренду 1
  • ариштем 1
  • артију 5
  • асне 8
  • асну 1
  • асталом 1
  • атар 1
  • атару 2
  • атласке 1
  • атресу 1
  • аудијенцију 1
  • ба 1
  • баба 4
  • бабе 1
  • бабином 1
  • бабу 1
  • бави 1
  • Бадава 6
  • бадава 7
  • баира 1
  • бакће 1
  • балавом 1
  • балавче 1
  • банка 1
  • бар 13
  • барлијању 1
  • басамацима 1
  • бат 1
  • батина 1
  • батину 1
  • баћа 10
  • Баћа 22
  • баће 1
  • Баћи 1
  • Баца 1
  • баца 2
  • бацати 2
  • баци 1
  • бацим 1
  • бацио 1
  • бацити 1
  • Баш 2
  • баш 39
  • баштован 1
  • баштованка 1
  • бденија 2
  • бденије 3
  • бдити 1
  • беби 1
  • бебиној 1
  • бебо 2
  • бебу 3
  • бег 1
  • бегај 1
  • бегати 1
  • бедна 1
  • бедне 1
  • бедника 1
  • беднику 1
  • беж 1
  • бежању 1
  • бежи 1
  • бежмо 2
  • Без 1
  • без 19
  • безакоња 1
  • бездушан 1
  • безобразне 2
  • безобразно 1
  • безочниче 1
  • бела 3
  • беле 1
  • бележник 1
  • бележника 2
  • бели 2
  • белим 1
  • бело 2
  • белов 1
  • белова 1
  • белој 1
  • белом 1
  • белу 2
  • беначе 1
  • бео 1
  • берба 1
  • бербу 1
  • бере 1
  • бес 2
  • бесконачан 1
  • бескрвна 1
  • беснело 1
  • бесни 2
  • беснила 1
  • беснило 1
  • беснилу 2
  • бесно 2
  • бесног 1
  • бесну 1
  • бечке 1
  • би 131
  • бибиби 2
  • БИВА 1
  • бива 6
  • бивају 1
  • бивало 1
  • бивол 1
  • бијаше 2
  • бије 1
  • бијен 1
  • бил 1
  • била 33
  • биле 5
  • Били 1
  • били 10
  • Било 3
  • било 77
  • биљи 1
  • Био 3
  • био 80
  • бира 3
  • бирај 1
  • Бирајте 1
  • бирају 1
  • бирало 1
  • бирати 1
  • бирташ 1
  • бисера 2
  • бисером 1
  • бита 1
  • битанге 1
  • битанго 1
  • бити 99
  • биће 5
  • бичем 1
  • бише 1
  • благ 2
  • блага 4
  • благи 1
  • благим 1
  • Благо 1
  • благо 10
  • благодарити 1
  • благодат 1
  • благодет 1
  • благом 1
  • благосиљају 2
  • благосиљати 1
  • благослов 2
  • благослова 1
  • благословена 1
  • благословено 2
  • благослови 2
  • благословио 3
  • благословите 1
  • благословити 1
  • благословлена 1
  • благословом 4
  • Блажени 2
  • блаженства 1
  • блато 1
  • бледило 1
  • блеји 1
  • ближе 3
  • близу 4
  • блуднога 1
  • БОГ 1
  • бог 15
  • Бог 71
  • Бога 20
  • бога 8
  • богавам 1
  • богаљ 1
  • богами 1
  • Богами 1
  • Богат 1
  • богат 2
  • богатам 1
  • богати 2
  • богатији 1
  • богатирски 1
  • богатлија 1
  • богатог 1
  • богатства 2
  • богатство 1
  • богатству 1
  • богда 1
  • богом 1
  • Богом 8
  • богопротивне 1
  • богослов 3
  • богословија 1
  • богословије 4
  • богословији 2
  • богословију 5
  • богослову 2
  • богословца 1
  • богословцу 1
  • богоугодном 1
  • богу 11
  • Богу 23
  • бодљиви 1
  • Боже 21
  • боже 7
  • божиј 1
  • божија 14
  • божије 12
  • божијем 1
  • божији 4
  • божијим 1
  • божијом 1
  • божију 2
  • божића 1
  • божји 1
  • боја 5
  • бојаги 1
  • бојадисан 1
  • бојала 3
  • бојали 1
  • бојао 1
  • бојати 3
  • боји 7
  • бојо 2
  • боктер 1
  • боле 2
  • Болел 1
  • болесни 1
  • болесник 1
  • болесника 1
  • болесници 1
  • Болест 1
  • болестан 2
  • болести 1
  • болова 1
  • болти 2
  • боља 5
  • Боље 2
  • боље 31
  • бољег 2
  • бољи 3
  • бољим 1
  • бољу 2
  • боме 19
  • борити 1
  • босиљком 1
  • Бот 1
  • бразду 1
  • брајко 9
  • бране 1
  • брани 2
  • брат 12
  • Брат 2
  • брата 11
  • братац 2
  • брате 16
  • братски 1
  • брату 5
  • браће 1
  • браћи 1
  • браћо 3
  • браца 18
  • браци 2
  • брацом 3
  • брашна 1
  • брашно 2
  • брбљави 2
  • брбљушо 1
  • брегу 1
  • брже 2
  • брзо 2
  • Брига 1
  • брига 2
  • бриге 2
  • бриги 1
  • бризне 1
  • бризну 1
  • бризнути 1
  • бринемо 1
  • бринути 2
  • бришу 1
  • брка 1
  • бројао 2
  • бронзу 2
  • буба 1
  • бубицо 1
  • будала 2
  • будан 1
  • буде 7
  • будеш 3
  • Буди 3
  • буди 8
  • будио 1
  • будите 3
  • будна 1
  • будне 13
  • буднем 1
  • буднеш 2
  • будни 1
  • будну 1
  • будте 1
  • букварац 1
  • булазни 1
  • булдок 6
  • булдока 6
  • булдокови 1
  • булу 1
  • бунара 1
  • бунару 1
  • буне 1
  • бунилу 1
  • бунован 1
  • бунца 1
  • бунцајући 1
  • бурма 1
  • бурму 1
  • бућну 1
  • вабио 1
  • Вабио 1
  • вабиш 1
  • вавек 1
  • ваде 1
  • вади 2
  • вадим 1
  • вадио 1
  • важе 1
  • важно 1
  • важност 1
  • вазда 1
  • вајат 1
  • вајата 1
  • вајату 1
  • вал 1
  • ваља 2
  • ваљан 1
  • ваљана 3
  • ваљаног 4
  • Ваљаност 1
  • ваљаност 2
  • ваљаности 1
  • ваљаношћу 1
  • ваљану 1
  • ваљда 23
  • вам 21
  • вама 5
  • вара 1
  • варалицом 1
  • варати 2
  • вараше 1
  • варош 6
  • варошан 1
  • варошана 1
  • варошани 1
  • вароши 16
  • варошка 6
  • варошки 4
  • варошу 1
  • вас 14
  • вата 1
  • ватај 1
  • ватра 4
  • ватри 1
  • ватру 1
  • ваш 2
  • ваша 6
  • вашару 2
  • ваше 4
  • вашег 1
  • вашем 2
  • ваши 1
  • вашим 1
  • вашка 4
  • вашке 4
  • вашку 3
  • вашљива 1
  • вашој 2
  • ведра 1
  • ведро 1
  • веже 1
  • везен 1
  • века 3
  • веле 4
  • велећи 1
  • Вели 1
  • вели 28
  • велик 7
  • велика 7
  • велике 1
  • велики 1
  • велико 9
  • великој 1
  • великолепно 1
  • велиш 4
  • венац 2
  • вереница 1
  • вери 1
  • вериге 1
  • веровати 3
  • вером 1
  • веруј 3
  • верује 1
  • верујуће 1
  • Весела 2
  • весела 3
  • веселе 1
  • весели 2
  • веселија 1
  • веселије 1
  • веселило 1
  • весело 5
  • весеља 1
  • Весеље 2
  • весеље 5
  • весељу 2
  • весо 1
  • ветар 5
  • ветровом 1
  • Већ 10
  • већ 84
  • већа 4
  • веће 1
  • већем 4
  • већи 1
  • већим 1
  • већма 17
  • већу 1
  • вече 5
  • вечера 2
  • вечере 1
  • вечери 3
  • вечерње 1
  • вечерњој 1
  • вечером 1
  • вечеру 1
  • вечите 1
  • вечито 1
  • вечиту 2
  • вечне 1
  • вечни 1
  • вечно 1
  • вешала 10
  • вешале 1
  • вештац 6
  • вештине 1
  • вештица 2
  • вештицо 1
  • вештицом 1
  • вешто 2
  • вешцу 1
  • Ви 1
  • ви 27
  • вигове 2
  • виде 2
  • виделу 1
  • види 15
  • видила 6
  • видиле 1
  • видили 4
  • видим 10
  • видио 17
  • видити 8
  • видиће 2
  • видиш 16
  • Видиш 3
  • видише 1
  • видовит 1
  • видовити 1
  • виђену 1
  • вијају 1
  • вијала 1
  • викала 1
  • викало 1
  • викаше 1
  • викне 1
  • викно 2
  • викнула 1
  • вику 1
  • вилама 1
  • виле 2
  • Виловито 1
  • вино 1
  • виноград 5
  • винограду 2
  • Вином 1
  • винце 1
  • винцилира 1
  • вио 1
  • вир 1
  • виси 2
  • висио 1
  • висмо 1
  • висока 1
  • високи 1
  • високо 1
  • висте 1
  • вит 1
  • вита 1
  • вич 1
  • вичан 2
  • виче 1
  • вичем 2
  • вичу 1
  • виш 1
  • више 56
  • вишњег 1
  • вишњем 1
  • влада 1
  • владајте 1
  • владању 1
  • владика 7
  • Владике 1
  • владике 3
  • владики 5
  • владикин 1
  • Владикиним 1
  • владиком 1
  • владику 4
  • влажна 1
  • власт 1
  • власти 1
  • властник 1
  • Вог 2
  • вода 7
  • воде 5
  • водена 1
  • води 5
  • водити 1
  • водом 2
  • воду 7
  • вођа 2
  • вође 1
  • Воже 1
  • воза 1
  • возати 1
  • вози 1
  • возијо 1
  • возиш 1
  • возише 1
  • Војвода 2
  • војвода 3
  • војевати 1
  • војник 1
  • војника 1
  • војска 2
  • војсковођа 1
  • војску 2
  • војсци 1
  • вола 1
  • воле 3
  • волела 4
  • волели 2
  • волем 7
  • волемо 1
  • волео 1
  • волети 1
  • волије 1
  • волијем 1
  • волијеш 1
  • волио 3
  • воло 3
  • волове 3
  • волови 1
  • волу 2
  • волул 1
  • воља 14
  • воље 3
  • вољи 6
  • вољом 2
  • вољу 4
  • воску 1
  • востани 1
  • востаните 2
  • воћа 1
  • воћке 1
  • воћног 1
  • воштанице 1
  • воштаницом 1
  • Враг 1
  • Врагови 1
  • вражије 1
  • Вране 1
  • врану 1
  • врапце 2
  • врапци 4
  • врат 4
  • врата 9
  • врати 5
  • вратила 1
  • вратиле 1
  • вратило 1
  • вратио 1
  • вратите 1
  • вратити 3
  • врату 1
  • враћа 2
  • враћали 1
  • враћати 1
  • врбо 1
  • вре 1
  • вребо 2
  • врева 1
  • вредан 1
  • вреди 5
  • вредим 1
  • вредити 1
  • вредна 1
  • Вредна 2
  • вредне 1
  • вредно 2
  • вредног 1
  • вредном 1
  • Вредном 1
  • врела 3
  • Време 1
  • време 13
  • времена 4
  • вретено 1
  • врисак 1
  • Врисак 1
  • врискала 1
  • вриску 1
  • врисну 1
  • вриснула 1
  • вришти 1
  • врло 5
  • врстан 1
  • вртар 1
  • врућини 1
  • врућице 1
  • врху 1
  • вршак 1
  • Вук 55
  • вука 1
  • Вука 17
  • вукла 1
  • Вуков 1
  • Вукова 1
  • Вукове 2
  • Вукови 1
  • Вуковим 1
  • Вуково 3
  • вуком 1
  • Вуком 2
  • Вуку 10
  • вуку 2
  • вуну 1
  • вући 3
  • вуци 2
  • вуцибатина 1
  • вуцте 1
  • Вуцте 1
  • вуче 4
  • Вуче 6
  • вучемо 1
  • га 182
  • Гавана 1
  • гад 1
  • гадан 2
  • гадна 1
  • Гадне 1
  • гадно 2
  • гадну 1
  • газда 7
  • газдалук 2
  • газдарица 2
  • газдачкој 1
  • газде 3
  • газди 1
  • газдине 1
  • газдом 1
  • галију 2
  • гасе 1
  • гаћа 1
  • гаћани 1
  • гаћасти 1
  • гаће 2
  • гвожђе 2
  • гвожђем 1
  • гвоздена 3
  • геди 1
  • гедим 2
  • генерал 2
  • гибанице 1
  • гипка 1
  • гипкало 1
  • Глава 1
  • глава 4
  • Главе 1
  • главе 11
  • глави 3
  • главницу 1
  • главо 1
  • главом 1
  • главу 21
  • главурде 1
  • главурду 1
  • гладан 1
  • глади 2
  • гладна 2
  • гладно 1
  • глас 11
  • гласа 3
  • гласан 1
  • гласно 1
  • гласом 4
  • гласу 4
  • гле 7
  • гледа 1
  • гледај 3
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледати 4
  • гледаш 1
  • гледећ 3
  • гледи 7
  • гледо 3
  • глувно 1
  • глупава 1
  • гној 1
  • гњев 2
  • гњевна 1
  • гњевни 1
  • Гњевни 1
  • гњезда 1
  • гњездо 4
  • гњезду 1
  • гњилење 1
  • говора 5
  • говораше 1
  • говоре 3
  • Говори 1
  • говори 16
  • говорила 6
  • говорили 1
  • говорим 2
  • Говорио 1
  • говорио 22
  • говорити 4
  • говорише 1
  • год 29
  • година 9
  • годинама 1
  • године 5
  • годином 1
  • годину 3
  • гозбу 1
  • гојазна 1
  • Гојко 2
  • голем 1
  • големога 1
  • голи 1
  • голишава 1
  • голуб 1
  • голубијем 1
  • голубињак 1
  • голубињака 1
  • голубице 1
  • голубова 1
  • голубове 1
  • голуждраве 1
  • голупче 1
  • гомила 2
  • гомиле 1
  • гомилу 1
  • гоне 1
  • гонитеља 1
  • горама 1
  • горе 10
  • горег 1
  • горела 1
  • горети 2
  • гори 2
  • горки 1
  • господ 1
  • Господ 3
  • господа 7
  • Господан 1
  • Господар 2
  • господар 7
  • господара 4
  • господаре 1
  • господарове 1
  • господару 2
  • Господе 1
  • господе 2
  • господи 1
  • Господин 1
  • господин 37
  • господина 1
  • господине 13
  • Господине 2
  • господином 1
  • господину 6
  • господичића 1
  • Господње 1
  • господњем 1
  • Господњем 1
  • господњи 1
  • господске 2
  • господску 1
  • господства 1
  • господство 3
  • господству 2
  • госпођа 2
  • госпођица 2
  • госпођице 3
  • госпођу 1
  • госпоја 1
  • госпоји 1
  • госпојине 1
  • гост 2
  • госта 1
  • госте 1
  • гости 1
  • гостима 2
  • госу 1
  • готов 1
  • готова 2
  • готове 1
  • готови 1
  • готовине 1
  • готово 7
  • граби 1
  • грађану 1
  • Граја 1
  • грају 1
  • гране 1
  • граорна 1
  • гратис 1
  • грде 3
  • грдило 1
  • грдне 1
  • грдни 1
  • грдњом 1
  • грђе 1
  • грђу 1
  • греје 3
  • грех 1
  • греха 1
  • грехе 1
  • грешила 1
  • грешили 2
  • грешити 1
  • грешна 2
  • грешни 2
  • грешнику 1
  • грешници 1
  • грешниче 1
  • грешничком 1
  • грешну 1
  • гризе 1
  • гријота 5
  • грк 2
  • гркљан 5
  • гркљаном 1
  • грла 5
  • грли 1
  • грло 3
  • гроб 1
  • гроба 2
  • гробље 5
  • гробљу 1
  • гробу 4
  • грозда 1
  • гроздови 1
  • грозница 1
  • грома 1
  • громом 1
  • грохотније 1
  • Груди 1
  • груди 2
  • груне 1
  • грч 1
  • губијо 1
  • губитак 1
  • гувно 3
  • гујо 1
  • гулубице 1
  • гунгули 1
  • гура 1
  • гурни 1
  • гусак 1
  • гусенице 1
  • гуска 1
  • гуске 1
  • гуски 1
  • густиж 1
  • гушчићи 1
  • Да 21
  • да 886
  • дава 1
  • давала 3
  • давао 1
  • давати 2
  • даве 2
  • дави 1
  • давнашњу 1
  • давно 3
  • даде 3
  • даду 2
  • Дај 1
  • дај 6
  • даје 9
  • дају 1
  • Дакле 3
  • дакле 8
  • даклем 1
  • Даклем 1
  • дал 9
  • дала 2
  • далеке 1
  • Далеко 1
  • далеко 7
  • дали 1
  • дало 5
  • даље 13
  • даљини 1
  • даљном 1
  • дам 3
  • даму 1
  • дан 53
  • дана 43
  • данак 2
  • данас 20
  • Данас 5
  • данашња 1
  • данашње 2
  • данданас 2
  • дане 4
  • дани 2
  • дану 2
  • дању 2
  • дао 20
  • дар 2
  • дарове 2
  • даси 1
  • дасмо 1
  • дата 2
  • дати 15
  • даћа 1
  • даће 1
  • даћу 1
  • Даћу 1
  • даш 1
  • дашто 1
  • дашчан 1
  • Два 2
  • два 21
  • двадесет 2
  • дванајст 1
  • двапут 4
  • дваред 2
  • дватри 1
  • Две 1
  • две 8
  • двер 1
  • двери 1
  • дверима 1
  • дверма 1
  • двојако 1
  • двоје 2
  • двојица 5
  • двојицу 2
  • двора 3
  • дворац 1
  • дворјана 3
  • дворови 1
  • двору 2
  • дебела 2
  • дебели 3
  • дебелим 1
  • дебелом 1
  • дебелу 1
  • дебљу 1
  • Деверове 1
  • деверу 2
  • девет 4
  • девете 1
  • девојака 1
  • девојачке 1
  • девојачки 4
  • девојачкој 1
  • девојка 11
  • Девојка 2
  • Девојке 1
  • девојке 6
  • девојки 1
  • девојко 5
  • девојком 1
  • девојку 5
  • девојци 1
  • девојчица 1
  • девојчице 2
  • Дед 3
  • дедови 1
  • дезертирца 1
  • дела 3
  • деле 1
  • дели 1
  • делила 1
  • делио 1
  • дело 3
  • део 1
  • деобе 1
  • деоби 1
  • депутација 2
  • депутацију 1
  • дерала 1
  • дерана 2
  • дере 1
  • дереш 1
  • дери 1
  • деро 1
  • деру 1
  • Десет 1
  • десет 11
  • Десетак 1
  • десетак 2
  • десеторица 1
  • деси 1
  • десило 1
  • десио 2
  • десише 1
  • десна 2
  • десницу 1
  • десно 2
  • десној 1
  • десном 1
  • Дете 1
  • дете 37
  • детенце 1
  • детета 2
  • дететом 1
  • детету 6
  • детиња 3
  • детињастог 1
  • детиње 1
  • детињства 1
  • детињству 1
  • детињу 1
  • деца 22
  • деце 6
  • деци 6
  • Децо 1
  • децо 5
  • децом 2
  • Децу 1
  • децу 16
  • дечије 1
  • дечијем 1
  • дечији 1
  • дечијим 1
  • дечурлија 1
  • дечурлије 1
  • дечурлији 1
  • дечурлијом 1
  • дешњак 1
  • ди 53
  • Ди 9
  • диби 1
  • дивану 1
  • дивећи 1
  • дивљак 1
  • дивље 1
  • дивљем 1
  • дигде 1
  • дигла 1
  • дигле 1
  • дигли 2
  • дигне 1
  • дигни 1
  • дигнута 1
  • диго 2
  • Дигод 2
  • дигод 4
  • диже 3
  • дижу 1
  • дизо 2
  • дије 1
  • дијете 1
  • Дика 1
  • дика 4
  • дикина 1
  • дико 1
  • дикоји 2
  • диктанду 1
  • диктиро 1
  • Дим 1
  • дирати 2
  • Директор 1
  • директор 4
  • директору 1
  • дирнути 1
  • диће 1
  • дице 1
  • дичи 1
  • дична 1
  • дично 2
  • длаки 1
  • длаку 1
  • длан 1
  • дна 1
  • дно 2
  • до 41
  • доба 19
  • добар 26
  • Добар 3
  • добиво 1
  • добија 3
  • добијале 1
  • добијати 1
  • добије 6
  • добијем 1
  • добијете 1
  • добијо 2
  • Добио 1
  • добио 6
  • добити 2
  • Добра 1
  • добра 17
  • добре 7
  • Добрен 39
  • Добрена 4
  • Добрене 3
  • Добренов 7
  • Добренова 4
  • Добреноваца 4
  • Добреновачка 2
  • Добреновачке 1
  • Добреновачки 9
  • Добреновачким 1
  • Добреновачког 1
  • Добреновачкој 2
  • Добреновачком 3
  • Добреновачку 2
  • Добренове 3
  • Добренови 1
  • Добреново 2
  • Добреновој 11
  • Добреновом 3
  • Добренову 2
  • Добреновце 6
  • Добреновци 13
  • Добреновчана 4
  • Добреновчане 1
  • Добреновчани 15
  • Добреновчанима 2
  • Добреновчанин 1
  • Добреној 1
  • Добрену 4
  • добри 22
  • Добри 3
  • добрим 1
  • Добринаца 1
  • Добриначка 1
  • Добриновчани 1
  • Добринци 2
  • добро 59
  • Добро 6
  • Доброј 1
  • Добром 1
  • добром 7
  • доброту 1
  • добру 9
  • довабићеш 1
  • доватио 3
  • доватити 3
  • доведе 4
  • довек 1
  • довека 1
  • довео 1
  • дово 2
  • догађај 1
  • договара 1
  • договорио 1
  • договору 2
  • догод 1
  • догодило 1
  • догођај 1
  • дода 2
  • додаше 1
  • додворити 2
  • додијала 1
  • додо 1
  • додоле 1
  • Дође 1
  • дође 16
  • дођеш 1
  • Дођи 1
  • дођи 2
  • дођу 1
  • Дођу 1
  • доживим 1
  • доживио 1
  • доживити 1
  • дозвати 1
  • дозво 1
  • дозна 2
  • дознати 1
  • док 52
  • Док 7
  • доказивати 1
  • Докле 1
  • докле 4
  • доктор 1
  • Доктор 2
  • долази 1
  • долазијо 1
  • долазило 1
  • Долазио 1
  • долазио 4
  • долазити 1
  • долазише 1
  • долас 1
  • доласку 1
  • доле 14
  • долијала 1
  • доликовало 1
  • доликује 1
  • дом 2
  • дома 1
  • домаслука 1
  • домаћи 1
  • Домаћин 1
  • домаћин 8
  • домаћина 4
  • Домаћини 1
  • домаћинова 1
  • домаћиновим 1
  • Домаћину 1
  • домаћину 3
  • домаћица 7
  • домаћици 1
  • домаћицом 1
  • домаћицу 1
  • доми 1
  • домовини 1
  • дому 7
  • донаша 2
  • донашали 1
  • донде 1
  • донело 1
  • донесе 4
  • донесите 1
  • донети 5
  • донешена 1
  • доно 3
  • допадне 1
  • допираше 1
  • допире 1
  • допусте 1
  • допусти 1
  • допустио 2
  • допустити 1
  • допушта 1
  • допуштено 1
  • досад 9
  • доселити 1
  • досети 1
  • досетише 1
  • досетљиве 1
  • доспо 1
  • Доста 1
  • доста 16
  • дотера 1
  • дотерати 1
  • дотле 21
  • дотраје 1
  • дотрчаше 1
  • доћ 1
  • доћи 12
  • доцкан 7
  • доцне 1
  • доцније 6
  • дочека 2
  • дочекају 2
  • дочекали 2
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочекиво 1
  • дочеко 1
  • Дочеко 1
  • дочуо 1
  • дочути 1
  • дошао 1
  • Дошла 1
  • дошла 2
  • дошли 8
  • дошло 1
  • дошо 18
  • драга 1
  • Драга 6
  • Драги 1
  • драги 2
  • драгим 1
  • Драгиња 41
  • Драгиње 1
  • Драгињини 1
  • Драгињином 1
  • Драгињину 1
  • Драгињу 6
  • Драгиша 1
  • драго 3
  • драгоцена 1
  • дрва 1
  • Дрва 1
  • дрвене 1
  • Дрвени 1
  • дрвену 1
  • дрвета 1
  • дрвету 2
  • дрво 6
  • дреки 1
  • дрекно 1
  • дремеж 1
  • дречи 1
  • држ 4
  • држала 6
  • држали 2
  • држао 2
  • држати 3
  • држе 1
  • држи 9
  • држим 1
  • држо 4
  • друг 3
  • друга 14
  • другара 1
  • другарице 1
  • друге 13
  • Други 1
  • други 24
  • другим 3
  • другима 1
  • друго 24
  • Друго 3
  • другова 1
  • другове 1
  • другови 1
  • Другог 1
  • другог 12
  • другој 1
  • другом 9
  • другу 8
  • другчије 4
  • другчији 1
  • дружевно 1
  • дружење 2
  • дружити 2
  • дружиш 1
  • друкчије 5
  • друкчији 1
  • друштва 3
  • Друштво 1
  • друштво 2
  • друштвом 1
  • друштву 4
  • друшто 1
  • ду 3
  • дубоки 1
  • дубоком 1
  • дуг 5
  • дугачка 1
  • дугачке 1
  • дуго 11
  • Дуго 2
  • дугој 1
  • дуж 1
  • дужа 1
  • дужан 3
  • дуже 4
  • дужи 3
  • дужни 1
  • дужник 1
  • дужно 1
  • дужност 3
  • дуката 1
  • Дунав 1
  • Дунавом 1
  • духовна 1
  • душа 7
  • душе 7
  • душегубац 1
  • души 1
  • душом 3
  • душу 10
  • ђаво 5
  • ђавола 2
  • ђаволима 1
  • ђаволом 1
  • ђаволска 1
  • ђаволске 1
  • ђаволски 1
  • ђаволској 1
  • ђак 2
  • ђака 3
  • ђаке 2
  • Ђакон 1
  • ђакон 6
  • ђаконије 2
  • ђаконово 1
  • ђаконом 1
  • ђаку 3
  • ђаци 3
  • ђерме 1
  • ђерму 1
  • Ђијотка 1
  • ђипи 1
  • ђубрета 1
  • ђувегија 1
  • е 1
  • Е 10
  • Ева 1
  • еванђелије 1
  • Еви 1
  • ево 11
  • Ево 4
  • евоме 1
  • еј 1
  • Еј 4
  • Енђебуле 1
  • енђебуле 3
  • Ено 1
  • ено 3
  • еспап 1
  • ето 14
  • Ето 2
  • жали 1
  • жалили 1
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалосна 2
  • жалосним 1
  • жалосно 1
  • жалосном 1
  • жалосну 1
  • Жалост 1
  • жалост 4
  • жалостан 1
  • жалости 7
  • жалостиво 2
  • жалостити 1
  • жање 1
  • жањи 1
  • жању 1
  • Жао 1
  • жао 5
  • жарило 1
  • ждере 2
  • жеђ 1
  • желећи 1
  • желијо 1
  • желили 1
  • желим 3
  • желио 2
  • жеља 2
  • жеље 1
  • жељи 2
  • жељна 1
  • жељу 5
  • жена 19
  • Жена 2
  • жене 7
  • жени 9
  • женидби 1
  • женина 1
  • жено 2
  • Жено 2
  • женске 1
  • женско 2
  • женској 1
  • жену 5
  • жестоком 1
  • Жетва 1
  • Жив 1
  • жив 4
  • жива 2
  • живе 1
  • живи 4
  • живили 3
  • живимо 1
  • живина 4
  • живину 4
  • Живио 1
  • живио 4
  • живити 3
  • живлење 1
  • живо 1
  • живог 2
  • живом 1
  • живот 4
  • живота 3
  • животиње 1
  • животу 1
  • живу 1
  • жиле 1
  • жита 1
  • житије 1
  • жито 3
  • жицу 1
  • жишка 1
  • жмурећки 1
  • жњети 1
  • жртва 1
  • жури 1
  • журналу 1
  • жући 1
  • За 12
  • за 182
  • забављав 1
  • забадава 3
  • забашурити 1
  • забели 1
  • заблену 1
  • забоде 1
  • заболело 1
  • заборави 2
  • заборавијо 1
  • заборавила 3
  • заборавили 1
  • заборавио 1
  • забрана 1
  • забрани 1
  • забринули 1
  • забринуло 1
  • забринуто 1
  • заварати 1
  • завежљаје 1
  • заветан 1
  • завидити 1
  • Завидиш 1
  • завију 1
  • зависи 1
  • заволе 1
  • заволела 1
  • завукла 1
  • завуко 1
  • завуче 1
  • загазио 1
  • загладнише 1
  • загон 1
  • загрлила 1
  • загрокта 1
  • задај 1
  • задо 1
  • задобија 1
  • задобије 1
  • задобио 1
  • задобити 1
  • задоволству 1
  • задовољава 1
  • задовољан 3
  • задовољно 1
  • задовољном 2
  • задовољство 2
  • задржати 1
  • задрже 1
  • задржо 1
  • задркта 3
  • задрма 1
  • зажелила 1
  • заиграли 1
  • заигро 1
  • заискаше 1
  • заиста 4
  • зајам 2
  • заједно 6
  • зајиста 5
  • закасни 1
  • закасним 1
  • закидај 1
  • Заклећу 1
  • заклон 1
  • заклопац 1
  • закључак 1
  • закључе 1
  • закључен 1
  • закољеш 1
  • закон 1
  • закону 2
  • закопава 1
  • закопо 5
  • закраћуј 1
  • закрештала 1
  • зактео 1
  • закука 1
  • залајале 1
  • залане 1
  • залеже 2
  • залепрша 1
  • залогај 1
  • залогаји 1
  • заложити 1
  • залудити 1
  • замагли 1
  • замену 1
  • заменути 1
  • замерили 1
  • заметне 1
  • замеће 1
  • замислио 1
  • замном 1
  • замоли 4
  • замолио 1
  • заната 1
  • занаџија 1
  • занела 1
  • занимати 1
  • зано 1
  • заори 1
  • заорише 1
  • запате 1
  • запати 1
  • запева 1
  • запевати 1
  • запеваше 1
  • запевка 1
  • запипати 1
  • записа 1
  • записује 1
  • запита 8
  • запитаји 1
  • запитала 2
  • запитам 1
  • запитати 1
  • запиташ 1
  • запито 5
  • заплака 1
  • заплакало 1
  • заплако 1
  • заплаче 1
  • заплашила 1
  • заплашило 1
  • заплашује 2
  • запнеш 1
  • заповеда 1
  • заповедајућим 1
  • заповедан 2
  • заповедате 1
  • заповеди 1
  • заповедио 2
  • заповедити 1
  • заповести 1
  • запремијо 1
  • запретио 2
  • запрећиво 1
  • запт 1
  • зар 34
  • зарад 1
  • заради 1
  • зарадовале 1
  • зарасла 1
  • засадио 1
  • засједанија 1
  • заслуга 1
  • заслуги 1
  • заслугу 1
  • заслужи 1
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • заслужити 1
  • заслужује 1
  • заслужујем 1
  • заслужујемо 1
  • заспа 1
  • заспала 1
  • заспати 1
  • заспо 2
  • застаде 1
  • застајала 1
  • застане 1
  • застану 1
  • застиди 1
  • застире 1
  • затаји 1
  • затајиш 1
  • затвор 2
  • затворен 1
  • затвореним 1
  • затвори 1
  • затворила 1
  • затворили 1
  • затвором 1
  • затезиваше 1
  • затекну 1
  • затеко 1
  • затећи 2
  • затече 1
  • затим 1
  • Зато 2
  • зато 26
  • затрпајте 1
  • затрпали 1
  • заузмеш 1
  • заука 1
  • зауставила 1
  • зафали 1
  • зафалности 1
  • зацело 11
  • зачињено 1
  • зачудио 1
  • зашкргута 1
  • заштедијо 1
  • зашто 10
  • због 3
  • Збогом 1
  • збогом 3
  • збора 1
  • збуни 1
  • збунила 1
  • звала 1
  • звани 1
  • званичник 1
  • звао 5
  • звезда 2
  • звезде 2
  • звезду 1
  • звер 2
  • звера 1
  • звери 3
  • звериње 1
  • зверски 1
  • зверским 1
  • зверско 1
  • зверу 1
  • звона 2
  • звонар 1
  • звоне 1
  • звонити 2
  • звону 1
  • згода 1
  • згодна 1
  • згодније 1
  • згодно 1
  • згоду 1
  • зграби 3
  • зграбили 1
  • згрешио 1
  • здрав 5
  • здрава 1
  • здрави 2
  • здравији 1
  • здравља 1
  • здравље 5
  • Здрављем 1
  • здраво 7
  • здраву 1
  • зевање 1
  • зејтину 1
  • зелена 1
  • зеленка 2
  • зелено 1
  • зељов 1
  • земаљски 2
  • земаљског 1
  • земаљском 1
  • земља 2
  • Земља 2
  • земље 15
  • Земљеделац 1
  • земљеделца 1
  • земљи 11
  • земљом 1
  • земљу 11
  • зепсти 1
  • зер 1
  • Зец 1
  • зецева 1
  • зид 2
  • зидина 1
  • зидови 1
  • зидом 1
  • зиду 1
  • зима 2
  • зимус 1
  • зипаруша 1
  • зјале 1
  • зла 10
  • злата 1
  • златне 2
  • златни 1
  • златнога 1
  • златној 2
  • златном 1
  • злато 1
  • зле 3
  • зли 4
  • зликовце 2
  • зликовцем 1
  • зликовци 2
  • Зло 1
  • зло 22
  • злобан 1
  • злобно 2
  • злобу 1
  • злом 1
  • злоставити 1
  • злоставлењу 1
  • злотвор 2
  • злотвора 2
  • злу 4
  • змије 2
  • змијин 1
  • зна 19
  • знаду 6
  • знајте 1
  • знак 2
  • знаке 1
  • знала 4
  • знали 5
  • знало 2
  • знам 12
  • знаменитошћу 1
  • знамо 3
  • знања 2
  • знање 1
  • знао 17
  • знате 7
  • знати 4
  • Знаш 1
  • знаш 7
  • зној 1
  • зноји 1
  • зоб 1
  • зоби 2
  • зове 8
  • Зовне 1
  • зову 4
  • зора 2
  • зоре 2
  • зором 2
  • зору 1
  • Зрелији 1
  • зрна 1
  • зрно 5
  • зуби 3
  • зубма 1
  • зуји 1
  • И 36
  • и 917
  • ивањска 1
  • ивер 1
  • игле 1
  • игра 3
  • играо 1
  • играт 1
  • играти 2
  • играч 2
  • играча 2
  • играче 1
  • иде 18
  • Идем 1
  • идем 7
  • идемо 1
  • идете 1
  • идеш 3
  • иди 3
  • Иди 4
  • идте 1
  • иду 5
  • иже 1
  • Из 5
  • из 87
  • иза 9
  • изабере 1
  • изабрала 1
  • изабро 1
  • изађе 3
  • изаспе 1
  • изаћи 3
  • изашли 2
  • изашло 1
  • изашо 2
  • избаве 1
  • избави 1
  • избавио 2
  • избавља 2
  • избере 2
  • избечене 1
  • избечи 1
  • избечио 1
  • избио 1
  • избиро 1
  • избројали 1
  • избројао 1
  • извади 1
  • извадио 2
  • извађа 1
  • извађају 1
  • извалила 1
  • изван 2
  • изведе 1
  • изведи 1
  • извештим 1
  • извијати 1
  • извиле 1
  • извињаво 1
  • изво 1
  • изволте 5
  • извор 1
  • изврће 1
  • извршитеља 1
  • извршити 1
  • извуко 5
  • извући 3
  • извуче 2
  • извучено 1
  • изглед 1
  • изгледа 2
  • изгледала 1
  • изгледало 4
  • изгледати 1
  • изгледо 3
  • изговара 1
  • изговарајући 1
  • изговор 1
  • изговори 1
  • изгоре 2
  • изгуби 5
  • изгубио 1
  • изгубити 4
  • изгубљено 1
  • издалека 1
  • издане 1
  • изданке 1
  • издирати 1
  • издонашали 1
  • издржати 2
  • издубљено 1
  • изјављујући 1
  • изјагњиле 1
  • излази 1
  • излазим 1
  • изласке 1
  • излеже 1
  • излетити 1
  • излив 1
  • излишно 2
  • изломљен 1
  • измаћи 1
  • измеђ 1
  • између 1
  • измери 1
  • измерио 1
  • измет 1
  • изметне 1
  • измирио 1
  • измирне 1
  • измрвљена 1
  • измршавиле 1
  • измудри 1
  • изнемоглу 1
  • изненада 1
  • изненадна 1
  • изненадним 1
  • изнесе 1
  • изнутра 1
  • изобиља 1
  • изосто 1
  • изпира 1
  • Изпод 1
  • израдио 1
  • изрећи 1
  • изрецкани 1
  • изриком 3
  • изусти 2
  • изшаран 1
  • изшарати 1
  • ии 1
  • Ика 1
  • икад 1
  • иконом 1
  • иконостас 1
  • икону 2
  • Ил 1
  • ил 86
  • или 3
  • Илија 2
  • илијинском 1
  • иљадама 1
  • иљаду 1
  • им 52
  • Има 5
  • има 51
  • имаду 3
  • имајте 1
  • имају 4
  • имал 5
  • имала 2
  • имали 5
  • имало 1
  • Имам 1
  • имам 5
  • Имамо 2
  • имамо 3
  • имања 4
  • имање 4
  • имањем 3
  • имању 1
  • имао 2
  • имате 1
  • Имател 1
  • имател 2
  • имати 9
  • имаш 5
  • име 15
  • имена 2
  • имењака 1
  • имо 7
  • ината 1
  • иначе 1
  • интерес 2
  • интов 1
  • интова 2
  • интови 1
  • ипак 1
  • искали 1
  • искати 4
  • иско 1
  • ископа 1
  • ископати 1
  • ископо 1
  • искочи 2
  • искочиле 1
  • искочим 1
  • искочише 1
  • искупили 1
  • искупио 1
  • искушење 1
  • испаде 1
  • исписо 1
  • испитује 1
  • испловити 1
  • исповеде 1
  • исповеди 4
  • испод 8
  • испрати 1
  • испратијо 1
  • испратило 1
  • испрва 2
  • испребијан 1
  • испрего 1
  • испред 5
  • испредати 1
  • испрекрштано 1
  • испречи 1
  • испречише 1
  • испричала 1
  • испричале 1
  • испросили 1
  • испуни 2
  • испунијо 1
  • испуњену 1
  • испустила 1
  • истерати 1
  • истеривати 1
  • истећи 1
  • исти 7
  • истина 6
  • истине 1
  • истинога 1
  • истину 3
  • исто 9
  • истом 1
  • истребе 1
  • истребити 2
  • истрчала 2
  • истрчи 1
  • Исуса 1
  • исчупо 1
  • итан 1
  • итно 1
  • итра 1
  • итрија 1
  • ићи 12
  • их 5
  • иш 1
  • ишао 1
  • Ишла 1
  • ишла 4
  • ишле 1
  • ишли 1
  • ишо 6
  • иште 5
  • ишту 1
  • ишчитавала 1
  • ишчупати 3
  • ја 144
  • Ја 39
  • јаби 1
  • јабуке 1
  • јави 2
  • јавим 1
  • јага 1
  • јагањци 1
  • јагње 21
  • јагњета 4
  • јадан 1
  • јаданпут 1
  • јаде 2
  • јади 1
  • Јадна 1
  • јадрила 2
  • јадрило 1
  • Јадрило 1
  • јадрилом 1
  • јазбина 1
  • јаја 1
  • јаје 1
  • јака 2
  • јаке 2
  • јако 1
  • јаму 1
  • Јања 2
  • Јањом 1
  • јао 8
  • јасним 1
  • јасно 1
  • јата 1
  • јатака 1
  • јаук 1
  • јауче 2
  • јачег 1
  • ЈЕ 1
  • је 1235
  • јед 1
  • једа 1
  • Један 3
  • један 36
  • једанаест 1
  • једанаести 1
  • Једанпут 1
  • једанпут 12
  • једанред 1
  • једаред 8
  • Једва 1
  • једва 7
  • једе 1
  • једемо 1
  • Једи 1
  • једи 3
  • јединица 1
  • јединца 1
  • јединце 1
  • јединчетова 1
  • једио 1
  • једна 17
  • једнако 4
  • једнаком 1
  • једне 8
  • једни 3
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 28
  • једног 18
  • Једног 2
  • једној 5
  • Једном 1
  • једном 10
  • једну 16
  • једра 1
  • једу 1
  • јежила 1
  • језа 1
  • језеро 1
  • језерце 1
  • језик 5
  • језике 1
  • језиком 1
  • јектенија 3
  • јел 14
  • Јел 2
  • јела 2
  • јелени 1
  • јели 1
  • јелил 1
  • јело 2
  • јелте 2
  • јео 2
  • јер 48
  • јерке 1
  • Јесам 1
  • јеси 1
  • јесил 1
  • Јест 1
  • јест 11
  • Јесте 1
  • јесте 5
  • Јестел 1
  • јестел 4
  • Јестели 1
  • јести 7
  • јесу 1
  • јецају 1
  • јецајући 1
  • ји 51
  • јим 1
  • Јо 1
  • Јову 2
  • јогунце 1
  • јој 44
  • још 108
  • Још 17
  • Ју 1
  • ју 3
  • Југовића 1
  • Јулија 1
  • јунак 1
  • јунака 1
  • јунаку 1
  • јуначи 1
  • јуначка 1
  • јутра 7
  • јутрење 1
  • јутро 1
  • јуче 3
  • К 3
  • ка 3
  • кавгаџија 1
  • кавге 1
  • кавгу 1
  • каво 1
  • каву 1
  • кавџимо 1
  • кад 319
  • Кад 56
  • Када 1
  • кадар 3
  • кадгод 11
  • Кадгод 2
  • каде 1
  • кади 1
  • кадијонице 1
  • кадионица 1
  • кадкад 1
  • кадри 1
  • каж 1
  • каже 37
  • кажем 11
  • кажемо 2
  • кажете 1
  • кажеш 3
  • кажи 4
  • Кажи 4
  • кажу 8
  • казала 4
  • казало 2
  • казањ 2
  • казао 1
  • казати 23
  • казаће 1
  • казиво 1
  • казо 9
  • казује 2
  • казујућ 1
  • казујући 1
  • кајала 1
  • кајале 1
  • каје 1
  • кајем 1
  • кака 1
  • КАКАВ 1
  • какав 17
  • Какав 5
  • каква 14
  • Каква 2
  • каквали 1
  • Какве 2
  • какве 5
  • какви 3
  • Какво 1
  • какво 8
  • каквог 2
  • каквом 3
  • какву 3
  • каке 1
  • како 109
  • Како 7
  • какогод 1
  • какоће 2
  • какоћеш 1
  • какоћу 1
  • калдрму 1
  • кале 1
  • калнери 1
  • калуђер 9
  • калуђерском 1
  • камен 4
  • камена 1
  • каменом 1
  • камења 2
  • камењем 1
  • Камо 1
  • камо 2
  • камоли 4
  • канале 1
  • канали 1
  • канда 2
  • кандило 1
  • канон 4
  • канони 1
  • Као 4
  • као 85
  • капела 1
  • капели 1
  • капетана 1
  • капетанова 1
  • капута 1
  • кара 1
  • каранфила 1
  • карати 1
  • карташа 1
  • катихета 1
  • Катици 1
  • кашике 1
  • кваси 1
  • квочка 3
  • квочке 1
  • кедар 1
  • кер 2
  • кесе 1
  • кецељи 1
  • кибли 1
  • кида 1
  • кидо 1
  • кике 1
  • ким 4
  • Кир 3
  • кирија 1
  • кист 1
  • кити 1
  • киша 1
  • кише 1
  • кладе 1
  • клали 1
  • клатно 1
  • клекнемо 1
  • клетвом 1
  • клетву 1
  • клечањем 1
  • клече 1
  • клечи 1
  • клирика 1
  • клоно 3
  • клупи 1
  • клупица 1
  • кљештама 1
  • кљун 1
  • кљунове 1
  • кључ 3
  • кључалом 1
  • кључева 1
  • кључеве 2
  • кнеже 1
  • кнез 2
  • Кнез 3
  • кнеза 1
  • кнезова 1
  • кнезу 1
  • књиге 2
  • књиги 1
  • књигом 1
  • књигу 4
  • КО 1
  • ко 120
  • Ко 17
  • кобин 1
  • ковати 2
  • ког 5
  • Кога 2
  • кога 24
  • когод 2
  • Код 2
  • код 50
  • кожа 2
  • кожи 1
  • кожом 1
  • кожу 2
  • козе 1
  • кои 4
  • која 24
  • Које 3
  • које 54
  • којекакви 1
  • којекуд 1
  • којекуда 1
  • којешта 1
  • који 132
  • којим 6
  • којима 2
  • којој 3
  • којом 1
  • коју 12
  • кокају 1
  • кокорачаји 1
  • кокошији 1
  • кокурузи 1
  • кол 1
  • Кола 1
  • кола 14
  • колача 3
  • колаче 2
  • колачом 1
  • колебу 1
  • колевке 1
  • колевку 1
  • колена 2
  • колени 1
  • коли 9
  • колика 1
  • колики 1
  • колико 1
  • Колико 2
  • колишни 1
  • колко 20
  • Колко 8
  • коло 10
  • коловођа 2
  • Коловођа 2
  • Коловођо 1
  • колом 2
  • колу 3
  • кољу 1
  • ком 5
  • комад 1
  • комада 1
  • командом 1
  • команду 1
  • Коме 1
  • коме 12
  • комесар 2
  • Комесар 3
  • комесару 1
  • компанију 1
  • кому 1
  • комшија 1
  • комшије 1
  • комшији 1
  • комшиници 1
  • кона 1
  • конаку 2
  • конац 1
  • конзисторајалног 1
  • конзисторија 2
  • конзисторије 1
  • конзисторији 2
  • конзисторију 3
  • контени 1
  • контракт 1
  • коња 4
  • коњаника 1
  • Коњаници 1
  • коњаницима 1
  • коњаничком 1
  • коње 4
  • коњи 3
  • коњице 1
  • копа 4
  • копам 1
  • копати 4
  • копач 1
  • кор 1
  • кора 2
  • коракнуше 1
  • корачили 1
  • корбачем 1
  • коре 1
  • корен 5
  • корисна 1
  • корисну 1
  • кору 1
  • кос 2
  • коса 3
  • коси 1
  • Коси 1
  • косови 1
  • кост 2
  • кости 6
  • костима 1
  • костурница 1
  • костурнице 1
  • костурници 1
  • костурницу 2
  • косу 3
  • котарицу 2
  • коће 2
  • кочијаш 1
  • Кочијаш 1
  • кочијаша 1
  • кочине 1
  • кошара 1
  • кошари 2
  • кошница 2
  • кошта 1
  • коштац 1
  • кошто 12
  • Кошто 3
  • кошуљом 1
  • крава 2
  • Краваљ 1
  • краваљу 1
  • кравар 1
  • кравуша 1
  • краде 2
  • Крадене 1
  • крадом 1
  • крађи 1
  • крај 10
  • краја 2
  • крајева 1
  • крајевима 1
  • крају 3
  • крајцаре 1
  • крајцару 1
  • краљ 1
  • красоте 1
  • кратко 1
  • кратковиди 1
  • краћи 1
  • крв 2
  • крвав 2
  • крваве 3
  • крвави 3
  • крвавио 1
  • Крваво 1
  • крви 3
  • крвљу 2
  • крвник 1
  • крвници 1
  • крвопијо 1
  • крвца 2
  • кревета 1
  • кревету 3
  • крене 1
  • крени 1
  • кренути 1
  • крепак 1
  • крепост 1
  • кресте 1
  • кресту 1
  • кречи 1
  • крив 4
  • крива 8
  • криви 3
  • кривио 1
  • кривице 2
  • кривицу 2
  • криво 4
  • кривудајући 1
  • кривцем 1
  • кривцу 1
  • крила 1
  • крилати 1
  • крило 1
  • крилом 1
  • крилу 1
  • Криста 1
  • Крмача 1
  • крме 1
  • крмећа 1
  • Кров 1
  • кров 2
  • крова 1
  • кровови 1
  • Кроз 1
  • кроз 5
  • кротки 1
  • крочи 1
  • крст 1
  • крста 2
  • крстио 1
  • крстић 1
  • круна 1
  • крчмама 1
  • крштен 2
  • крштењу 1
  • кубета 1
  • кува 1
  • кувају 1
  • кугу 1
  • Куд 1
  • куд 21
  • куда 5
  • кудаће 1
  • кудгод 1
  • куде 1
  • кужно 1
  • кујна 1
  • кукавац 1
  • кукавица 1
  • кукавице 1
  • кукавичиће 1
  • куке 2
  • кукуричу 1
  • кукуруза 1
  • кум 1
  • Кум 3
  • куме 2
  • кумовска 1
  • Кумовска 1
  • кумовски 1
  • куму 2
  • кундака 1
  • купа 1
  • купи 4
  • купијо 1
  • купим 1
  • купио 2
  • купити 4
  • купо 1
  • купово 1
  • купуј 1
  • купује 1
  • купујем 1
  • купујте 1
  • купују 1
  • курја 2
  • Курјак 1
  • курјак 6
  • курјака 1
  • курјаке 1
  • курјаци 6
  • курјаче 1
  • кутије 1
  • кућа 14
  • Кућа 3
  • кућама 1
  • кућанско 1
  • куће 22
  • кућевна 1
  • кућерину 1
  • кући 70
  • кућицу 1
  • кућна 4
  • Кућни 1
  • кућни 6
  • кућном 1
  • кућом 2
  • кућу 13
  • куца 1
  • куцне 1
  • куцо 1
  • куцову 1
  • кучке 1
  • лав 1
  • лаган 2
  • лагана 1
  • лагане 1
  • Лагано 1
  • лагано 2
  • лаганом 1
  • лагати 1
  • лад 1
  • ладна 1
  • ладни 1
  • ладнокрвно 1
  • ладовита 1
  • ладом 1
  • лађа 1
  • лаже 3
  • лажи 3
  • лажљива 1
  • лажљивим 1
  • лажу 1
  • лајати 1
  • лак 1
  • лакат 1
  • лако 1
  • Лако 2
  • Лактове 1
  • Лакше 1
  • лакше 4
  • лале 1
  • лан 1
  • ланац 2
  • ланце 1
  • ларму 2
  • ласте 1
  • латинац 1
  • латинске 2
  • латинску 1
  • леб 2
  • леба 3
  • Лебац 1
  • лебом 1
  • лева 2
  • лево 2
  • легала 1
  • легање 1
  • легле 1
  • лего 1
  • легу 1
  • лед 1
  • ледени 1
  • леђа 3
  • леђи 5
  • леђу 1
  • лежи 1
  • лези 1
  • лекар 2
  • лено 1
  • лења 2
  • лењива 1
  • лењости 1
  • лењштине 1
  • Леп 3
  • леп 6
  • Лепа 1
  • лепа 9
  • лепе 1
  • лепеза 1
  • лепи 4
  • лепо 18
  • лепој 1
  • лепом 2
  • лепорека 1
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепша 2
  • лепше 5
  • лепши 2
  • лепшим 1
  • лети 2
  • ли 7
  • ливади 1
  • ливрејисан 1
  • лија 1
  • ликовања 1
  • ликују 1
  • лисац 1
  • лисица 1
  • лисице 1
  • лисичије 1
  • листак 1
  • листом 1
  • литурђију 1
  • лица 4
  • лице 8
  • лицем 2
  • лицу 4
  • логор 1
  • локај 1
  • лонац 2
  • лонаца 1
  • лопов 6
  • лопова 5
  • лопове 2
  • Лопови 1
  • лопови 4
  • лоповом 1
  • лоповска 1
  • лоповском 1
  • лоповску 1
  • лопову 1
  • луд 4
  • луда 7
  • луде 4
  • луди 2
  • лудина 1
  • лудо 4
  • лудој 1
  • лудом 2
  • лудорију 1
  • лудост 1
  • луду 3
  • луђе 1
  • лупа 3
  • лупежима 1
  • лупну 1
  • лупнуше 1
  • лутка 1
  • луткицу 1
  • лутком 1
  • лутрију 1
  • љенштина 1
  • љуба 1
  • љубав 4
  • љубави 2
  • љубавно 1
  • љубичица 1
  • љубљаше 1
  • Љубљени 1
  • људа 1
  • људе 4
  • људи 29
  • Људи 3
  • људма 4
  • људску 1
  • љука 1
  • љуља 2
  • љуљо 1
  • љуте 1
  • љутили 1
  • љутио 1
  • љуто 1
  • љутом 1
  • Ма 1
  • ма 33
  • магарац 1
  • магарце 1
  • мажењем 1
  • маза 1
  • мазе 2
  • мајка 2
  • мајки 1
  • мајкина 1
  • мајкино 1
  • мајко 1
  • мајку 1
  • Мајор 1
  • мајори 1
  • мајсторији 1
  • мајсторију 1
  • мак 1
  • макли 1
  • макне 1
  • макну 1
  • мако 1
  • макова 1
  • мала 13
  • Мала 3
  • Малаксало 1
  • малаксалост 1
  • мале 9
  • мали 6
  • малим 1
  • мало 41
  • Мало 7
  • малог 1
  • малој 3
  • малом 1
  • малте 1
  • малу 2
  • мамо 2
  • мана 1
  • мане 3
  • мани 3
  • манте 1
  • Манте 1
  • мања 1
  • мањак 1
  • мање 8
  • мањем 1
  • мањи 1
  • мараме 1
  • мараму 1
  • марва 5
  • марве 1
  • марвинче 2
  • марво 1
  • марву 3
  • марила 1
  • марим 1
  • Марим 1
  • марио 1
  • Марко 3
  • Марку 1
  • масла 1
  • масло 2
  • масна 1
  • масти 2
  • мастило 1
  • мата 1
  • матер 7
  • матерама 1
  • матере 4
  • Матере 5
  • матери 7
  • материн 1
  • материна 2
  • материне 3
  • материни 1
  • материним 1
  • материно 2
  • матером 2
  • Мати 1
  • мати 35
  • матицу 1
  • матора 2
  • маторе 1
  • матори 1
  • Матори 1
  • маторим 1
  • матором 2
  • маторци 1
  • маћија 1
  • мах 1
  • маца 1
  • мацину 1
  • мацо 1
  • мачак 1
  • мачка 2
  • мачку 2
  • маџарске 1
  • машта 1
  • ме 30
  • мегдана 1
  • мед 2
  • медена 1
  • медени 1
  • медецину 1
  • међ 2
  • међер 1
  • међу 5
  • мезимче 1
  • мекано 1
  • мекше 1
  • мекши 1
  • Мене 1
  • мене 27
  • Мени 1
  • мени 22
  • мере 1
  • мери 1
  • меров 2
  • мерова 1
  • меру 1
  • меса 4
  • Месец 2
  • месец 6
  • месеца 7
  • месеци 4
  • месио 1
  • месо 2
  • места 7
  • место 21
  • месту 4
  • мете 1
  • метла 1
  • метло 1
  • меће 1
  • мећо 2
  • мећу 1
  • Ми 3
  • ми 69
  • мијо 2
  • мила 1
  • мили 2
  • милије 1
  • милило 1
  • милине 1
  • Милица 24
  • Милице 2
  • Милици 4
  • Милицу 4
  • Миличина 1
  • Миличиним 1
  • Милку 1
  • мило 6
  • миловала 1
  • милост 5
  • милости 7
  • милостив 6
  • милостива 2
  • милостиви 11
  • милостивија 1
  • милостиво 3
  • милује 1
  • мимоићи 1
  • минут 2
  • минуте 1
  • Мир 2
  • мир 5
  • мира 4
  • мираз 1
  • миран 2
  • мирис 2
  • мирисом 1
  • мирише 1
  • Мирка 30
  • Мирке 2
  • Мирко 192
  • Миркова 20
  • Мирковачки 2
  • Миркове 3
  • Миркови 4
  • Мирково 7
  • Мирковој 7
  • Мирковом 5
  • Миркову 2
  • Мирком 5
  • Мирку 29
  • мирна 1
  • мирни 2
  • Мирно 1
  • мирно 11
  • мирном 1
  • миру 7
  • мисле 1
  • мисли 4
  • мислијо 2
  • мислила 7
  • мислили 2
  • Мислим 1
  • мислим 2
  • мислио 11
  • мислите 4
  • мислити 1
  • мислиш 9
  • мислише 2
  • мисмо 3
  • мисо 2
  • мита 2
  • Митре 2
  • Митрополит 1
  • миту 1
  • миче 1
  • мишино 1
  • мишлења 1
  • млад 5
  • млада 1
  • Млада 2
  • младеж 1
  • младенци 1
  • Млади 1
  • млади 3
  • младић 1
  • младо 2
  • младог 2
  • младожења 2
  • младожењину 1
  • младожењу 2
  • младом 2
  • младост 1
  • младости 3
  • млађа 1
  • млађе 3
  • млађи 3
  • млађима 1
  • млеко 1
  • млечар 1
  • многа 1
  • многе 1
  • Многе 1
  • Многи 2
  • многи 3
  • Много 2
  • много 8
  • множи 1
  • мо 10
  • мог 3
  • мога 2
  • могао 1
  • Могла 1
  • могла 10
  • могле 1
  • могли 6
  • Могло 1
  • могло 8
  • мого 35
  • могу 7
  • могуће 1
  • моде 1
  • модре 1
  • мож 1
  • Можда 1
  • можда 13
  • Може 2
  • може 37
  • можел 3
  • можете 1
  • можеш 11
  • Мој 1
  • мој 21
  • Моја 1
  • моја 20
  • моје 35
  • Моји 1
  • моји 5
  • мојој 1
  • мојом 2
  • моју 8
  • мокар 1
  • молбено 1
  • молбу 1
  • моле 1
  • молећем 1
  • моли 10
  • Моли 3
  • молила 5
  • молили 1
  • молило 1
  • молим 2
  • молимо 3
  • молимте 1
  • молио 5
  • молитвама 1
  • молитве 2
  • молитви 1
  • молитвом 1
  • молити 3
  • молте 2
  • мом 1
  • момак 4
  • момачке 1
  • момачкој 1
  • Моме 1
  • момка 6
  • момци 1
  • момчадија 1
  • момче 1
  • момчић 1
  • мора 35
  • Мора 4
  • морају 4
  • морала 5
  • морале 1
  • морали 7
  • морам 4
  • морамо 3
  • морао 2
  • морати 2
  • мораш 3
  • Море 1
  • морити 1
  • Моро 1
  • моро 15
  • мотала 1
  • мотику 3
  • мото 1
  • Мото 1
  • мотре 2
  • мотрећи 1
  • моћи 5
  • мравињаке 1
  • мрак 1
  • Мрак 2
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мраморним 1
  • Мргодење 1
  • мргодити 1
  • мргодније 1
  • мрзе 2
  • мрзећ 1
  • мрзи 2
  • мрзимо 1
  • мрзише 1
  • мркла 1
  • мртав 2
  • мртва 1
  • мртвацу 1
  • мртвачки 2
  • мртве 1
  • мртво 1
  • мртву 2
  • мрцину 2
  • мршаве 1
  • мто 1
  • МУ 1
  • му 227
  • муве 1
  • мудра 2
  • мудри 1
  • мудрији 2
  • Мудро 1
  • мудроме 1
  • мудрости 1
  • муж 2
  • Муж 2
  • Мужа 1
  • мужа 3
  • мужевља 1
  • мужевљеву 1
  • мужу 2
  • музара 1
  • мука 6
  • муке 4
  • муки 1
  • муком 1
  • муку 2
  • Мучи 1
  • мучи 3
  • мучитеља 1
  • мушко 2
  • Н 2
  • На 22
  • на 402
  • набрали 1
  • навали 1
  • навалио 1
  • навезено 1
  • Навек 4
  • навек 43
  • навеки 1
  • навела 1
  • навиљак 1
  • наводниле 1
  • навукла 1
  • навући 1
  • наг 1
  • нагиње 1
  • нагне 1
  • наготу 1
  • награда 1
  • награду 1
  • нагрне 1
  • Над 1
  • над 13
  • нада 1
  • надамном 2
  • надати 2
  • надгледати 1
  • надевале 1
  • надено 1
  • нади 2
  • надивити 1
  • надмеће 1
  • надничар 2
  • надом 1
  • надошли 1
  • наду 1
  • нађе 8
  • нађем 1
  • нађеш 3
  • нађи 1
  • нађоше 1
  • назвали 2
  • назвати 1
  • назимче 1
  • назимчета 1
  • назимчетом 1
  • наиђе 2
  • наиђеш 1
  • наићи 2
  • најближи 1
  • најбоље 4
  • најбољег 2
  • најбољи 3
  • најбољу 1
  • највеличанственије 1
  • највернији 1
  • највеселије 1
  • највећа 1
  • највеће 1
  • највећег 1
  • највећем 1
  • највећи 1
  • највећма 3
  • највећој 1
  • највише 5
  • највиши 1
  • најволије 1
  • најволијем 1
  • најгоре 2
  • најгрђи 1
  • наједаред 1
  • најздравија 1
  • најјача 1
  • најкривљи 1
  • најкрупнијим 1
  • најлакше 2
  • најлакши 1
  • најлепша 1
  • најлепше 1
  • најлепши 1
  • Најлепши 1
  • најлепшом 1
  • најмање 2
  • најмилије 2
  • најмилији 1
  • најпакоснија 1
  • најпитомија 1
  • најпостојаније 1
  • најпоштенијег 1
  • најпре 17
  • најрадије 2
  • најсакривенији 1
  • најсветију 1
  • најсигурнију 1
  • најслабију 1
  • најслађа 1
  • најслађи 1
  • Најстрашнија 1
  • Најтеретнији 1
  • најцрње 1
  • најчистије 1
  • најчистијем 1
  • наказа 1
  • наказива 1
  • накаламљује 1
  • накараде 1
  • накваси 1
  • накитити 1
  • Накићено 1
  • накнаду 1
  • нако 6
  • накострешила 1
  • накренула 1
  • накрмило 1
  • налеће 1
  • нам 35
  • нама 7
  • намажеш 1
  • намазана 1
  • намамљивијим 1
  • намено 1
  • намерио 1
  • намером 3
  • Наместе 1
  • намести 1
  • наместијо 1
  • наместио 1
  • наместити 3
  • намећати 1
  • намеће 2
  • намешта 3
  • намештај 1
  • намештала 1
  • намешто 1
  • намигну 1
  • намирити 1
  • намирује 1
  • намлети 1
  • намрштено 1
  • наново 5
  • наоколо 1
  • наопако 4
  • нападаја 1
  • нападати 1
  • напали 1
  • написали 1
  • написано 3
  • Написао 1
  • написати 2
  • написо 3
  • напише 1
  • наплатила 1
  • напоклањали 1
  • напоље 2
  • напољу 1
  • напоменула 1
  • напоменути 1
  • напоследак 1
  • напослетку 9
  • направи 1
  • направили 1
  • направио 1
  • Направио 1
  • направити 3
  • напразно 1
  • напред 3
  • напротив 1
  • напујдо 1
  • напујка 1
  • наради 1
  • нарачуна 1
  • наредбе 1
  • нареди 2
  • наредијо 1
  • наредила 1
  • наредио 2
  • наредите 1
  • наређено 1
  • нарећи 1
  • Народ 1
  • народ 10
  • народе 1
  • народна 2
  • народној 1
  • народу 2
  • наручијо 1
  • наручили 1
  • нас 29
  • насамо 1
  • населио 1
  • насеље 1
  • насипати 1
  • наслањати 1
  • наследити 1
  • наслеђује 1
  • наслеђују 1
  • наслова 1
  • наслонио 1
  • наслоњено 1
  • насљедити 1
  • насљедство 1
  • насмеја 2
  • насмејао 1
  • наспе 1
  • настави 1
  • настаје 1
  • натера 2
  • натраг 11
  • натрчо 1
  • наћи 5
  • наука 1
  • наукама 1
  • науке 2
  • науком 1
  • науку 2
  • науми 1
  • Науми 1
  • наумио 2
  • научен 1
  • научи 3
  • научила 4
  • научио 3
  • научити 2
  • нафале 2
  • начаст 1
  • начин 1
  • начинијо 1
  • начинили 1
  • начинимо 1
  • начините 1
  • начинити 1
  • начуди 1
  • наџаком 1
  • Наш 2
  • наш 7
  • наша 6
  • нашао 1
  • Наше 1
  • наше 3
  • нашег 1
  • нашем 2
  • наши 2
  • нашим 1
  • нашла 1
  • нашо 5
  • нашој 4
  • нашом 1
  • наштампан 1
  • нашто 4
  • нашу 1
  • не 37
  • Не 4
  • неба 6
  • небаца 1
  • небеса 1
  • небесима 1
  • небеској 1
  • небесне 1
  • небесни 2
  • небесног 2
  • небеше 1
  • неби 40
  • небије 1
  • небил 1
  • небило 1
  • небио 1
  • небира 2
  • небити 1
  • Небо 1
  • небо 3
  • небој 3
  • небоји 2
  • небојите 1
  • небојиш 1
  • Небојте 1
  • небрани 1
  • небринеш 1
  • небрини 1
  • Небрини 1
  • Небринте 1
  • небу 10
  • небудне 4
  • небуднете 1
  • небуднеш 1
  • небулазни 1
  • неваља 4
  • неваљале 1
  • неваљали 1
  • неваљало 1
  • неваљалства 1
  • неваљалство 1
  • неваљо 1
  • неверује 2
  • неверујте 1
  • невесела 1
  • невесело 2
  • невеста 5
  • невесте 1
  • невести 1
  • невесту 2
  • невешт 1
  • невеште 1
  • невиде 1
  • невиди 1
  • невидимо 1
  • невидио 1
  • невидисмо 1
  • невидите 1
  • невиђена 1
  • невина 3
  • невинашце 1
  • невини 1
  • Невини 1
  • невиној 1
  • невином 3
  • невиност 3
  • невину 1
  • Невисност 1
  • невози 1
  • неволе 1
  • неволем 3
  • невољи 1
  • невреде 1
  • Невучем 1
  • нег 25
  • нега 1
  • негаси 1
  • негдашње 1
  • негди 2
  • неге 1
  • негине 1
  • негледа 1
  • негледе 1
  • Него 1
  • него 96
  • неговори 1
  • Неговори 1
  • негубе 1
  • негује 1
  • неда 6
  • недај 2
  • недаје 1
  • недајте 2
  • недају 1
  • недам 6
  • недаш 4
  • недеља 1
  • недеље 3
  • недељу 6
  • недира 1
  • недирај 2
  • недобија 3
  • недодирнута 1
  • недоживим 1
  • недолази 2
  • недометне 1
  • недонаша 1
  • недопушта 2
  • недотрчаше 1
  • недрага 2
  • нежали 1
  • нежалиш 1
  • Неживи 1
  • нежурим 1
  • незабораве 1
  • незаборави 1
  • незаборавља 1
  • незабрањују 1
  • незамери 1
  • незаслужује 2
  • незаслужујем 1
  • незвана 1
  • незгоде 1
  • незгодно 1
  • незлобно 1
  • незна 11
  • незнаде 2
  • незнаду 3
  • незнају 1
  • незнајући 1
  • незнам 12
  • незнамо 1
  • незнан 1
  • незнаш 8
  • незове 1
  • неиде 1
  • неизађе 1
  • неизведем 1
  • неизвечба 1
  • неиздаду 1
  • неизлеже 1
  • неизлечи 1
  • неископаш 1
  • неискупе 1
  • неискупи 1
  • неиспаде 1
  • неисцрпима 1
  • нејака 1
  • нејако 1
  • нејаку 1
  • нејацко 1
  • нејачак 1
  • нејде 3
  • нејдеш 1
  • нејди 1
  • неједе 2
  • нек 36
  • Нек 5
  • нека 15
  • Нека 2
  • некаже 3
  • некажем 1
  • некажеш 1
  • некажу 1
  • неказуј 1
  • неказује 1
  • неквари 2
  • неке 2
  • неки 4
  • неко 5
  • неког 3
  • некој 1
  • неколико 1
  • неколко 5
  • неком 1
  • некошта 2
  • неку 2
  • некуд 3
  • нелаје 1
  • нелудуј 2
  • нема 46
  • Нема 5
  • немају 3
  • немам 3
  • немамо 1
  • немате 1
  • немаче 1
  • немаш 2
  • неметне 1
  • немила 2
  • немилост 1
  • немира 1
  • немисле 1
  • немисли 1
  • немичи 1
  • немога 1
  • немого 1
  • немогоше 2
  • Немогу 1
  • немогу 5
  • немож 8
  • Неможе 1
  • неможе 17
  • неможемо 2
  • неможеш 3
  • немој 17
  • Немој 7
  • немојте 3
  • Немојте 3
  • немоме 1
  • немора 2
  • неморају 2
  • неморате 1
  • немораш 3
  • немоту 1
  • немоћан 1
  • немоћно 1
  • немош 2
  • немоште 1
  • немудруј 1
  • ненада 1
  • ненађем 1
  • ненаиђе 2
  • ненамоли 1
  • ненаравнија 1
  • ненарушава 1
  • ненатече 1
  • неначува 1
  • ненече 1
  • неносим 1
  • необједеш 1
  • необрадова 1
  • необучено 1
  • Неодврати 1
  • неодговори 1
  • неоде 1
  • неодеш 1
  • неодкиселе 1
  • неодлаже 1
  • неодрани 1
  • неодржи 1
  • неожењено 1
  • неокрене 1
  • неомрзне 1
  • неосврћ 1
  • неосетиш 1
  • неосећаш 2
  • неостаје 2
  • неосуђено 1
  • неотера 1
  • Неотимајте 1
  • неотице 1
  • непадне 1
  • непева 1
  • непита 3
  • Непитам 1
  • неплаћа 3
  • неплачеш 2
  • Неплачи 1
  • неплачи 3
  • непобљујеш 1
  • неповикне 1
  • неповрати 1
  • неповређен 1
  • непођем 1
  • непознаје 2
  • непознајете 1
  • непокајеш 1
  • непокара 1
  • неполази 1
  • неположе 1
  • непомаже 3
  • непомишља 1
  • непомогне 1
  • непонесе 1
  • непонеси 1
  • непоништи 1
  • непоништити 1
  • непоплаши 1
  • непоправи 1
  • непоправља 1
  • непослуша 1
  • непослушатије 1
  • непослушно 1
  • непостаде 1
  • непоштења 1
  • неправда 1
  • неправде 2
  • неправди 1
  • неправедна 1
  • неправедни 2
  • неправо 1
  • непрекида 1
  • непреотму 1
  • непрестано 2
  • непријатеља 1
  • непријатеље 1
  • неприликом 1
  • неприповеда 1
  • неприправну 1
  • непристојностима 1
  • непричињава 1
  • непропада 1
  • непружи 1
  • непукне 1
  • непушкарају 1
  • непушта 1
  • непуштају 1
  • неразбира 1
  • неразјари 1
  • неразмеће 1
  • нерани 1
  • нерасмлашуј 1
  • нерастави 1
  • нероди 1
  • нерони 2
  • несаразмерне 1
  • несараним 1
  • несачува 1
  • несашије 1
  • несвестици 1
  • Несветуј 1
  • Неседе 1
  • несеју 1
  • несећа 1
  • несећам 1
  • неслуша 5
  • неслушај 1
  • Неслушај 1
  • несме 6
  • несмелду 1
  • несмемо 1
  • несмилује 1
  • несмирује 1
  • несносни 1
  • несправим 1
  • несрди 1
  • несрећан 3
  • несреће 1
  • несрећна 1
  • несрећно 1
  • несрећну 2
  • несрећу 3
  • нестаје 2
  • нестало 3
  • нестане 4
  • нестати 1
  • несташко 1
  • несташлуке 1
  • несташна 1
  • Несташна 1
  • несташне 1
  • несташни 1
  • нестидиш 1
  • нестоји 2
  • нестровали 1
  • несукоби 1
  • нетамане 1
  • нетеде 1
  • нетерају 1
  • Нетерају 1
  • нетражим 2
  • нетреба 17
  • Нетреба 2
  • нетрпте 1
  • нетрује 1
  • Неће 1
  • неће 48
  • нећеду 1
  • нећемол 1
  • нећете 1
  • нећеш 11
  • Нећу 2
  • нећу 21
  • неувиди 1
  • неудави 1
  • неудари 1
  • неуздане 1
  • неузрадител 1
  • неуме 2
  • неумеду 1
  • неумивена 1
  • неумре 1
  • неуплете 1
  • неутешава 1
  • неутре 1
  • нефале 1
  • нефалећи 1
  • нефали 2
  • нечастиви 2
  • нечастивим 1
  • нечастивог 1
  • нечека 1
  • нечекају 1
  • нечем 1
  • нечмавај 1
  • нечовечни 1
  • нечу 1
  • нечувена 1
  • нечувеном 1
  • нечујеш 1
  • нечуше 1
  • нешто 15
  • ни 155
  • Ни 2
  • нигда 1
  • нигде 1
  • нигди 4
  • ниже 1
  • низ 2
  • низа 1
  • Није 14
  • није 235
  • Ниједан 2
  • ниједан 4
  • ниједна 1
  • ниједне 1
  • ниједно 1
  • Ниједно 1
  • ниједног 1
  • ниједном 1
  • ника 1
  • никад 42
  • Никад 6
  • никаква 4
  • никакве 5
  • никако 4
  • нико 26
  • Нико 7
  • никог 4
  • никога 1
  • Николаја 1
  • Николајевској 1
  • Николе 4
  • Николи 1
  • Николу 2
  • ником 7
  • никуд 2
  • ниодког 1
  • ниодкуд 1
  • нисам 29
  • Нисам 3
  • Ниси 1
  • ниси 9
  • нисме 1
  • нисмо 10
  • Нисте 1
  • нисте 5
  • нистел 1
  • нису 28
  • нит 15
  • нити 1
  • ниткове 1
  • ничем 1
  • ничија 1
  • ничије 1
  • ничији 1
  • ничим 2
  • Ништа 4
  • ништа 43
  • ништи 1
  • но 5
  • Но 9
  • нов 1
  • нова 3
  • Новац 1
  • новац 3
  • новаца 10
  • нови 1
  • новина 1
  • новине 3
  • ново 6
  • новог 1
  • Новом 1
  • нову 1
  • новца 1
  • новце 11
  • новци 1
  • Нога 1
  • нога 2
  • ногама 4
  • ноге 9
  • ного 1
  • ногом 2
  • ногу 10
  • ножа 1
  • ножић 1
  • нокте 3
  • нос 4
  • носа 3
  • носи 9
  • носијо 1
  • носијоци 1
  • носио 1
  • носита 1
  • носити 3
  • носиш 1
  • носови 1
  • нотариша 1
  • нотарош 1
  • ноћ 9
  • ноћи 1
  • ноћиште 1
  • ноћу 3
  • нуди 2
  • нудио 1
  • нужде 1
  • нужно 1
  • Нуз 1
  • нуз 3
  • њга 1
  • ње 12
  • њега 55
  • његов 6
  • његова 12
  • Његове 1
  • његове 9
  • његови 11
  • Његови 2
  • његовим 3
  • његово 10
  • његовој 12
  • његовом 8
  • његову 9
  • њему 19
  • њен 2
  • њена 2
  • њене 1
  • њени 1
  • њеним 1
  • њено 2
  • њеног 1
  • њенога 1
  • Њи 1
  • њи 29
  • њива 1
  • њиве 3
  • њиви 2
  • њиву 2
  • њим 5
  • њима 8
  • њиме 2
  • њина 2
  • њине 2
  • њини 1
  • њину 2
  • њиов 1
  • њиова 2
  • њиове 1
  • њој 7
  • њојзи 3
  • њом 3
  • њоме 1
  • њу 11
  • њушка 1
  • О 18
  • о 41
  • оба 4
  • обавила 1
  • Обадве 1
  • обадве 2
  • обазро 2
  • обале 2
  • обасули 1
  • обвезницу 1
  • обе 1
  • обесила 1
  • обећа 2
  • обећава 1
  • Обећање 1
  • обећање 2
  • обећо 1
  • обешењак 4
  • обешењака 2
  • обешењачко 1
  • обешчашћен 1
  • обиграла 1
  • обиђете 1
  • обиђи 1
  • обијати 1
  • обитаоца 1
  • обићи 2
  • обичај 2
  • обичаја 1
  • обичаје 1
  • обичан 1
  • обична 1
  • обично 2
  • облаче 1
  • облачио 1
  • оближњем 1
  • облизнула 1
  • облика 1
  • обогатиле 1
  • обоје 1
  • обојици 1
  • оборити 1
  • обориш 1
  • Обрадовића 3
  • Обрадовиће 1
  • Обрадовићке 1
  • Обрадовићку 1
  • обрадује 4
  • обрадују 1
  • образ 2
  • образу 1
  • обрецну 1
  • обуздао 1
  • обукао 1
  • обукли 1
  • обукло 1
  • обуку 1
  • обући 2
  • обучен 2
  • обучено 2
  • ова 9
  • овај 18
  • Овај 3
  • овако 6
  • овамо 10
  • оваца 4
  • овда 1
  • Овде 2
  • овде 6
  • ове 9
  • ови 13
  • овим 4
  • Овима 1
  • овлада 1
  • ово 21
  • Ово 3
  • Овог 1
  • овог 7
  • овој 3
  • овом 7
  • ову 10
  • овуда 1
  • овца 4
  • овцама 3
  • овце 11
  • Овце 2
  • овцу 1
  • огладнио 1
  • оглас 1
  • огласе 1
  • огласу 1
  • огледало 1
  • огњишта 1
  • огрезоше 1
  • огрејано 1
  • огрлици 1
  • огрне 1
  • од 180
  • Од 19
  • ода 1
  • одавде 2
  • одавна 1
  • одазва 1
  • одалами 1
  • одаламила 1
  • одапо 1
  • одатле 1
  • Одатле 1
  • одбегавала 1
  • одбего 1
  • одбеже 1
  • одбија 1
  • одбијају 1
  • одбије 1
  • одбијемо 1
  • одбију 1
  • одбио 1
  • одбити 1
  • одбише 1
  • одбранио 1
  • одбрецнуше 1
  • одведе 2
  • одвела 2
  • одвести 3
  • одвећ 1
  • одвија 1
  • одвијо 1
  • одвише 2
  • одвлачи 1
  • одвлачијо 1
  • одврати 1
  • одвукли 2
  • одвући 1
  • одгајате 1
  • одговара 6
  • одговараше 1
  • одговаро 1
  • одговор 3
  • одговора 3
  • одговоре 1
  • одговори 20
  • одговорила 2
  • одговорио 2
  • одговорити 1
  • одговорише 2
  • одговорте 1
  • одгрижену 1
  • одгризла 1
  • одгури 2
  • одгурнуо 2
  • оде 25
  • одевена 1
  • одевени 1
  • одежде 2
  • одежду 2
  • одела 2
  • одело 3
  • оделу 1
  • одем 3
  • одерем 1
  • одеш 1
  • одзвонио 2
  • одити 1
  • одједаред 1
  • Одкад 1
  • одкад 3
  • одкине 2
  • одкино 1
  • одкинути 1
  • Одкуд 1
  • одкуд 8
  • одкуда 2
  • одлазијо 1
  • одлазиле 1
  • одлазио 1
  • одлазити 1
  • одлазише 2
  • одласком 1
  • одласку 2
  • одлети 1
  • одлучује 1
  • одљуда 1
  • одма 1
  • одмаје 1
  • одмакли 1
  • одмакне 2
  • одмами 1
  • одмаро 1
  • одмичеш 1
  • одмори 1
  • однесе 6
  • однесоше 1
  • однети 2
  • одник 1
  • одно 2
  • одојиле 1
  • одонуд 1
  • одоше 1
  • одпадали 1
  • одпадну 1
  • одпојали 1
  • одприлике 1
  • одпустити 1
  • одрани 1
  • одранио 3
  • одрасту 1
  • одрекла 1
  • одреко 1
  • одреши 1
  • одржати 1
  • одрпаница 1
  • одсад 1
  • одсада 1
  • одсвуда 1
  • одседе 1
  • одсечеш 1
  • одскочио 1
  • одстраг 1
  • оду 2
  • одуд 3
  • одужили 1
  • одузели 1
  • одузети 1
  • одузме 1
  • одунд 2
  • одупре 1
  • ожалосћена 1
  • ожалошћени 1
  • оженити 1
  • озбиљан 1
  • озбиљности 1
  • ојагњити 1
  • ока 1
  • окаљали 1
  • окаљати 1
  • окани 2
  • Окани 2
  • оканте 1
  • оканули 1
  • оканути 1
  • окну 1
  • Око 1
  • око 18
  • околини 2
  • около 2
  • оком 1
  • Оком 1
  • окорели 1
  • окорелим 1
  • окоти 1
  • окрене 1
  • окренеш 2
  • окрено 1
  • окрену 5
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окрепљени 1
  • окрепо 1
  • окретати 1
  • окрњити 1
  • оку 2
  • окужи 1
  • окупане 1
  • окусио 1
  • олако 1
  • оловком 1
  • олово 1
  • олтару 1
  • олуј 1
  • ома 22
  • Ома 4
  • омацила 1
  • омилити 1
  • омразио 1
  • омрзно 1
  • омрзо 1
  • он 134
  • Он 23
  • она 46
  • Она 9
  • Онај 1
  • онај 43
  • онаји 1
  • ОНАКО 1
  • онако 8
  • онда 61
  • онде 4
  • оне 21
  • онемели 1
  • онемио 1
  • онесвесћено 1
  • они 39
  • Они 4
  • оним 6
  • онима 3
  • Оно 1
  • оно 40
  • оног 26
  • оној 2
  • онолико 2
  • Оном 1
  • оном 21
  • онће 1
  • ону 7
  • опажаш 1
  • опази 1
  • опазила 1
  • опазио 2
  • опак 1
  • опалише 1
  • опаметити 1
  • опачину 1
  • опево 1
  • опело 2
  • Опет 1
  • опет 80
  • опија 1
  • опкладу 1
  • опколео 1
  • опколила 1
  • оплењени 1
  • Оплетено 1
  • опомене 2
  • опомињо 1
  • опори 1
  • опоро 1
  • оправдања 1
  • оправити 1
  • оправља 1
  • опрасила 1
  • опрашта 1
  • опраштати 1
  • опрела 1
  • опрема 1
  • опремљен 1
  • опремљено 1
  • опремте 1
  • опрости 7
  • опростим 1
  • Опростите 2
  • опростити 9
  • опростиш 1
  • опроштај 1
  • опроштаја 2
  • опроштење 1
  • опточила 1
  • опчинио 1
  • опчинити 1
  • Општина 3
  • општина 6
  • општинари 3
  • општине 3
  • општини 1
  • општински 1
  • општинско 1
  • општину 1
  • орало 1
  • орача 1
  • оре 2
  • орила 1
  • оружана 1
  • Оружје 1
  • осам 4
  • осбиљношћу 1
  • освану 1
  • осведоче 1
  • освети 1
  • осветљава 1
  • осветљив 1
  • осветљива 1
  • осекну 1
  • осетиш 1
  • Осећа 1
  • осећо 1
  • осече 1
  • осим 9
  • осиромаше 1
  • осиромаши 1
  • ослабио 1
  • ослања 1
  • ослони 1
  • осмејом 1
  • осму 1
  • особито 3
  • оставе 1
  • Остави 1
  • остави 5
  • оставила 1
  • оставио 2
  • оставити 8
  • оставља 1
  • остављај 1
  • остављено 1
  • остављо 1
  • оставте 1
  • остадоше 1
  • остаје 2
  • остајеш 1
  • остају 2
  • остала 1
  • остале 1
  • остали 2
  • осталим 1
  • остало 3
  • остане 3
  • остао 1
  • остарело 1
  • остариш 1
  • остати 2
  • остаће 1
  • осташе 1
  • осто 2
  • осуди 1
  • осудио 2
  • осуђен 1
  • осуђени 2
  • отац 33
  • Отац 4
  • отачаски 1
  • Отвара 1
  • отвара 5
  • отварам 2
  • отваро 1
  • отвордер 1
  • отворен 1
  • отворене 2
  • отвори 3
  • отговори 1
  • отегла 1
  • отежу 1
  • отезо 1
  • отелила 1
  • отелити 1
  • отерати 1
  • отераш 1
  • отеро 2
  • отети 1
  • отима 3
  • отимала 1
  • отимали 1
  • отимати 2
  • отимо 1
  • отискују 1
  • отићи 1
  • отишао 1
  • отишла 4
  • отишли 1
  • отишо 12
  • откинити 1
  • откуд 2
  • откупити 1
  • отме 1
  • отпала 1
  • отпусти 1
  • отпуштао 1
  • отров 1
  • отрову 1
  • отрушнице 1
  • отрчати 1
  • отрчо 1
  • отселио 1
  • отуд 2
  • оћеду 3
  • оћел 8
  • Оћемо 1
  • оћемо 2
  • оћемол 1
  • оћетел 1
  • оћул 1
  • охолије 1
  • оца 13
  • оце 1
  • оцеви 1
  • Оцеви 1
  • оци 1
  • оцу 3
  • очајавати 1
  • очајању 1
  • оче 14
  • очевине 1
  • очевину 1
  • очешљали 1
  • очешљан 1
  • очешљао 1
  • очи 36
  • очиглед 1
  • очију 7
  • очима 6
  • очина 1
  • очине 1
  • очино 1
  • очину 1
  • Очину 1
  • очистили 1
  • очупану 1
  • ошину 2
  • оштенила 1
  • оштриљ 1
  • Па 14
  • па 307
  • пада 1
  • падала 1
  • падало 1
  • паде 3
  • падне 3
  • пажењу 1
  • паз 1
  • пазара 1
  • пазарили 1
  • пазарити 1
  • Пази 1
  • пази 3
  • пазио 1
  • пазуво 1
  • Паја 2
  • Паје 2
  • пајташ 1
  • паклени 1
  • пако 2
  • Пакосна 1
  • пакосна 2
  • пакосније 1
  • пакост 1
  • пакостан 1
  • пала 1
  • палата 1
  • пале 4
  • Пали 1
  • пало 3
  • памет 3
  • паметан 2
  • Паметан 2
  • памети 1
  • паметна 2
  • Паметни 1
  • паметни 2
  • паметније 1
  • паметнији 5
  • Паметним 1
  • памти 1
  • памтиш 1
  • пандур 3
  • пандура 1
  • пандуре 1
  • пандури 1
  • Пандури 2
  • ПАНТА 1
  • пао 1
  • Паор 1
  • паор 2
  • паора 1
  • паоркиња 1
  • паорска 2
  • паорском 1
  • паору 1
  • пар 3
  • параграфа 1
  • параду 1
  • пардона 2
  • паре 3
  • париски 1
  • парничару 1
  • парњаци 1
  • парови 1
  • Парох 1
  • парох 3
  • пароха 2
  • Парохија 1
  • парохија 2
  • парохији 1
  • парохију 8
  • пароховао 1
  • пароховом 1
  • парче 2
  • пас 7
  • паса 1
  • пасе 1
  • пасле 1
  • пасом 1
  • пасти 2
  • пастир 2
  • пастиру 1
  • пати 1
  • патила 1
  • патим 1
  • патимо 1
  • патити 3
  • патку 1
  • патника 2
  • патници 1
  • патње 1
  • патос 1
  • паће 1
  • паук 1
  • паунова 1
  • пеаром 1
  • пева 2
  • певају 4
  • певајући 2
  • певала 1
  • певати 1
  • певаш 1
  • певницом 1
  • пега 1
  • педесет 1
  • пежо 1
  • пенџери 4
  • пење 1
  • пера 1
  • пере 1
  • Пере 2
  • переца 1
  • перјанице 1
  • песка 1
  • песма 1
  • песмама 1
  • песме 2
  • песмом 1
  • песму 3
  • песница 1
  • песницу 1
  • пет 4
  • петли 1
  • петлове 1
  • петлови 1
  • петлом 1
  • пето 4
  • пећ 1
  • пећи 1
  • пећке 1
  • печат 2
  • печење 1
  • пешке 1
  • Пи 1
  • пи 2
  • пијанчењу 1
  • пију 2
  • пилиће 3
  • пилићи 2
  • пипали 1
  • писала 3
  • писали 1
  • писамце 2
  • писано 1
  • писар 1
  • Писар 2
  • писара 1
  • Писара 1
  • писати 10
  • Писма 1
  • писма 8
  • писмама 1
  • писмена 1
  • Писмо 1
  • писмо 11
  • писмом 1
  • Писмоноша 2
  • писмоноша 3
  • писму 6
  • писо 7
  • пита 8
  • питај 1
  • питају 2
  • питала 2
  • питам 1
  • питаме 1
  • питању 1
  • питати 5
  • питаш 1
  • питаше 3
  • пити 1
  • пито 3
  • питома 1
  • питоми 1
  • Питоми 1
  • питомији 1
  • пиће 1
  • пићу 2
  • пише 4
  • пишем 1
  • Пиши 2
  • пиште 1
  • пиштоља 1
  • пишу 2
  • плазе 1
  • плакала 5
  • плакали 3
  • плакати 8
  • планина 1
  • плану 1
  • плаовито 1
  • пластови 1
  • плата 3
  • платац 1
  • плате 5
  • плати 5
  • платиш 1
  • платно 2
  • Платонова 1
  • плаћа 2
  • плаћати 1
  • плаћо 1
  • Плаћо 1
  • плач 7
  • плача 5
  • плаче 3
  • плачи 1
  • плачући 1
  • Плачући 1
  • плаше 1
  • плашимо 1
  • плева 1
  • плеву 2
  • племенит 1
  • плећа 1
  • плеће 1
  • плитко 2
  • плове 1
  • плода 1
  • плуг 2
  • плуга 1
  • пљачке 1
  • пљује 1
  • пљуне 1
  • по 116
  • По 3
  • поараше 1
  • побегле 1
  • побегнем 1
  • побего 3
  • победи 1
  • побије 1
  • побожан 1
  • побожно 1
  • повата 1
  • поведи 1
  • Поведи 1
  • повезане 1
  • повезано 1
  • повешале 1
  • повијали 1
  • повика 3
  • повикаше 2
  • повикнуо 1
  • повиче 3
  • повлачи 1
  • повољи 1
  • поврх 1
  • повуко 1
  • повучем 1
  • погађам 1
  • погазили 1
  • погазио 1
  • погани 2
  • погасиле 1
  • погибеони 1
  • погинути 1
  • поглед 2
  • погледа 2
  • погледај 3
  • погледала 1
  • погледати 2
  • погледима 1
  • погледиш 1
  • погледом 1
  • погледу 1
  • погодијо 1
  • погодило 1
  • погреб 1
  • погребом 1
  • погребу 1
  • погрешки 1
  • погрешку 3
  • под 15
  • Под 2
  • подавили 1
  • подај 5
  • подајте 2
  • подбадају 1
  • подбадати 1
  • подвикује 1
  • подвикују 1
  • подвоз 1
  • подгризо 1
  • поделили 1
  • подеро 1
  • подизало 1
  • подизати 1
  • подједнако 2
  • подложан 1
  • подмладак 1
  • подмлађен 1
  • подне 4
  • подносити 1
  • подну 1
  • подсмејавање 1
  • подстиче 1
  • подупиру 1
  • пође 4
  • пођу 1
  • пожелијо 1
  • пожелио 1
  • поженише 1
  • поживиш 1
  • позаборављали 1
  • Позајмитељ 1
  • позва 1
  • позво 1
  • поздрава 1
  • поздравио 1
  • поздрављамо 1
  • поздравом 1
  • позелене 1
  • позеленило 1
  • позивати 1
  • позлаћен 1
  • позна 2
  • познаје 2
  • познајемо 1
  • познала 1
  • познања 1
  • позно 1
  • позове 1
  • поиздижу 1
  • појас 2
  • појаса 2
  • појасу 1
  • поје 1
  • поједе 1
  • поједу 1
  • појеле 1
  • појели 2
  • појкина 1
  • појо 2
  • појутарју 1
  • покаже 3
  • покажи 1
  • покажу 1
  • показало 1
  • показао 1
  • показати 1
  • показујући 1
  • Покај 1
  • покај 3
  • покајала 1
  • покајању 1
  • покајати 1
  • покајем 1
  • покајник 2
  • покајо 1
  • покају 1
  • покара 1
  • покваре 1
  • поквасимо 1
  • покидаш 1
  • покидаше 1
  • покисле 1
  • поклања 1
  • покле 1
  • поклон 3
  • поклоне 1
  • поклоном 1
  • поклопило 1
  • покој 1
  • покојна 2
  • покојне 2
  • покојни 5
  • покојног 6
  • покор 1
  • покрај 1
  • покривала 1
  • покрију 1
  • покров 1
  • покрова 1
  • покупио 1
  • покуша 1
  • пола 1
  • полагано 4
  • полазијо 1
  • полак 4
  • полако 3
  • полетише 1
  • полио 1
  • полицај 2
  • поломио 1
  • поломити 1
  • поломљене 1
  • полудио 1
  • поља 2
  • пољани 1
  • поље 3
  • пољски 2
  • пољским 1
  • пољу 3
  • пољуба 1
  • пољуби 1
  • пољубио 1
  • помагати 2
  • помагача 2
  • помажи 1
  • помало 1
  • поменеш 1
  • помести 1
  • помешају 1
  • помиловани 1
  • помисли 5
  • помислим 1
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помишљајућ 1
  • помишљајући 1
  • помишљало 1
  • помишљо 1
  • помого 3
  • помодриле 1
  • помодрио 1
  • Помоз 1
  • помоли 1
  • помолио 2
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помоћу 1
  • помрчину 1
  • Понајбоље 1
  • понајвише 2
  • понаслањали 1
  • понашати 1
  • понда 2
  • понесе 1
  • понесу 1
  • понети 1
  • понижења 1
  • поништио 1
  • поно 3
  • понор 1
  • поносила 1
  • поносио 1
  • поносно 1
  • поношљива 1
  • понуда 1
  • понуди 1
  • поодити 1
  • попа 16
  • попадија 4
  • попадији 1
  • попе 3
  • попео 1
  • попин 1
  • попина 1
  • попине 2
  • попино 1
  • попиној 1
  • попину 1
  • поплаћати 1
  • поплашимо 1
  • поплашити 1
  • попљује 1
  • попо 2
  • попова 1
  • попове 1
  • поповином 1
  • ПОПОВИЋ 1
  • попом 2
  • поправи 3
  • поправиш 1
  • попримало 1
  • попримила 1
  • попрсканим 1
  • попу 1
  • попусти 1
  • попустити 1
  • поради 2
  • порадиле 1
  • поред 15
  • породице 1
  • порција 2
  • порцију 1
  • посагибају 1
  • посао 4
  • посведочише 1
  • посветуј 1
  • посе 1
  • поседала 1
  • поседали 1
  • посеје 1
  • посисало 1
  • посла 2
  • послала 1
  • послао 1
  • послати 1
  • после 24
  • После 4
  • последња 2
  • последње 3
  • последњи 2
  • послетку 1
  • посло 4
  • послова 1
  • послове 1
  • Послове 1
  • послови 1
  • пословица 1
  • пословицом 1
  • пословицу 1
  • послом 1
  • послу 2
  • послугу 2
  • послуживо 1
  • послужитељ 1
  • послушан 1
  • Послушни 1
  • посљедни 1
  • посљедњи 1
  • посмејом 1
  • посмрче 1
  • посо 18
  • постава 1
  • поставом 1
  • постаде 2
  • постајали 1
  • постаје 2
  • постају 2
  • постане 2
  • постану 2
  • постао 1
  • постати 1
  • постеље 1
  • постељу 1
  • постидити 1
  • постио 1
  • посто 4
  • постојбина 1
  • постоје 1
  • постол 1
  • поступа 1
  • поступао 1
  • поступку 1
  • посуђе 1
  • посумња 1
  • потвараш 1
  • потеже 1
  • потекла 1
  • потекле 1
  • потеше 1
  • потеши 1
  • потиљак 1
  • потпора 1
  • потрбушке 1
  • потребе 1
  • потребно 1
  • потребу 1
  • потрошијо 1
  • потрпа 1
  • потруди 1
  • потрче 1
  • потужи 2
  • потужити 1
  • потукли 2
  • потуку 1
  • поћи 2
  • поубија 1
  • поубијао 1
  • поустајали 1
  • пофали 1
  • пофалио 1
  • пофалити 2
  • почасна 1
  • поче 3
  • почела 5
  • почеле 1
  • почело 1
  • почесе 1
  • почетка 1
  • почето 1
  • починио 1
  • почињали 1
  • почињао 1
  • почиње 1
  • почињо 1
  • почне 2
  • почо 3
  • пошивачу 1
  • пошивена 1
  • пошла 2
  • пошли 2
  • пошло 1
  • пошље 3
  • пошљи 1
  • пошо 3
  • Поштен 1
  • поштен 5
  • поштена 3
  • поштене 2
  • поштени 1
  • поштенијег 1
  • поштено 3
  • поштеном 1
  • Поштење 1
  • поштење 2
  • пошти 1
  • пошто 2
  • пошту 2
  • поштуј 1
  • поштује 1
  • поштују 1
  • прав 1
  • права 4
  • правда 1
  • правде 3
  • правди 3
  • правдом 1
  • правду 3
  • праве 4
  • праведан 4
  • праведна 1
  • Праведна 1
  • праведни 1
  • праведном 1
  • прави 8
  • правити 1
  • право 17
  • правоверујући 1
  • правом 1
  • православља 1
  • праг 1
  • прага 1
  • Прага 1
  • празно 1
  • празној 1
  • прамдедови 1
  • прати 1
  • пратња 1
  • пратњи 1
  • праћен 1
  • праћне 1
  • Прва 2
  • прва 6
  • Први 2
  • први 8
  • прво 2
  • првог 1
  • првом 1
  • прву 3
  • Пре 3
  • пре 35
  • пребдили 1
  • пребија 1
  • пребијамо 1
  • пребијати 1
  • пребијене 3
  • пребио 1
  • пребројо 1
  • превазишла 1
  • превазишо 1
  • превалити 1
  • преварен 1
  • преварена 1
  • преварила 1
  • преварио 1
  • превасходно 1
  • превија 1
  • превлачи 1
  • преврну 1
  • преврћи 1
  • превуче 1
  • прегледалицу 1
  • прегорела 1
  • пред 29
  • Пред 4
  • преда 1
  • предаје 2
  • предато 1
  • предњачећи 1
  • пређашне 1
  • пређашњи 1
  • пређе 3
  • пређу 2
  • прежалила 1
  • преживила 1
  • презире 1
  • презлетне 1
  • Презрено 1
  • прек 1
  • прека 1
  • преки 1
  • преким 1
  • преклиње 1
  • преко 20
  • прекрстише 1
  • прексутра 1
  • прела 1
  • прелазна 1
  • прелети 1
  • преметли 1
  • премећем 1
  • Премија 2
  • премучи 1
  • преосвештени 1
  • Преосвештени 1
  • преото 1
  • препирали 1
  • препише 1
  • преповедају 1
  • преповедала 1
  • преповедање 1
  • преповедати 1
  • преповеде 1
  • преповеди 1
  • преповедку 1
  • преповедо 6
  • преповетка 3
  • преповетке 1
  • преповетку 2
  • препоручи 1
  • препоручивати 1
  • прескочио 1
  • престајо 1
  • престало 1
  • прести 1
  • престо 3
  • престола 1
  • престолу 2
  • пресуда 1
  • Пресуду 1
  • пресуду 2
  • претвара 1
  • претвори 1
  • Претворног 1
  • претего 1
  • претекле 1
  • претерана 1
  • прети 1
  • претити 2
  • претња 1
  • претоваре 1
  • претрпи 1
  • прећи 1
  • прешли 1
  • При 3
  • при 7
  • приближава 1
  • приближити 1
  • привати 1
  • приватише 1
  • привлачи 1
  • приволе 2
  • приволети 1
  • Привредити 1
  • привредити 2
  • привуко 1
  • привући 1
  • придала 1
  • приде 1
  • придиго 1
  • придика 1
  • придики 1
  • придику 1
  • придо 1
  • придоа 1
  • придржали 1
  • придружила 1
  • призивати 1
  • призна 1
  • признавали 1
  • признао 1
  • признати 2
  • признаше 1
  • пријавали 1
  • пријатеља 2
  • пријатељства 3
  • пријатељство 2
  • пријатељству 1
  • пријатније 1
  • пријонути 2
  • прикаже 1
  • приказан 1
  • приказана 1
  • приказивању 1
  • прикрива 1
  • приливи 1
  • приливу 1
  • прилика 1
  • приликом 1
  • прилику 2
  • прилици 1
  • приљежавању 1
  • приљубљују 1
  • прима 1
  • примају 1
  • примали 1
  • примати 2
  • приме 1
  • пример 1
  • приметили 1
  • приметити 1
  • прими 5
  • примила 1
  • примим 1
  • примио 4
  • примити 2
  • принаша 2
  • припашу 1
  • приповедке 1
  • Приповетка 1
  • припомогло 1
  • припомоћи 1
  • присвојити 1
  • присједатељ 1
  • прискочила 1
  • пристојно 2
  • пристрасна 1
  • приступа 1
  • притворности 1
  • притискују 1
  • причасном 1
  • причека 4
  • причекајте 1
  • причеко 1
  • причести 1
  • причестивши 1
  • причешће 1
  • пркос 1
  • пркоси 1
  • пркосила 1
  • прљаве 1
  • прљавија 1
  • пробај 2
  • пробитачније 1
  • пробуди 1
  • пробудио 2
  • пробудити 1
  • провали 1
  • провалијом 1
  • провашкољити 1
  • проведе 1
  • провели 1
  • провлачио 1
  • провођаџије 2
  • провући 1
  • прогања 1
  • прогањају 2
  • прогласили 1
  • проглашује 1
  • прогледати 1
  • проговори 1
  • проговорио 1
  • прода 1
  • продаво 1
  • продајеш 1
  • продају 2
  • продангуби 1
  • продаш 1
  • продера 5
  • продере 2
  • продеро 1
  • продо 2
  • продужи 4
  • продужује 1
  • прође 4
  • прожегоше 1
  • прозоре 1
  • прозору 1
  • прозорчића 1
  • произведен 1
  • проје 1
  • проклете 1
  • проклињу 1
  • пролази 2
  • пролазила 2
  • пролеће 3
  • пролећу 1
  • пролију 1
  • пролило 1
  • пролићу 1
  • променади 1
  • промени 1
  • променуло 1
  • промеће 1
  • промислим 1
  • промрмља 1
  • промукла 1
  • проневаљали 1
  • пропада 2
  • пропадне 1
  • пропао 3
  • пропаст 1
  • пропашће 1
  • пропашћете 1
  • пропио 2
  • пропис 2
  • пропо 1
  • пропусти 1
  • пропустио 2
  • пропустити 3
  • пророк 1
  • проси 1
  • просим 1
  • просипајући 1
  • просипам 1
  • просити 2
  • просјак 1
  • просјаци 2
  • прославијо 1
  • прослади 1
  • просо 1
  • прост 1
  • проста 4
  • прости 1
  • просто 1
  • простог 2
  • простоти 1
  • простран 1
  • простране 1
  • просту 1
  • просути 1
  • прота 2
  • протекло 1
  • Протекло 1
  • протерују 1
  • проти 1
  • противне 1
  • протом 1
  • протосинђел 1
  • протосинђела 2
  • протосинђелу 2
  • протре 1
  • проћи 2
  • проуљи 1
  • професора 1
  • прохте 1
  • прочастити 1
  • прочељу 1
  • прочерупа 1
  • прочита 1
  • прочитавала 1
  • прочула 1
  • прочуло 1
  • прошао 1
  • Прошла 1
  • прошла 2
  • прошло 5
  • прошо 2
  • прси 2
  • прсију 1
  • прста 1
  • прстен 2
  • прсти 2
  • прстом 1
  • прћија 4
  • Прћија 4
  • прћије 5
  • прћији 1
  • прћијина 1
  • Прћијина 1
  • прћијино 1
  • прћију 4
  • пружа 2
  • пружање 1
  • пружи 3
  • пружио 1
  • прут 1
  • прута 2
  • прућијо 1
  • прућује 1
  • псето 6
  • псећу 1
  • псовке 1
  • псовку 3
  • псу 2
  • псује 2
  • птица 1
  • птице 2
  • птичије 1
  • птичиће 1
  • пударке 1
  • пужо 1
  • пузити 2
  • пуки 1
  • пукле 1
  • пукне 2
  • пуко 1
  • пуна 5
  • пуне 1
  • пунила 1
  • пуним 2
  • пуно 3
  • пуноћа 1
  • пуноћу 1
  • пуну 2
  • пурану 1
  • пурделина 1
  • пуста 2
  • пустаија 1
  • Пустаија 1
  • Пустаије 1
  • пустаије 3
  • пустаијом 1
  • пустаију 1
  • пустајинске 2
  • пустакомесар 1
  • пустаре 1
  • пусте 3
  • пусти 8
  • пустига 1
  • пустије 1
  • пустијо 1
  • пустиме 2
  • пустињама 1
  • пустио 4
  • Пут 1
  • пут 20
  • пута 20
  • путем 3
  • пути 1
  • путију 1
  • Путник 1
  • путник 3
  • путника 2
  • Путнику 1
  • путове 1
  • путово 1
  • путу 4
  • путујемо 1
  • пуца 1
  • пуцати 1
  • пуцњава 1
  • пуче 1
  • пушака 2
  • пушкама 1
  • пушке 3
  • пушком 3
  • пушку 1
  • пушта 1
  • раван 1
  • равни 1
  • равница 1
  • равници 1
  • равнодушно 1
  • Рад 1
  • рад 8
  • рада 1
  • раде 3
  • Ради 1
  • ради 32
  • радили 2
  • радимо 1
  • радин 1
  • радина 2
  • радини 1
  • радио 6
  • Радити 1
  • радити 13
  • радише 1
  • радња 1
  • радњи 2
  • радњу 1
  • радо 5
  • радовање 1
  • радовао 1
  • радовати 1
  • радоваше 1
  • радови 1
  • радовима 1
  • радово 2
  • радост 4
  • радости 6
  • раду 2
  • радује 4
  • рађа 1
  • ражале 1
  • ражалило 1
  • ражањ 1
  • разабере 1
  • разабраше 1
  • разбачено 1
  • разбијаћу 1
  • разбијен 1
  • разбијене 1
  • разбио 2
  • разбира 1
  • разболе 1
  • разболеш 1
  • развађа 1
  • разваљени 1
  • развеселише 1
  • развлачи 1
  • развуко 1
  • разгледа 1
  • разгледо 1
  • разговарала 1
  • разговарали 1
  • разговаро 1
  • разговетно 2
  • разговори 1
  • разговорна 1
  • разиђе 1
  • разлагати 1
  • разлаз 1
  • разлева 1
  • разлива 1
  • разлике 1
  • разљути 1
  • разљућена 1
  • разљућеном 1
  • размажен 1
  • размисли 1
  • разнесе 1
  • разнеше 1
  • разно 1
  • разтопљене 1
  • разумева 1
  • разумевање 1
  • разумели 1
  • разумети 1
  • разумна 1
  • разумно 1
  • разумо 2
  • раку 1
  • рало 1
  • раме 1
  • рамена 1
  • рамени 1
  • рана 2
  • ране 4
  • рани 3
  • раније 3
  • ранији 1
  • ранитељ 1
  • ранити 1
  • ранка 1
  • рано 5
  • раном 2
  • рану 1
  • расипању 1
  • расипаш 1
  • раскинути 1
  • раскрече 1
  • раскршћу 2
  • расмећала 1
  • распали 1
  • распалила 1
  • распетијем 1
  • распростире 1
  • распусте 1
  • распусти 1
  • распусту 2
  • распуштено 1
  • расрди 1
  • расрдила 1
  • раставе 1
  • растави 1
  • растаје 1
  • растајемо 1
  • растане 1
  • растанка 1
  • растанку 3
  • растану 2
  • расте 1
  • растити 1
  • растресоше 1
  • растрешен 1
  • растрешена 1
  • расту 1
  • расуди 1
  • расуше 1
  • расчупани 1
  • ратар 4
  • ратари 1
  • ратова 1
  • ратовати 1
  • рату 1
  • рафу 1
  • раширила 1
  • рашћепуријо 1
  • рашчитати 1
  • рђав 3
  • рђаво 6
  • рђавом 1
  • рђаву 1
  • ребра 1
  • ред 1
  • реда 1
  • редом 3
  • реду 8
  • редуше 1
  • ређа 1
  • ређај 1
  • режи 1
  • режу 1
  • резотина 2
  • резотине 1
  • рекла 3
  • рекне 1
  • рекну 1
  • реко 12
  • рекоше 1
  • ремек 1
  • репа 1
  • репом 1
  • реће 6
  • рећи 17
  • рецепт 1
  • Реци 1
  • реци 3
  • рецте 1
  • реч 5
  • рече 9
  • речено 1
  • речи 19
  • речма 4
  • решето 1
  • риба 3
  • рибе 1
  • рибњак 1
  • Рис 1
  • рита 1
  • Роб 1
  • роб 2
  • роба 1
  • робије 1
  • робију 2
  • робова 1
  • робовати 1
  • робови 1
  • рог 2
  • рогови 1
  • рогоза 1
  • рогу 1
  • род 2
  • рода 2
  • родбина 1
  • роде 1
  • роди 1
  • родила 1
  • родили 1
  • родио 1
  • родитељ 2
  • родитеља 1
  • родитељем 1
  • родитељи 4
  • родитељима 1
  • родитељску 1
  • рођак 1
  • рођен 1
  • рођени 1
  • рођено 3
  • рођеног 1
  • рођеном 1
  • рођену 1
  • рођења 1
  • ропска 1
  • росна 1
  • рпа 2
  • рпе 1
  • рубрики 1
  • рува 1
  • руво 2
  • руву 1
  • ругају 1
  • руги 1
  • руду 1
  • руже 1
  • ружи 1
  • ружну 1
  • рујна 1
  • рујно 1
  • рука 3
  • рукавице 1
  • рукавом 1
  • рукама 4
  • руке 22
  • руком 4
  • рукоположења 1
  • руку 18
  • румена 1
  • румене 1
  • руменили 1
  • румено 1
  • рундави 1
  • рундов 2
  • рундову 1
  • руно 1
  • рупу 1
  • руци 3
  • руча 1
  • ручак 3
  • ручали 1
  • ручице 1
  • ручка 2
  • ручо 1
  • рушило 1
  • рчак 1
  • с 130
  • С 3
  • Са 4
  • са 51
  • сабаља 1
  • сабљу 1
  • Саборна 1
  • Сав 1
  • сав 10
  • Саваот 1
  • савет 5
  • савијо 1
  • савршена 1
  • сагиба 1
  • Сагне 1
  • саградио 1
  • Сад 16
  • сад 65
  • сада 21
  • Саду 1
  • сађу 1
  • сажаљева 1
  • сазидана 1
  • сакрива 1
  • сакривају 1
  • сакривале 1
  • сакривали 1
  • сакрије 2
  • сакрију 1
  • сакрила 1
  • сакрили 1
  • сакрити 1
  • сакрушена 1
  • сал 1
  • салаш 8
  • салаша 1
  • салаши 1
  • салашу 1
  • сам 108
  • Сам 4
  • сама 16
  • саме 6
  • сами 15
  • самим 1
  • самном 1
  • само 133
  • Само 7
  • самој 1
  • самоме 1
  • самоће 1
  • самрти 2
  • самртнику 1
  • сан 5
  • сандук 4
  • сандуку 1
  • сандуци 1
  • сапиште 1
  • сапуна 1
  • сарањена 1
  • сарањени 1
  • сас 1
  • сасвим 10
  • сасецдер 1
  • саслушао 1
  • саслушо 1
  • састала 2
  • састанем 1
  • сат 1
  • сата 3
  • сатанине 1
  • сате 1
  • сати 3
  • сатире 1
  • сатрти 1
  • саће 1
  • сачува 1
  • Сачувај 1
  • сачувам 1
  • сачувати 1
  • сашити 1
  • св 1
  • Сва 1
  • сва 8
  • Свадба 2
  • Свадбе 1
  • свадби 2
  • свађа 1
  • свађају 1
  • свађе 2
  • свака 6
  • сваке 2
  • сваки 14
  • Сваки 3
  • свакидашњи 1
  • сваким 1
  • Свако 1
  • свако 11
  • Сваког 1
  • сваког 3
  • свакој 2
  • свакојаке 2
  • свакојако 1
  • сваком 8
  • сваку 6
  • свама 1
  • свана 1
  • сват 1
  • Свата 1
  • свата 2
  • свате 1
  • сватова 2
  • сватове 5
  • Сватови 1
  • сватови 13
  • сватовима 1
  • сватовске 1
  • свачем 1
  • свачему 1
  • свашта 2
  • све 122
  • Све 5
  • свег 3
  • свега 8
  • сведе 1
  • сведочанства 1
  • сведочанством 1
  • свеза 1
  • свезала 1
  • свеједно 3
  • Свекра 1
  • свекрвина 1
  • свекрву 1
  • свекрову 1
  • свем 1
  • свему 1
  • свет 14
  • света 14
  • светац 2
  • свете 2
  • свети 8
  • светим 4
  • светима 1
  • Светина 1
  • светиња 1
  • светињу 1
  • светих 1
  • светла 1
  • светле 1
  • светли 1
  • светлио 1
  • светлиш 1
  • светло 1
  • светлост 4
  • светлости 2
  • свето 3
  • световати 2
  • светово 1
  • светог 6
  • светога 1
  • светом 2
  • светски 1
  • свету 13
  • светуј 1
  • свећа 2
  • свеће 2
  • свећом 1
  • свећу 7
  • свецу 1
  • свечан 1
  • свечано 1
  • свечаност 1
  • свештена 1
  • Свештеник 2
  • свештеник 9
  • Свештеника 1
  • свештеника 8
  • свештенике 1
  • свештеником 2
  • свештенику 1
  • свештеници 2
  • свештеницима 1
  • свештенички 1
  • сви 32
  • Сви 7
  • свиди 1
  • свију 7
  • Свилен 1
  • свилен 5
  • свилена 2
  • свилени 1
  • свилу 1
  • свим 1
  • свима 10
  • свинче 1
  • Свинче 1
  • свињарче 1
  • свиње 1
  • свирац 1
  • свирца 2
  • свисмо 1
  • Свисмо 1
  • свиснути 1
  • свисте 1
  • свићемо 1
  • свладо 1
  • свлађиво 1
  • Свлачи 1
  • сво 2
  • свог 8
  • свога 22
  • свој 25
  • своја 6
  • своје 68
  • своји 5
  • својим 10
  • својима 6
  • својој 10
  • својом 6
  • своју 25
  • свом 8
  • своме 7
  • свраки 1
  • сврачково 1
  • свршавали 2
  • свршаво 2
  • свршијо 2
  • свршила 1
  • свршио 7
  • свршити 1
  • свршиш 1
  • сву 5
  • Свуд 1
  • свуд 2
  • свуда 6
  • сготовила 1
  • сгрешили 1
  • се 811
  • себе 15
  • себи 32
  • себична 1
  • себичности 1
  • седала 1
  • седе 1
  • седећи 1
  • седи 15
  • седио 2
  • седити 2
  • седмора 1
  • седне 2
  • седну 2
  • седом 1
  • сеидбу 1
  • сеје 1
  • сејо 1
  • секо 1
  • секу 1
  • села 4
  • селе 2
  • селимо 1
  • селио 1
  • село 4
  • селу 2
  • сељани 1
  • семе 1
  • сен 2
  • сена 1
  • сео 1
  • сеоби 1
  • сеобу 1
  • сеоска 1
  • сеоске 2
  • сеоском 1
  • сеоску 1
  • Септембар 1
  • Сестра 1
  • сестра 18
  • сестрама 1
  • сестре 2
  • сестри 1
  • сестрино 2
  • сестриној 1
  • сестрица 3
  • сестрице 1
  • сестро 2
  • сестру 4
  • сети 3
  • сетим 1
  • сетише 1
  • сећала 1
  • сећати 1
  • сеш 1
  • си 94
  • сиграјући 1
  • сиграња 1
  • сиђу 1
  • сијасет 1
  • силазили 2
  • силан 1
  • силна 1
  • силни 1
  • силом 1
  • Син 1
  • син 13
  • сина 4
  • сине 1
  • синко 7
  • синовац 1
  • синови 3
  • синовљевој 1
  • синовцу 1
  • сином 1
  • синоћ 3
  • сину 2
  • сињи 1
  • сипамо 1
  • сипати 2
  • сипо 1
  • сирома 10
  • сиромака 1
  • сиромаку 2
  • сиромашнији 1
  • сирота 2
  • Сирота 2
  • сиротана 1
  • сироти 1
  • сиротиња 2
  • сиротиње 1
  • сиротињу 1
  • Сирото 1
  • сиротој 1
  • сироту 2
  • сирочад 1
  • сирће 1
  • сирћета 1
  • сирћету 1
  • сиса 1
  • сит 3
  • сита 1
  • сити 2
  • ситном 1
  • сишо 3
  • сјајна 1
  • сјају 1
  • Скакавац 1
  • скакуће 1
  • скамији 1
  • скачу 1
  • скидају 1
  • скидам 1
  • ским 1
  • скиме 1
  • скине 1
  • скини 1
  • скинула 1
  • склањам 1
  • склонити 1
  • склопила 1
  • склопљене 1
  • Скоро 1
  • скоро 3
  • скота 1
  • скотрљаше 1
  • скочи 4
  • скочио 1
  • скочити 1
  • скр 2
  • скраћено 1
  • скривио 1
  • скривити 1
  • скрстила 1
  • скуп 2
  • скупе 1
  • скупила 1
  • скупило 1
  • скупља 2
  • скупо 1
  • скупштини 1
  • слаба 1
  • слабачко 1
  • слабе 2
  • слабила 1
  • слабо 1
  • слава 1
  • славе 4
  • славенске 1
  • слави 3
  • славио 1
  • славити 1
  • славна 1
  • славољубље 1
  • славу 1
  • слагало 1
  • слагати 1
  • Сладки 1
  • слађе 1
  • слаже 2
  • слама 1
  • Слама 1
  • сламе 1
  • слао 1
  • слатка 2
  • слатко 2
  • слатком 1
  • слеже 2
  • слеп 2
  • слепац 1
  • слепе 1
  • слепци 3
  • слепцима 1
  • слепче 2
  • слећу 2
  • слика 2
  • слободан 1
  • слободно 2
  • слободу 1
  • слови 1
  • словима 1
  • слово 1
  • слога 2
  • слоге 1
  • сложила 1
  • сложно 2
  • сломио 2
  • Слуга 3
  • слуга 8
  • слугама 1
  • Слуге 1
  • слуге 10
  • слуги 1
  • слугин 1
  • слугу 3
  • служба 1
  • службе 2
  • служби 1
  • службу 6
  • служи 2
  • служили 1
  • служио 2
  • служитељи 1
  • служити 3
  • слутио 1
  • случаја 1
  • слушала 2
  • слушало 1
  • слушао 1
  • слушати 3
  • слушкиња 1
  • слушкињама 1
  • слушкиње 1
  • слушкињу 1
  • слушо 1
  • сме 4
  • смедеревка 1
  • смеду 1
  • смеј 1
  • смеја 3
  • смеје 4
  • смејеш 1
  • Смејо 1
  • смејо 3
  • смеју 1
  • смејући 1
  • смела 3
  • смеле 1
  • смео 3
  • смеран 2
  • смерна 2
  • смерни 1
  • Смерно 1
  • Смерност 1
  • смерност 2
  • сметаше 1
  • смети 1
  • смеш 3
  • смешењем 1
  • смеши 1
  • смешно 1
  • смилова 1
  • смиловати 1
  • смилово 2
  • Смилуј 1
  • смилујте 1
  • смирило 1
  • смирио 1
  • смирише 1
  • смо 18
  • смоква 1
  • смраду 1
  • смрдљива 1
  • смрзла 1
  • смрт 1
  • смрти 6
  • смртни 1
  • смртну 1
  • сна 1
  • Снажнији 1
  • снажну 1
  • снао 1
  • снаћи 1
  • снаша 1
  • сневала 1
  • снег 1
  • снесе 1
  • снивали 1
  • сну 1
  • со 2
  • собе 1
  • соби 7
  • собом 8
  • собу 5
  • совре 1
  • соври 1
  • совром 1
  • сокак 4
  • сокаку 6
  • сокаци 2
  • соколови 1
  • солдат 3
  • солдате 1
  • солдати 1
  • солдату 1
  • солдачки 1
  • Соломоновом 1
  • сотоњ 1
  • спава 4
  • спавају 5
  • спавамо 1
  • спавању 2
  • спавати 2
  • спаде 1
  • спаија 2
  • спајије 1
  • спалила 2
  • спалити 2
  • спао 1
  • спарују 1
  • спасе 1
  • спасења 1
  • спасење 3
  • спаситељ 1
  • спасо 1
  • Споља 1
  • спомен 1
  • спомене 2
  • спомено 1
  • споменом 1
  • споменути 1
  • спопадала 1
  • Спрам 1
  • спрам 7
  • спрезо 1
  • спрема 2
  • спремају 1
  • спремаше 1
  • спреме 1
  • спремили 1
  • спремио 1
  • спремише 1
  • спремљено 2
  • спремна 1
  • спремо 1
  • спровод 2
  • спузала 1
  • спусти 1
  • Спустили 1
  • спустио 1
  • спуштати 1
  • спуштило 1
  • Срам 1
  • срамота 5
  • срамоту 1
  • Срба 1
  • србаља 1
  • Срби 2
  • Србин 2
  • србину 1
  • срдаца 1
  • срде 1
  • срдила 1
  • срдио 1
  • срдита 1
  • срдити 4
  • срдито 1
  • Срдиће 1
  • сребра 1
  • сребрне 1
  • сребрни 1
  • сред 8
  • средовечни 1
  • срео 1
  • сретне 1
  • срећа 6
  • Срећан 1
  • срећан 2
  • среће 2
  • срећи 5
  • Срећна 1
  • срећна 2
  • Срећно 1
  • срећно 2
  • срећу 5
  • сречно 1
  • српкиња 2
  • српске 1
  • српски 3
  • српским 3
  • српско 1
  • српску 1
  • српства 1
  • сруши 1
  • срушио 1
  • срушити 1
  • срца 14
  • Срце 1
  • срце 22
  • срцем 1
  • срцу 2
  • стада 3
  • стаде 3
  • стадо 5
  • стазе 1
  • стајала 1
  • стајали 1
  • стајало 5
  • стајао 4
  • стајаће 1
  • стаје 1
  • стала 1
  • стали 1
  • стало 1
  • стан 1
  • стане 4
  • станеш 3
  • Стани 1
  • стани 3
  • станово 1
  • стању 2
  • стао 1
  • стара 6
  • Старајмо 1
  • старац 2
  • старе 2
  • старешинама 1
  • старешине 1
  • стари 4
  • старије 2
  • старијег 1
  • старијега 1
  • старијем 1
  • старији 5
  • старијим 1
  • старијима 1
  • старинске 1
  • старица 2
  • старици 1
  • старицу 2
  • старка 1
  • старо 1
  • Старо 1
  • старог 1
  • старој 1
  • старост 3
  • старости 1
  • стару 2
  • старце 1
  • старци 3
  • старцу 1
  • стати 3
  • ствари 2
  • створена 1
  • створено 1
  • створења 3
  • створење 2
  • створењу 2
  • створи 1
  • створијо 1
  • створитељево 1
  • створити 1
  • створове 1
  • сте 10
  • Стеву 1
  • стегне 1
  • стере 1
  • стећи 1
  • стече 1
  • стиго 2
  • стид 1
  • стида 1
  • стиди 1
  • стидио 1
  • стидити 2
  • стидљиве 1
  • стидљиво 1
  • стидљивом 1
  • стиже 1
  • стискава 1
  • стиснем 1
  • стисно 1
  • стишавати 2
  • стишала 1
  • стишо 1
  • сто 1
  • стога 1
  • стои 3
  • Стој 3
  • стојати 1
  • стоје 7
  • стојећим 1
  • стоји 10
  • стојо 1
  • столицу 1
  • столова 1
  • стоструко 1
  • стотину 1
  • стра 2
  • страда 1
  • страдају 1
  • стражње 1
  • страна 4
  • стране 9
  • страни 4
  • страну 6
  • страом 1
  • страоте 1
  • страу 1
  • страх 1
  • страшила 1
  • страшило 1
  • Страшимир 51
  • Страшимира 7
  • Страшимире 3
  • Страшимиревог 1
  • Страшимиров 9
  • Страшимирова 4
  • Страшимирове 4
  • Страшимирови 2
  • Страшимировим 3
  • Страшимировић 1
  • Страшимировој 3
  • Страшимирову 2
  • Страшимиру 8
  • страшна 1
  • страшни 2
  • страшно 6
  • стрела 1
  • стреле 2
  • стрелу 1
  • стрељају 1
  • стрепила 1
  • стрижу 1
  • стришљиво 1
  • стрмени 1
  • строваљена 1
  • строваљивати 1
  • строг 1
  • строга 1
  • стропошта 1
  • стрпо 1
  • сту 1
  • ступци 1
  • сћућури 1
  • су 228
  • суваче 1
  • суво 1
  • суд 12
  • Суд 4
  • суда 3
  • суде 1
  • судећи 2
  • суди 3
  • судија 2
  • судији 1
  • судију 2
  • судиле 1
  • судио 2
  • судити 3
  • судом 1
  • суду 4
  • суђења 1
  • суза 5
  • сузама 2
  • Сузе 1
  • сузе 15
  • сузом 1
  • сујетне 1
  • сукања 1
  • сукњу 1
  • сунца 1
  • Сунце 2
  • сунце 9
  • сунцу 1
  • сусрет 1
  • сусретнеји 1
  • сустизала 1
  • сутра 13
  • Сутра 6
  • сутрадан 1
  • сучим 1
  • сушти 1
  • Та 23
  • та 29
  • тавана 1
  • тавници 1
  • тавницу 1
  • тад 1
  • тада 1
  • Тај 2
  • тај 58
  • тајна 1
  • тајне 2
  • тајо 1
  • тајом 3
  • Така 1
  • така 7
  • такав 7
  • таке 1
  • таки 3
  • Тако 11
  • тако 134
  • Такови 1
  • таковог 1
  • таког 1
  • такође 3
  • Такој 1
  • таком 2
  • Таку 1
  • талант 1
  • таласа 1
  • таласало 1
  • тамани 1
  • таманиле 1
  • таманили 1
  • таманиш 2
  • таме 1
  • тамо 31
  • Тамо 4
  • танац 1
  • тане 1
  • танета 1
  • танке 1
  • тањиру 1
  • таста 1
  • тат 1
  • твог 2
  • твога 2
  • твој 7
  • Твоја 1
  • твоја 7
  • твоје 11
  • твоји 2
  • твојим 2
  • твојој 2
  • твојом 2
  • твоју 5
  • твом 3
  • твоме 1
  • тврде 1
  • тврдо 1
  • Те 2
  • те 89
  • тебе 31
  • теби 14
  • теде 5
  • тедоше 1
  • теже 3
  • тежи 1
  • теј 1
  • тек 26
  • Тек 4
  • текле 1
  • теку 1
  • тела 9
  • теле 3
  • тели 6
  • тело 5
  • темељ 1
  • темеља 1
  • теменом 1
  • тео 24
  • тепати 1
  • тепсију 1
  • тера 1
  • терају 1
  • терала 2
  • терали 1
  • терало 1
  • тераш 1
  • терет 4
  • терета 2
  • теро 1
  • Тесне 1
  • тесто 1
  • тетиво 1
  • тетка 3
  • тетке 1
  • тетком 1
  • тече 2
  • течевине 1
  • теши 3
  • тешијо 1
  • тешио 2
  • тешити 1
  • тешише 1
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешки 3
  • Тешко 1
  • тешко 22
  • тешкоћом 1
  • ти 222
  • Ти 7
  • тије 1
  • тијо 3
  • тијом 1
  • тим 17
  • тиме 1
  • тиња 1
  • тио 1
  • тић 1
  • тица 2
  • тице 1
  • тицо 1
  • тичаријом 1
  • тиче 3
  • тичије 1
  • тичићама 1
  • тичиће 1
  • Тичићи 1
  • тишине 1
  • тишини 1
  • тишину 1
  • тишти 1
  • тка 1
  • ткати 1
  • то 205
  • То 25
  • тобом 2
  • товар 1
  • товарите 2
  • товарити 1
  • Тог 1
  • тог 24
  • Тога 1
  • тога 25
  • тој 4
  • тоје 1
  • толика 2
  • толике 2
  • толики 1
  • толиким 1
  • толико 57
  • толику 1
  • том 14
  • томе 3
  • тону 1
  • топови 1
  • тополе 1
  • тороњом 1
  • траг 2
  • трага 2
  • траге 1
  • траго 1
  • трагом 1
  • траже 3
  • тражење 1
  • Тражи 1
  • тражи 4
  • Тражим 1
  • тражим 2
  • тражио 2
  • тражите 1
  • тражити 3
  • тражиш 7
  • трајала 1
  • трајало 4
  • трајати 2
  • траје 6
  • трајити 1
  • трапезарију 1
  • трбу 2
  • трбуа 1
  • трго 1
  • трговац 1
  • трговачка 1
  • трговачки 1
  • Треба 1
  • треба 40
  • требаду 1
  • требало 6
  • требати 1
  • требо 6
  • трела 1
  • трени 1
  • трено 2
  • тренут 2
  • тресе 1
  • тресли 1
  • треће 1
  • Треће 1
  • трећег 1
  • трећи 10
  • трећу 1
  • трешње 2
  • трза 1
  • Три 2
  • три 8
  • трипут 4
  • триред 1
  • тричаве 1
  • трку 2
  • троје 1
  • троји 1
  • тројице 1
  • трошак 2
  • троше 1
  • троши 1
  • трошим 1
  • трошити 1
  • трпеза 2
  • трпезе 1
  • трпези 1
  • трпезом 4
  • трпезу 1
  • трпи 1
  • трпити 2
  • трске 1
  • трском 2
  • труд 1
  • трудите 1
  • трудити 1
  • Трудом 1
  • труле 1
  • труло 1
  • трумбета 1
  • труне 1
  • трунтави 1
  • трунтаву 1
  • трупина 1
  • трч 2
  • трчала 2
  • трче 2
  • трчи 1
  • трчилажа 1
  • трчка 1
  • тршчани 1
  • Ту 10
  • ту 60
  • туд 1
  • туда 1
  • туђ 3
  • туђа 1
  • Туђа 1
  • туђе 10
  • туђег 3
  • туђем 1
  • туђи 1
  • Туђина 1
  • туђини 1
  • туђинци 1
  • туђој 1
  • туђу 1
  • тужбе 1
  • туже 1
  • тужи 3
  • тужиле 1
  • тужио 1
  • тује 1
  • тукли 1
  • туко 2
  • тул 1
  • тумара 1
  • тумарати 1
  • тура 1
  • турају 1
  • турци 1
  • тутор 2
  • ћ 1
  • ћаскати 1
  • ће 156
  • ћеду 1
  • ћелији 1
  • ћелијски 1
  • ћемо 13
  • ћер 1
  • ћери 8
  • ћерино 1
  • ћерко 1
  • ћете 1
  • ћеш 17
  • ћилим 2
  • ћилимови 1
  • ћошку 2
  • ћу 51
  • ћуди 1
  • ћупа 1
  • ћуприје 1
  • ћупријице 1
  • ћупу 1
  • ћурак 1
  • ћурка 3
  • ћут 1
  • ћуталица 1
  • ћутању 1
  • ћутећ 1
  • Ћути 1
  • У 45
  • у 519
  • убезекну 1
  • убијати 1
  • убије 1
  • убијем 1
  • убимо 1
  • Убимо 1
  • убити 3
  • убица 1
  • убогоме 1
  • убојао 1
  • убриса 1
  • Уважење 1
  • увати 1
  • уватив 1
  • уватила 2
  • уватили 2
  • уватило 1
  • уватим 1
  • уватио 4
  • уваћен 1
  • увезе 1
  • увезо 1
  • увек 4
  • увелико 1
  • уверавала 1
  • уверен 1
  • уверила 1
  • увешће 1
  • увиди 3
  • увидити 1
  • увлачи 1
  • уво 2
  • увредили 1
  • увредим 1
  • увредио 3
  • увредити 1
  • увредићи 1
  • увредићу 1
  • увукле 1
  • угађајте 1
  • угађали 1
  • угађања 1
  • угађати 1
  • угађо 1
  • угледало 1
  • угледати 1
  • угљевљу 1
  • уговемо 1
  • угодимо 1
  • угодника 1
  • угостио 1
  • угрејани 1
  • угреју 1
  • удавати 1
  • Удаваче 1
  • удавила 3
  • удавиле 1
  • удавили 1
  • удавим 1
  • удавио 3
  • удавити 2
  • удављен 1
  • удаво 1
  • удаје 2
  • удају 1
  • удар 1
  • удара 1
  • ударају 1
  • ударала 1
  • ударати 2
  • удари 4
  • удариле 2
  • ударио 4
  • ударити 2
  • удариш 1
  • ударца 1
  • удати 1
  • уделити 1
  • Удовица 1
  • удовица 3
  • удовице 1
  • удовици 1
  • удовицом 1
  • удовицу 1
  • удри 4
  • уђе 1
  • ужа 1
  • уже 1
  • ужету 2
  • уживало 1
  • уживаше 1
  • ужинаду 1
  • ужине 1
  • ужини 1
  • ужину 1
  • Уз 2
  • уз 9
  • уза 3
  • узајмили 1
  • узајмљује 1
  • узане 1
  • узани 1
  • узбијен 1
  • узбуђен 1
  • узбуни 1
  • узбунула 1
  • узверени 1
  • узвишеним 1
  • узда 1
  • Уздај 1
  • уздају 1
  • уздано 1
  • узданула 1
  • уздисај 1
  • уздисаја 2
  • уздицу 1
  • уздржати 1
  • узе 1
  • узела 1
  • узели 1
  • узео 1
  • узети 7
  • узеће 1
  • узећу 1
  • узима 4
  • узимати 2
  • узме 12
  • узмеш 2
  • узми 1
  • Узми 1
  • узо 5
  • узрадим 1
  • узрок 1
  • узуму 1
  • уједанпут 3
  • уједаред 8
  • уједно 1
  • ујеред 1
  • ујести 1
  • указа 1
  • укварило 1
  • укино 1
  • уклања 2
  • уклоне 1
  • уклони 1
  • укокати 1
  • укорава 1
  • укоре 1
  • укоче 1
  • укочене 1
  • украде 2
  • Укратко 1
  • укро 2
  • Улагуша 1
  • уласке 1
  • уливају 1
  • улињо 1
  • уловили 1
  • уложијо 1
  • уља 1
  • ум 2
  • ума 1
  • умакле 1
  • умал 2
  • уме 4
  • умекшати 1
  • умеле 1
  • умели 1
  • умео 3
  • умерено 1
  • умети 1
  • умеш 1
  • умива 1
  • умивен 2
  • Умивена 1
  • умивено 1
  • умије 1
  • умилостивити 1
  • умиљатије 1
  • умиљатим 1
  • умиљато 1
  • умиљатост 1
  • Умио 1
  • умирте 1
  • умити 1
  • умлатијо 1
  • умо 2
  • умокрио 1
  • умре 1
  • умрети 4
  • умреш 2
  • умрла 2
  • умро 5
  • уму 1
  • умудријо 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 2
  • унапред 1
  • унатрашке 1
  • уништи 1
  • уништити 1
  • унутра 7
  • унутри 4
  • унучад 1
  • унуче 1
  • унучета 1
  • уочи 1
  • упадне 1
  • упали 1
  • упалила 1
  • упалише 1
  • упаљеном 1
  • упела 1
  • упило 1
  • упиње 1
  • упирала 1
  • уписује 1
  • уплашена 2
  • упозно 1
  • употреби 2
  • управља 1
  • управљаше 1
  • управо 12
  • упразни 1
  • упразњено 1
  • упропасти 1
  • Упуј 2
  • упути 1
  • упутио 1
  • уради 3
  • урадио 1
  • урадити 2
  • урани 1
  • уранила 2
  • уранити 1
  • уредан 1
  • уреду 1
  • усана 1
  • усев 1
  • усијано 1
  • усиљава 1
  • условом 1
  • усне 2
  • усо 1
  • успављујете 2
  • успављујте 1
  • успалио 1
  • успе 1
  • успи 1
  • успијем 1
  • успомене 1
  • усправи 1
  • усрећијо 1
  • уста 13
  • уставе 1
  • устадоше 2
  • устајање 1
  • устајао 1
  • устајати 1
  • устаје 1
  • устали 2
  • Устане 1
  • устане 2
  • устани 1
  • устаните 1
  • устати 1
  • устеду 1
  • усти 1
  • устрављена 1
  • устрављено 1
  • уступе 1
  • усуде 1
  • усудио 1
  • усхитила 1
  • усхићен 1
  • утаманијо 1
  • утвора 1
  • утворо 1
  • утвору 1
  • утврди 1
  • утврђује 1
  • утекне 1
  • утеху 1
  • утешен 2
  • утешиш 1
  • утиче 1
  • утиша 1
  • утишава 1
  • утопљеника 1
  • утопљенике 1
  • утопљеницу 1
  • утрчале 1
  • Утуби 1
  • утубте 1
  • утупте 1
  • ући 2
  • ућутала 1
  • ух 2
  • уче 1
  • учи 4
  • учијо 1
  • учим 2
  • Учини 1
  • учини 5
  • учинила 1
  • учинио 6
  • учинити 9
  • учио 7
  • учитељ 20
  • Учитељ 3
  • учитеља 14
  • учитељево 1
  • учитељевој 1
  • учитељем 1
  • учитељи 2
  • учитељска 2
  • учитељску 1
  • учитељу 3
  • учити 2
  • учићу 1
  • учтељевања 1
  • учтива 1
  • уш 1
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушо 1
  • уштапљена 1
  • фала 9
  • фале 5
  • фалећи 1
  • фали 4
  • фалила 1
  • фалу 1
  • фати 1
  • финикс 1
  • фор 1
  • форинти 2
  • форинту 1
  • фрајла 1
  • фрајли 1
  • фрајлица 1
  • ха 13
  • Хајд 4
  • Хајде 1
  • хајс 1
  • хвастамо 1
  • хеј 1
  • Хеј 1
  • хеклераји 1
  • хиљадама 1
  • хоп 2
  • Хопа 1
  • хоће 30
  • хоћеш 11
  • хоћу 5
  • храбра 1
  • храм 4
  • храму 2
  • хранитељ 1
  • Христа 3
  • христијанска 2
  • христијина 1
  • христове 1
  • Христос 3
  • ху 1
  • хуки 1
  • цар 2
  • цара 3
  • царева 2
  • царево 1
  • царске 1
  • царство 3
  • царству 2
  • цару 3
  • Цвет 1
  • цвет 2
  • цвета 1
  • цвету 1
  • цвећа 1
  • цела 1
  • цели 1
  • целиваше 1
  • цело 1
  • Целога 1
  • целу 1
  • цена 1
  • цене 1
  • церека 1
  • церекао 1
  • циврасто 1
  • цигаља 1
  • цигани 2
  • цица 5
  • цицеве 1
  • цича 1
  • цичи 1
  • црв 2
  • црвен 1
  • црвене 1
  • црвеном 3
  • црвенопостављени 1
  • црвену 1
  • црви 1
  • црева 2
  • Црква 3
  • црква 5
  • цркве 3
  • црквена 1
  • црквенији 1
  • црквеним 1
  • црквеној 1
  • црквењаку 1
  • цркви 6
  • црквом 1
  • цркву 4
  • цркла 1
  • црн 3
  • црна 2
  • црне 1
  • црни 2
  • црнило 1
  • црно 2
  • црној 1
  • црном 1
  • црну 1
  • црња 1
  • црњи 1
  • црћи 1
  • цури 1
  • чак 3
  • чамац 3
  • чамца 1
  • чамчић 3
  • чапља 1
  • Час 1
  • час 7
  • часа 1
  • часи 1
  • часна 1
  • часни 1
  • часно 1
  • часови 1
  • част 2
  • чега 2
  • чедо 7
  • чека 5
  • чекај 2
  • Чекај 3
  • Чекајте 1
  • чекао 1
  • чеко 2
  • чела 1
  • челе 1
  • Чело 1
  • чело 5
  • чељад 3
  • чељаде 1
  • чем 1
  • чему 4
  • черупава 1
  • чесњејше 1
  • чесњејшој 1
  • чесњејшу 1
  • честит 2
  • честити 3
  • Честити 3
  • честитим 1
  • честитку 1
  • честитог 3
  • четврт 1
  • Четврта 1
  • четвртој 1
  • Четир 1
  • четир 8
  • четник 1
  • четника 1
  • Четници 1
  • четницима 1
  • Четницима 1
  • чешља 1
  • чешће 1
  • чизмар 1
  • чиј 2
  • чија 1
  • Чија 3
  • чије 2
  • чијем 1
  • чији 3
  • чију 1
  • чикина 1
  • чиле 1
  • чим 12
  • Чим 6
  • чин 1
  • чине 8
  • Чини 1
  • чини 15
  • чинил 1
  • чинио 2
  • чинити 1
  • чипке 2
  • чираке 1
  • чист 7
  • чиста 2
  • чисте 1
  • чисти 1
  • чистим 2
  • чистину 1
  • Чисто 1
  • чисто 14
  • чистоти 1
  • читав 10
  • читава 5
  • читаве 1
  • читавим 1
  • читавог 1
  • читавој 2
  • читавом 4
  • читаву 8
  • читај 2
  • читале 1
  • читао 1
  • читати 5
  • Чича 20
  • чича 54
  • чичи 1
  • Чичина 1
  • чичку 1
  • чичо 2
  • чобан 4
  • чобана 2
  • чобане 2
  • Чобани 1
  • чобани 4
  • чобанску 1
  • чобану 1
  • Чобану 1
  • Човек 1
  • човек 31
  • човека 11
  • човеком 1
  • човеку 9
  • човечан 1
  • човечија 1
  • човечију 1
  • чокот 3
  • чопор 2
  • чопора 3
  • чопори 1
  • чорба 1
  • чу 4
  • чува 6
  • Чувај 1
  • чувај 2
  • чувала 1
  • чување 1
  • чувао 2
  • чувати 1
  • чувена 1
  • чувену 1
  • чуво 1
  • чуда 5
  • чуде 3
  • чуди 2
  • чудио 1
  • чудиш 1
  • чудна 1
  • чудне 1
  • чудније 1
  • чудну 1
  • Чудо 1
  • чудо 2
  • чуду 1
  • Чуј 2
  • чуј 3
  • чује 5
  • чујем 1
  • чујте 1
  • чула 4
  • чули 1
  • чуло 2
  • чун 1
  • Чуо 1
  • чуо 9
  • чупају 2
  • чупамо 1
  • чупо 1
  • чути 5
  • џака 2
  • џакове 1
  • Џакови 1
  • џакови 2
  • џимрија 1
  • џиџе 1
  • џоња 1
  • џоњају 1
  • шака 1
  • Шака 1
  • шала 1
  • шалај 1
  • шалили 1
  • шалови 1
  • шалу 1
  • шаљива 1
  • шапат 1
  • шапицу 1
  • шарена 1
  • шарене 2
  • шарено 1
  • шатор 1
  • шатора 1
  • шатором 1
  • швајцарско 1
  • шву 1
  • шегрти 1
  • шест 3
  • шестака 1
  • шестара 1
  • шестој 1
  • шећерна 1
  • шешир 1
  • шибајући 1
  • шибе 1
  • шибо 1
  • шилбоку 1
  • шиљати 2
  • шимшира 1
  • шипак 1
  • шипраг 1
  • шира 1
  • шире 1
  • шири 1
  • широк 1
  • широке 1
  • широкој 1
  • широку 1
  • шкоде 1
  • шкодљиве 1
  • школа 9
  • школама 1
  • школе 18
  • школи 20
  • школски 1
  • школско 3
  • школу 33
  • шкрипи 1
  • шкрипно 1
  • шлингераји 2
  • шмизле 1
  • шње 1
  • шњега 1
  • шњеговим 1
  • шњим 3
  • шњима 1
  • шњиме 12
  • шњом 2
  • шњоме 3
  • шпиталске 1
  • шта 104
  • Шта 20
  • штаје 3
  • шталу 1
  • штампарија 1
  • штап 1
  • штаћеш 1
  • штаћу 1
  • штација 1
  • штацију 1
  • штеди 2
  • штедио 1
  • штедњом 1
  • штета 1
  • штете 4
  • штету 2
  • што 274
  • Што 3
  • штогод 12
  • штосмо 1
  • штрањгу 1
  • шугава 1
  • шума 1
  • шумама 1
  • шуме 5
  • шуми 4
  • шуму 2
  • шупљи 1
  • шура 1
  • шустерски 1
  • шуштећи 1
  • шчепа 1
  • шчепаше 2
  • шчим 1
31628 matches
љу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила к 
 назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа  
} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил р 
<p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти 
и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшими 
ебо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.< 
је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш 
а и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ј 
ојој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ра 
 одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку с 
 трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p 
 То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења све 
свану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Бо 
човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знад 
Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти д 
вој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали 
мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика 
даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је 
ворила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом  
ћи, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је приче 
.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи 
 душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испр 
 је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — пока 
иви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал  
слука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти,  
 дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ  
и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро 
тељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори 
же Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачув 
>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје  
и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво су 
ако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је о 
 речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефал 
 са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ни 
авек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде ч 
г који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опе 
ика Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Д 
остаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и 
ора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p 
о два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Пао 
ијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а  
обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макн 
“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“ 
човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} 
сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} 
ено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити конте 
под спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни је 
е пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> 
еп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш ко 
/p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету п 
воре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и ка 
елој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ла 
te> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог ча 
<p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није  
 није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па о 
ачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најл 
 школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пи 
у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви ши 
ца љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши  
масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак,  
 светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар п 
аме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као 
анас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и к 
уцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојк 
гоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим зам 
ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте уз 
 је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно,  
ек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдал 
ти.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане  
о кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат 
, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим 
јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно  
владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра 
службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао п 
а наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка  
ла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене 
у пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујућ 
лушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: з 
л у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха,  
 кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором от 
и нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа 
ве, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајис 
ве среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема т 
пут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па исп 
евиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће 
 јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. —  
ад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом конт 
ма боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се  
сти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је т 
одвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, 
b n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из  
рвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црн 
у неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тре 
 руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то  
е Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда св 
до, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћиј 
ици нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља,  
дну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му 
.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац и 
рци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило  
рко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра п 
} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни  
у пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето з 
е Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се ве 
днесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша б 
ук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мир 
ину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, не 
олико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S 
аћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здра 
ка за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче  
 господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема н 
 мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу 
а то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="1 
шко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим пи 
ан меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле са 
тово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она  
отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и  
д дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај 
 вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко 
ри је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какв 
, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и гос 
несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја 
оравијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да 
а прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од ко 
 кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог д 
азду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га н 
 тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говор 
па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од  
 друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђ 
.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је  
{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Мн 
 до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добре 
ом, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом поде 
— Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије тал 
се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала,  
Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и 
ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се ку 
емо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убим 
емо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То ј 
види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</ 
 па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свако 
 јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из 
 мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у у 
 буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него 
ином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако 
 натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетер 
о да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кад 
ти, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — 
се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди 
 него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено 
у издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и ни 
 скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milesto 
јега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а в 
увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да 
зна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел в 
 је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја с 
то видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је бо 
{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, к 
да кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јеца 
је ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици л 
им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> 
љадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се 
ад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје,  
ж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толи 
 земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако 
, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="2 
рка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, 
; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у До 
у домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од дра 
го је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико  
 је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p>  
на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, о 
>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко  
јим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ћ 
> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало  
Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир 
 тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја  
 ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад сп 
е људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвниц 
овац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, ж 
нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад  
 гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p> 
S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је д 
у као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он њ 
ост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека  
и пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам у 
{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко  
 слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад н 
и ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат 
се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су с 
 вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника ј 
S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свеш 
којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саг 
 почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, ш 
о све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог на 
у сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича 
онети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отима 
оварали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше 
 се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збо 
балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и  
ју и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се 
ин.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојал 
ш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од  
ад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта ј 
дговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — од 
к се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17 
је Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано мој 
о, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био,  
извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила ј 
сто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном пу 
је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко 
дан човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, а 
S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до 
 Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља  
ти му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртва 
кала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је  
о.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и про 
оно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још 
 неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу забор 
О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за ту 
 ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бел 
спо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакри 
ђице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и б 
ремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо  
оре прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно < 
тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се м 
ама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доц 
астајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је оп 
знавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна  
е кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да 
ета — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, 
 очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо 
рче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извади 
о мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Др 
 пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати об 
оме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо с 
p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, а 
ариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, д 
е сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p 
тво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Мирко 
емо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а мла 
мачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p> 
 то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству ср 
мце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb 
ироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на  
 иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачк 
мо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју 
една домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га н 
 је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњ 
је био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> 
 нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад 
се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вел 
а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизал 
м споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пр 
ок се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSec 
утра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато  
ра разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку ски 
него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја  
 Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, ниј 
 дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да м 
.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — 
 најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — мило 
а треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал  
о мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више ниса 
 штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што 
, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се п 
да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци 
, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти 
>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог мла 
и општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и  
ре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на 
удрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку 
изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то дож 
е насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> 
 наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мир 
ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најз 
укњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода с 
штеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мрт 
ви пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом  
несе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а к 
неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре 
и: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад 
њом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар свој 
е, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све 
ир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и им 
 пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си с 
сму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста 
 спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е 
обан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио д 
венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још  
во.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред св 
бренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на бољ 
војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ  
 Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смеј 
 облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матер 
азио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и ме 
и целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се с 
лу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро над 
а четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирк 
директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p> 
е благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак 
казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме иза 
ек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати  
ажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} За 
ласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за  
и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла тра 
, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Е 
 надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој  
 друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега 
е, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма 
је опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усх 
пута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добре 
оји то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим 
е само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара. 
ам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислит 
ла, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се ока 
51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стиша 
 кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, св 
 свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова,  
опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то им 
ича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то 
 слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чу 
атити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да м 
тало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји непо 
<p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено ј 
Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам стра 
 он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми т 
ба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави 
ека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимир 
 се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у варош 
лањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од 
авек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу 
, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то бра 
е незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти шко 
њета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га 
и и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред,  
ади, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} П 
ти више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“ 
 проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, зап 
 гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију мед 
епи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана 
ало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори 
о на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год 
pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља тво 
„Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пос 
 амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир 
ра своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Уп 
лубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет 
дину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика 
ћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се з 
ле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа ду 
ек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче б 
нче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма н 
што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је ла 
 и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем 
ечи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црњ 
низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свет 
 није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у  
 по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и с 
ња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко 
 десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет 
је мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, пој 
игне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је 
Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што  
pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас  
тен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} 
рчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је п 
 дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који п 
 ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Д 
ањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан о 
ва божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није  
 баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред 
д га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се 
њак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорч 
.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако ко 
 столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се 
 да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да б 
691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји 
 после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, к 
остима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ни 
{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с  
о није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше 
вара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</ 
екано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову ус 
, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у ко 
д је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд 
растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид  
ан усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали о 
посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет 
ућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S 
— та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали,  
 његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро  
ене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи 
та крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, гот 
будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успа 
 погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друг 
, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>—  
н спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао с 
ш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испр 
ожеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан дв 
а њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мал 
тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо ј 
код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд 
у батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе з 
обреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Ве 
 старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке  
рза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују,  
псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је ко 
, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сиро 
прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је не 
улдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци  
омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да  
га бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни с 
 да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек п 
 најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима 
 — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад 
и — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљив 
дана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један в 
 на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики 
ок се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани 
је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још  
иди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми пи 
су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити,  
итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} 
ло, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, п 
живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан 
S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало 
е па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову д 
ом несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле п 
е, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови 
апци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун цр 
оћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, о 
у у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n 
о није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над  
ове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом 
шо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се 
нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш верова 
сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти 
 истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овц 
то јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S}  
едно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канал 
 као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb 
е ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један  
на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове ж 
ет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина  
, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо с 
е — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товари 
 неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек 
судио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуб 
лече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на 
чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин 
 одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа  
ково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, 
, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те 
те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и 
 свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што 
 опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је 
ући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није 
Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије к 
вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, 
д своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је та 
ђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи. 
је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је нај 
имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је 
г пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p>  
а ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је та 
{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни там 
 — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злостави 
дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми  
леда као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право з 
и мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда  
ећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за  
е лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је  
а отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је мор 
 вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема  
 Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити 
 ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, д 
боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен —  
господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S}  
р кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича 
 Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само зд 
угчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас ј 
ете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна  
а ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити 
} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а 
, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине  
а су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је  
 раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, ка 
стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, а 
џе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу  
тосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, о 
 здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благосло 
етити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже м 
о милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени 
адику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ћ 
е оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се  
ратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>—  
лавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на 
се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17"  
го ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја До 
а.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да  
 <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту  
 је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од те 
ојо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал 
да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ј 
еја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незван 
м ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав 
т тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26 
ала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да 
аопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а 
ко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, не 
 мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви! 
 пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јо 
и, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико сте 
игу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки 
охију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати  
је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи 
в у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји 
е Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Да 
ви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само ду 
име паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и 
ад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда на 
, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мисли 
би стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од  
 гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди,  
варе, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А ш 
кве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне 
} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно 
оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде са 
 учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га п 
 ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу 
сече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страши 
Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући 
ан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворн 
и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> шт 
итељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би г 
 па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш пошт 
де стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Ми 
мати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји тр 
ијатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини 
а се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, 
у божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бит 
.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у шко 
 Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А до 
истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу 
им ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака  
, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији 
је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледал 
 суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се  
и ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о то 
дничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што так 
 је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писм 
писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шеста 
можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господи 
<p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се  
 и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На в 
трчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> 
ебе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати ми 
осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи д 
јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина 
исам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хо 
ву припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свил 
} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није пр 
 било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил  
Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби и 
роси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови с 
зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekst 
бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико  
ара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику 
д слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држ 
но је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен пога 
 вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила  
 да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану 
ме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши 
ну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су н 
који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако 
о му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро,  
 вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мис 
оже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само ј 
> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија до 
н подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато т 
ебало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо  
луг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће би 
расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути,  
о добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божиј 
ељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац 
 бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што  
е утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
е, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је  
однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и  
пасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш ка 
д није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви т 
ањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који 
жање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђ 
Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пуста 
убија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пуста 
пач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу 
а мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад 
 књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то св 
 место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пут 
ио је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадов 
 време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и  
 Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо  
у срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо 
о неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и приј 
шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо н 
да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, 
ажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти  
узе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна 
 јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад с 
 опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и д 
новци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце на 
игод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло 
оју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још а 
та доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p>  
 каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а њего 
и руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил мома 
а кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шаре 
је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја  
з амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш на 
жеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место 
бав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који  
 то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да ј 
маљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Бо 
варајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да оби 
 а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по  
да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и 
д од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне  
на незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и н 
ек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо к 
пито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто 
пиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога н 
нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је 
ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старије 
лата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов оте 
те браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с в 
празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ  
 на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="c 
ним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{ 
рућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у р 
 чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мис 
о је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од  
местио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора 
и.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, св 
S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зау 
</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је ж 
елик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више не 
свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да  
 ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, с 
ирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му 
ад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити 
и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знал 
лушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти ј 
 му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је од 
 Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а 
есеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S}  
а небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек 
авдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи 
 да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него до 
p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солд 
, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на  
ити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији 
а о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, с 
а је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца 
, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царев 
ретекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месе 
, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био. 
у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи  
клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, мол 
ека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па  
рашимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару как 
а то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви  
 — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвави 
{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у оча 
 није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим 
му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир ј 
, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, 
парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отима 
pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је бу 
њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печењ 
ора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Пис 
ри, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако  
бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друг 
 дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро 
в Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Негово 
 људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору св 
лово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале д 
а ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да с 
ко је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по в 
данпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је  
 колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге 
агињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p 
 Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је 
а пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што  
 из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да 
ремена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји род 
ктор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће 
ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S}  
p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, н 
 да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а не 
и само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није 
 посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све до 
тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од  
а баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што 
на, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној мал 
нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов  
ела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, к 
S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отва 
а неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа буда 
 па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи т 
 курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, мора 
’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан сво 
 њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, п 
ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру ши 
ро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби з 
ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи д 
>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај 
и, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је г 
фалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мен 
а су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S}  
ојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи  
 на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпу 
 за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су  
, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти 
ткупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.< 
 и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: 
 мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико 
да ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај кра 
 дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђел 
о у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи по 
лете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на 
ајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све р 
ио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио 
, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљ 
дроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбије 
идиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бо 
 одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очи 
оред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега  
осподин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја  
, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb 
оће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека 
ени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли,  
још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда с 
е, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет та 
стив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone uni 
нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел  
 и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би 
егов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ 
нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег ког 
сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио  
го лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен ниј 
 би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја са 
моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ј 
т милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрос 
у: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одго 
еба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који  
овек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црн 
научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а  
себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад  
огу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S 
 то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неб 
едан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је зап 
 да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се дру 
 његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мир 
 сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господи 
 на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда  
итаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна на 
ромеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута  
ти млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па  
ла га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школ 
ио леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говор 
ола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пу 
ђе зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова нег 
зволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица из 
оље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново н 
 ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам т 
ећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оц 
ешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се 
оју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели м 
ог и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором вел 
 <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек 
и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{ 
 <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије и 
 спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод  
 мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му к 
рмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би 
рце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице д 
ећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, пок 
ри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кош 
 извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на  
а масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта  
ати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето 
е да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако ра 
несе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји н 
 помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више 
ија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире на 
b n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уз 
 дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану 
ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да 
исцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновча 
и нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућ 
је могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненар 
лико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а  
вери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без зл 
па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са с 
жити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни но 
 док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи  
ва четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у 
 своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар 
, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толик 
оге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаш 
ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад не 
то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једар 
 се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви 
е пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> < 
ад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати 
ну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да 
се; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија у 
амо једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога 
ва земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато неп 
 у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забада 
ћу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес 
твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја са 
старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је ста 
о мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без  
ешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена  
 ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није н 
акој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог кри 
оји уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себичн 
 мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ  
аква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато  
нај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Д 
 небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје пла 
осподе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више тро 
живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесње 
} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену  
бреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш,  
највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу мног 
а Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{ 
кавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презле 
пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословц 
Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени г 
мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из кап 
} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, 
, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је б 
о да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго  
ашимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род,  
</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Са 
ери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и  
а, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доб 
ме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама с 
ини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле пре 
и, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код к 
ако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље 
n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуш 
ом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — а 
е од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; матор 
ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, 
 овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир с 
н остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} П 
и запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди 
, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу  
 хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја  
, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема го 
 матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, 
ише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат ч 
{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасн 
S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна ш 
ог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по ли 
епо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали 
ошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину там 
ске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу  
> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да  
шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и ваб 
оро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама 
стаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није 
а си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{ 
сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, ј 
 онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијен 
, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што  
ије.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда 
ас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У  
Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље ј 
<p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретне 
Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лоп 
, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а  
алу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и с 
лаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, к 
Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> 
d>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Мл 
а света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујер 
гу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи 
 вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштен 
нче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излази 
т часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачко 
дам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у  
p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш њего 
рим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако нат 
 фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд ме 
" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је 
а у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p 
ло. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p 
је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића 
е Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може  
рага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију 
е одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, н 
заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана н 
id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича 
" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим  
у брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука 
ен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи сти 
 ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до  
о је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, 
ња ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му  
Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, п 
 са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да  
 дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу сел 
 са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зл 
едну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј  
е прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо к 
е тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо 
и, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да не 
тишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла гла 
ба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене  
<pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади ва 
ињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају 
 <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој бра 
д ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је 
 Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није  
ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи  
о црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде 
/p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сиро 
ко се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у 
 је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како г 
огу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што  
, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, т 
нуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутр 
же да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа 
ва тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака ар 
је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мат 
чки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад  
вска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учин 
се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Ст 
ш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n=" 
срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мо 
ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарит 
ирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове 
аљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка,  
ду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр 
 ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на го 
о, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан. 
ше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрел 
горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који пл 
ку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништ 
 је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви 
ођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо,  
. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати,  
во је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није нег 
оје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља би 
Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обеш 
ер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смеде 
p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада 
животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, поса 
у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу науч 
во ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен 
коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе 
тити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме од 
ати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики шт 
.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оно 
 вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам  
ан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.< 
тован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div 
с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника 
стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читав 
деније.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, ј 
.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је о 
.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највел 
 су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни ча 
чем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па т 
ла је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој ба 
, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јеца 
 уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, мо 
оса, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, 
ала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мир 
 све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</ 
а га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му 
и први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог о 
најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела  
 што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једн 
, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан 
один учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе зап 
емоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће пом 
булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, св 
S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само  
а избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије  
а — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад г 
Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је чо 
 пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на све 
е још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при 
ћи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте 
који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које 
жији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, ус 
о, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може 
 да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Ба 
луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда м 
ца црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, с 
ни колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, тру 
г, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div 
оња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал  
у је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца,  
шња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала в 
ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући 
 није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље  
и могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји  
ша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а до 
ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми ка 
ти добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло  
тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чис 
евини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n= 
шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевс 
p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде 
у гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, 
е сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небој 
им белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а 
 Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, н 
и венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци и 
е радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост в 
нали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шу 
ба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p 
неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш  
S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу вели 
а звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
арове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пре 
како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини ве 
 руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сва 
 /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је 
кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас 
аћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи  
о, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учини 
аму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у неб 
е се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> м 
ија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па т 
ајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже н 
тарог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке ње 
 је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и у 
} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре 
е дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта 
 доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дод 
ти ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што 
клања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим п 
ала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А  
е човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још  
мећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад 
чем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на 
 Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себ 
под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва ст 
у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повик 
ца уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочија 
ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну 
 у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благ 
Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима наро 
лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога  
трчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што  
ко молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого ум 
тарци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до н 
b n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> < 
 оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</ 
> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта с 
исам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома по 
тру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: 
итавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива 
ти, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову г 
на Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа 
 је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на  
били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да  
цне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри о 
у, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан по 
 тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на  
 било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом пр 
 овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S}  
ије било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који  
емисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тог 
исера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога  
какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам 
а будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му не 
 да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе д 
одеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир доче 
 тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио 
енеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, та 
 први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а др 
<p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједн 
свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого о 
hapter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје млад 
, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној с 
о бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди 
 се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји  
и га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу к 
би мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на г 
 учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добрен 
p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се  
 да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у 
покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко 
, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби  
г оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n=" 
 брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, мо 
упе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарат 
 вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, 
да што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{ 
бито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се  
о толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели,  
ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз к 
а Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог  
је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за т 
 опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добр 
ад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању ди 
о је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, 
 пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срц 
ам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још тр 
а ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Напр 
је моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од нед 
а наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Им 
, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога  
а <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како  
друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све забора 
желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100 
Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у 
— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши р 
Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да 
 вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами ср 
м ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од  
учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати 
ћо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се 
дом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шу 
 и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже д 
дне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је 
себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му 
ш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га м 
ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и б 
ј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо 
чар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако ш 
вом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p 
, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} М 
S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би све 
угчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро 
ест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал 
>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" />  
вор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком в 
и месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров с 
ло да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју про 
цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна  
егу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај 
 кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле сру 
ког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има  
а врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико в 
ено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, ка 
у, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S}  
.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у јед 
раво.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, 
ого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неб 
ати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а нијед 
с — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не с 
у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан 
аку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде  
 доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да с 
же, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимир 
уче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине 
, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја 
Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе нов 
у ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни д 
није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо 
сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мир 
ти који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родил 
ги опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нераст 
за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја им 
, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше час 
да би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, а 
 тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби  
иркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, 
ца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{ 
Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није д 
 кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, шт 
притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имат 
а се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда ч 
 кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар  
ду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S 
ријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги би 
не, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар 
н би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да јед 
нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни 
 напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} 
рати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познај 
о да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је приву 
атрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Докто 
 и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал 
орају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно,  
шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз  
реповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> 
age"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Нап 
богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ј 
ашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им с 
 не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим ро 
да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије тво 
тану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил  
p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница к 
, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут свој 
 да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на ко 
ука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му  
да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Ми 
и ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодри 
ила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n 
ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су а 
 каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво пи 
ме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S}  
У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унак 
 с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, 
стио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније  
е шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомес 
атили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред  
ад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благослове 
ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује 
и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка по 
акова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће 
 <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Са 
је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S 
а један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и ј 
 амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па  
ion" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незна 
S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> 
 да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су  
тина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста го 
амчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Д 
сли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога у 
 мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко 
на прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо ш 
а вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није зна 
ловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори 
диш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирк 
рену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у пр 
.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Је 
у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писа 
ичиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога просто 
а.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу н 
арохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки  
 Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде —  
лестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му ле 
 је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ј 
{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> < 
, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће шт 
, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели,  
је.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац! 
. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави г 
д су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђак 
и се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, 
, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је ср 
писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко о 
и су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија к 
ико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разгова 
да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља бо 
нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још  
говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми 
кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="su 
тог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештен 
шимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: не 
о, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је уме 
г њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели  
јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне 
није ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, к 
 није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Сват 
ти. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него ко 
по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, 
колаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло  
оју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, з 
и попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали  
, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Д 
ању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добренов 
то.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строва 
вршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било  
вда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром д 
е кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одгово 
а и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирк 
л Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор  
Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онак 
 би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио уте 
ади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, 
ку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро да 
 шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За уч 
ни Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затв 
о је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја нево 
кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мрави 
рка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети ота 
е пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућ 
љности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташн 
и су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете  
еиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опр 
оје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињ 
 учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега 
е ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога 
 је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и 
и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него  
удне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби  
ло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у ку 
заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S}  
атељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирал 
 заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи опш 
оклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву  
сподин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да  
поништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова нај 
али јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпез 
р све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре 
Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и  
 што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с 
стаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшими 
бри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња  
, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо и 
ње Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала 
о учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у кошта 
инари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, о 
 је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшим 
 били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место 
итава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица. 
о писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незн 
691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом,  
 и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p 
утра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си 
{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, та 
 писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку ње 
 то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар  
зо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се он 
 био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{ 
само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли гр 
} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара кр 
ад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што  
 неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само го 
 кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише к 
<p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написа 
еш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов 
ри и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију при 
ко управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави  
 леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо 
њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страши 
Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим св 
нцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им 
е новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да 
ебу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме ј 
се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и кој 
нограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости прими 
за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div 
 раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су  
е новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи  
p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу в 
ви сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је вели 
и чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="35" />  
осподине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> 
роке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи  
це у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се 
ле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, 
лазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности 
д питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна ж 
ајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем г 
ку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним 
{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ру 
 поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња би 
 се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом до 
иљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке  
ју литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драги 
се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоћ 
ако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изглед 
опио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана  
ало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је 
аредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет мо 
удаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости  
ука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело в 
амо ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос,  
 одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које 
није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући 
 бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај 
забере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме  
таре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти 
ити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода коме 
ом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је д 
орала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди сед 
, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мат 
="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S 
ичком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред  
{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе иза 
и душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свеште 
њаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам не 
ре. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви дру 
 Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p> 
је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то. 
кад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, та 
ко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учи 
ц држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења за 
аљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту ж 
етку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>П 
да од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па 
е и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нет 
 га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је ка 
последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји н 
и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а ко 
вци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако  
у.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа. 
о је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, 
ати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен 
оји се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединц 
на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет  
уку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је 
то долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сир 
шки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад  
ве свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благо 
ему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици не 
ане онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа не 
матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај д 
весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зат 
Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу  
 овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове 
исмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко 
и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђ 
кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код пок 
 онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном 
ла до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје оч 
 тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје дец 
вачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради ја 
о се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро 
не, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се 
а после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је р 
p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару 
о слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискуј 
 нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Влади 
лове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо 
незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како с 
твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И мој 
н.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња  
, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели. 
о молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити 
лаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала —  
н је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, д 
ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се  
ће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господа 
ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што 
 јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш б 
имирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <h 
и кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвеште 
ашимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p 
.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас вол 
, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити 
еновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Чест 
сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парох 
ква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n= 
 се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Ов 
<p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни п 
 прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, је 
аша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је ист 
подин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва го 
иједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мир 
ожеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му каж 
о место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</ 
је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук пре 
ји као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме 
те да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта  
 било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећ 
мчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад с 
тра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди 
 Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати би 
мо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико  
стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чеш 
к младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слуш 
владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небу 
а зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај ма 
 они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а он 
> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва доб 
 а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у вин 
, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n= 
.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста,  
ју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> 
ња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „мил 
> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, ка 
детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није цере 
могу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немор 
век неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче,  
и Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, 
и баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p>  
во зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте  
а сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда вр 
 парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. < 
еоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се 
рестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је  
Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Ст 
S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од и 
 служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер  
о — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— 
задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан 
} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји ј 
нда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничиј 
ио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је т 
</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво да 
 бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том непр 
код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје д 
мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него 
к, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравиј 
ог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> г 
н, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школ 
ви га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одпр 
авек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" />  
вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га б 
ки радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О 
 присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и уну 
 па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева 
"SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма 
ен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у л 
ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може б 
 само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незн 
 плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа 
ако незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни как 
> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћер 
дине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Дир 
 немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе 
Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само на 
 своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактов 
о је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја  
овора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Мирков 
 казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p>  
грејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са  
к сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је о 
орам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при раст 
л поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су сле 
ном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би на 
мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир пра 
ничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с т 
ој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док усп 
 на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштова 
творење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који 
, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добренов 
 — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод 
не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош б 
и си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов ишт 
ере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати 
знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, 
ање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца 
мати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина  
три?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико  
и.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или  
Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S}  
и се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ћ 
било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло  
лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, м 
 очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја са 
ише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој д 
та ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш 
и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, в 
 пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће 
им светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста от 
и да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији н 
 ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели д 
д пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам  
 <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого дост 
 ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="cha 
може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пр 
Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и 
у у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће с 
се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћ 
орити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу  
к јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могл 
о се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирк 
т жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека бу 
да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичариј 
е бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грд 
 <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.< 
ве то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те во 
и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сад 
8" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво м 
о живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код срб 
p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијо 
Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од  
 ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="cha 
ше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Б 
 се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји пр 
стизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — доб 
о се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек  
м бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и за 
те Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу 
а богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа 
расоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора 
> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} 
оли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chapte 
отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ић 
а прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у гос 
{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида  
 а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p>  
на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> б 
S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи н 
 за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише  
моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица  
дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла 
 то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа с 
о кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мир 
м брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог оде 
к отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају ов 
мами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, п 
тером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела  
овом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога 
 је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи 
е нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за 
е добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити 
и мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, 
/p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал  
и одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су с 
 бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са св 
е — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца  
 су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Мол 
амрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити 
и фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у к 
у је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продав 
ло збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим  
<p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро 
е узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као д 
ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добр 
обрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му 
лашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрос 
е задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо 
еља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по с 
сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је  
{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил  
и, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко ј 
а самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на пра 
мо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко 
лакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неу 
е њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога 
 богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који  
је Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити 
мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та л 
неш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је си 
ои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо з 
само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао прим 
ће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио. 
 праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом д 
 мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био д 
ани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га чет 
.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, 
 ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и  
 И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="68" />  
р из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се 
је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима св 
да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и з 
ји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ л 
идиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна чове 
во срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} О 
на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добре 
ре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче  
све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би 
ш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај 
n>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једа 
е натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, 
а му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мир 
оба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил 
 небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дак 
ђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје зе 
ју и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се 
браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама 
 ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је м 
радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још дан 
ство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p> 
е јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се на 
 ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије б 
 слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће  
о, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу сас 
ду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p> 
 греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, 
ож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изг 
ори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег то 
лазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ј 
е од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’  
тећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од ство 
а и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до  
ежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек 
:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе ми 
в ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост  
, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје 
се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Ми 
е додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послов 
 новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео д 
милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, 
је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце ог 
тника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света,  
, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље 
 — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери 
лога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо зд 
 казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет оду 
 Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цар 
делац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и ста 
авио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли 
кајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим п 
вали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траг 
ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само д 
ве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је  
рко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, 
 оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а 
а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одгово 
 нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, ниса 
 ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га з 
гиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је  
8" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} 
то се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, 
беони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и за 
а никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек с 
 био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко 
ниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да свој 
C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га г 
анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога сла 
ребо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју упр 
:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па 
да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подлож 
ди, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у и 
 а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин дирек 
 речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треб 
ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад 
је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испреч 
еп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најла 
 од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срд 
ро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу  
се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз прос 
ога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} П 
 кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Ка 
у преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину провед 
Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо ње 
ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти им 
— ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди луд 
 небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило 
.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} 
огатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, њ 
ети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у 
о двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му п 
омагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће га 
на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана 
а ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, 
куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да бу 
 његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је  
ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник,  
 ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, н 
ајгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> мило 
иш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћ 
своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном жи 
.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је де 
.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод р 
 напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а 
га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гри 
и?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да 
а па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни 
и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту т 
ги други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћ 
 одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце жд 
бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна ст 
ш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми  
tion" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал 
 мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било 
 чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, д 
и, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће  
ут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и 
 полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да  
м мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње  
 добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свиле 
јшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и  
ова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говор 
 стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p 
огом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука  
ичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка  
ла.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није 
овемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас п 
</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Б 
, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин  
букао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с  
теља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи 
о оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би  
м па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му ниј 
пштински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо 
не, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнад 
 си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам м 
ино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре 
ом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна  
, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је 
пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кућ 
Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вред 
тарости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити 
а, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, по 
<pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече 
есног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што 
а ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела рук 
јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу м 
 без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и  
уде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p> 
м устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је ка 
н ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
у: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву  
о паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оп 
лаве, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз д 
бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бо 
ју правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S 
S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство уки 
од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити,  
 трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јо 
 бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у  
од срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди се 
 моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је в 
„Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла  
а интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Све 
у чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </d 
ка се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене  
д води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, 
ву чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p 
Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и в 
т покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако  
.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену сва 
 што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви  
њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бр 
жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам к 
ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда  
атије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ с 
са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал 
аје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је ам 
етници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на б 
 свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та ве 
 баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> 
е те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пр 
 су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девој 
се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, п 
амо два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је св 
 ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу преда 
нику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срц 
алеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голуп 
 пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен  
ча Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рек 
, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као п 
 сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бди 
домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће  
и једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Цркв 
 друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако 
/p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајк 
а то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући 
а видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости п 
 моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било 
ад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он 
 светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу  
учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p 
ашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, 
 онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над свети 
ело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> < 
 казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме ник 
та преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта зна 
е, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бо 
S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, п 
овлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кад 
 док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је нов 
живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истре 
мо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Ј 
а, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора  
идана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само 
ним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга  
јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне од 
, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кош 
и зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необуче 
ро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаво 
ле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле  
 у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи 
ство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господс 
е, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта 
нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божиј 
 — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук 
ви па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што н 
тровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид на 
праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се од 
на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу та 
ле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола  
акав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S 
ш није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита з 
е моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Б 
гат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама 
и, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетре 
ле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код к 
епа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су так 
а. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била дом 
је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити н 
ога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се неб 
знаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаво 
рен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога 
 Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад  
ти мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознај 
боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого 
ај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у ко 
д тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па 
вила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне 
ш је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик  
и, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, с 
у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук лад 
ко је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милиц 
правили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у 
 рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда докт 
кад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није 
же ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове  
т у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело 
 се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља пла 
кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кос 
 и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан 
на</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па 
.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у ва 
м раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива го 
 Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови  
оносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мир 
неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на  
 да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преос 
 шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а  
ају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају 
никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p 
отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне  
> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у луд 
ду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да и 
 продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на  
а вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала 
најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњ 
та. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се нис 
а затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непосл 
ати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме  
м ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо на 
в свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај  
де.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, к 
м брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} 
добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још 
о седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да в 
 оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог у 
и до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је  
er" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новин 
рке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на ј 
 да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’  
пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш  
ad> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошн 
ешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се  
ћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји  
, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој пар 
 у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се неве 
у се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи 
еба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да 
онесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и нем 
="chapter" xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност уч 
го жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нес 
с другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да 
 Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, 
 га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне 
 па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као ш 
у и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је 
а.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S}  
ик што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчан 
, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, н 
аљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учите 
овара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим л 
у, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него 
само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S 
и кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао  
 на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсц 
дава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи њего 
од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш 
па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рунда 
же, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а 
опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ј 
ењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на 
реба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још к 
вљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша 
ћи лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно о 
м држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу  
и Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако ас 
о и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си с 
е Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чич 
се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа  
га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам  
заћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разу 
т је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта 
та ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n=" 
 Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама в 
, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n=" 
ти, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ј 
аш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти пока 
већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком  
 здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен мо 
уке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, ис 
ј син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру н 
у! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи 
же <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега 
ти.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по чита 
ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види  
Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је тво 
о ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, 
ег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свет 
е чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату 
 мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нис 
ако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које  
аучила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја нез 
ка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па има 
 учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом  
аком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па јо 
е дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је њ 
у: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу пред 
зведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а с 
ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовиц 
незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел 
. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка  
 га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер 
/p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења 
жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота 
ратац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и 
ама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца 
не коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јут 
{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а 
p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S 
 мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па 
ом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко  
 да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир 
еби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине  
имир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прам 
еговом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, д 
ле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је  
бреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и к 
и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и 
а, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на св 
идили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опе 
ђам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
м, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који  
а је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па  
и ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета  
ба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко 
г данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је  
уда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору 
у деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај ишт 
 је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат веша 
ословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чис 
ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> 
селише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку дел 
етом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; в 
во за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко покл 
о скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорит 
Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да 
еши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим м 
о нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестр 
а сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да  
 ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити 
а и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за м 
ра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде 
 нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца 
је сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p>  
—ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад бо 
 малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добр 
, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбо 
ти доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба б 
p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Ку 
у се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крва 
тка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, в 
а бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати пла 
ња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је л 
ш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није  
д удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за  
{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једа 
уће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја не 
у и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав 
д је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, за 
 Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одгово 
е проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепс 
творена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, а 
 овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле т 
ало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — 
октер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио  
дила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има 
ча Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква  
 Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, 
људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом мо 
<p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једн 
го да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек 
е бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст ј 
много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, 
винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег 
ction" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку 
 новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз г 
н свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} М 
е због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. —  
нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити  
ав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, н 
и, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и з 
 је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку 
ћи код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати но 
авеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уј 
делина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још н 
а оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим 
.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванај 
агано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није до 
} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћил 
p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем о 
брен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала он 
еверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирк 
едо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља 
ала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Ми 
 бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће друго 
обијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал 
одина има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш 
ода Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновча 
лико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају  
деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb 
гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски  
а <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце о 
сподин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.< 
, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал 
таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се с 
на мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гл 
oreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га 
није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшим 
у сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они 
 твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} На 
ветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лу 
баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
оштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима че 
чињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи  
мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> < 
 и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна. 
> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у  
дите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, п 
ћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с боси 
„устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у 
 морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил у 
е бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молит 
} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био 
мораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша  
јо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега  
 њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опе 
 господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небит 
 ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке  
нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти не 
е, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те 
ај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Во 
 што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и  
т, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем  
и му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одго 
оћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се т 
у свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти 
а платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим бел 
те. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро уст 
Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис так 
емој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О  
е курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћ 
 више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма нер 
рјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Оч 
себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — н 
а да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина 
јбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се  
т шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од зем 
чили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њ 
то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек  
а, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешн 
све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал ка 
пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S}  
екно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а ја 
ико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, ко 
е дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две  
ни купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> са 
, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек 
шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, 
ожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма за 
 се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, п 
счупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш 
а је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прим 
 при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма 
але доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне 
ар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит г 
дока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит 
 чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце,  
 незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он н 
 који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на 
пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да нева 
ста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на де 
 српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио,  
ам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он  
гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, в 
оју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је  
а његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се 
ивају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда  
 у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — 
 има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> 
па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима  
 мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући 
оју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирк 
ојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у ј 
о се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће 
ени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да  
 бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на 
тра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на до 
азишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ ја 
и Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ћ 
фалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи 
 обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај и 
равди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мен 
препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља  
 добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свим 
вчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста о 
ју.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га  
нданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од т 
да, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би 
ца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква 
а лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да ми 
ле, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је 
Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама 
 па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је прк 
 нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал ш 
 Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p>  
с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му 
новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и циц 
а зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје 
лићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешк 
угчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон  
 а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили 
оварите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би д 
више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко до 
 <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то  
би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш 
 види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Ко 
его разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина ш 
 бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград 
авана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он и 
се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком п 
p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћ 
нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вук 
 бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за  
 <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђако 
 Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно јед 
дио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била 
ре, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете 
и господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешал 
 будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га ус 
и једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде 
а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успав 
је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате з 
се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за сре 
S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. < 
, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо,  
алаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S}  
амо ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фал 
те то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је 
те грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје  
Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете 
ур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати. 
у своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла  
је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је ку 
је важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето с 
са Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Ми 
, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— 
едаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја 
рећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама тре 
вцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се дос 
 у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што неп 
ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, 
ко је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да 
се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свеш 
а једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом св 
 већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да види 
је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу  
на, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S 
ш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, д 
иће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково 
бреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи мор 
адовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се  
су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општин 
 помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мо 
 фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> 
алте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали ст 
а мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање к 
и тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је оти 
се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе бољ 
домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на М 
ог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, н 
поји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а о 
арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава в 
 Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му гов 
 глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невес 
</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко изв 
у у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, ка 
а придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди 
м, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно вин 
трасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над з 
оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзистори 
p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на у 
нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе дево 
ало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момач 
ва ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{ 
тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така чо 
е велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуб 
ки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два пос 
јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше 
људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији кој 
стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радо 
и нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди 
је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га буд 
 — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на  
рице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви др 
марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати п 
 смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми о 
а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажет 
 се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако т 
исали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија  
хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.< 
ћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател јо 
есташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у у 
лети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек 
и: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакал 
 онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти с 
аку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од гро 
 му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом св 
 гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем 
ода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и с 
љом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солд 
бро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — П 
а.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам посл 
 ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, к 
у обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи шт 
 фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је п 
 утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сам 
 дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте 
и што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p 
е је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна годи 
и браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, з 
о, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У  
и ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па про 
то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако  
верујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир т 
воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку,  
— имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— На 
ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти 
екајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа н 
рне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; а 
 то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо С 
атило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што  
поведио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитоми 
к као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш 
кте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Ар 
икад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац шт 
свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је 
 истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} Т 
 то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко  
кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, по 
црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само  
рца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен зак 
 другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је  
тише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <di 
опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, д 
место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S}  
трчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо п 
 му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко св 
ећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опрос 
је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
о је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају. 
га заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може 
} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди  
.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div  
ша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника н 
м, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је ње 
ти даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће  
бела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и  
у се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти ср 
ц неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S 
гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле бом 
 па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигов 
 Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и н 
ад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке ч 
у што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво  
ца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује т 
 и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и  
на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја 
n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад г 
подин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, так 
ди казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, је 
 је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу  
није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p>  
 човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал  
/> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили са 
и, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још 
 које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди н 
 па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ 
дин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта ј 
него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа д 
да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пуст 
а мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младен 
а, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца пат 
 оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу —  
 све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се  
 све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и ж 
дила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>Н 
Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен мо 
и кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити д 
и нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се 
 n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него 
отребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао се 
 радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је  
ква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, н 
ду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се  
 се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са сви 
е, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом,  
и и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу н 
че мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица о 
олико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко с 
 школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар 
есет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју 
p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па  
/p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу д 
 је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио 
 и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна по 
о читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, 
на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што буда 
ве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек с 
ш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако 
ено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по једа 
ови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне 
мире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајк 
 га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" 
дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ј 
S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се ј 
S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи 
ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри п 
лебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел доли 
, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ћ 
терес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођено 
арачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој 
ко ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад  
а је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обал 
овије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крив 
 није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n= 
, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми  
, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи с 
христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од т 
и.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она 
шта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десе 
 гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело л 
ош добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml 
.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године 
 чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чи 
прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{ 
, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће 
газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера при 
и.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала  
а Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ ј 
и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се  
а.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је пону 
лаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“ 
рпским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који 
ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добрен 
сна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златн 
њу и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свиј 
и, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђако 
> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца ск 
тери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру 
b n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него в 
луднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, ка 
ст, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлиј 
н човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неб 
тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче 
 још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први  
 дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас  
 итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је б 
у може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни б 
 се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није 
него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена 
о, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон 
нда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби бил 
 већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прег 
 цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пре 
ти и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вук 
та је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче 
но песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="cha 
есет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам 
 <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на 
бегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да пов 
ку, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су с 
<pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге  
е су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе 
м у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни с 
ије прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и  
био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво суди 
о заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је ота 
Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свет 
 је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво  
.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сват 
о, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори н 
спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао сво 
пет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та свак 
ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти с 
ли, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслања 
Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она с 
 појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ 
опина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева 
мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко  
ад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног може 
лачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га ку 
одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца ниј 
ештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па 
ни које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди сед 
ари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије  
>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна уд 
 <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише,  
н? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зар 
свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да поб 
 лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био 
и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде 
 Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога пр 
га, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{ 
уда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим уми 
место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо среч 
ола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, 
ер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, пови 
 само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим  
аћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Па 
онеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се осо 
та наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну 
аја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубре 
ема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: нем 
ilestone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио  
да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје свак 
ећ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си би 
 сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Т 
 <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бро 
 отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види  
ion" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запева 
рмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, та 
ли, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњ 
 ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и 
орци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марк 
а опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај му 
речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за из 
носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречи 
о, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и до 
ају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврат 
м ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је  
} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути м 
лађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником 
у кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац ис 
чекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган инто 
бицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драг 
 је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам  
 молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p 
је ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се 
ети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и кој 
„држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.< 
а га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га довед 
шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су св 
ти, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је  
мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позе 
н за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се ос 
е стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост б 
њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се по 
аје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал 
тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе г 
абрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома  
на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе пи 
 да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро 
 му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда  
а пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазиј 
{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома врати 
сима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ва 
рино крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само род 
ћ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жал 
в копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијат 
ами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега 
од ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове р 
 спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једн 
ево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико го 
ра погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није 
па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, са 
емојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви п 
 боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Свак 
уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач 
ва мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <p 
ветка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доц 
лаве око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори к 
 за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Ву 
 — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад ј 
боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по 
>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у ку 
 у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — је 
лико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја име 
во, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу  
ем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је  
b n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплач 
22" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке,  
лижава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи н 
ашимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чоб 
Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болес 
 те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко 
ат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио 
аумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бро 
 су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан 
еновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чи 
ија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је дес 
 <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил сп 
, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онд 
 одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у 
бреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се н 
ин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} З 
ви господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се о 
њем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног 
јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву  
 за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити  
 и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти ко 
а у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чу 
кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <p 
 зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживи 
, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после  
ило тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Ву 
му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити  
ачинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако мил 
ави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта св 
 признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог да 
дати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу сво 
/p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше д 
 док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљс 
е.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским ут 
 што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоћ 
а га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђ 
су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањ 
а с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала ј 
е у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кне 
 вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије каж 
ђен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамиј 
 ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне 
 унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је о 
 и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти м 
м вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, 
ће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна 
 на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло  
на старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшим 
ући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на 
читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд 
дати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечи 
обрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш 
те, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали 
дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га  
виси оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите  
з то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и т 
ти — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да м 
 меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами 
егове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил 
p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривиц 
 /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте м 
ако ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти  
 ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти траж 
бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да  
оворим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадит 
 код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p> 
Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног не 
учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота,  
{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да в 
Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћ 
 хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, 
руги неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговор 
ивцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би  
p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо 
p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам 
у на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; а 
Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћ 
 кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко д 
 ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим уч 
волте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S 
 <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S 
иди јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он  
него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је  
а је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пу 
 се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и п 
ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчан 
ога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда с 
 господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражи 
" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на  
ри и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове намести 
 сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја 
 тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је 
сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и  
невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жа 
 покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и  
осу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плак 
 видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера 
питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Д 
газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим,  
, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гле 
ела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па не 
уго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с 
 оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет мес 
ет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен. 
 а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене к 
 n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господи 
о наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с ти 
’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је те 
ани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје  
заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па 
ј.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене гл 
опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се ко 
 једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тог 
} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да 
— ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах 
 Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да при 
ебије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христ 
еђе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене о 
ајволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сл 
, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, та 
 катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би кри 
рдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди 
а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суд 
 Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толи 
ан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо ч 
ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, 
о челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради. 
ад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је 
 га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори 
ише добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је дец 
 ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да  
по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Н 
е овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле ник 
 легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одго 
а молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу каза 
ове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по чита 
о сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци д 
ве своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро 
ко мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, 
ка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућ 
 свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано тр 
и кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта ј 
 су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора 
едне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око 
ом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши  
рно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сир 
 само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мир 
а се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSe 
писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко 
.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове 
ну кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва та 
 видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да пр 
да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твој 
ч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта 
је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен под 
зати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме з 
а ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чи 
 и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже сво 
лико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће  
ј удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А  
— реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог 
</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— К 
га опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд  
 да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћ 
д и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди к 
само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помага 
 и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај 
ка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га н 
 могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p 
 ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбља 
ену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце неп 
ића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два да 
таије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126 
е дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазиш 
 И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му  
 бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.< 
ела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, ја 
ма је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани кој 
а домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> 
 уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Не 
ркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одала 
очине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.< 
п је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију  
 он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирк 
ала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>О 
 <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, п 
уги господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке 
о злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заме 
аш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приво 
н је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан 
опа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже б 
ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да г 
За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра  
тар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да 
бри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло у 
} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко  
шира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића,  
 на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се 
и — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на ј 
ова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па 
 школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кос 
о ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у је 
<p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња б 
ујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм бож 
о би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва свато 
руго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе  
ме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придруж 
 на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет  
курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали  
је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капе 
Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до зе 
сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш 
соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страш 
недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, 
> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да  
ел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у 
 прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Ми 
 одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко д 
 бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било т 
чима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бис 
научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учит 
одкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од 
обра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Доб 
ремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад  
 зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљин 
ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им  
 спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста ш 
 дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S}  
 А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није наш 
а се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на  
 свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доли 
друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел т 
 добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад  
 <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут пр 
асмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук,  
и одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером запла 
ра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму на 
 на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав,  
ом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори 
а друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине,  
 пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној све 
утри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновач 
носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, и 
 Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му о 
д одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вр 
 Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве 
ји само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора  
ирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један  
ав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили 
 нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ниш 
бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву неми 
 помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслу 
ћ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостив 
амоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза 
а Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кр 
S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, а 
чувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, каз 
 Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа 
д домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се 
.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год 
нзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни св 
о јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, как 
овати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш на 
онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа н 
а његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра неми 
 је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју гл 
а је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ај 
 више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. —  
био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било о 
 је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи  
сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско 
ило, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на н 
ја из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко  
оје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој при 
репише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онд 
ја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која не 
Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — 
лаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал 
 парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем 
 мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да н 
ворити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су 
 а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директо 
бира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће јо 
 школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за ка 
 Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато  
е по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина  
 бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитај 
 моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му  
ачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" / 
жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за 
та који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро бил 
ожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати  
 мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брат 
ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис  
ћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па  
писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док влад 
рате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увред 
ра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније  
 мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном поја 
 јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и 
 мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и  
е угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и уч 
је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{ 
би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је  
 кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је  
кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дуж 
 дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је са 
м ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је 
ијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал 
о за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв 
опис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису 
 њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су  
чно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио 
68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S 
ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} 
 ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, 
то је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру  
/p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвес 
неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, криву 
лепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора,  
ац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он де 
расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке ка 
о ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Ја 
овођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зов 
а па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> < 
мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватр 
ари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, 
 она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи 
аку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи ч 
а на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију  
, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од  
 с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба п 
ровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном 
рио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац  
рет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га и 
е, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа дић 
оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму  
>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелд 
тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени п 
говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ен 
шак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, н 
, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија бољ 
</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој ч 
, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка а 
е и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође 
тавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне  
и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, д 
први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у  
ала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни тре 
е мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле с 
а као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад с 
е, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на др 
ински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, уп 
те звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи ч 
ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као  
о војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>зва 
 Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено 
амо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, им 
га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за 
но, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, 
че и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} 
 се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу не 
 је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како 
школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел м 
м крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покај 
ми они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а и 
метни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, пом 
омисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем  
та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки  
ло, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега ј 
о да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунил 
 печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пр 
њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица 
иница, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „ 
 остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Доб 
ml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба на 
задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирк 
паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он  
пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солд 
 шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан д 
це.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се 
ешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, теш 
то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од ме 
аше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да о 
Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно.  
, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од сво 
 једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове 
већој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, 
ло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један  
е оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби 
д би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вр 
 овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду љу 
е рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из  
евна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитеље 
је тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си 
иле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Ми 
е Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му нај 
оди.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами доб 
и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кум 
 ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља 
с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па ш 
и, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати,  
 је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко н 
ојој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, о 
м, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, д 
бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му ниј 
та је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси 
 ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуљ 
 <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно. 
ли кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел види 
мам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му по 
, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и 
{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру ме 
 што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај,  
ринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра 
и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуг 
ге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда 
 ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За 
ога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се њего 
 своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од  
зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чоба 
то су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Рец 
мама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко  
тању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда  
 испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, кој 
ина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У п 
ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци тамани 
а добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно 
а боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад  
лу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај пе 
је, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божи 
чинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам м 
етише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да 
божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола сл 
дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије  
те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад г 
 је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци 
ши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>—  
ћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново 
ца па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћеп 
 собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани 
 његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, 
S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, кол 
лица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није 
 једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрч 
у га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљед 
ији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весе 
што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара,  
ом.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа  
ер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједно 
е, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И 
елаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газ 
редаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга де 
остурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту 
хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тр 
тења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бо 
 врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окрен 
но.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би г 
а је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће д 
 тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп ј 
депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је  
кан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са 
а меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако т 
ертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћет 
тере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштењ 
 млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора. 
који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови  
 вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој му 
афу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови,  
 него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала 
а Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја,  
 <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једно 
 загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 - 
 из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар мат 
мити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче почи 
и допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је 
у а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добр 
> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матер 
ије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изг 
 савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње 
 може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какв 
тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика 
 нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како у 
 се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати мог 
о да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу ст 
досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу пов 
ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у  
Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад 
чна госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с 
ни да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте ј 
 што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам  
му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христо 
 раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мо 
лни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје 
е на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове сво 
рени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија пад 
је врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного ла 
<l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога  
 нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје,  
вечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се лист 
нако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у о 
еваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спр 
ни, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би 
 трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме се 
јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чу 
и само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p 
кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа ора 
о није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} С 
е у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био бли 
о благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити  
У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који  
 граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим с 
нгераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио ј 
 да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су 
 чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигд 
Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива д 
на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пруж 
придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драги 
молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да до 
кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше 
и криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мир 
 плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а  
а непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала 
а се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па 
аће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако  
 га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај 
оветку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину п 
ум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће В 
ућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плу 
и, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју 
н је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни 
стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, 
е Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није 
да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очим 
Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио 
псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски зап 
унаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда 
им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песниц 
{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо о 
 казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изг 
 Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, ш 
ри Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скоч 
а га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунак 
аци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је дале 
ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p>  
on" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде  
школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је в 
је доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силн 
 Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу ра 
чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуч 
виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипр 
ав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни  
ду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га нек 
 што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж 
миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хе 
у и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код  
рзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да до 
 <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Ст 
чесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, 
у, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; 
е овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би 
на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио ј 
p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јаг 
олски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег ч 
ке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили свак 
</p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а ле 
пођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му ост 
е умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој 
еда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у ком 
о.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога  
ама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би зна 
овек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том  
еш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке 
ајвернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псе 
добио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, 
о марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса. 
бешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем 
о би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле 
д сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би  
hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда 
д то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад та 
 у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти ота 
 неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год да 
ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се 
кли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливад 
н се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у б 
у оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у гла 
ш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад 
а ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира ја 
ста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју глав 
имир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе 
и био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи 
мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} К 
има његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог криви 
ек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p> 
миру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој к 
 родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњ 
а се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би 
 дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје  
жем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, у 
најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и д 
с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати  
ице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, п 
су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први 
би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за он 
ки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у  
 — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко упо 
ене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је в 
ово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна 
авек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније 
ити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, ни 
ила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу 
 намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му д 
ростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ 
у стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је  
агње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на 
о да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим 
e unit="subSection" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што 
ружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од с 
пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, мора 
ити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата вол 
р блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Ле 
ењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе ку 
 меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господ 
дала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мир 
иле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у кост 
/p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Д 
ла, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изр 
оје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгор 
гу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње прими 
овца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди  
окај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, не 
, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се  
е живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што  
рате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа о 
о је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milest 
и, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу к 
незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да 
па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>— 
ори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други к 
 молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам 
одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и н 
 задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу би 
 ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету,  
ров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се 
рко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку бо 
редити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде  
е и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку су 
био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви го 
је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти  
ерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена  
 је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни 
/> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако т 
b n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и ост 
да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општ 
 гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се 
ије кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лев 
а буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац ре 
ући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па не 
инко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да б 
сакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пу 
ја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа,  
то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво пра 
р је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрп 
о свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, ш 
нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Ниј 
 чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал ни 
ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овам 
.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој шк 
у живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да  
ове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те  
 горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је о 
попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бит 
неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Дра 
ла му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шар 
није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Бог 
е одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи ч 
та — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пу 
з то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери тол 
био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је  
о шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј в 
и Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита 
 најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек  
лио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди с 
 — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко ни 
и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, там 
 није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је в 
 над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p>  
 девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удав 
 с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад с 
неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко  
 него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко  
 беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. —  
гње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код  
 људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, 
</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа 
нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо  
од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле 
а Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, не 
 мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна в 
рко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио,  
крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено др 
p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S 
твом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће  
оже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од к 
инско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, 
м.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што с 
 курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога бу 
 свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко,  
 будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом 
 неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му 
ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осб 
 леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређа 
радовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију 
и кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек  
знан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све свој 
путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да  
 кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, 
твама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је  
ико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S 
ужи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије  
се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан чов 
ад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог св 
раде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за 
ој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри  
га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који у 
 глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо 
к потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели 
ош мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико  
селило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, ко 
аше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је  
молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрет 
ажити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на она 
ло, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прест 
итељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добренова 
pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га  
чим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га моли 
 који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има мес 
само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди 
 да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби м 
о месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да с 
е добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га буд 
и оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с б 
 наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на зе 
нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, к 
екле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један 
 ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по зак 
з добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика 
, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с 
име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, 
и ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га  
иљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и бољ 
ју, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за вра 
ако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на 
учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на,  
ај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је т 
њевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује свет 
 ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — 
а све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав вин 
.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљ 
нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му  
етвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему ф 
о, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је исп 
мо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само  
 неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на т 
адава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака 
 очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам 
ам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти  
оњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна ж 
 у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на п 
а Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре  
и попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђ 
и,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа ни 
ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита н 
тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" 
ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
 он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу к 
и, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</ 
ње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти ј 
ујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро  
ро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S}  
убав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу д 
милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш < 
 опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти 
 гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може  
> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред в 
атра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздис 
и матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо т 
</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, не 
 што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити,  
владо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности 
 и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишт 
чинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего 
 он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад 
оздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се  
агње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Ст 
олико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је гла 
ка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити 
{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима  
 Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи д 
мо како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај  
и смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је њ 
е присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, о 
> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а  
зди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије  
мир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу у 
осподин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила,  
се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне ку 
а може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му  
га непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим к 
то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко неве 
 је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одг 
ча Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жен 
одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдуч 
н Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче 
ио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га там 
слио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. —  
ма, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село 
год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо ниј 
ка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p 
нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се у 
 Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са сви 
р доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд  
 ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одат 
пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио 
јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га госпо 
но га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут од 
ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, д 
ле изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два да 
оје те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко 
руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p 
рити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим 
 боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је 
 преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да  
 Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је  
и деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направи 
костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пишто 
 лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени кола 
па дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најп 
тар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није 
д се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост 
то шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту  
 да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује. 
а што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газд 
о ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане б 
> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш  
сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она  
{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој 
о имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завук 
ћни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у с 
еволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страш 
е, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и ра 
> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата н 
S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из  
и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола б 
 се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи 
једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S}  
ш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Стр 
.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан  
 тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па т 
 Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у 
о затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, ни 
мија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p> 
 грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају доб 
ој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани 
ти, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу  
ућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли ви 
ица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде ка 
еђу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кад 
ебу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и ма 
жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован успра 
вају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином 
о њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли,  
{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном реч 
прам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растреш 
пазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је 
 то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема 
е се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад  
ш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође госпо 
 по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на 
или сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи 
л сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погл 
ико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113"  
је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ев 
лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину 
 пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, ут 
 ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће ист 
леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред  
тву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радиш 
еликој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дуж 
ђа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже  
 сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „да 
ле је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="3 
.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Ш 
у главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно н 
ене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпу 
p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја зн 
дкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њ 
иња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама 
гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља с 
ел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на н 
јо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се  
у мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко п 
естало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, 
 па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ј 
и им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест п 
твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жал 
и га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама о 
, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твој 
бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мир 
у своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе не 
цу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди су 
 та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда г 
кле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да т 
} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио к 
и протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мат 
оје већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да  
се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Ми 
ло, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у  
ао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе  
ји су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи т 
кава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура  
 па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у о 
апци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого п 
 а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома  
 девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта т 
ише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пу 
" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p 
трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p>  
оде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чеш 
рома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима 
е љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га бла 
, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на с 
ру каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне 
имиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилам 
чкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Је 
 од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p>  
жења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити 
сторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошљ 
је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена  
амота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.< 
а појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, засл 
"SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу 
xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка 
ојаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота ј 
усти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало  
лазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту,  
 глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас,  
едај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснил 
а се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није зна 
жија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није прија 
 добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо 
ком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад  
јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет  
 повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан  
, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш  
ора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да  
> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирко 
и, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је  
то му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Др 
 је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња 
господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, т 
и суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под 
 откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана  
му треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па ј 
а срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капет 
није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} 
 већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут т 
јгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неме 
дећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега 
а зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнем 
ково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње  
г оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у в 
ди, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Т 
кви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу суди 
видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновча 
и, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ом 
ћа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> 
ко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире н 
лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па прогов 
е сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="57"  
е о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, 
теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n=" 
ости.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да  
 само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам 
ао љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S 
о му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир 
дуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он 
.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се ка 
он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљ 
дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и 
ав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити 
S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете мо 
који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако љу 
 на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука о 
"72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Бо 
ду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом во 
бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нис 
штине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са зн 
 диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави г 
бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — н 
дно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо и 
од кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим о 
шљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унут 
рине мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се  
орати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време 
унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да 
торију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и јо 
 да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p>  
питалске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав  
и, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни,  
на, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако  
 мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабиће 
о већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само је 
ко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикри 
еомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме 
 на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гле 
 земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а св 
 рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад  
амо дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с 
у, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него  
ком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква  
ицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то па 
, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета. 
.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шт 
шој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако  
ла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, ве 
радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је о 
ади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, п 
рагиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’  
.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш  
 сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце  
ирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај к 
а.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирк 
<pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, а 
 <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре 
еслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, а 
 није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> 
није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страши 
ађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опоме 
а, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого д 
} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљач 
} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и  
жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било 
 мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу нап 
ако ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је пре 
ку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, 
ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на  
ој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бед 
то је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n=" 
, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре 
м <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Б 
е све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стар 
зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чи 
ј од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дет 
, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад 
 вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У  
 он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, 
 прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се с 
стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по  
> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, 
ела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је би 
ту чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут 
одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији 
ила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби м 
а собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неиза 
децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу  
и ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше г 
ег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није заг 
 да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је уз 
жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак  
шимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он  
 није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав 
 заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав 
ам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима 
 <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није до 
="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану 
 тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Доб 
дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац  
је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и за 
ајвише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му доб 
 незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњи 
д недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на 
ачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора л 
је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мог 
е, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.< 
реко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца  
кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом  
Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па ова 
а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Ву 
близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити 
 и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:< 
м је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира 
г белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са р 
матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је  
 бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да  
 кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја 
ом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ др 
већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па јед 
 редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем 
ead> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито дого 
иштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самр 
 пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ак 
ни.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије п 
ја све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој 
руши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је  
о да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> 
Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у  
собито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време дола 
лаве није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга во 
 Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки не 
агиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скин 
у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су  
<p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добре 
 од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год  
своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, к 
и, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб  
ред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен 
уга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето при 
ји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици б 
 сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезо 
аје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка пл 
грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетре 
ојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја неспр 
отово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срц 
чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио  
од ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на свак 
 из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него 
рвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{ 
оје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац 
 га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је пр 
 избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома суд 
 плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти  
 спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију стра 
осити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, 
са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене 
 овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил 
и прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном 
мо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили  
дно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови с 
нула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио  
ико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо мно 
а ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Ка 
и шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште,  
ле, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија 
 да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> < 
а ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме 
јим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се во 
, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p 
а ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо н 
мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини д 
Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и 
 су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати о 
и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је 
ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSect 
 и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му ј 
ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у н 
до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син 
 буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div typ 
и, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја с 
 девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је,  
сне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у 
то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше ј 
 старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију р 
 пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ов 
о, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде 
S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама 
земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радит 
 разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у До 
обрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти ј 
да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га о 
 удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из 
пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, 
 мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, з 
н тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слуша 
 мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад т 
гову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за сл 
 била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек 
који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљу 
ко му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има  
а спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она пр 
што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га 
 Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p 
но, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим дру 
 мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ  
није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот 
душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли 
који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
 господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога  
г друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у  
код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу м 
ем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој  
дера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким пог 
те.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији д 
агиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако зап 
дан пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама  
ни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га  
 владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каж 
 Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам  
<p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, к 
паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати тол 
мео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није г 
S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, 
ову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће стариј 
није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко  
сподара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да 
олем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да в 
реновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће 
ијавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека у 
ога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти о 
а:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, са 
 постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко и 
о паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што  
ни Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговор 
S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врат 
 драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и 
" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће до 
ожије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{ 
ор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко. 
и: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он госпо 
ко је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује,  
он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> < 
олико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака с 
и наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до  
овољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који 
} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорск 
стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет 
у и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам  
ела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца ј 
ене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, 
 чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, и 
кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шал 
и никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја 
штину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S 
о се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу в 
месар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам б 
с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежи 
чки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, а 
?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај 
 па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код влади 
{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви на 
но.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е д 
сподину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шт 
 онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити,  
сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се сти 
S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много по 
 Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који ма 
и јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две р 
ише никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „мар 
и дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало уж 
 кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дош 
ји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио 
ена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div  
 срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и  
 прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> 
 најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад проп 
 читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} 
а неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца 
л нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болес 
поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо чов 
а, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које же 
огу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију кр 
авно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</ 
рваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, н 
начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није за 
 брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо к 
го „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати 
енит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Мир 
ица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није  
е прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он 
 кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој ва 
кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како н 
ка блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, к 
а неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онд 
ени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да  
nit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове  
 неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добр 
ије имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена ску 
 да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост 
материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се по 
сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p 
њезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на пр 
о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди пр 
 добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па 
воле ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће м 
не.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорил 
весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драг 
прела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као как 
рни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, п 
цу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у 
у.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је сам 
ароду донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главни 
су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећ 
ра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се  
 дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ак 
а, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутр 
нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек ст 
н добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад  
ико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, та 
на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ 
ош више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди  
, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треб 
 „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила кри 
 ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону 
ју, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље б 
 а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
и, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па 
а а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у  
, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу н 
а видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо ма 
а успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је де 
рћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неу 
ри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше сл 
као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, 
 склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешн 
ац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, по 
p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb 
а и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте так 
слио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ 
ију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том т 
 ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал 
 оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а 
дан бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду ка 
астиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гроб 
се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење бо 
а би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно. 
јбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и по 
окај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ 
трашни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мрак 
е, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</ 
ко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренут 
ве, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал  
{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само 
p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко 
поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече 
а, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он 
трује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стиша 
рно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, д 
много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на н 
тајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јо 
лдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p> 
{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колен 
кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у б 
гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба 
лед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати,  
 некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, ш 
е све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи д 
устити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њо 
е тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чо 
ан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с 
м тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће ме 
т јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај се 
 ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела 
од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p>  
терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик  
ост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да 
еко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине 
 могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немом 
 и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било те 
ка Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p>  
ад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени  
а ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље ве 
 тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта 
талим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму бо 
, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу  
ао покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, 
комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре у 
ећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на теб 
ђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а неча 
 Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирк 
ве тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева,  
огу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његов 
на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашт 
се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо је 
овеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине  
 учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад 
ита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срц 
е одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо  
 и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кост 
 за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту 
на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду  
 стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у ре 
ршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а  
 нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је  
 се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да н 
е не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нек 
ног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што 
рива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је б 
 па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ни 
велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио  
а боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет т 
то није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живи 
сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који 
олази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у т 
 га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одви 
ли?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби 
е ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христија 
</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су да 
мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што с 
рова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> бе 
 ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, вер 
расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар 
орио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од  
е у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} 
 шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мог 
, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" />  
чани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владик 
> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек т 
етета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се 
а нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома 
 и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам н 
 ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим 
 куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја  
едњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се о 
> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил ј 
а Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај н 
ошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора си 
ти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста мин 
воја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одр 
е неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место ко 
 <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклањ 
тала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав 
то је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје приј 
} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри ста 
 радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као  
ко нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дот 
јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен 
рковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар,  
е његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти  
, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан  
/> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Бо 
к тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову п 
ри, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и 
 тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сес 
ш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је  
оз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S}  
 ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div typ 
оворила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само 
 можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели пис 
гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар пре 
рти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те  
све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково  
од света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богосло 
 тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, 
а жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот 
жати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на  
р и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад 
ато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па 
ине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав 
тима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља  
пора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удав 
он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христија 
доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце 
пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сир 
неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" 
и тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а  
е његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да немора 
зо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже  
оре, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p>  
<p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type=" 
ци тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бден 
.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урад 
е одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га д 
бреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и 
ским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S 
је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било б 
а блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави бел 
и таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно о 
сао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком 
аношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце 
о неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бу 
мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школс 
ок је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане 
о придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је 
д зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од  
мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате 
 брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач,  
, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме там 
дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у  
обова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе ро 
 ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће др 
шио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p>  
ер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лак 
још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окр 
да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслу 
сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се по 
у синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако кро 
јд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду  
мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради нас 
 тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора и 
теник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку препов 
 говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњ 
иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел пам 
> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати  
јте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, под 
а је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато вре 
ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке њего 
 једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна,  
 већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми. 
е по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ какв 
аш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брат 
толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" />  
га друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провућ 
па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају 
 вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наме 
да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа  
о би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</ 
 вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће в 
 да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и 
чани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црве 
цу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу,  
ва дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} О 
 да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи 
ко би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од  
дњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше за 
иђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div typ 
е, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла  
још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу  
слушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, 
еће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И  
рата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати  
лачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна ма 
 писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука 
нго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш к 
о ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је зн 
 очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пу 
вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, не 
хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господи 
чим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису р 
га простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мис 
је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме р 
— Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га там 
<p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова  
 одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби  
ружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је гов 
ве како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод 
ла Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, врисну 
еудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал 
сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори. 
ли и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу 
е говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа,  
бало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а не 
еба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу 
недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи п 
, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га та 
 уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек на 
 мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S}  
ојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а не 
 ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто ов 
тем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко н 
 обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Т 
Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посл 
 ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакал 
 на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па нос 
.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом бесни 
.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма д 
— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога 
, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш св 
је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене ј 
па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се д 
и овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања  
 казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то чове 
о, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог да 
p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n 
та, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да 
боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш 
ожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога  
јно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врат 
 сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека М 
па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да  
овора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се ј 
ће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђа 
ла да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да о 
но писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S 
ејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича  
" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све 
воја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ о 
/> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало 
ок није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању 
дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја т 
еданпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му 
ој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он ј 
 грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна стар 
м мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, 
рацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојад 
ло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је на 
куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли  
ко је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, ш 
70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива 
 бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан  
родужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже 
светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми н 
ни нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже  
ашила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ј 
а речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, нем 
а одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад тр 
Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец. 
а пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно 
</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и  
чију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише 
а учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра До 
ка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају  
пали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а ка 
но, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди с 
вом и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очиј 
а је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S 
е да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p 
што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје 
S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, а 
ату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал ов 
ково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депут 
> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мор 
све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у к 
о бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту 
 Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло,  
епо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад 
ва, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској во 
дгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му с 
ршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслу 
ословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома  
 се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез 
еба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само  
шава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву 
које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи д 
Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ гото 
ги пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла,  
увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није св 
 <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје  
овек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, 
 ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали д 
, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p> 
момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да  
 јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му оп 
т науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред св 
теља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио  
е се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добрено 
га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота уб 
ега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил  
жем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p 
 ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада сво 
отле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није та 
ец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали 
зиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказуј 
ивљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти 
дину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита све 
 се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десе 
к, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{ 
 ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог 
у;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад 
милије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} 
има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он  
уо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову п 
јицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, уб 
оказати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узм 
оја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе м 
 моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те увати 
е чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод 
енерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а  
.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити 
и говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти бого 
јвише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам к 
век онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега ника 
 му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада 
дељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждер 
ва, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на са 
и па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновц 
ико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, ка 
 неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за све 
S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања д 
а ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се н 
те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без пров 
вити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији да 
дговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја  
ке новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну,  
ељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле 
ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио  
о и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; 
 бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи њ 
ије гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију  
 своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећ 
е господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви  
о рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта за 
ан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест 
онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала ка 
ада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите м 
" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једно 
и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом с 
ом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се ту 
ечи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали  
р није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и  
 може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њ 
ирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није  
незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа 
на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год ј 
 божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пр 
дам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал п 
 је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један,  
иче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале шко 
чи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто тр 
а се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="5 
да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а г 
вештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, с 
 кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави 
а да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац 
 да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви  
а, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да  
у добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} 
ћи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак 
 приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невес 
на, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чи 
вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје ку 
атер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толи 
 да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле  
ји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је јо 
 божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и ниј 
 замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само  
оста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Памет 
и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па 
и нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведн 
ме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи 
 сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата ж 
м баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче 
 — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако ј 
д је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, к 
жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича да 
весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију свој 
о од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето н 
и синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо д 
право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за  
 на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео а 
ин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта  
 дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покро 
пша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је 
 распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стој 
ака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се дов 
о, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма весе 
ли да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи рад 
луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, шт 
е је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка 
ај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан ј 
недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила 
27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори п 
лити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се  
ране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда,  
и да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од  
ој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук п 
 је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска 
и, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> < 
 слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео п 
ињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост б 
 није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано би 
 њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи. 
ећ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док с 
 моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у 
 љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живи 
уцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, ка 
> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пе 
најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог 
 од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог д 
њиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању  
дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{ 
ба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ уст 
ју, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме нав 
.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил  
једно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здрав 
ала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Н 
пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил 
 немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који 
ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће 
а својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељ 
а да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} 
 Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов коп 
ола потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од  
е мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад  
коња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и 
 пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и д 
двела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па б 
и њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошт 
цибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сео 
 ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, и 
сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се руга 
то од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комши 
знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обе 
е новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а 
у је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само мо 
е упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесе 
ну своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је м 
ко ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мис 
видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} 
рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи.  
 је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док 
куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љуб 
 из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом 
не ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако о 
ац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немил 
 ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</ 
ма, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро б 
опа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква м 
голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по вин 
 се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му 
ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb  
мо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — 
дговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно 
 — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко  
.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења 
моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века 
кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гле 
дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад 
, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи 
етити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по ч 
ејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из вод 
</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А са 
ли су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропус 
 по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире пр 
телила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка о 
ето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је з 
ице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цига 
емора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" / 
ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти  
а наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због  
у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда н 
тац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, как 
Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S 
, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће  
 размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји има 
 а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну  
и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало  
је, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волел 
ма кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријо 
со Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанс 
престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата 
ад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио  
к о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако дец 
.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу 
лико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, 
.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом нач 
и морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, п 
полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад 
 кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде  
тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш удари 
 погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, д 
 и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да с 
 ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по 
еви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се  
д би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда пот 
енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, 
ку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво  
и да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му 
о ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци сам 
<pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова же 
, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу 
ика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је г 
Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од  
јући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада п 
 очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? пр 
вчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и  
Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулуб 
 није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава 
ино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а шт 
а, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближ 
итала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} 
зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већм 
година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије с 
ди.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко 
о брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сва 
иш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> < 
p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате 
ко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке 
а пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увре 
 зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите 
сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, сва 
је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мир 
 сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стал 
?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он 
е, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та  
, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, са 
ње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојк 
n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</ 
би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како  
а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него 
обар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека о 
ћу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection"  
атори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крва 
д година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хо 
ирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова 
ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту шт 
:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xm 
га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај 
уће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.< 
 са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булд 
мерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама с 
е крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није 
 своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Су 
ци одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате 
чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен,  
м је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло 
на за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вар 
не му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после 
г Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има  
и, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S}  
ад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ћ 
ди, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после 
 Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а  
 нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из 
баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равно 
мо, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се вар 
итав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колк 
а, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су  
 кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на инте 
а се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растит 
, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{ 
 покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир ве 
је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места и 
 после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тр 
/p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена  
 се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроште 
анку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме к 
ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима  
 грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га ум 
 варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика  
е повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{ 
ило, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испу 
од, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал 
 увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да 
, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, и 
> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого  
ст при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ з 
стави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добр 
да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш о 
ешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој 
опа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој 
аже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито о 
дији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели,  
жиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p>  
косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад  
 су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јест 
вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко  
 Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим 
суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље п 
рева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весе 
 што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни м 
рће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљај 
куруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док по 
е и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила ј 
та.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити  
већа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p>  
з кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна г 
} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обе 
ти попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће  
 пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намаза 
бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човек 
ислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај 
ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори 
д, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба 
е тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад с 
 свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и  
 он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди  
те, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, за 
, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да  
вно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p 
дне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо н 
че.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће  
ји се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова  
иноћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај 
а.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци пр 
аш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, па 
 на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, п 
лугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из кућ 
/p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спас 
 је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а  
ло неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и  
подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О свето 
ине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже  
оспод мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који м 
, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једн 
 одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нара 
егле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су  
им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шт 
 као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и ос 
опе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду  
н велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражали 
ила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата з 
ракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађ 
опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све се  
и имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње 
ко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај  
ад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука на 
м се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене же 
на није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Стр 
ци.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p> 
да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опач 
а сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви,  
земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашће 
а свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, 
ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да  
роши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг,  
азала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у  
ј сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању  
ом није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с  
једатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад с 
.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, 
лико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О 
аранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> д 
во плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усх 
, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стар 
овар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} 
ном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога ј 
ду, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало 
е ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није б 
 спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S}  
птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од с 
не је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко  
 <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо 
" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још 
есет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облик 
 чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се С 
бар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и д 
е Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „ 
Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која о 
а неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n= 
се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момач 
рђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма 
{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да  
на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твог 
е небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Хр 
не звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и  
 да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано м 
 Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Ст 
 прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, п 
еби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу  
да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ нај 
а срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама вид 
огу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан з 
н човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог  
си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би 
ослугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <p 
три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господ 
на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд с 
ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и  
бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадг 
 пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мен 
ег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја 
е те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотин 
естра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако  
та сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал 
о у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n=" 
гла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му ника 
мка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ с 
 Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по др 
акови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жит 
, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није н 
дима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вешта 
/p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђ 
ити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у т 
за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата воле 
егову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, д 
Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>К 
ња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам 
ебо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако тре 
 мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да шт 
он с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлос 
 ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдал 
и гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и  
 променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изго 
овачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, к 
 <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, п 
најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p 
р Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој ма 
ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим 
ко је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби гос 
превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран ча 
ича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску ш 
јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао М 
во на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје  
је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умр 
а се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољ 
довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке гр 
ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p>  
 на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас  
 по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прсто 
о читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разл 
 и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девој 
 баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p 
и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш 
и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, как 
е кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако 
акомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S 
ај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе 
ирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није з 
си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и млад 
си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана ку 
однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино пи 
оду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се б 
ази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут п 
 <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико  
а — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Т 
звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p> 
 до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а 
дркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди 
ца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милиц 
то се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вук 
дкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего к 
у чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за  
ечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страши 
каше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетруј 
ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да 
оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Ву 
 ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме 
 нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери  
дговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је зн 
 толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако ник 
ле доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мисл 
шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Мит 
лује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити 
 рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да 
не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами д 
а се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији  
еновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради 
ико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били  
зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, 
милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други госп 
теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одк 
ви коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S}  
Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p>  
школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, 
боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S}  
 држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она д 
 </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си  
 брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан  
 себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као д 
а је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже 
 књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од ас 
е коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Ев 
м ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у ств 
пати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" />  
м добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо:  
 /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он 
 велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да вид 
прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је леп 
рка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шње 
ена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за 
вона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве  
у ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је  
ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и  
итурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња м 
ери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми д 
, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад виш 
убоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је  
<p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="1 
и се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет пову 
ир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па  
покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и то 
е Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и пок 
о треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти  
и, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам 
тужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој тер 
 То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му  
а скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на не 
 за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба се 
 Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учини 
 ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре  
очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд 
д по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта запове 
 кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко м 
ше неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на ње 
 кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говор 
диш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку с 
је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црве 
еш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Ка 
тити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да х 
слетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на дет 
ето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломље 
 гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, 
којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S 
нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: 
бреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, ш 
 да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} М 
адити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зов 
обана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново шк 
 те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се  
ра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на 
азати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и доба 
само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — е 
а господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе тер 
ије Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи неб 
ући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он н 
е с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здр 
 свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи тр 
ане младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћиц 
 дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нис 
атови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје шко 
.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помисл 
ла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а  
и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се  
 изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је  
лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, к 
о још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из 
 на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала ј 
еобједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати 
 поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на 
до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам 
p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; ка 
и се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим  
коле.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар 
идимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је ч 
и, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није то 
то товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њ 
ти ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари н 
ти како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако де 
и ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а 
чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљени 
е тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и  
у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> < 
радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само за 
{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради 
кан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А  
 да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути,  
" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда к 
укли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би у 
ње што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се  
 немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслу 
 надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Па 
признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама има 
е нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S}  
еоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, зап 
ња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо  
</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волиј 
јалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље сво 
 непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад н 
 га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у ва 
мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од по 
би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести тр 
у пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато в 
пша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је  
удо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпр 
иве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову  
оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p 
отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, ко 
 дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци 
 можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што траж 
ане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као чов 
 је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали с 
 учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту 
а шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он за 
— ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је  
некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи же 
 а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком  
 Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управ 
аплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него има 
ио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба укр 
ћма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да б 
гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће. 
 спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину к 
у сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурниц 
? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма 
 читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код о 
желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен ве 
азумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет  
дарио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, 
о на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на  
оје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим,  
уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S}  
луга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наме 
Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал 
па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није дале 
ти, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере 
е, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији  
се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те  
ву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова 
ац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милиц 
сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити к 
ак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали вара 
на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да 
е на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов  
а воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: 
езиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш њег 
.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S 
азо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се  
 у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Ст 
и, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно,  
 господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владик 
вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, о 
иће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами 
е, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад 
и су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље,  
 је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стост 
p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав М 
те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји ниса 
чи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега  
ц је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Ме 
без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добре 
да ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња см 
ло и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне 
 толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш  
а,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l 
тим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и 
ао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја  
је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зн 
дмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод 
 стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би к 
 је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на  
ла па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се ру 
а је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и а 
ак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, пок 
а руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо 
 му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма ко 
држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <p 
</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачко 
 отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети 
а, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом к 
неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико  
ет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје ч 
 и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је  
ам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна 
га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик г 
"SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под зе 
ине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при  
наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде 
ати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом  
 несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао до 
 хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гр 
аву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, 
те што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па  
на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник. 
ице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље вра 
тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залај 
у његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му у 
у те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље 
овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, те 
јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање. 
знам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова  
поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже,  
идиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неи 
ибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и ос 
новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, ј 
брене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је ја 
е ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове  
рајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином 
ем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весе 
ан дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, к 
 својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто д 
арицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му 
повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Ж 
 најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку 
 у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је  
 отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ,  
у, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те 
и су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који 
а, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да будн 
рдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад 
естака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" />  
сподин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо з 
м сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим ч 
е у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збого 
мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о ж 
е у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да наст 
мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као 
и смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис расп 
лости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућ 
ај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој 
ва жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам 
 дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо пле 
овеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гро 
о, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако  
и у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет коко 
т повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати с 
е час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на и 
езда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека,  
што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ ј 
ст дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирк 
 били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал шт 
идио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого гр 
 сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год  
умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и 
упи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину да 
е како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку ов 
 је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки санду 
 оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Ми 
аслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је  
 сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија д 
дног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чоба 
ртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, ш 
нске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму ув 
ичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни М 
: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке  
задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погр 
ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Ова 
оз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био  
о, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирк 
ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малак 
обреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p> 
је, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопо 
у, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће би 
правити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вред 
е један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој п 
му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi> 
е ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је  
ти с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записуј 
ест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до уж 
ем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а да 
 га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове 
ћа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво п 
це, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима  
 смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана в 
ошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи д 
спа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на сво 
у ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добр 
о ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се 
је се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком ил 
подар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старо 
 другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су  
ој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, 
 ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све ве 
радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође 
у мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечека 
сто <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт ув 
тинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у в 
сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприп 
свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни  
о кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се  
ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да м 
.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил  
а приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи 
менути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад с 
роћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим 
теником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се ок 
"66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко  
и тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нет 
д господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око  
 натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> 
— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговор 
 није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају г 
акону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
бе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и  
етог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S}  
лижњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћ 
ије Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат. 
— да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на д 
у вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштај 
 у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео о 
 досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој по 
 је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, јо 
S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>в 
 и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће  
 постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она 
ји га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и  
 морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време 
 несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да  
 који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у 
ти док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо р 
д мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи тр 
} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро  
радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да 
кав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да 
шимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него ј 
ad> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан нео 
н по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био ле 
ве већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Мили 
и је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине до 
— те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што 
та ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима ј 
 за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуш 
е морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с в 
на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер  
о му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Ми 
ти у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> < 
ilestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо н 
вет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан 
боле се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дан 
уну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе пот 
треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитељ 
ји је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако кр 
ароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће з 
ак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а ка 
у господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке б 
пски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај звер 
ву пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и на 
 а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти ч 
ико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе н 
бреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле  
је божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поуб 
у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирков 
то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов ниј 
ност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка 
.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборав 
ме рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред 
да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штог 
ату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно г 
се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну де 
milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мат 
одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад 
ди, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у 
у се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски с 
а, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину им 
 неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S 
 ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па там 
о жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца  
е Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев 
 за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а  
и, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило,  
ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног влад 
овори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором с 
 — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то  
 света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на је 
до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на 
ије, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад  
м увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, к 
ка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам сам 
зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с  
<pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе  
ку школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у влада 
а једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, ко 
но светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по гора 
ро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неп 
о вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и нагр 
р, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да ко 
 Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна дево 
ећ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При део 
 вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда вр 
 у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, т 
више благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадб 
мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу н 
ор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и  
ни онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и нео 
пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> 
вадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А заш 
ди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што нем 
су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га  
ином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више 
је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако  
је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шар 
воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ д 
ати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и  
тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они лад 
тове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.< 
ад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек м 
 је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са пољ 
дговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред све 
 му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту 
 свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу  
небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{ 
о Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо  
 штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> 
милово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор см 
ебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надат 
ену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре 
терино, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он немо 
рца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости прос 
ико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле 
 да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан с 
је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би 
тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен о 
месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом  
од по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p 
а Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни зна 
 Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да  
унце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти немо 
 да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко од 
} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуш 
 бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на з 
 покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће 
 остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је он 
ти, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас р 
аца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да из 
мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</ 
уч?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта 
па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђ 
Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Не 
</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, ра 
S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састан 
е небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, 
То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је  
е и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доц 
стајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана ара 
д оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га 
 је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S 
о весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови  
и правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недож 
икад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад каж 
о нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет 
 ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је  
 режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читави 
ов, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а  
— Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? —  
пре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непр 
у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, —  
 онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава 
оја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> < 
имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пит 
су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забрин 
а како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па та 
сам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И 
узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија 
д амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које ун 
 је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, пр 
исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су 
е како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин  
ста, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је  
S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду нео 
епита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у варо 
 сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже мину 
лико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепез 
, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Дев 
за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се 
ри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти н 
менути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му ме 
омпанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га з 
и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као д 
пет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је  
Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и н 
иметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да 
е. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незна 
и си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика 
а како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.< 
 на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш  
 болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из  
Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, 
у а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок у 
ројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге д 
ри моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу д 
жету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док с 
паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девој 
рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису го 
овека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле је 
него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, 
био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <m 
S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији  
црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандил 
е у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем 
им.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друг 
ео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма  
м се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За 
ашимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, дон 
/p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло 
ш није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране,  
а вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на  
кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење п 
запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог 
сли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук 
љини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="sub 
 онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, поз 
зда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
и салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, т 
рта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ј 
ај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да ч 
="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по р 
 то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње ни 
.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преос 
а вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и 
кав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да  
је он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удар 
у.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за 
ристијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а  
куд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} О 
 Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд 
} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се 
еби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину  
белу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва  
.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Вој 
е мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата,  
 извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда голе 
тника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин 
ем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као как 
езом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник н 
љ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сат 
 место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчила 
з репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња нич 
изне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти ме 
да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, нес 
итавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца  
ине.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> < 
ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју зало 
p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева 
 навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како б 
ога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају  
јке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти р 
 обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.< 
, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би бил 
 руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Н 
и ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти је 
зме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ  
мети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор 
а се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад 
 ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео 
теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи д 
 пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а  
Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</ 
њава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ 
То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="cha 
{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се не 
 у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један  
букло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, 
какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил  
ти жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да м 
 осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ  
, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари  
ка није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" 
ле сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је обр 
и су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како  
ве онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заис 
о друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиг 
 каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било  
д зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, је 
љ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он 
 сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вред 
синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девој 
, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — не 
 несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, тр 
е карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из вод 
но главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немо 
 то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Б 
дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штого 
ате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љуба 
} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затв 
 лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурли 
мила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже ч 
адио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род с 
а су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за ма 
 неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} 
 пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, 
 који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „ 
 сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени  
и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи 
 је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било ј 
емо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у сла 
p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се  
мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало. 
изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је в 
а ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пр 
д и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиш 
 <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали св 
амет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета по 
 гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, к 
ер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, 
одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богд 
лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала ли 
>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке мук 
се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче,  
 Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла 
а у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље  
асчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечур 
зан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести муз 
ектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала ш 
и роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај  
к се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно ш 
 Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по оса 
 синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве 
ако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, не 
</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Нег 
ећ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а  
ца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји тур 
, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ни 
.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се  
 пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешал 
сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба 
 миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било д 
о је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо,  
ај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се  
</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div t 
ето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мис 
 те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати,  
Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога по 
ћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ пита 
е нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис и 
и дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Т 
и му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све  
 привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема  
ни добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло поп 
} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше ма 
 а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као свој 
син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утуб 
трада. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме 
 дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је с 
раћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки  
.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету 
 му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа ди 
 тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некаж 
де:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи 
ћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} М 
ераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне 
ва је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно и 
а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кућ 
искала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како 
ову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац,  
 сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављује 
ле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n 
ијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему м 
ове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није т 
метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вуков 
по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па  
речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је ч 
знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену 
ао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да ј 
е је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пре 
е браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш 
рке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете,  
ловица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никак 
жевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће заце 
да, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш. 
ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последњ 
то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме 
и оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад не 
е“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на 
оже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, о 
о, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица  
ше, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред 
коли разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал оп 
его је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> не 
 а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију о 
 игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте  
 лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго остав 
ва на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио 
, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здрав 
 школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} 
но геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакри 
ше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</ 
ку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мал 
и.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да  
а.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут 
 и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад сво 
усио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је б 
 и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле  
p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таково 
/p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју нев 
н божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само д 
p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича  
помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљн 
 несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није у 
благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је бил 
само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћ 
 децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ак 
вен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски 
у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да зад 
ла.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S 
едељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу с 
 бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва го 
— бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај 
} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n=" 
ебична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди  
 у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја  
S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узим 
ред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум п 
днаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљ 
 једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти де 
напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То н 
тог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад ј 
а курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско до 
 црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света до 
ико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него 
је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Н 
кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, н 
нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње пост 
м Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи  
о и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци До 
себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновч 
"119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што 
равну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо 
.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" />  
ти можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немој 
, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни 
ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде 
оји није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’  
гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нак 
 њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} М 
ословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам  
и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и н 
 своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.< 
у мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељ 
осподство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и го 
што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с 
ад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем за 
а би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради 
олко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој  
прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро 
ема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одс 
но пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан 
д месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна 
 подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учит 
е је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, п 
 учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама д 
>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n=" 
науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје 
ељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type=" 
, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тама 
а. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре  
на, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени  
.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе пла 
и десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у мин 
арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, 
чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни 
 сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра  
 парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор,  
ју, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте  
 Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те  
а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да п 
лико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, зл 
лијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд  
ар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот 
 чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије 
, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имал 
тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало  
а никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да пам 
име, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да вид 
>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну в 
него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да с 
ки. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да ид 
 ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш 
а преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког удар 
дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију у 
и се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада бр 
 терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, т 
икује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриг 
ромукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, к 
кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко 
сћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо 
рпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p>  
и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на 
та собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски рад 
по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и мал 
 сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, к 
 једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били ма 
 оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те  
жи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича До 
војка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> < 
дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одго 
 незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш 
о ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како 
} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија. 
убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој пошту 
, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, ре 
 па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало 
емогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Стра 
о, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да са 
наш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам 
 по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара  
е још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал  
страг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима  
ад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страш 
тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепа 
ена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео,  
ко је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио д 
и.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незн 
ну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима г 
бра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци свој 
 кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док 
прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>До 
опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{ 
а! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за те 
својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p 
курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ет 
је очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се ок 
о, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал  
 финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди 
ркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине н 
 ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у стран 
га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и  
 га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби 
ва понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и ниј 
ија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то 
се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља н 
} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред санду 
мамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— 
ако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у ру 
дговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сап 
ешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купи 
годарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у 
је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног  
су толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те  
толицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп  
 и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију,  
му, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и 
а ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш ч 
ла, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Ј 
его си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам 
таринске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је  
алуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко 
верски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи  
идити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод  
м, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се м 
Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му го 
 руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се в 
љ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас  
есту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав мл 
амо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо  
добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте до 
епа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>А 
ута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком тре 
а паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко по 
 није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страо 
се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије н 
 и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговар 
е плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под 
о.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало 
ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак би 
синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одг 
</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко  
ш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи  
и хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— 
оће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин  
рко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да в 
ни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимиров 
и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, он 
авек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на т 
жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој  
, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћи 
мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе 
.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи 
на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили 
? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад д 
ретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се 
обру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло извр 
d="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а 
њета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од нек 
з јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечер 
жије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, про 
ек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
о те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при р 
S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни с 
лости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар 
тељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} 
 старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже  
на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се оти 
ектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Д 
 галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово М 
ећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил 
 јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а  
о на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, 
о, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели  
 да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ак 
доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита  
нучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете бог 
— одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет л 
 може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар гла 
 ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те би 
свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар ј 
јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидб 
з суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немо 
 заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и 
дне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и  
ир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псов 
ена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћ 
ље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро при 
ног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине 
рму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље  
 је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас н 
p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи р 
 послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ај 
рдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и ко 
ек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину под 
а дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полица 
и главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга 
 /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити не 
 душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p 
то си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се ч 
ме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу 
ли кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен?  
гослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек он 
 то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи њ 
ти.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељ 
ака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда,  
колу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака поста 
ј није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду. 
миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме з 
„Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пић 
ад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да с 
То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да  
у види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је др 
" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и св 
еби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред по 
плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог  
P18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а  
ad>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој  
рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S 
у тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И за 
ирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и н 
 знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.< 
 који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до св 
 да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, ре 
ар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да  
са, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ки 
ећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако п 
.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне р 
 нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> 
шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није  
ко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо 
е му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, д 
свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко 
ml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о у 
pter" xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља 
лена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, сра 
ћу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било,  
 старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мен 
ници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљ 
м те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта н 
 и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господс 
тешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
 <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волу 
ати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му с 
ио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро в 
окајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, а 
аца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, 
="chapter" xml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мир 
у од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко н 
и рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам,  
 Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика н 
о хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништ 
уће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који 
јота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну 
утра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} При 
свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је су 
.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с 
/p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде н 
ка јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као шт 
Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добр 
.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал прос 
 ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта 
осле првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку зак 
ба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, 
>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="C 
кво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега  
на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле до 
ог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је 
/p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па с 
ај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, 
есрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{ 
 — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузм 
да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те 
ост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Д 
ого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учи 
рко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S}  
д је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се п 
претио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему  
не паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио 
светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста д 
коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и са 
 господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка 
ренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету 
 добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар  
 Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се бој 
свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом наме 
о.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљат 
и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши ст 
ане, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само 
ко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвор 
</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пр 
и неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог  
 а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Е 
наш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у  
ти стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви ро 
е.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени 
, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школ 
емаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажниј 
 да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гр 
о да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преот 
 преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умре 
{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир нај 
у се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јест 
мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — је 
а никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је ви 
укама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изш 
атници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, од 
и да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну ч 
ако је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато  
 грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна 
оји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стрел 
агиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала  
.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме ст 
дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао 
мејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала,  
више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је 
 да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука ту 
 своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се 
ута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и ка 
а тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њег 
 кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном н 
то ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и мо 
Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{ 
то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био 
оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог 
 јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благ 
га се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад  
ом се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да о 
, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже 
уни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати г 
трашимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог  
 на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опамет 
простиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} М 
— А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Д 
бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па  
 корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упу 
ад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си го 
ку да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Ве 
Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закоп 
жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узм 
оји је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да  
алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти им 
агње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи п 
Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево  
 око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов вин 
и по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а ник 
ма, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам ј 
<pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а 
 зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, не 
а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему,  
3"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци  
 је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом  
 купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинит 
ати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету п 
пља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати. 
ирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>—  
ароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад зго 
 и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко оч 
да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нек 
озише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке упра 
а у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има б 
ћо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крш 
, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у  
, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окр 
ако се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли. 
све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а с 
запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће уч 
тијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му 
напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од в 
 је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин син 
ml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући 
с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
том устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира све 
етог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapter" xml 
а зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим спомен 
а Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимиров 
је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једн 
с.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љути 
 добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики 
мерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви,  
ди Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоно 
оваца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је н 
е за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то ј 
им.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на г 
у“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не извед 
какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је 
 — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће им 
апнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављуј 
 ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, су 
уку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S 
 протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирк 
, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга нем 
гледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру 
 ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све на 
ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да  
ача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико  
који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту с 
RP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно чети 
амо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица ма 
о доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вр 
 баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> то 
љ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју,  
еш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то 
полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, с 
још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио 
 би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, а 
ди.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је 
аво на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир упра 
читељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је  
 јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку јед 
ога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Доб 
, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бо 
ио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова  
ан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и о 
"subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, н 
ћи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — 
чешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвику 
head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан д 
, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци вик 
та је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који  
 је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаност 
ије, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу би 
} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на час 
лико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало 
ој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калу 
колко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре т 
оје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељево 
говори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле 
с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калу 
е вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" />  
та су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа 
ти, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто он 
рочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неоста 
 и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нет 
 викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај го 
год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А к 
војој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља,  
нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане  
 парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им с 
ати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати 
 се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убија 
зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља 
Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села  
а сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огла 
 пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити 
саја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да свој 
 слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госп 
 седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слог 
о да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо. 
 из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, 
ћанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, ни 
придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити с 
 љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши ос 
 амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још по 
амо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у 
друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се  
ти на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи,  
ок се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p>  
лио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време 
ци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ 
RP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца п 
деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се ст 
истијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно с 
агиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела  
>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit 
сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> 
увао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млеча 
крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кува 
нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре зе 
, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теж 
о умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити 
 каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мат 
деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учи 
илостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук од 
 господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су 
штеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе. 
ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ ч 
се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? —  
обриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто  
 цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође  
ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад вел 
преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му До 
овори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, 
изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n= 
дговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си г 
ого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по 
ам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, 
ешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на  
 благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујт 
ти сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти  
 јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора  
е с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо 
и пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit= 
и дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи во 
ло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чу 
ер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на 
 да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено де 
јо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој  
ор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље др 
н, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се  
 а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад чове 
н као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама  
 <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јаг 
и руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S}  
по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало п 
ловији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одла 
 се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са м 
пода тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код н 
намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Доба 
о то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти каже 
мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? —  
е читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима наве 
рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу 
ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. < 
ац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу 
та одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и  
 па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дат 
унце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, зем 
уда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и пи 
нама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} 
 смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па а 
да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је препов 
 јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, 
 <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим 
к дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрч 
ш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздра 
 петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну сре 
к одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па ни 
 се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника,  
ло друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће  
ђен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да 
тос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да  
фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треб 
т бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло 
ко и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута б 
 преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што так 
дити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замер 
ен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неб 
 сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно р 
е, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Стра 
 им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца св 
 рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотл 
ивиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе вид 
све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота  
> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле 
 ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је 
er" xml:id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латин 
ен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у к 
 а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припом 
ви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохиј 
стити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна  
 никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме,  
оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај га 
 немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто с 
еву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти 
а је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце ку 
.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка о 
 — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако д 
ом, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <p 
исмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир 
ем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи це 
 кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је п 
"chapter" xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ 
 „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је  
час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p> 
 преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу 
е још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како 
ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и 
ш једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него  
ција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћ 
ртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фали 
н десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом 
ка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј 
 то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је  
l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114 
 од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад  
кону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш с 
 слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе се 
мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете одн 
 а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та о 
лко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркв 
 бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел  
ча Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Ст 
којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође 
чи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кућ 
У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време од 
ilestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго траја 
его пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господин 
е син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, 
ји се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог муч 
додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да ј 
ко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код с 
дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се нар 
ер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је јо 
купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си  
 глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и доба 
ох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добр 
и па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су у 
о хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и  
апут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи доби 
 антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен 
 моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам 
о сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам  
/> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњим 
одједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треб 
о провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чич 
ал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да м 
stone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добр 
н, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купит 
тио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> < 
лико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, 
је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник  
} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} 
само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук 
 промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удо 
у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама ср 
служитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У де 
 боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
бију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле,  
чег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам 
н тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа ку 
од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад  
заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе д 
 њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је в 
 ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан др 
и ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед п 
и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком 
/> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па нео 
ају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дуна 
и он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убоја 
 дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добренов 
се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разби 
покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог 
неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизве 
м говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Ка 
ало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то н 
па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан  
<p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светс 
наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећ 
јлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Кад 
 свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, д 
 ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је 
 сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно ј 
>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90 
 нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина је 
зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S 
неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има,  
лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пр 
pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити н 
е грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио 
, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{ 
тојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће 
еки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> упла 
од квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграби 
 котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж 
ст вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то запо 
а се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година  
нала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други 
 сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и  
 сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам 
а, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дан 
 ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну гла 
е туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са свој 
престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила  
 у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим 
ио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у 
, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати 
 ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> < 
а, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо 
е мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у  
 донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Стр 
и риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удава 
у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио 
 шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та ок 
ити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свињ 
> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи 
свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња м 
д добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љеншти 
и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају ма 
ок се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не проб 
 укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извр 
шњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је д 
 поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се н 
 ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела  
и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умер 
јало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак се 
може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци с 
а.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ ка 
, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле  
р што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побож 
ену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се вла 
 овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болес 
ени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dementiam cepit. </ 
листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио 
 свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро зна 
има Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило,  
, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да  
д дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све реч 
то време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе кра 
јчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се  
аше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, н 
је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S}  
n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нек 
ивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n 
 да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуд 
о се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служи 
о ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још г 
и, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном 
ужитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгле 
уре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повез 
иров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца М 
 никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано —  
је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костур 
год наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је ве 
нај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујес 
за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, прек 
 да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопада 
вати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни 
{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку 
 кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док 
S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> 
и него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало  
ела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју р 
лити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, нег 
е доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{ 
се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној 
старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји бл 
ајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слу 
у, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S}  
 су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и 
ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг 
е вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет 
рави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече:  
уж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S 
и, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S}  
 да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери бил 
о, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“ 
ло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у 
бија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у св 
се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје 
 посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у ку 
м турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели  
руго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p> 
богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми п 
— пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски п 
 однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији н 
с дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад 
га намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа д 
S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час ци 
пођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним  
 да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао,  
p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два  
не и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има 
свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поус 
рко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су суз 
, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови св 
нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави д 
проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то 
 ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који 
 и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје 
 xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару,  
 xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од 
ретвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа  
рав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши. 
вољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је н 
т се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>К 
 сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда п 
слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p>  
елији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња 
је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ 
удо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које  
ала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посл 
обренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је  
 своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наш 
 боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је:  
е је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре 
p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми бр 
агиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мра 
Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако б 
ељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и  
</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичиц 
S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једн 
рен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n=" 
о је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији ум 
добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ј 
д није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дет 
ња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду гов 
 твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у дикт 
>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог 
га у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с  
авијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати 
 добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да 
 и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека о 
 неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врев 
ирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости,  
и, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, а 
p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, н 
је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти м 
те, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви м 
оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све  
ела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека 
зети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n=" 
ног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јав 
у Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће 
нте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} О 
<p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада 
едва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знад 
евојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико н 
си мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је  
pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Ил 
ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Ми 
И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна 
али за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нис 
 будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на 
стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваља 
и код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и т 
а нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с 
и учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко 
 да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи  
утник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му до 
вештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и  
што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p 
"subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог з 
 неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа 
зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да 
" xml:id="SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви о 
ом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тај 
је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ д 
ко је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповр 
рно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом подел 
а <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је у 
год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он а 
атраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерај 
куп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољ 
 ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није с 
и му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у  
на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја 
обра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно не 
е волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а  
в отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који 
јало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Д 
а <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове 
дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је 
еоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} 
 куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се 
била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је о 
уга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј  
је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране 
уљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил глав 
о коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокур 
е чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30 
е, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу 
ар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро  
ате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је о 
{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да  
 који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар г 
ирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкру 
рћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и 
 то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а 
о, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које  
 и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Доб 
лиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи,  
ком дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен и 
те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, до 
каше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук С 
 има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Д 
ши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог 
 распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога 
иди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шче 
н свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплаш 
 је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други  
 вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све  
} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Ву 
к опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеш 
вића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место с 
.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо  
шала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја на 
 поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал к 
 па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу 
елики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га о 
а певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, ч 
им басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p>  
у, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи  
мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један  
в по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Мили 
ирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни 
господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно 
бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и н 
шој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код 
укли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, 
мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи би 
није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није ника 
искују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а б 
езаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа 
о ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по два 
<p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам 
ше, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им 
 толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више д 
нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита,  
Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено ми 
вце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покој 
 ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч 
једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мис 
акође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он 
 дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и т 
д куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазу 
 у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас остав 
subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојал 
о.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47 
пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику н 
е Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити н 
ије ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича 
ректору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</ 
 за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти ј 
гослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, за 
о. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си 
о дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац ку 
аљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам л 
свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало ев 
тва и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} 
и поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу к 
добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{ 
рони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, он 
очи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xm 
евојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ј 
а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћ 
еш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драг 
иснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза не 
јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n 
 поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а бе 
а да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може и 
аску његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погод 
у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>По 
и те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно 
ад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отиш 
 и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди,  
, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрсти 
ако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокар 
и бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети матери 
све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди  
залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и о 
м на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећ 
јака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби. 
p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо  
 некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитат 
одбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више  
 ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три је  
 и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила  
} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ј 
сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним б 
у, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни  
— Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казат 
 брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господ 
д устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек глед 
 брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чу 
 бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. 
латном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n= 
 њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кућ 
 зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би  
еђе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с  
вршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb  
м; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То 
p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је 
 попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга,  
њу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> < 
о с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио бра 
ш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати 
 дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер 
и, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазил 
е заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како 
танеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се пре 
 силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа паз 
ма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом гос 
оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ј 
адожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је да 
 бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кућ 
оја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља  
 ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се о 
се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова се 
дом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је 
ица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи 
 хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу  
ко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, т 
 је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а ве 
tion" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} 
 ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда 
ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом,  
 и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богат 
ави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би с 
пет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме,  
<p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му 
левку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{ 
{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког 
 га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то  
} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабу 
ква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчита 
 птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, ка 
о кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.< 
то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету в 
>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле 
су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе п 
е сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд н 
идио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама 
Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко  
здржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови уст 
кине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад  
 службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је  
еж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећ 
ш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па по 
е свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S}  
 Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан не 
змерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало 
 гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећ 
приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да с 
а стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била 
ота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, 
ио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човеч 
 злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, 
о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине,  
p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заво 
у одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, к 
неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>М 
д она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је  
да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у  
је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S}  
сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што  
рђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора 
но, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с 
е највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је  
 мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђав 
н нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу 
драво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали,  
искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се по 
 никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај не 
 ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, 
ова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао же 
 су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у об 
уга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како т 
о бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су 
 да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мрго 
то ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страш 
те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу  
атекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му о 
 и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко о 
а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци  
ола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети к 
ити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је  
по, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено  
ати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповед 
е овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас р 
та допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p 
амену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калу 
овој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и 
на, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је ош 
 прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи  
смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле 
и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер 
руштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради г 
и немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да п 
бове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет д 
ме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда. 
једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по ко 
ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мал 
ад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сват 
идио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње 
рим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител  
ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам 
 па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда  
м с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да кре 
а, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школ 
војица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке ув 
 вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један дру 
 другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>С 
дни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добрен 
 овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал  
ж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу  
, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било,  
могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и 
b n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та 
е видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити  
иди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му па 
и руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дет 
 је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резоти 
атњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо 
јана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који  
и у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље  
на, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и 
ло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод 
уме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуч 
свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све 
ет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на  
Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од с 
 није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још н 
 је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад та 
> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, как 
о у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запева 
ј погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали,  
ро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је др 
у будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а к 
о год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако н 
а има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину п 
 боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се До 
 свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на с 
 бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи  
ледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, до 
 учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{ 
ати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месец 
гани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бит 
ком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти М 
 сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства 
то весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим —  
 вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег 
л обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом ра 
инила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то 
 у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заб 
 ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали л 
само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} 
иња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, 
ту то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад М 
 о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним ш 
1"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које 
{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте  
та само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небра 
а се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија  
триљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гр 
"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело 
там вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да 
и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукам 
сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p>  
 једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика го 
амо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за 
и говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле к 
 будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији 
и и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршиј 
, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакри 
ошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.< 
осподара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="12 
е, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p>  
 n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и сед 
 рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријо 
 се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док  
го шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано 
ле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле,  
м мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук  
учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за  
унове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вреда 
а слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево де 
ио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера свој 
пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји 
 а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила 
убље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај к 
молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, 
 среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог 
другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле  
га помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи  
бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова  
још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који с 
ваца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је до 
руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је  
 сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је 
пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увр 
ки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа ш 
 тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти п 
несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати.  
е бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за је 
аљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благосло 
 и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што  
жити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само пр 
 а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал  
о.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није мог 
од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} 
тац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, 
дрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та  
о, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу 
имирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшим 
па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити  
 сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмам 
месар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати 
и коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње  
до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу 
пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло 
давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише 
инти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им 
гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу 
 даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзи 
а у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да м 
недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко 
 ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и мл 
е радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, см 
 мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. 
ја негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p> 
ац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац  
ца.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара  
ај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне уну 
омаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек 
осврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима  
зима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога рад 
реба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Дома 
 пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут д 
велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се 
укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало два 
еле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично п 
ви га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро п 
ко 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{ 
ај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко  
е дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.< 
ути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу г 
да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју нес 
имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, ја 
 змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, посто 
 дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами ц 
и, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> < 
торија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку ја 
 сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела  
а није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из дв 
тајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шум 
а, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, з 
м старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Стр 
е фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ 
а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p>  
ожић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Ву 
овом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Мирко 
нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оч 
еће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и 
ама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваш 
 сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста св 
> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна уд 
 су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. —  
лата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте 
те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је  
крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ  
добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже,  
ко сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује с 
ло је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилен 
ослетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све к 
> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниј 
та, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишен 
> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни веч 
није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родит 
исар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити  
ли божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаш 
једно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је  
 пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби бл 
од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај б 
е свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку  
те тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја са 
еуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p 
’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да 
 је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем 
 спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ 
матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, к 
691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, о 
жија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, ти 
бав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на кол 
срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако 
 отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у варош 
ата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су 
 наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне нед 
пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби 
{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек ш 
све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше 
осо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
то несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ  
Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије  
<p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, 
, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је  
ог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Доб 
 протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у р 
ек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљан 
и стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div typ 
бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није мо 
е кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продер 
дговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лице 
мља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страш 
 ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да  
в, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit=" 
видиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло доб 
Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо ов 
боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни на 
} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка 
 Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је 
"62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко  
} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{ 
нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео н 
лати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну 
вију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— А 
шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову 
ад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није  
свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце  
да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на к 
су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака с 
доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, п 
доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="4 
 велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим 
 се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата  
по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац 
 лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по чит 
{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја 
:id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску шко 
ић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се М 
 кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радо 
е с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена нап 
ријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учи 
за.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе,  
ису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва  
а пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> < 
ебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу,  
а.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расч 
ило, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци  
 су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младос 
ешето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, к 
све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову препове 
е очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка  
упујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та т 
 кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S 
е је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске пр 
о немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог ме 
и насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори превар 
уги пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone uni 
бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар 
тала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“ 
Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на пре 
хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она  
и ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко к 
свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје св 
 је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посл 
а свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</ 
оји зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње ре 
 кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нем 
но трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с 
0" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пр 
а неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас  
вре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже к 
p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што 
јко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаг 
во <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се  
у брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да т 
ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, пос 
 кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ 
могне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже 
115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза  
ећ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Стр 
о, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома с 
опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати та 
к претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учини 
арошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p 
е сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сес 
је више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ  
ш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Че 
ња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнул 
ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса 
и: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез иза 
ке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема 
д најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља 
 бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му ј 
.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Ву 
, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други 
естра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с б 
 још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра  
вца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало 
е одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбе 
ош посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да б 
и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небу 
зати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича До 
а Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то ј 
>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич  
стану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p 
а чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се чит 
страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасе 
 моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста 
 ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{ 
а, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У в 
непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу п 
д по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља једи 
ечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да 
{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепос 
ару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа 
о на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} 
ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одг 
 тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило н 
бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце 
мо један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој  
ред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да 
е дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је  
 лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови 
 им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си ј 
е отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте;  
ресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије  
ана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао 
{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема 
у стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и м 
дежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад  
 ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што п 
, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Зн 
то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће поп 
ћни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, 
р на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више нев 
ледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи,  
осле, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми с 
 десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад 
говаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даљ 
лости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна  
 џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо 
 те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости гов 
, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј 
која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја 
л да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушк 
да и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ру 
ног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци сво 
ао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном ст 
ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ н 
 он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} 
"69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиром 
 дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би  
 натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очеви 
а Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да  
.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, он 
сле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p 
рвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једно 
<p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшин 
сти, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О  
гиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у в 
а је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добр 
а да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам 
Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав  
— Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирк 
скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доб 
м и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драги 
едно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна муж 
домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драго 
 види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имал 
ће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештиц 
драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„С 
нда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметн 
е женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> < 
адио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал п 
од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил  
ла марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други  
ита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи на 
кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добрено 
ена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима за 
на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала 
оји може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене пр 
ел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни 
трашимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, 
овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна к 
n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди  
ли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, 
 сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто,  
угин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Стра 
о си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, а 
ветога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе 
ију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један ме 
мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештени 
 нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаиј 
 њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце изброја 
 и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли нав 
 тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало  
да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поште 
 и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попади 
кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да уз 
паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да 
кр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, при 
му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Ку 
и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџиј 
ар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко 
оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каж 
има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам,  
 — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке  
ћи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу у 
зишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благосл 
н светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке 
то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат 
комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене има 
да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад пре 
 своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важн 
ву узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд  
давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшими 
отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту  
моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изглед 
аро, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је б 
еговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на д 
шимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу т 
ог кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, бр 
ји се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне 
 се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити 
ти друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара б 
гоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшим 
, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина 
клања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, 
и његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по 
ј своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се  
 Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да бо 
и с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, шт 
еговој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како  
а изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на 
ажи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас 
лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повик 
 није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу мол 
>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колк 
его што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал 
p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу до 
одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црв 
еби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у 
ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему закл 
ватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно на 
} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља ј 
рецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо  
гу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign x 
задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и не 
не, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ј 
еш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Др 
.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш < 
Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком 
, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд  
шари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напос 
ик у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како б 
 ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страши 
 болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учини 
 оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из  
г пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука 
а, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад м 
У И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.< 
макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена по 
то, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb  
 њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тиј 
.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва  
а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> < 
есмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси  
 казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да одн 
Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже,  
о си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција пла 
лити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел 
, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет пит 
виле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час јед 
светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверм 
ржи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног,  
} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа  
службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S 
илица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у свато 
презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао  
на да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чич 
а, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са соб 
 пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад 
ни је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату с 
i> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна 
 мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} К 
су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада се 
.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добре 
ти.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Б 
ре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је во 
тарица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа послед 
је Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима свети 
, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што немо 
и <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за тр 
шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе посед 
и у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по  
и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо нијед 
ву парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које к 
учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да 
вешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југ 
знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно напис 
им.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом  
ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морам 
ут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне 
а — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би ради 
а истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мир 
осити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим  
д си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукам 
ово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти т 
м начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако  
е вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако  
окрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то у 
.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, з 
рашно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам 
еве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Ба 
мо да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни п 
у његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запев 
ло пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорт 
а желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје р 
девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да 
емож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, не 
Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па  
 доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Др 
.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мир 
само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се п 
шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и  
ац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји  
познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепш 
овог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала г 
у“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад  
не Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа  
 пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамба 
дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стан 
оја је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требал 
 спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунак 
разно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди 
нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли с 
ска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тет 
а из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ић 
еће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишл 
 сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају,  
е тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко,  
и.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока,  
 у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаи 
до; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, ка 
га то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога неб 
ио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и к 
руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добрено 
отруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а н 
> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар р 
окорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и ко 
, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са 
биљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толик 
леда детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гл 
чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Ври 
 Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, 
 чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог 
аг.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао ка 
опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропас 
ане — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушни 
 су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе ни 
 га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од п 
а. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим,  
тишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb  
човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си 
цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њо 
е сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то п 
 више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа 
S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша о 
учак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли  
сли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте ми 
, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре св 
d> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина До 
фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори ф 
анас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутр 
 леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> 
ва месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца 
 <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре ч 
о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу 
, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, 
то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта буд 
арошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, с 
/p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изост 
о већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива стар 
ворио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како зна 
ли — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна 
и.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа 
{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у к 
а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно м 
Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после  
све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је  
арајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има до 
шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subS 
она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone  
рава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати 
е владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те 
за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општин 
 да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови до 
није редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варош 
ати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да с 
, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је  
ловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уст 
е од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, д 
 је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господ 
жати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђ 
, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на с 
 што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње  
лико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Диг 
ва лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и б 
није неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, 
е, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг  
 земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, не 
еће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметн 
е, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, 
шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лу 
Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone u 
салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш до 
 Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако 
ава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом  
 прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{ 
а се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу б 
<p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су  
о вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дуж 
ерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, ка 
ући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио ш 
Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у  
, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ву много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи н 
етка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> 
повикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њо 
ли што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{ 
 <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђењ 
обреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у шк 
а једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мал 
 ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту. 
 привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то шт 
и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја са 
оваца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да п 
ано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом св 
 би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је 
д — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S 
{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар п 
до већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се да 
ти.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају  
 из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гв 
се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трош 
танеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти к 
арошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који 
ци некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач 
 руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан 
једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а 
 већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти м 
ве је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> 
ену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кне 
ао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је 
ива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румен 
је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Сте 
е“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењен 
оје, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију с 
рити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку  
а шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца 
ме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће и 
 запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала 
кочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље  
 само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише  
<p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештен 
сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немо 
само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само 
шти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и  
га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи 
аћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца 
1_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толик 
е вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме изв 
вега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду госпо 
новчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко 
ликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћ 
ворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која им 
дседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и тв 
учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говор 
омешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, 
трах Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је 
су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу теб 
огребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго  
вога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} Т 
лада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецин 
стра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако ј 
рошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добре 
ад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад 
едаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити 
рагиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је 
што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо,  
а ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p>  
марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Каж 
ста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадг 
а својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаре 
о његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је ку 
Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би 
те очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву 
е пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се  
 Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све  
.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурли 
е Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стра 
ас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако д 
амо родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, 
ветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати 
 и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чис 
иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n=" 
и девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што м 
коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да ду 
ем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док  
а својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S 
н његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити бож 
ј догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па к 
си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни  
ницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стр 
 /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку довед 
н луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, к 
да да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} 
и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко је 
би могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког 
жила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш  
лучаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта 
који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком,  
дне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе 
ећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опе 
би, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да 
лијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећ 
недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајал 
ом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд  
иће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није т 
ци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и нај 
, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> 
е из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> < 
егдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко од 
 кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га  
полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. 
 теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лаган 
е о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Мир 
овачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте увати 
 да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радов 
 <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили  
агало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у пра 
гледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као н 
куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чуд 
а волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом 
другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прог 
>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже бла 
шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз 
ити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу,  
ешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је 
анимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ  
ма, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано р 
љаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону све 
 оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиро 
ико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право,  
омак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирков 
е сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани ком 
тане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Д 
гоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују  
ечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају  
аспусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно н 
олико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да  
еразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошив 
 стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{ 
ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што  
орјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p> 
рко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се при 
конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, сам 
се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштв 
ољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type=" 
 на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> 
, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим пром 
 је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Доб 
на човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Бог 
ћи, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад 
ије чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом ма 
ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди 
не незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти  
у.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал 
ластник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, 
поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса су 
 свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страш 
то уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити  
жевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се 
акав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Ми 
а дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајт 
сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљив 
пљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је  
светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и шт 
ого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том не 
ану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руд 
теника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p> 
го да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао,  
ти, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет у 
 кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја с 
бар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, 
оватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмо 
 па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S}  
еновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим  
4" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ м 
укове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, неб 
је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој д 
ти, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај с 
квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — 
одар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} 
о једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна!  
аду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говори 
 Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји,  
 нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, 
 се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек ј 
ћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страш 
е темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, 
песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је н 
т говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>ге 
ано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да пут 
пево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="120 
е приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби 
жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div>  
ко се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми 
и.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба 
ц!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала 
оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео д 
 ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> < 
.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од зв 
страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори о 
г повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у  
’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво 
дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици  
већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома  
р овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем 
 су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који им 
после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, шт 
еког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85 
 удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра до 
т - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, д 
анеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и  
м звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му ј 
ирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки је 
арац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>К 
 није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимире 
цу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, 
ога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каж 
/p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти п 
зило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без гла 
споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре  
один и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме  
 посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој мор 
е научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући п 
 се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре и 
е тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено 
е тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско  
сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код на 
ити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Р 
 или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубав 
штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зат 
е се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе,  
, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои може 
аља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино  
овек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла,  
ном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док са 
лађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драг 
а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељ 
нџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се 
и је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар не 
 пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни  
слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било. 
ин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај г 
оспођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па к 
и моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> 
ину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> 
 Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам 
ли да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награ 
по преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај  
ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема. 
м ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити,  
оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у  
мир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ниш 
д био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек би 
 славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, 
и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо  
ке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жен 
једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просј 
нај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу вр 
мила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимиро 
који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров п 
сеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја с 
— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал  
 читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не с 
е! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар  
а, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор вл 
у, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125"  
S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а 
 да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо 
бани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак,  
 /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! т 
в виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још  
 ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништ 
Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио  
редио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није 
 од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бад 
 а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па б 
л опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добр 
већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица 
ло мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{ 
ме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страш 
н да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам п 
ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Так 
лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан  
вилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једно 
а будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми с 
, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; 
грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас са 
знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је по 
руги у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако 
дине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p> 
је долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију 
 сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме н 
сме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнад 
ући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је свети 
, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на  
 да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге 
који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је с 
 земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно 
ање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изгов 
д си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори.  
стре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки пош 
рећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче  
 ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја,  
 жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и мол 
е покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit 
ни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, к 
прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодки 
а сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со м 
иђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле 
, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини к 
 шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана 
и.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, 
 кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радос 
о децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, оп 
то причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p>  
се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради каз 
неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово,  
реме кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма 
 умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг иска 
га, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права п 
еједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода 
а све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за свак 
вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у 
ло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и  
овићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</ 
 чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он веш 
ђења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута пр 
те ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, и 
ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што не 
ештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљ 
{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, 
у да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за 
ога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате п 
дгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, ш 
ти, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку с 
м разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој 
ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <p 
, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити  
г одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону у 
осле кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћ 
м под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото остав 
неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није са 
. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго ниј 
ету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслу 
ђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако ла 
 кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није дру 
како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је  
га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је па 
ој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовиц 
ил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи сам 
а су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из шк 
у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има ва 
у, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљу 
ити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да ј 
едно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра  
да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име  
дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго  
да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, 
сти, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је вр 
све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни г 
новој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било,  
<l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе чов 
 има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, 
ви, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај стра 
head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове при 
 је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он 
а детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија  
 најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старај 
 а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљи 
ај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио 
ајцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима н 
S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда  
 и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред бол 
ити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати  
 по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, сво 
ата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</ 
 га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је 
могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут п 
амо да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко л 
ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега мат 
осна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог  
да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapte 
образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем:  
S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, 
> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Ву 
лица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га  
адовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.< 
га, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је  
а носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два госпо 
 је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мај 
е ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, 
едо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу ра 
 као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали  
ленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p>  
ачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се  
ње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да  
 пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненару 
ринаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакруш 
ати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар 
ре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном нев 
то стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда 
престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је зва 
 мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му пр 
нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези 
b n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немо 
ну срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет  
следње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам д 
“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад  
не жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, 
 они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и  
же бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму зв 
рдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, т 
чела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатн 
е горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад 
 није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту отку 
вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од к 
 то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро ј 
</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава оп 
ко те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и д 
д знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко 
нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ 
ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и тво 
 колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" 
дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко  
к тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„ 
је такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, 
 што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па  
и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, 
 је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то зна 
, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се ра 
чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгињ 
 саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то ниј 
 једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си 
у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са су 
 погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу теш 
да милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете 
о рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању про 
о толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти п 
ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, 
праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богосло 
гословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад ле 
уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост 
и није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Ми 
ј на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако н 
 шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се п 
S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек ум 
 је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га п 
ештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто тр 
рко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло тол 
а Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мог 
буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде д 
јем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожн 
њаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио н 
</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из вед 
ати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред ку 
а, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође 
и само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патк 
ехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше 
на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. 
лази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију неб 
ју на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им 
</p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима њего 
, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста 
> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову. 
је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, 
 је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка 
љу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="cha 
је мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се  
а — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадг 
, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рође 
ко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је  
р на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ј 
сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S}  
ма ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар 
ет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> 
о имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру:  
сто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније 
на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта р 
а крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <p 
слу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд п 
луга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цар 
е на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом 
јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газ 
 има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може то 
 коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера,  
ске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што н 
ном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче о 
а попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да  
</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S 
 да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како 
се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандук 
сти доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете с 
вци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видит 
чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив с 
тав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре  
 голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па  
> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвони 
а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели доб 
="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са њ 
ме глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истреб 
кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћу 
од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из гла 
те: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја п 
ени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији р 
а оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сун 
го, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма  
</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој 
о теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је 
адгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поизди 
другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале 
ио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају  
 буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у  
на.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква ј 
другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за св 
ст била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила. 
вашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Доб 
и, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом  
м ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гр 
ти.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан  
исли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му  
булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је изб 
, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у  
ег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава и 
ану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту 
 и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их  
ви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, а 
 си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се од 
рада чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако непра 
 n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Гово 
сује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а р 
нити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то 
 мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадо 
м по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S 
место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима 
чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа  
рко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је  
речи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што 
инчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извија 
ли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек л 
створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода  
мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да т 
 вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац 
људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници  
1_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји,  
обри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој шко 
а никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри 
ликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне 
 сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трч 
и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под д 
ара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце испов 
е има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика  
оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак н 
р био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена 
акрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — сам 
рте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет 
 Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете  
сто да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непок 
 тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислил 
колу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док н 
 глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само  
а добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена  
, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страш 
p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је к 
зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате.  
уде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чин 
и ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем  
 ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће запов 
, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још 
срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црн 
угачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виде 
д њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико ви 
 <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испун 
 стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S}  
ог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та 
 у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" 
.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло вели 
а говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек ј 
множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те мо 
ло, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак би 
и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да  
знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да не 
а својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му  
 твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по 
ека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ва 
 оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су  
 који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p> 
воје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал  
 сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла 
chapter" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку  
месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога  
зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту  
 јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим за 
 биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господ 
 соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један 
110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p>  
 суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он ар 
еби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добренов 
етреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ 
украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниж 
ко се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да  
ролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме 
и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину зе 
 човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за њег 
е, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа,  
ике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је 
мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас 
ује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуц 
м заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — з 
} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они пости 
да и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ом 
ај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамба 
 једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога 
писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немо 
 да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по м 
ако ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше н 
ју његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није че 
ипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма  
владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина 
моли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само гов 
ица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи  
никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављ 
} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, 
дина ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје м 
 је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж св 
тила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника 
леде на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је  
курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту д 
> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи,  
едељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана,  
 је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варош 
м и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, нег 
аћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било  
оштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш ку 
и немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат з 
учева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ  
да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновц 
 се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него  
 се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је  
 ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанре 
е дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад уну 
 се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, а 
 <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које ус 
од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се н 
арош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике и 
p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место  
 небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стад 
, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостив 
воја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спр 
 жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшим 
ра свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења р 
 гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масн 
p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection 
врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено 
ко одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смеј 
си, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам  
то му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ак 
.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви 
 канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, 
 Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, сам 
, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Др 
једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, ш 
 питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да не 
али да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страш 
обро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну каж 
воје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој 
чије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оч 
ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће 
своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступ 
раво, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мо 
 да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар с 
нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста сра 
— ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може 
а, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, м 
идики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата н 
а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небудн 
и, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зов 
 он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> 
ива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га об 
 нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и 
ди, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати л 
 ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и 
ини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те 
ов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњ 
е на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре  
 тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да 
имте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да  
божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије  
о устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад  
збавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац  
рава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и с 
 начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди в 
ј опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће  
го нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p 
 још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћ 
 ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p 
p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p 
 обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно ш 
о се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се боја 
 <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам 
кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог  
Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о њег 
ће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много бољ 
.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу,  
дног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора  
"4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „ 
век умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш види 
на, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, ј 
рашимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и 
Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шта 
ња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирот 
адити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко м 
у децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда 
аком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S}  
 смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој шк 
ропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си  
управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итри 
рити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На  
 твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и 
 асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудри 
ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо 
аком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа 
 избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </di 
 усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали она 
павају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се матери 
>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chap 
га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спреми 
тав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали 
во лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако не 
уди кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича  
, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари 
сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у 
седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња пос 
е, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде 
ом, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само  
а Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} М 
толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу какво 
о је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош  
S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене,  
 раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} 
очекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти м 
м, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обаз 
ном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док 
авање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија ср 
 све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена је 
ена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треб 
нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— 
{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом 
пава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од  
јем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма о 
здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече 
слуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па  
ећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир ја 
у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на прест 
ти.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и  
оли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> < 
е да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину  
одну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по чит 
 одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, 
а су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га н 
} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина кр 
стијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> < 
у навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији  
сним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од 
Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, ка 
Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем  
ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чич 
е год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљ 
д је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> < 
ем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у варо 
ту, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш  
је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе,  
ко нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да  
гарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви  
ег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да буд 
е баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим рав 
нети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> 
ада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај  
{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па з 
} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео ш 
азио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb  
дио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit 
 да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> б 
м увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и 
ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао,  
дика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће 
само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се в 
у.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњ 
етку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ни 
} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S 
ене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву б 
иркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p 
вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светл 
е узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаи 
а, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много в 
кве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина вар 
а, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у ла 
 читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Ко 
 матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" />  
бар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности 
м, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p> 
а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p> 
ана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали с 
у, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонаша 
е речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за  
у носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испре 
ад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Н 
> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо мол 
го, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека  
ead> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су 
у мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу 
е покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад т 
бити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку 
ше жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме с 
ла, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бега 
новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невина 
при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се  
шу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на ин 
лио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан 
 да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа раст 
што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па  
ише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што м 
ије по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земље 
е убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам о 
 <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је 
а Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости ка 
се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку 
борити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача 
 свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио  
S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједн 
ке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га с 
војка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и  
ин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг др 
тра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој  
дио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио а 
амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изг 
ка, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен 
о постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајават 
у, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир  
а је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места 
 била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће. 
ва после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта  
ужи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако д 
а ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} 
 зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће стар 
подин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта 
.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелен 
још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгле 
 се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног 
мо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква п 
{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко 
си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје б 
 је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца  
век срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није н 
тио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и  
човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се по 
 Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, н 
 свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједар 
ем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за с 
ипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто  
м, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се у 
 је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу 
оро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро. 
; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. 
 код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакид 
е њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој ср 
во се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опрош 
а неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} 
ирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај  
 Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; н 
 њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удов 
ој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђ 
ти.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, в 
ле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно 
о може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на до 
реновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да ј 
да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, 
ебе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као  
 Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а оп 
е, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватр 
станку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме 
ште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> 
} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сир 
ојима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро њег 
хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{ 
ољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој св 
трашимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сас 
 а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје ја 
као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгле 
већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на 
ине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко  
а ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпим 
араш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ј 
е и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад уд 
 на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милос 
нце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на  
 браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и позд 
 и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде н 
тац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и пок 
ш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Ч 
„востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је 
док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало  
ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошт 
совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже 
а Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава ни 
а, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом св 
у није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешк 
ву, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет,  
али обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира 
на је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су с 
ти, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо 
 немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би 
у господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто 
овођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо 
 деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобраз 
 нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право 
иши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milest 
 и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> 
ај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га  
постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.< 
 себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал  
ворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све 
у жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div 
, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори ј 
авек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" / 
 сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, ш 
век <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да ч 
 је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" / 
к пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура 
есно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика ри 
</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него ш 
ини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам 
к био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p>  
кан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал јо 
ија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњез 
ност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради оч 
а, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого 
угара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се д 
} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо в 
 — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни. 
ицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш 
трљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па са 
 толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, 
ије мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета  
 момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирк 
јше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} 
олу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" />  
емају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одвр 
ани напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најради 
>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти н 
о прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p 
ије мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опе 
нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа д 
 суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> < 
је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико 
ао вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко не 
ам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је  
еколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборав 
це, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и бог 
чију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо,  
иш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да  
оже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо  
 луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и  
, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани 
к се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страши 
ије било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у ми 
а вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при 
 се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани к 
 сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог м 
на маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Доб 
се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу м 
Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му 
ед конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба нам 
јпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуч 
о му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, бољ 
место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт  
пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга  
сму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесил 
 Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим  
 има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег 
.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ј 
ти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже 
 ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже све 
 каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје на 
одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила д 
 што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се дец 
 мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се вароша 
</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за  
и човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека,  
b n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и  
 руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни 
потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вод 
неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук н 
си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} 
 и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви д 
о писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја се 
сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од г 
ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није м 
 запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени  
старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одев 
у артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Го 
ан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ л 
дај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту  
на варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирик 
 је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари ве 
младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је  
у узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испре 
заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпито 
 оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а ко 
 код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла 
о је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него 
и знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, ка 
, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим т 
коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле 
криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина н 
ао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опре 
на врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, на 
 оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега 
аната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је 
 док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен 
је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да 
све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко 
шимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј 
 већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каж 
 плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко ш 
а, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету. 
ла божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлост 
нити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет 
има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији над 
возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша 
 ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има 
тив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас  
над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фал 
"SRP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца 
како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се прид 
и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан  
онаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве 
Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, и 
ора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца  
је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог М 
век на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жив 
е она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске  
ог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа в 
ије од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измер 
крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се в 
ут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пр 
, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко 
 срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а 
г чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе н 
уд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир д 
ро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молил 
 долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге ст 
а добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друг 
 сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се  
>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му 
роши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај 
кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега н 
рали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само 
— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, 
акосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је 
 незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она не 
е господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конак 
а разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи  
ај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирн 
а, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, п 
 Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, 
ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то н 
есветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов прима 
последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе  
чије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владик 
ни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> и 
њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да т 
арево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико  
требу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и  
 и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож 
ожеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је др 
су они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско  
јвећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опр 
и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе 
 да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чека 
е идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојо 
 рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит кв 
 није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p> 
ити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта 
омаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мо 
Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је 
овом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, сву 
а у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један,  
жност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер  
а крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господње 
 дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби ве 
богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута са 
 свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <p 
, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и  
и на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу  
вилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, с 
ек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је 
плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти 
идиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам 
ном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта ј 
брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти  
оји правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако нед 
 божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ  
ати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и оп 
 су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Ни 
 а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, поп 
 томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, са 
сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једно 
сам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, 
е свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису по 
цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог госпо 
то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се  
ра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе же 
а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окре 
лем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p> 
 седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче 
еш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дођ 
и Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо 
 о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавил 
аш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школ 
није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве дев 
ине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> 
{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве 
ко мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту крив 
го спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадго 
вром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико к 
ча вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добр 
у <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није т 
ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на 
, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да к 
 за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома по 
ужбу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише св 
 било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу ис 
ајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p>  
е, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје 
тку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21 
к све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће ј 
огод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ —  
о моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћ 
ечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и а 
за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, 
јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па м 
ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа 
и, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да с 
, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашт 
о није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ 
а луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда 
ити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног к 
вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и насел 
 откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету 
ћу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању 
ску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p 
а и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слу 
ако год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију  
два је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, д 
и пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена  
ризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добр 
је требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохт 
вљем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости 
 га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S}  
уже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ 
ш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, п 
 главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила све 
 више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад 
е, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати во 
разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се сам 
ар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} 
л куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у 
ном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, ка 
 пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне с 
воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12 
јке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момча 
 Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир вид 
, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је 
простити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас 
ња света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на  
ле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да он 
 вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде  
улдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, н 
 још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњеј 
 <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> < 
е и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, нег 
 Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{ 
S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима до 
нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било 
већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом 
а до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата  
Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отв 
ук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо  
ја рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наре 
Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има  
устаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је суш 
ови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, 
 паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb 
рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркт 
е, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати 
е шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је т 
ега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њи 
моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која  
на ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега т 
вио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присјед 
ој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, 
у прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу 
ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде 
а сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел куп 
џери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, ко 
ти, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут 
коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскр 
о задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац М 
, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S}  
 удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу удара 
е учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</ 
ђиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устани 
неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p>  
/p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синова 
тељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац  
колу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Ми 
проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мат 
 пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није 
ти, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, 
/p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мог 
рпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно. 
т пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га ба 
head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као ко 
лост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ 
очека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица  
сти учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мир 
преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук 
л прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овам 
до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дот 
еко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једн 
домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској н 
а мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, к 
 остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш до 
{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n 
а шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="su 
ша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да т 
ори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез и 
проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама крад 
вонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удар 
рошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, 
и, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио св 
е буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде 
ву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто 
 даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједн 
 знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас  
дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је  
атерине опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и  
сте је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће п 
трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Ја 
, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је неве 
а, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нем 
 изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S}  
 никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац  
него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба  
аметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то  
секну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде 
ц, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </ 
<p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, ко 
ад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину 
p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма сл 
змеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову арт 
ор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, к 
и управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да  
сећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па н 
ис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на с 
господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг 
ећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, нег 
ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости љу 
 војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> < 
 пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ у 
а пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђе 
ћи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSecti 
било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета  
м, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, а 
е прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће  
, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n= 
особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на ж 
ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас  
ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неу 
цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћ 
 онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како 
и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто  
 да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити га 
нији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешк 
еди. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У ч 
док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно 
аке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све ј 
овора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне 
рапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што с 
 Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} 
е била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То зл 
е држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи,  
 са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага. 
је.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су бу 
рвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удави 
ћу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: т 
, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш 
— Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" />  
ист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами  
 се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у ма 
 познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили,  
тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђ 
грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејш 
зван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била 
 да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљ 
 пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живи 
интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као 
 од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је 
ли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка 
копо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа р 
м Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ к 
коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља 
сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило 
стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, с 
аслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси,  
 и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данда 
в спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо 
лаве дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви 
 своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размаж 
на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ра 
 није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, ка 
е боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам  
од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми ј 
ћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, нис 
е Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирк 
тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се ку 
о преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан ста 
други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ 
лавља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђ 
оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а 
јо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попад 
са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и 
во име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и с 
оже жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провал 
им био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„ 
ојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће  
 попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четврт 
 што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p>  
ред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које  
латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у 
преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псов 
у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала  
о опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећ 
на прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, 
ду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све са 
 Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што 
ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане 
једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо 
уј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да 
 <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђи 
к она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <mileston 
>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући  
 питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су 
о ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд  
 тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје на 
 избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов ота 
 Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у че 
а попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха 
ло, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко 
е“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S 
у и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће 
ешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Р 
але као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да 
оју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни 
зо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом  
 школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до коле 
а вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у 
да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће  
и застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч раз 
} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} 
олико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био вес 
 каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито 
а знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је  
е и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече  
о у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Украт 
сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type 
 куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова 
ути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, т 
 а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора 
имо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти 
ед поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега  
луб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав и 
н један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стај 
езна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је  
док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} С 
падији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели 
г — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди л 
, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред  
чки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које к 
цем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, поко 
 ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу ку 
часки из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни 
 амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, ко 
 туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у 
 и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка 
 је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu s 
еме <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кућ 
 коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chap 
рагиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали д 
је толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S 
 говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брз 
пут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жен 
ј је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај ид 
ужити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с 
чила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прв 
еће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута ште 
млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно 
 кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње ниј 
днесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробљ 
да?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник че 
 пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш  
ати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда ми 
 новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак вл 
 вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type 
дном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав  
тра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ  
њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а св 
ли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе,  
 било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, 
ску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да  
сица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, 
 па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова зв 
е све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично че 
дра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку  
дем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно мест 
дени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, т 
у у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p> 
 своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро би 
ле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будн 
ини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb 
само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писм 
гог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим 
у Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_ 
ако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му  
његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потр 
ора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те де 
и, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S}  
еда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи 
ли.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{ 
 у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с т 
 дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није по 
је.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати с 
 воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну 
мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бо 
ет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газ 
 на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, 
ражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p 
 све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу ус 
 год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> 
 Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у  
{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како  
 је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> < 
зна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жен 
 богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију  
је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу 
{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност д 
, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, по 
е и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} О 
ет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома с 
е му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си до 
ног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <d 
тала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, 
емеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон 
м косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си ра 
{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути 
олико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је ви 
исма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је доб 
унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добренов 
сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Так 
ра, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је иш 
една, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је  
а да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи бо 
пку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословиј 
есет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре  
 а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он ј 
ево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко 
ступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста д 
ење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су 
цу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опам 
у пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} 
и држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годи 
 и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри г 
 и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити.  
и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако а 
судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео о 
 <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила  
рка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе 
 да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виногра 
зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачк 
звршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ  
вести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спр 
рам божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и рата 
дан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девој 
а то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солд 
ски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колк 
 се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешт 
ма.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо ј 
га вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој 
ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, сел 
ворим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако н 
поље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, 
ича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, м 
боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро п 
о у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки  
а у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мир 
</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет бил 
е опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом. 
 у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, до 
S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а  
о и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе 
 говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од о 
ш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни д 
ба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> д 
 подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако 
рипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до р 
књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћ 
 њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за  
ле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто је 
о је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се 
, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац 
 и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, 
 је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго ј 
биби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити  
сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати мор 
ане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне 
резрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од ма 
 је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом 
ове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодно 
ази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им 
ав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> < 
 створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, 
ији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац,  
ије овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="12 
кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, ко 
ду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га 
нако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда де 
уђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по је 
S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу 
 највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то п 
 <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута уран 
S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те р 
еновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас  
 науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати  
ате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла 
и бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповет 
олико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као д 
лостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, см 
ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, 
вити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, нем 
л данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни непр 
ад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича бо 
атлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и  
женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник  
 оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</ 
да ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул 
{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирко 
4" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја вл 
 пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе 
естало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то с 
.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Вид 
 заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад годин 
8691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добр 
исмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбаш 
и, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику ув 
атити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода ко 
Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си зло 
ове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску вод 
} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен  
 и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а н 
е ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бит 
 ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезерти 
ако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод 
ирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, са 
 служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остај 
о ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, 
одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, ка 
ки врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све 
шкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта 
н му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донет 
био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.< 
 крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, 
а.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет 
 коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; а 
олико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, не 
а вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колк 
е, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43"  
 устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срц 
 /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његово 
 оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд ни 
 ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у  
Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — М 
дајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку  
е ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да  
даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по  
, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од 
имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибаниц 
 вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако  
е, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор 
мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила  
го милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани  
 тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једн 
ано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез ка 
 искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и 
римати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудин 
у, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куд 
 је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </ 
но, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S 
 пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује  
" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ј 
а ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто к 
.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи и 
мом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати м 
дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови  
 преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> 
epage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Н 
а осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није рав 
о да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем  
аги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џ 
 излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста и 
брену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце н 
ме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу 
више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сео 
нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота,  
а уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова д 
ота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је го 
у таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештиц 
ве своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да 
 на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаћ 
атови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било вел 
ји га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="3 
прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста и 
ни што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцниј 
а њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина и 
волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити мора 
еданпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су то 
ио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Б 
 воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радов 
ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од ва 
отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, как 
о така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали  
 добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим,  
ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копа 
ог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће р 
и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла  
ебдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, све 
ат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој зат 
 децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, 
сподар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{ 
о суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље 
руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него 
оје усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спав 
и каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно,  
г каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти доб 
n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше наки 
и си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који с 
а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом ут 
казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато с 
а мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — 
очниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да св 
ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко зако 
у Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на не 
оске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је  
 му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле т 
ајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола,  
веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне,  
војко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру л 
шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све ред 
здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиља 
јева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кућ 
г оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је св 
Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из  
чо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко 
та јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варо 
ши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комес 
, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} 
прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, глед 
 Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па 
обито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жен 
урак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље  
је колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако  
: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је с 
па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички ос 
а је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стал 
е у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал м 
отле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се 
ави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо ди 
ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако 
ври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакш 
а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кол 
о баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки тре 
 чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал н 
ада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{ 
 Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном т 
попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео  
лије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељ 
ли школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви 
 сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се пам 
 родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, 
о трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.< 
р опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„ 
 нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити,  
а.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако ид 
и онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помест 
ве.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи,  
p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n=" 
аћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да м 
S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком  
ињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало с 
он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајн 
и се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао М 
док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, т 
 тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад с 
зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зл 
ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, 
о њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још 
 сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матер 
ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на к 
тати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очиј 
оји немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је по 
ека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му 
здаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, вика 
е један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш,  
а Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казал 
 ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срам 
друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, к 
 кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад с 
 фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти  
едно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пош 
гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити н 
 треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да  
да Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељн 
и да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани. 
ио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била мар 
ле школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да  
та.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћији 
д јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позеле 
ан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за  
свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту с 
 се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати  
ало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се 
{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата по 
ше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замаг 
њу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се  
усти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си ста 
ајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи  
одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ак 
е, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а ш 
тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица е 
олетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div>  
реће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре д 
, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшими 
ојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пуст 
 велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо 
 и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разг 
 <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТ 
није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи р 
ј аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit=" 
а ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једн 
раби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао 
о зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мир 
в Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p 
ер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо 
ју, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе 
ини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је 
ало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак 
и пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад  
 понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стој 
ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немог 
 чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у  
bSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију. 
трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то дожив 
е Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} 
о дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито  
 он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда 
 незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" />  
разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног  
 са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све 
ошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му шт 
 је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само ми 
 ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет ниса 
етни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да  
ке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Ба 
ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је 
 немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од з 
ало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко 
се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста де 
 /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земљ 
. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онес 
езобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују ка 
ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш  
а а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака. 
 био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај ш 
 измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све 
е иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале 
би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал д 
ке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шт 
па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете на 
 то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени,  
 <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде  
 то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, н 
укчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n=" 
ута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, ст 
моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи с 
че, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обузда 
вљени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добре 
ла, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји в 
зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће 
и. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни спо 
д човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господи 
>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћ 
 те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо  
 учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре каши 
ије загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њег 
, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о ње 
о бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења 
его да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко  
к му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и неч 
> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако  
то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко пре 
школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у ст 
друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостим 
после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n 
а господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, меде 
{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу 
 ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји ниј 
л’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини  
е, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји 
ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" 
за добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој 
остас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркв 
 чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати,  
ли, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је 
лаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле м 
преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и 
ош се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а дев 
ији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад  
мо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио,  
ати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Први пос 
елик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, 
љу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало 
вај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир  
к ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб  
 мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни ј 
даред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, шт 
цо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив к 
и на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какв 
ладике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој п 
т посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по неш 
 /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са св 
мо то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути до 
 наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ног 
и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да стра 
ликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, 
вори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава в 
 да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крсти 
pter" xml:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко зало 
е куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p 
 руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit 
ило — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — ко 
о бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гл 
Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, 
ауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{ 
му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и  
 на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то в 
 вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичић 
а — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с  
до ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова св 
ића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерн 
д те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје,  
и већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло вод 
 боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна бла 
моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</ 
а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је  
 кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други 
скаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одгова 
м једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам ко 
ошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" />  
деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пр 
о мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то  
 руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад т 
, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни 
аповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина нос 
им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал 
ина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволт 
од нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један др 
а оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосће 
о дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете нева 
ле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане с 
тација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди  
 Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они 
pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено  
рни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја к 
е макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себ 
се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећ 
је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њи 
и чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер  
о у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшиј 
кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — К 
че па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта  
мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћиј 
а, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Доб 
 кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод 
едног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг 
озна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво 
илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, 
а дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p>  
а дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и оп 
е тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу  
ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка. 
је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница 
 је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он ника 
рнији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето о 
ек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се 
жу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је н 
у, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изн 
" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад с 
срећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви 
S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те 
ди међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева доч 
Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сас 
 изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређа 
ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је п 
гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дрем 
е дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дират 
оји ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} 
ише, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад б 
 варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара 
тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико  
и се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љ 
 Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело 
обро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рец 
ијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни  
г да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страши 
 је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до год 
н из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома  
ико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље,  
је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његов 
вој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од без 
У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се сва 
си доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ 
шимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље  
у а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, 
 снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе г 
ано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њен 
звор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће та 
ј, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај бра 
о вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је и 
еди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> < 
о с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је  
 шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме 
ло на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим 
 је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад 
ва ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свет 
, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи 
мо ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да в 
ћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је 
просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке  
 шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола.  
чи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - 
како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебел 
чешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>Пос 
и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу за 
храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд к 
јрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је 
да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на м 
се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опаж 
рце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене бо 
ика произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добрено 
и, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани  
на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска ц 
 калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још 
а, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви 
 куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаок 
а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико,  
ћем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати  
ве ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да неста 
> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само  
 срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ћ 
радује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наме 
ео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице  
оји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал пор 
ад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив 
о толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са се 
естоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је б 
адрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила 
светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко 
о с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрил 
аки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренд 
кви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквен 
 да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице н 
д је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резо 
и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш сва 
 ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле ку 
 сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, ј 
ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се 
 иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— 
, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мор 
ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људ 
кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О 
ала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb  
стиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само 
лене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дру 
никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олт 
ем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на наве 
ћа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S}  
о то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда дав 
да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те уб 
ити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који с 
обро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а н 
 из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у 
е облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Ни 
 пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, 
ија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од  
већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло би 
 могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у ко 
— ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била.  
слиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у дог 
:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, кој 
 далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто из 
ку, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и пр 
ирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb  
и свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго т 
 која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице 
ве црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе 
ок се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал 
 дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му н 
 мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се  
 па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, п 
 се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког 
ју, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> < 
нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије ј 
S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази  
 је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа и 
ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера мо 
дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ће 
тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирков 
гло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добр 
одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у  
 момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам госпо 
 Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и 
наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па  
 по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се см 
} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p 
{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по 
 Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док с 
лагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с 
 /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би на 
е чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Не 
рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док  
 има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господа 
боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије  
ам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Ба 
вет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и  
ша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се 
еш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин дире 
ти колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи. 
 удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он н 
акле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S}  
лињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами уч 
дила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твој 
 — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадав 
а коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје  
д крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је од 
ушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је 
 неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоп 
љ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p 
 бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога н 
атар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика < 
 како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце < 
куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па  
ј дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе нака 
ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за с 
примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мит 
 деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Никол 
рапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали 
 А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави св 
ивати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У  
навом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распус 
 сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад  
рати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је ње 
а главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S}  
 недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да 
ро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узан 
две у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb 
једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег зан 
и покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.< 
Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дик 
о није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује к 
, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била 
и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су 
за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши 
коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Зак 
лик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Д 
л ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већ 
томи гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо н 
 кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде 
 да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад 
ли су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они,  
л је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то ни 
} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, за 
ича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздра 
 падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мир 
знао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина 
здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти  
сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да г 
ајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом с 
l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си с 
 видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} М 
ошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би 
послетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети к 
он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгињ 
 на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо ми 
и.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој  
угодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љуб 
паше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте 
и, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој 
 уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да  
ци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} 
је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: 
, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта к 
м, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им 
ло, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједн 
итог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга 
ј кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учини 
драве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено  
 нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да  
исмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} 
е свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде  
ло, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p> 
 па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испи 
е девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра 
} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су  
 мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватов 
одству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трп 
вачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу уза 
07" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видил 
и направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p>  
ћи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Т 
и преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад 
лко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији 
ћем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асн 
 за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита пао 
ислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га  
ра то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> < 
и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кљу 
ца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора би 
Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад ам 
итеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само  
 готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки др 
 ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на д 
па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели  
бом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица  
о дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p 
ласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову косту 
уђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, прав 
<pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{ 
а краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, несто 
о: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, бла 
 само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Мир 
 доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их  
гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се 
тном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци поду 
ише помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на ж 
је, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{ 
{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се  
 треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то  
ј непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел  
 гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда 
д куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло ре 
илостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости  
="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови род 
ак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дан 
Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све 
а и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда 
ад собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу бож 
кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта 
 прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Доб 
д је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле,  
 имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом поп 
би ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— П 
ка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је 
а, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак д 
утнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да  
 благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико ко 
што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најле 
 Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига 
га звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки  
њарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш 
, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад 
:id="SRP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два ме 
кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. —  
ити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га 
па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ов 
ава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узради 
е тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, сп 
{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господ 
 него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни д 
аше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако  
ук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању: 
о се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би 
.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме он 
, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма  
био, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, бил 
к је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирк 
тосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу на 
њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина изв 
 удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Ми 
ко туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмил 
 строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у ј 
гани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сла 
ет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што 
је нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овц 
ушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш. 
неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здр 
и, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништ 
кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, нап 
 па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја  
ас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на 
 така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, 
уштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а  
и другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђавол 
и одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само н 
> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страш 
ање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај  
сподин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и н 
то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе,  
Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, д 
су је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим доса 
о, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер п 
редила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} 
ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. < 
ико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог  
 сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p>  
 мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој 
новој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена 
ћан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио  
 куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал  
вили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p> 
там, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском д 
стаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Им 
жност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав св 
 излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Ч 
који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен 
е узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> < 
нас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има н 
ин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин 
е реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне 
ан дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а д 
 надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас,  
уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам з 
то ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си с 
 велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо 
 му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Д 
као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S 
ећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и  
шана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је 
авршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> < 
ту, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је т 
читавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> 
 <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омил 
ед вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би 
ом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да н 
але су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели 
какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружит 
оба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није см 
 вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан ст 
 још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у  
 сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љуба 
ије то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, м 
тној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљеж 
римали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S}  
ок је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.< 
, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причест 
по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашар 
е - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од 
 какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа ка 
ричека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости сп 
риликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, к 
осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало д 
дава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од з 
ања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ј 
двокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал  
да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш ве 
 четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова ско 
 кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи 
а виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p 
 тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов с 
р се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да 
>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди  
 и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити,  
је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>—  
</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова дв 
ко ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни 
атова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плач 
 лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње  
а знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш  
лика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама  
сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш  
ир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бел 
и су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кро 
скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из њ 
 сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S}  
тру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаниц 
кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Д 
n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка,  
јући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодгов 
етку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div 
ст, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи краткови 
то доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту  
ешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, 
 суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и н 
.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен с 
/p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите  
ештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће. 
, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S 
д снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји 
чињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помага 
о зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од к 
уге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.< 
е једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо с 
тавила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и  
{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и д 
ирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита ка 
исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо 
едно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећ 
убио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у во 
г честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити  
осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је  
само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје д 
ему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице б 
 кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p>  
и су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на  
одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова 
 да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурн 
ице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и 
је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се о 
ирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрл 
е даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} 
а сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад д 
ивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још п 
али масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице  
ио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у 
мо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет вич 
ек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили 
 дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба вес 
беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по ваја 
школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одл 
Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“  
ен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и нес 
</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кош 
ијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Ту 
<p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После о 
само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p>  
о, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија бил 
л кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а 
роменуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај 
авали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна ма 
, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год  
ш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њуш 
естрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што о 
 Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњегови 
аметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио 
ида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданп 
це, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сата 
аже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под  
е ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот мил 
сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То м 
иве.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта млад 
е био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није 
небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја  
жеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најл 
шт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ исплови 
ца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је неве 
одизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном прес 
годило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући. 
године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је би 
рећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго н 
ре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове 
ји га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter"  
емљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан 
е.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме 
речише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном постав 
дити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши к 
д у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И с 
 турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — не 
ва милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па  
н нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше 
иност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у 
к трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту 
ају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и зва 
 и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био 
аки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље 
 Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, м 
рипашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговор 
гње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук ср 
ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод ј 
ају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац ова 
а није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом м 
 било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил с 
ведо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што  
жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро  
и божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? проде 
а нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одгов 
ницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазил 
рвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жр 
буке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то  
едам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја 
да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном пут 
Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сре 
 сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да 
онде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће саш 
 и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог за 
 је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све 
им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута д 
стиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи прогово 
је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p> 
ад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао 
ра да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг 
ћи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неид 
 навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, 
им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађ 
који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија 
>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шт 
„тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена  
ата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: 
, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је 
кључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка  
име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила  
 сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> 
.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учи 
видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његов 
о ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим,  
 чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа 
, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије те 
ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први  
о колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи 
 кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву н 
 и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме ми 
нодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да вид 
ш луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико н 
то га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат. 
браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p>  
би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да  
ко мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у в 
ога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд г 
 нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а дру 
ново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било  
ни, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати  
нас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Ка 
{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником наме 
а сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо за 
што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом  
ана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвес 
 истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, ка 
ге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Н 
у.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте  
гње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оно 
ога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом 
те, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а 
уђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{ 
е милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар  
цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није 
ећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb  
ка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе љу 
с, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш,  
 те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин бр 
неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимир 
ет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа р 
а добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећ 
ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико 
мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра 
ајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да ви 
не, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилб 
стати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостит 
раца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има о 
з руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу  
 само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим н 
кати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, 
дава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад  
да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет бри 
те се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештен 
ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Хрис 
ли да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добрен 
ико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзистори 
Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} С 
е јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само про 
рзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се с 
 само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословиј 
вор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер 
 n="58" /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никак 
 песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како  
ети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми  
угог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим 
раше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па к 
 с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb 
стивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела,  
прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Доб 
дин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на 
ок те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад 
ца јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p>  
еба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да пр 
 боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непруж 
ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје лу 
штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим. 
а маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори  
 <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, бит 
о бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се,  
на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру 
и родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и  
 над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук 
уке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је 
ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?< 
оворила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одго 
 Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, 
о на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити 
ек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу д 
на, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вел 
, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па  
 рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута 
а ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгињ 
 њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десн 
а, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одрани 
ви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тр 
а иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ла 
, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> < 
— знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А 
ским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та т 
и си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал 
 ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, не 
 си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби  
тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једа 
које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад  
 као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збу 
мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису  
езабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила  
у слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости 
 луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља д 
ице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страш 
сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова мор 
емој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио  
вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде 
екао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мањ 
уша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па им 
и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удај 
 тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исп 
Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, д 
оме питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад  
ји се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и  
е далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu sto 
?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело 
данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприп 
 је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље 
така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали шк 
 ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће роб 
ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Ан 
на тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они  
пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и је 
ни очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје  
 на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем 
то ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једн 
ет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два  
 имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незна 
кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је гово 
один, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја мож 
еба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да 
 се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ 
е људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно ј 
н бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет п 
се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо,  
љу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није  
 бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек о 
плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај стариј 
проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него пос 
 и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да ви 
век мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје  
он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за  
отле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а з 
то ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће т 
 <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето  
 Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај  
ли.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те д 
лушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још н 
а зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако х 
усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као  
ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива. 
а, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добр 
ра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да 
 да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Др 
 ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већ 
а, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло ниј 
јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће 
есму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко за 
у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" 
оринту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити б 
што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо как 
црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а 
ивим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није 
зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да с 
о је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема то 
ена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како ј 
ц, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово де 
 мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одгов 
ко је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слаг 
де, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро. 
ћу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји све 
 говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд 
, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.< 
у слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет врат 
о, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича 
и кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја 
 су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити 
којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у даров 
о се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Б 
а као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу. 
о, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, 
нања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим  
звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле  
ка и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <p 
жија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја 
лим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са с 
те, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави 
можемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за  
ан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да  
а неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде 
Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је у 
 никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близ 
литко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко 
 у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то 
ја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог  
.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени  
окови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад к 
вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће к 
p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту бра 
ча Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње < 
то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна дево 
да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по  
воле.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од са 
но, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш  
су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, 
гопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа ни 
ади ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена  
 с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару 
 какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пр 
е Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје ј 
воје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни  
а, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати 
окле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="sub 
правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} 
неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се кам 
д камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чиј 
су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао 
ке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на  
с, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву од 
ица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђе 
е на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чам 
тог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише:  
 купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, 
 је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, ј 
о на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да 
у.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукави 
упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да  
д се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у  
 поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега ми 
на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — х 
1_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук ј 
има, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се један 
дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате 
 Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесниц 
и брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 1 
глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се д 
b n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Ниј 
и крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је тво 
вуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је  
" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала 
вега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко 
та у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га н 
и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и 
<p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И 
опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи  
а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро  
већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвој 
 подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мал 
апева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хо 
ој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупан 
 Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а а 
а је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир 
ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од 
и отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме,  
љо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! у 
аволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква роди 
аван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја с 
д неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све 
/> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено ба 
банску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> 
т, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и у 
скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледа 
"104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варо 
м у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду диг 
о ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Ц 
е и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она ј 
свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци жи 
итељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће 
бета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и  
ла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија в 
пка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се ла 
дерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чоко 
нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није  
је га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је вели 
 да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та  
т бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, 
ђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај г 
шта више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону 
 каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, ка 
обрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у с 
 одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није  
ет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти не 
едати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и в 
а спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја 
> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож 
псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта п 
ити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего сп 
е, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страш 
{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити мо 
к кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двад 
 — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удав 
один, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да  
оже чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан 
лачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, 
ук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, к 
еповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се  
и помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће 
 није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођ 
 ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од друго 
, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, —  
ко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном  
 је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само  
деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже  
света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову  
 на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је 
а, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила 
неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанск 
и како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xm 
им да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мра 
, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p> 
новаца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и чи 
ридржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бо 
 моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену 
богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга  
ј калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испр 
ворила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме 
о кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом  
ико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p> 
сму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука не 
простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислил 
Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула  
ари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал са 
о би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а немож 
ко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у 
 тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је 
и толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирк 
један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав,  
ом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадиса 
{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натра 
ечма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога 
чтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добре 
о у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутаци 
 варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез До 
дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за 
волима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кр 
у — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезе 
 курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — 
и, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао п 
новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад 
ећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта закте 
створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да 
иказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести  
{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још з 
нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је в 
е већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка пр 
је ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, 
 није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} 
и стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у 
 оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S}  
 док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки 
 потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од нем 
е годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и друг 
од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије  
овце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он 
пути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет к 
им шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја 
о моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p 
ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n=" 
о Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си 
ила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омац 
 Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ћ 
сто, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата на 
о сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, шт 
{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко би 
и реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана  
оје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд г 
теде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из св 
 поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење. 
у свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадг 
ла, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој ко 
у и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по ч 
ад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо 
о тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа  
ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да 
 једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук 
 видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> < 
 то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, проп 
акривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљ 
атељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад свој 
нфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца 
т дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика ч 
ла није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Стра 
 Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја 
, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан зема 
овек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог зат 
што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би 
сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би 
стаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није науч 
не у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што ј 
с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост,  
ео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје 
нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p> 
ш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> < 
иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S 
о јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знал 
се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо,  
се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд г 
 пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш  
 Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме уз 
доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио  
е“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, 
ити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. 
 Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смир 
тку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету 
 Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу,  
ачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне 
.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и т 
ног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје  
и ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поште 
инити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, д 
 је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад  
оља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да 
ком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његово 
 Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирк 
/l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> < 
ће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод ви 
адо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као  
 то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на пош 
а бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи д 
добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који н 
 је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеје 
ом, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је би 
д се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам вол 
 слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у  
и.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену лутк 
p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се те 
ти, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који  
н, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сун 
 није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље пр 
ице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мрг 
јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p> 
 да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти п 
с тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, 
 тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил н 
ће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправд 
у незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо,  
протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу 
се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја оп 
"subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И оп 
 љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела в 
 за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се бога 
нутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти  
на с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} П 
 си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби 
е вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено 
дике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} 
 <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве 
/head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на < 
 му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо ј 
о. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она ка 
Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с ј 
ад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња  
го ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n 
 богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но м 
дрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењо 
ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали 
S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамиј 
 зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га и 
ога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Гос 
ву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јо 
тица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта 
рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу 
ле чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S}  
S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да 
се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устр 
иркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Мил 
а друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S 
Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да 
ти кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он  
гу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и дома 
 још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви  
запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти ве 
илица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил 
е знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слуша 
акле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="ch 
“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се разв 
ишта друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштин 
 Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је 
а од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек г 
а; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето пад 
 ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{ 
код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је 
а каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри ша 
вчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди  
 је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свак 
 се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњег 
о враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен М 
у издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила п 
Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и  
} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима 
кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, 
ицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена  
 Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и  
 ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће  
 ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отсели 
еутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то 
b n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар он 
ног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само  
ије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је нај 
азијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док ј 
својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано  
и.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо,  
еквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највесели 
га мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи ба 
мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш  
ркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Др 
ало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по  
 ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек  
p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуд 
у, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут ј 
осподара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад 
 <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна 
"45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, 
клоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док 
држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико пора 
крстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је  
 је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да  
е нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој 
 некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за т 
ош пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина п 
.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда в 
ане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небо 
 доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико 
 чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је в 
 је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n 
 кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си прос 
p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неб 
мовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он  
чини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је  
{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без па 
историје присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко  
поправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у ш 
id="SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под 
ут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</ 
 и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега неди 
доле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати,  
ка пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена. 
ву псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, о 
, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, п 
авати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, п 
лакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми  
ицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог 
, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, ј 
пац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшими 
кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба 
о неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, 
у наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад  
ра баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сва 
 нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга 
т па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та  
 вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни 
 што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако гово 
ра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пиш 
л већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њ 
те добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каж 
и, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се 
дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечи 
 би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном обра 
один, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца. 
="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из на 
Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text 
ијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и  
раведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створе 
ији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Ок 
<p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има  
 сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво —  
бунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим поче 
е људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спус 
а Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко  
стиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он  
оље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са  
гледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у 
рецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошив 
 владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све се 
каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, к 
о дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у со 
 мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — 
ећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда бил 
спуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакос 
 што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је  
илица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је 
ди.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, с 
а, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново ос 
је поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И 
и да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је 
тој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече  
 </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору: 
и други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и т 
> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково  
ко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал то 
до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да  
ја претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошт 
Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче до 
ећ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико в 
је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно 
Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p> 
од је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу,  
т онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и  
и кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико 
итав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ни 
о; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди. 
није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога сла 
р неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од м 
стит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Т 
>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам  
ка, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свач 
 још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен св 
ити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непо 
е жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</ 
кад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је г 
коле. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука,  
нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а к 
"subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штаци 
му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мрт 
е, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је да 
гословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону арти 
о и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи  
ној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо  
га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили 
ова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво њего 
 су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драг 
домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију. 
 о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове 
 ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, 
о одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гув 
ла реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело пр 
 код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под п 
а леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли 
 с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Мил 
си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти  
ку кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама  
чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље 
 у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је  
 оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у слу 
нила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кућ 
зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, к 
јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да  
а страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, у 
може радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле  
е држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Друг 
мој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад го 
.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо ги 
да ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били 
 матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти:  
трашимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак 
аш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} 
авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу 
окаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како с 
мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за с 
испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мат 
рва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да ј 
ј више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је  
би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои  
н да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школ 
омио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и  
идиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта 
се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу  
 зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкр 
“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресл 
S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те изба 
 нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га  
оложења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа б 
страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир 
је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} А 
ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђе 
вом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога 
ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, 
ње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S 
сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо сво 
сипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свеш 
 њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комад 
ављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парох 
р 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи да 
 нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити с 
то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу 
ги резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави  
одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим  
 Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умр 
а донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће  
лупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, 
дожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само 
тери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благослов 
неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је уздану 
 није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, 
р, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме  
а, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцо 
 Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе б 
, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску 
ико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас ос 
 да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, с 
ова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била 
вим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму 
илице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује —  
> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quo 
 све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле  
и — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страш 
, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како  
су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио. 
у изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је р 
егови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као 
роши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почиња 
иго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старц 
ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по 
оно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропас 
овим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p 
намо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више  
 долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљно 
утра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ пет 
у испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S}  
опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан свет 
опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан свет 
нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он 
ма места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те. 
а ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попи 
ело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила  
је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге 
м је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни 
амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те тво 
а, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо др 
у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да  
 је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да 
сипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добре 
 сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је т 
 ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p> 
аво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи 
 ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трч 
ст, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пуст 
м играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си кр 
им желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, так 
 тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зн 
тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал бом 
е плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небри 
са.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад  
о од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати прот 
ноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и 
над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас та 
о, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разуме 
 дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу  
и а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а 
> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се ј 
на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо с 
 жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућ 
ру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло  
ово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српств 
ича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па  
звуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма њего 
е казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје в 
, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згр 
аже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сир 
држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати 
вду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, 
го трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то до 
 кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за 
е Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му 
ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасил 
 да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра  
мирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао 
уке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни к 
ико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да  
 за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: ка 
/p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масл 
p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да сед 
и се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у 
ад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукн 
о је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златн 
оле, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућ 
икад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметн 
, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим  
о баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се н 
 — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо 
зом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p> 
ош жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сир 
успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшими 
јој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> < 
јак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ј 
дом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану св 
ter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни неде 
, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред  
 рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце  
, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, п 
} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне жен 
 — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је си 
о тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило 
.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио ј 
нари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и т 
ал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле 
одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којеку 
 једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појас 
ворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек 
ву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови  
ло разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се  
л цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада. 
 што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код к 
од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук ба 
ноги се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој 
ом, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада мн 
а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</ 
се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда 
ру био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106"  
дим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се си 
изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само 
ш се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева: 
зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особи 
, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кост 
 стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубије 
ославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држ 
ештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе за 
"37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цв 
 несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа 
оњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му ло 
рови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко 
 трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пу 
ела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> < 
јима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „нем 
.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал нем 
ијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седи 
небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу с 
какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете. 
="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сест 
правити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику ку 
 јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из  
ло.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред иш 
у, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бу 
ак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види. 
ови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је 
 га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар  
еосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чед 
рашна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву  
ету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Бо 
 њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног ш 
бити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дат 
S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је  
 стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га  
а се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>—  
</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлик 
, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен 
Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирк 
те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје 
а мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо 
јд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркос 
 требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико  
кајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, глед 
адити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо б 
.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школ 
е добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно 
 божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незабор 
и, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муко 
 слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за на 
 идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у ру 
о и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња 
 а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Сре 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго тр 
прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алв 
> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога 
емој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати 
ица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми ни 
 је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Д 
 не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала  
ели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет изброја 
ипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subS 
је дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, ш 
 се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од п 
м како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је  
 а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter"  
год су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у 
и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држа 
га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд з 
д је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S 
Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светл 
елу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него стр 
а непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега 
и да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пиј 
и човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој  
ном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је т 
м место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једн 
а савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div 
чи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би  
примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу пок 
 неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добрено 
кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа  
ко је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе 
и бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем 
="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу. 
вочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили с 
а јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а  
то изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те ј 
ога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и  
закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у гор 
го више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булд 
рава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити 
 чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет 
васимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд 
а оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, ј 
ати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа 
 Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што к 
 узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, к 
ло је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је  
обар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија в 
ућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена< 
 шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S}  
<p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати 
ка даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недо 
једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, 
 је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као тру 
ерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распрост 
 ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној  
 је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О по 
народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек,  
о је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, 
блачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Никол 
ш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у догово 
 унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добрено 
ци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја 
ра ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једв 
ош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи  
теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, 
ко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно з 
ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душ 
споди, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S 
ек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p>  
 није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту ј 
мбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.< 
у јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од  
све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме 
и онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је 
за, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји  
а скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика шк 
 нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, с 
 ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а с 
роб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма ч 
ојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Ст 
 је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chap 
њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца! 
а и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесн 
— да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћ 
 у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n= 
ну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната 
лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. 
су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, кој 
е дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису  
 дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздравља 
дне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко  
о <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина по 
аво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чич 
могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е  
а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им би 
су, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да јед 
о, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Ма 
вега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и д 
 да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мир 
 тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитуј 
евојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра мо 
едати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се ж 
 полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви,  
унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку  
, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи  
ојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако  
о и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C16 
ог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p>  
t="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпо 
Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мал 
’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно  
 се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир  
аксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те, 
 <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> < 
та ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за 
ојим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал д 
 друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио как 
ађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом 
рће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цв 
уке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се 
а ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло дв 
д да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек прав 
је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне,  
 је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је 
 и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво. 
 и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само он 
 је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ва 
ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p 
нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— 
 ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.< 
да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје 
p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добрено 
ћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није б 
зи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад ч 
домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар 
о што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па 
дар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да м 
брен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога с 
озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који издан 
есуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па  
е зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију  
брен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слуга 
 будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који т 
, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале 
нони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да 
рошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n= 
лте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ гр 
дне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, 
 као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправи 
д њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шт 
 заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и бић 
био, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што 
 и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша 
м опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек  
ражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, з 
 ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толи 
ад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, 
и био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је  
то и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан,  
олећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручива 
 n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе са 
г је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска ник 
и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им  
 благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао 
орења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само  
је задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним 
 није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви во 
те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало  
 Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Ш 
а ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци 
је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па 
ије туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене 
е пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти  
итошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добр 
 ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро уч 
 Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добрено 
је, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке д 
опов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, к 
имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амба 
 си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на 
 погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано ка 
еле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор б 
 га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту 
ка, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог 
} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и оп 
вете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопил 
вала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва 
 прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи к 
мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко ср 
 „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада так 
 сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гр 
 најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па 
.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружи 
огу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша ци 
.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир  
 посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведоч 
ира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им коп 
аду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Ми 
вине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и пр 
— Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у 
кове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одка 
едњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу  
докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да 
се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца ни 
онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошт 
ром вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан о 
ноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што 
е булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути 
 је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чес 
ину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душ 
ог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке 
/p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p 
и. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а 
 старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трп 
ои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је бр 
о кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, вид 
е прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже 
иротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него  
>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <di 
 вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да ј 
г, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину отк 
лас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити 
/p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао н 
рвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко изл 
сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, а 
ожију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Др 
 Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим  
часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се нач 
тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто 
 није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже све 
на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне 
 непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му  
њо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им  
јо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко 
вог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен,  
а три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно изд 
И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди го 
/p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није 
/p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти  
ело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он м 
ај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, ника 
 то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње ни 
 па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је  
 као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло о 
изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву 
 тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре  
е ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и  
тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе т 
 господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, он 
 да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да иде 
ај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, он 
власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне кој 
теља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га памет 
пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући уну 
 и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљ 
 дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече с 
> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још ве 
недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети  
е било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина м 
а велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није п 
г ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубок 
матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, 
ређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетам 
ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још 
вила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је 
школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па 
невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и м 
nit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, п 
 какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учи 
школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, ви 
врди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{ 
е учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нов 
 па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је о 
 одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добр 
елим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће 
а њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, ш 
 ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се уд 
apter" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком а 
apter" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт ч 
оље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се сам 
обије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ет 
в терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живит 
шта о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Ми 
, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добро 
м вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако  
а десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, св 
пушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе  
арио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва св 
ти нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држ 
о је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније н 
 постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал н 
ој цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову п 
говори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незна 
је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <h 
е прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко ј 
а се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био,  
 Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтере 
би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба 
гослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учи 
немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће д 
као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, 
 је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместиј 
 се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{ 
атерино крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само  
а.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима 
не нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место б 
> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се,  
ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на про 
га булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о зем 
 понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је ве 
кова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле 
није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији 
еца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био 
ћ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из шко 
је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и 
на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково  
ишта се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто в 
нати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној св 
 код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и  
стив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољ 
кидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му 
{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што с 
лавити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — д 
мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, св 
мија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои  
аго оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, с 
баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су т 
 старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко 
и, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љуба 
 ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спа 
е да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас 
отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху 
вица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти  
“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је 
ши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се врати 
 сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица 
трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добр 
ирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Ми 
та није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу 
оноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучк 
ања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, т 
не прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оде 
а, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутр 
а.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељ 
рагиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано би 
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов сала 
читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавал 
раво, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај д 
уд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверим 
и могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, 
непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се  
ubSection" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па ј 
мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, и 
 да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња 
е о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур  
оља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је т 
опадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој  
<p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђа 
, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, с 
е ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су ру 
о, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} 
 милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у ва 
љом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као  
то ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову мн 
 је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши 
о било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку  
ша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јада 
 моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је 
 и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође д 
милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се т 
ој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан 
 као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда 
 бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, з 
четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад б 
е и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" / 
ча Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку  
е боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то ј 
ир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — 
лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> < 
ти научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви  
да,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина  
ене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се о 
би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист по 
 адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразб 
а свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Ни 
и су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се  
 то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и воз 
добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богослов 
се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, к 
од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце  
да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и рук 
това, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења 
ад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог  
отле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толик 
 вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, ш 
а тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изг 
оја некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, ку 
 својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим 
се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ев 
д је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и 
 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, 
ко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је М 
ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се 
омогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је 
ки дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и 
 на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти  
 изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету 
о еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап м 
овек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако  
ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту  
еташе путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо ст 
еосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{ 
шнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док 
и плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му бра 
мења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се мож 
 још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га  
доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог п 
прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења 
ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како  
 и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благ 
а како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимиров 
о је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ на 
иљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p 
м се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Не 
 читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира з 
свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим 
правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио нап 
 Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би мол 
питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да свој 
незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, 
ио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које 
оје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе 
{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне  
ећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> 
са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њ 
 непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му  
о писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се 
е и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> < 
дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неос 
 уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове 
ђе Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, за 
неваљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благо 
 ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа 
 му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на  
с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути  
 да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p>  
је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се р 
беже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Стра 
ти и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња и 
ст навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погр 
м куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с ко 
p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане 
 пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец да 
м тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који 
b n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која р 
а оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова 
дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са 
атраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочи 
 му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{ 
е одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам 
нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде и 
 да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62"  
а нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо  
 пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани н 
 сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, нај 
еља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчани 
реновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му 
дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одг 
идај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај  
заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да ниј 
е по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што ј 
о што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или  
е, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвиш 
ли, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба в 
е од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам 
еповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он уд 
е никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су 
р ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отру 
ло да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак н 
ива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испу 
у иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кућ 
су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија 
што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе 
иш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p>  
 <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA"> 
г друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли изр 
и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S}  
 криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста  
још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању 
управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p 
 поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће јед 
то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о п 
{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="68"  
ђа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко 
ве доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту  
свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћат 
к кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чич 
ело, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе приз 
ешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била. 
, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити 
 радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о 
је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, сл 
 пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по је 
веди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и о 
нову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и ч 
авља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мо 
и, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија ника 
ну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света,  
адост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексу 
, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње С 
го кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је  
бом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у д 
и коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолик 
н нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист п 
 <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S 
азивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђ 
осподару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила  
з господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него  
и, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једн 
 толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што  
 више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његово 
есницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter 
Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на жив 
прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ћ 
поведа Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у  
дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писм 
а, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје с 
о писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара 
о, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ бра 
а понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ не 
 отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко —  
 с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћи 
шку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је чове 
исак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла 
 викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Ву 
би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро ран 
то имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и  
Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле,  
вета до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је пла 
народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ов 
да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја  
 да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и г 
ладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмећ 
ити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила  
дног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Чести 
, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да немож 
о готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено  
 вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем,  
во трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благослови 
 моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote 
 ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од 
му по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мал 
и су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је  
тина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> < 
 хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како не 
ловио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је у 
 писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу н 
а Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правит 
га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а  
.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93 
олио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је нав 
 сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и 
е Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Б 
уцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе не 
навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p>  
на писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити д 
га никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала 
ра, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поре 
 у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља 
лела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је М 
 јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли 
е унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро  
} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете  
и, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом д 
авим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим 
 ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости  
иве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стад 
, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се изв 
<p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон о 
 он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и вет 
аво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створ 
но удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће м 
гословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по о 
ута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио  
ебу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говор 
онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је о 
а, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба се 
га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук  
ветим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection 
 истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста 
које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Б 
араму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрил 
нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге  
его чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дат 
ав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му  
е маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није про 
ди, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чи 
ђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити 
тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све зв 
 је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зг 
ако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишин 
и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислил 
ледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад 
највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад  
о наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет 
итома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на к 
ећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се с 
смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што  
ашимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту баб 
го је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима 
лте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на промен 
ститку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку сре 
обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пер 
у су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што  
а спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у ве 
е од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га с 
је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар  
 до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <p 
извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без ру 
а чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чич 
ољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене  
им зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада  
ама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори 
има за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — 
е, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то нед 
P18691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје 
 дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел 
а паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи гово 
већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви час 
тврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добренова 
пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што 
та ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subS 
apter" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се но 
ља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед. 
т</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре ство 
ба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га  
олео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног неста 
 чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству  
. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили. 
еможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет 
дмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипу 
 и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има оп 
пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то 
штанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опр 
тац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, д 
>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето м 
— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Ву 
ка док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко  
 негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље,  
доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је  
“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади 
, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер о 
нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и вета 
а оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одр 
</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђе 
тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне 
напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да  
орен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш 
опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави 
</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је к 
и, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор  
стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој проп 
ренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов 
 плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у ку 
С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја у 
то и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, н 
>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје 
је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> < 
 је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а  
 Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Мож 
ажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особит 
 име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се 
овечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлач 
е на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа 
 како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{ 
 <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје криви 
о отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно с 
, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце  
, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек 
рећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг ку 
га ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућ 
.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи 
крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији ниј 
њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало  
ико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богослови 
ј да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш 
ије поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади тр 
<p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да исти 
 ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} М 
сле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води к 
лко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол п 
 полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, т 
радовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је  
 капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па 
и су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на 
 само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича  
само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци  
ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, 
pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p> 
 Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може 
ичанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S}  
о је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он  
 шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у н 
ину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задоби 
испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ 
вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана 
сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како 
 масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из сува 
 је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан м 
оказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш 
ца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за глав 
амо готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S 
ка цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећ 
 исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем 
бар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича  
искупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади  
вица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошу 
нити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. 
д њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S}  
 блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклињ 
никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, 
ом атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани д 
 су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу уда 
бром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>Н 
<p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S 
 Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, 
ож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце 
Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи м 
нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку  
крену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на пош 
да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом ст 
ца и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу 
подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милости 
ле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и 
ва.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она 
неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> < 
ви на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, та 
 <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, 
Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те ш 
деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за п 
Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо 
ше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква с 
 загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега н 
та ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичи 
вака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију 
оплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све г 
 Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је 
> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младож 
ирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> 
 Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возиш 
вој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, н 
ашимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад 
о радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод  
p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Пл 
 шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој к 
Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а др 
новом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ п 
} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и 
њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало  
/p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко поз 
о невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ и 
војица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајт 
рао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком бра 
 Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као  
г што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па 
 ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни ов 
но ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна 
у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко 
јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голу 
ора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледа 
ок пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што 
ml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које  
/p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а уну 
 ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{ 
о у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити,  
г боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су 
ко и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући најви 
 па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај к 
моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се  
 зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А с 
S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша 
 ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посвет 
 Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се 
ма му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ сп 
учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика,  
ваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је 
ад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, 
се га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва бил 
свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мор 
стог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила,  
с и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробит 
 зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца 
у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку 
екуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој  
 контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам  
е! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји  
ав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да 
ан у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, к 
 одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им о 
обане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па пови 
.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>О 
ead>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што  
ао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје оче 
ла Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче ис 
 на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да с 
они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су м 
давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија 
д оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећ 
ена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p>  
то ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста са 
, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло,  
ан свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад 
већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени 
ра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда ц 
н па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, к 
 — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег  
ву преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Дом 
а је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{ 
и онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је зак 
ути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} 
зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут 
 на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково дру 
, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све 
 свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговар 
слим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, т 
оме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашће 
 овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци п 
е него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им  
ш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра кво 
ко ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу би 
ке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола 
ило.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> < 
а се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узм 
 трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад может 
е, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака 
 реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за св 
“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне 
 уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству с 
е у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку  
пајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече  
ом ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добр 
бе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти шт 
је и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даљ 
а ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер 
сак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очеш 
ема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником по 
амо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку 
да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потп 
и своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола ви 
је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво  
азговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђ 
ву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледе 
њоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија 
раци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се  
 његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог ј 
жем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је  
 да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Д 
рагиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како  
иркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да ј 
е благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купи 
 Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је доб 
ј гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несаши 
дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и 
</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него  
еца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се да 
мизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му  
е одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господи 
ајпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} 
немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче д 
 си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, 
се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је 
ба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил 
си, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Труд 
и. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чич 
остити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — 
ате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити 
к давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Ж 
 требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте  
 и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу  
 у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе  
аљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није до 
ну вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово пс 
то се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканут 
је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се 
орки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га трај 
з обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила б 
у земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за 
еци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад  
чиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учи 
су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући о 
нон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон —  
само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим с 
д свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, с 
’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго т 
ненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у 
мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведо 
 а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нест 
 зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку с 
еби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му  
говорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шу 
 да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, про 
а.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они п 
а се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у приди 
и да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко,  
ако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву 
и.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они 
, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни тр 
 Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере,  
од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште  
ња, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дич 
оји се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Ниј 
, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужуј 
ку и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за о 
 госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачк 
ли, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, т 
 није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски по 
тио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у с 
ију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на 
ти, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Рад 
ца и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они о 
>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати п 
 плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Н 
 он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није б 
, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се  
оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109"  
исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — 
устио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака н 
онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> 
ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркињ 
а су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета  
ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како тр 
Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ак 
азуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше оч 
одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи к 
да јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио јед 
ске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим 
е овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" 
 ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га н 
ци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег 
, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање  
ош му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском  
му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи ник 
људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запи 
ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устаја 
 што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што 
 недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси де 
 ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог  
дићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и  
е изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте же 
 обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете бол 
 своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочер 
провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова  
> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па 
тељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте вољ 
 ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је на 
 је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и  
испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ћ 
ре — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из 
сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за уж 
ди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ врат 
богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па 
и, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, св 
ад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незн 
 се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јо 
љег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогун 
 ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и да 
би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог 
 жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрз 
 право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба 
годило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигл 
 док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице 
 и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жен 
асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта ј 
мају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње на 
 окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради,  
оже, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако 
 све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испр 
.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне  
рвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p>  
и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се 
ог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који с 
 ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замн 
ане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу,  
ају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је 
било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испрат 
ад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, 
а у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити за 
и су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда дод 
ави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, сврши 
толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богосл 
 убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капет 
а зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја не 
н, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну 
ватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате с 
 имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти п 
чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни д 
тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству раз 
црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе ср 
ким другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји 
S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лиц 
 дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган и 
ва слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће 
а је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> < 
 Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у 
којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широк 
ест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе н 
 оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благ 
општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је и 
штинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој  
 имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и до 
не.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би  
у уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на 
кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јаг 
е му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у  
 друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и куп 
иш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја нез 
 нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зов 
о новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу  
ло, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову д 
 да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, п 
А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца друг 
о је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови 
 </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата с 
а: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати пла 
е жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 1 
 мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је 
јко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим из 
оменади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговар 
 она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и  
 Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и м 
асни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама: 
Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ 
 бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на 
S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на  
ово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице 
а затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати 
адо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем  
вила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мир 
з дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил  
ди је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бива 
вицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! ра 
ером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли 
е жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а в 
е.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она  
 свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.< 
омаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње од 
а може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи 
стариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни ш 
ером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто н 
, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан 
 /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плат 
седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред а 
морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца те 
ати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад г 
и ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверав 
г, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет изб 
 сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, к 
ја зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit=" 
ј није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао бил 
 казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој  
и у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb  
матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господ 
ак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се и 
је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јо 
 ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај 
 право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскр 
а, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров  
а зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви сп 
ко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страш 
ину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n 
дкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дан 
екло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се б 
о заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а 
ко натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Д 
и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгињ 
реновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
и дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поре 
е и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради 
за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> < 
авду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, 
ту док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не  
S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је ж 
 орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и д 
пазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен 
о треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мисли 
вору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливреји 
а наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад  
ни смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко  
 волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад 
ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислил 
је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је  
> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Не 
 се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, 
очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спа 
о ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова 
<p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на а 
 је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледа 
плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шт 
шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати 
 ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нек 
имир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде  
 смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби,  
 се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Ниј 
ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договор 
 свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти рек 
рошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да  
n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна ру 
је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске прит 
ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121"  
арам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединиц 
е ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз м 
оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног ради 
лске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила. 
ослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга доб 
, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла 
е то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио  
а жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је 
 а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћиц 
шу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> 
да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</ 
а се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, п 
, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као пок 
њака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p 
у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушк 
из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Ј 
танку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим н 
ље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и 
није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при св 
<p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш ка 
p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча п 
г ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни са 
равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</ 
нзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из рук 
а, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели о 
о, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit=" 
пска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, та 
d> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су с 
што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S}  
а рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тет 
 — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна  
<p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу н 
<p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, д 
ан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка с 
лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p>  
у дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он је 
приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У  
је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бо 
немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си свој 
теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те 
{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па 
сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко 
а ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Коме 
ојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној 
есила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет  
ш сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни 
 Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије 
га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе д 
лте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашл 
рашимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} О 
р ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву  
све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо дво 
о, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је до 
летку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књиг 
 мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре  
о са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмам 
е, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје 
зе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво ми 
 ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо 
он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице за 
 да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече,  
 парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није  
ет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и  
и, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, н 
мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку пот 
м посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо 
зу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји о 
ома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, ниса 
е сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући 
 шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дот 
у бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Ш 
ли, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном  
је и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш пре 
="chapter" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су с 
да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет ко 
д се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у вел 
аво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уз 
ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} 
 одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја иде 
рко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцња 
јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући  
ала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6 
о гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да нераз 
госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се  
еде девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није оп 
 чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму  
га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога  
 крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну  
шо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научи 
сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче 
 лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори ж 
ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом М 
му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чи 
ла.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради,  
ко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отер 
еба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а  
морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за руч 
инити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике  
рку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а ка 
але.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћи 
оља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је п 
ега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, ш 
ају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, 
 одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његов 
 свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, ш 
„Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша  
омишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри бра 
 је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви. 
рце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова пр 
лко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — 
ја пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш т 
ели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју н 
жаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то ује 
ет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим,  
у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваки 
и.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукур 
елиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на 
ој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровов 
а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде  
ла и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу каза 
пет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребр 
е осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда 
вље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да т 
и би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невуче 
епреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењ 
ај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала  
 — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су г 
p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри бра 
е распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} П 
ира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму 
S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S 
ама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме те 
 им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико ис 
<p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Он 
<p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели  
 гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дал 
скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на нов 
ш није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{ 
закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} 
згубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} 
 који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спа 
 дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, п 
ед сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само  
 продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, к 
аво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би поб 
исмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупа 
 што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се м 
 је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна 
Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само 
Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој 
сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, р 
бо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако бра 
је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува.  
иво. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директ 
 туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није 
и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, 
ењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. 
Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти  
е, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
рава прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест 
ји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњил 
да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу 
едну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам по 
олагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да 
д, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће 
.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вук 
 дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је 
ош и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то к 
олко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати 
аљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалос 
 се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привред 
ред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чис 
 Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>А 
} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи преву 
 да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је 
у.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани 
уку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунц 
S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и 
о и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар 
други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва иш 
а дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред с 
да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте 
ашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S}  
 бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје  
 да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи б 
аси добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња о 
одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто  
истојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, 
о без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p> 
и ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабр 
ју искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то м 
 иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p>  
{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјач 
 очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача 
ко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема 
мању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет гово 
чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А 
ке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљан 
 снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па  
 оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Јо 
се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву ни 
највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type=" 
еће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињак 
је би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како  
, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате ј 
егови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра пар 
рао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако зг 
аћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> 
ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку н 
емо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно 
 се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца 
надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан чов 
учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи с 
о Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук дес 
р неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да  
штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драги 
мир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге н 
ко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Ка 
оји, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник До 
рашимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји б 
штаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, о 
е провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ тво 
уставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам 
рипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашл 
зјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало то 
ре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико виш 
та казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног  
трашимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p>  
ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, а 
олимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нар 
ето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога 
подар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај  
о честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p>  
ио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим слов 
> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да  
и.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори 
у заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да  
реба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви и 
тство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли,  
рху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљен 
доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост 
 гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се  
 теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад 
е, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поште 
ти, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она бр 
мамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело н 
е.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да устав 
<p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није 
 <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан 
 патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу  
динце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удав 
ди на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је ост 
 себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је п 
едног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb 
што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</ 
и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал  
и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још  
казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек ј 
из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска му 
лем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, 
си рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се јо 
ја би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, д 
nit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску ш 
а се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокак 
ше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна  
ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста  
од данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та 
ред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај 
лко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево 
емож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру 
 свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души б 
се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толи 
 ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одгов 
ајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро ј 
а и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно и 
и богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону  
и спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и к 
десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најбл 
ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а  
ачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна  
 клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па 
го бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће  
рош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си  
лави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, заш 
е, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну 
ве разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ и 
пам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба  
обреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда прест 
S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна ку 
јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад  
е најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред мат 
ису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогла 
аш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту ј 
ли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема 
сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво  
еде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим сва 
ет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, не 
 већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и  
главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући бра 
р он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у 
ре, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате  
зи.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На ат 
уј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсториј 
 му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезар 
ину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер 
— „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам  
Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил рук 
рила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом не 
ужбу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао пос 
то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103 
издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и ника 
сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Д 
 и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се м 
мљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на 
о да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мал 
тајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опел 
оту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на ма 
 био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> п 
општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и им 
се на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а кам 
руга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и 
о си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S}  
и, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад о 
> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном е 
да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се ш 
да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „ 
ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то  
 Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам 
подску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле с 
зда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој уве 
нај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет  
четом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, ш 
и, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, 
ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда  
мали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ 
трпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како 
више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у 
а нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом ру 
тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја 
у усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избеч 
ам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, 
мо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно  
м, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљед 
олу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да мож 
змеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и  
а ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко сед 
е пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у 
уче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимч 
остају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал  
децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мат 
о, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, 
овом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу  
оје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, 
де да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задрж 
 јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S 
} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут 
м <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами 
е одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу г 
ровођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су 
арод дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSection" />  
еискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изш 
шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје 
ш пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нис 
вити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућер 
иба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио би 
ну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натра 
а преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал 
адити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно вре 
а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати б 
од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду пи 
ек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p> 
ти, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће  
азује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p 
 да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њин 
тељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче м 
нда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се 
е по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеде 
Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како 
, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно г 
ашимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасви 
, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, ка 
пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура н 
и нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам о 
ачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма  
ткуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету д 
 ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора м 
одне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако т 
 момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да  
дио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S}  
е му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад пад 
ш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и  
од ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара  
главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? —  
та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Л 
си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вешта 
рати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се леп 
ле тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који с 
и онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре  
и га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свог 
ини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда 
 на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, 
 му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, д 
о доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком за 
вати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа  
и, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па 
а по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој просто 
аг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек п 
су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотво 
је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро 
е - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг 
о ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нис 
ми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал ка 
, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милос 
у пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и  
и девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су к 
ром мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је  
у доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно 
 да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и 
он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и б 
е.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви 
е.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе т 
 невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако  
 и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, к 
, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији ис 
 испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као  
да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговор 
им ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија  
з пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача во 
малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио 
ко свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се  
је том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето н 
а, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која не 
онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен уме 
 и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није  
ло добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив о 
сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо с 
дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити,  
је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске  
е по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је 
ућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мир 
у сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зи 
 ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одеж 
 особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си 
е ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грд 
е свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{ 
га видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само строп 
 ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно уда 
/p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња 
ити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удов 
трашимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, 
ан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и 
опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада боле 
акше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb  
 није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су  
, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драги 
Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери т 
ет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу,  
 мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S}  
луша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло  
неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и т 
то се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад  
но.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те  
узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче 
ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека ве 
укоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши по 
о је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је 
 то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је би 
боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши чита 
ату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невест 
и га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не кле 
аго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у с 
што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свог 
има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брат 
аже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{ 
 из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу  
здравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити с 
куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудн 
 други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу  
ако су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен  
 јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем друго 
ка, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо 
аслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и  
еизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазил 
 Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле,  
еновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај бан 
асу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста им 
титог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да с 
е расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита  
ш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет к 
уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим забора 
р је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јут 
ема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далек 
е натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} З 
оле.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све с 
девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на 
езо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да н 
не — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас —  
{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи. 
главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги 
 сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафа 
 смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо 
е да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука с 
још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели —  
о дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, пови 
 <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непре 
акав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадо 
с.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више о 
 га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо ми 
 чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју  
му, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — 
лагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младо 
акле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} 
ма зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на св 
е асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом ца 
но световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слеп 
љ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе зе 
нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати г 
ше да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, н 
ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро  
 год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бит 
повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја доса 
рашимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" />  
, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебе 
господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би 
плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој 
а децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плат 
је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како 
сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек 
орио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад по 
вог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашк 
оја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, ма 
Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја 
то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао 
/p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати  
и удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p> 
 што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема  
и незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи 
 сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да не 
вати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер 
чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господи 
гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави 
еповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, 
 кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина хр 
а то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу,  
 да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад 
еш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n=" 
Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав 
 с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити д 
ектор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће д 
 му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно д 
ли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису ник 
азати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брат 
 бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији 
аш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком  
едати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох До 
да нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право 
 n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и  
/p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам  
 уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало дом 
продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он 
 говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S}  
огу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето  
ег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чуве 
те узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Н 
</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је до 
ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вешт 
орали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело  
о незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Н 
их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго  
ори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си 
на, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, < 
ожда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само т 
а те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста с 
 знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Доб 
исам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одг 
и данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто в 
ај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О светом Н 
ушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и зад 
ајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре  
 велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга дев 
јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога бра 
рко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изр 
 се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на дру 
е да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица в 
 мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћ 
ко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал са 
 мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња  
 него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, каза 
а, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало м 
оврати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази 
 му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде 
ад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добр 
ао да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чич 
олети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га 
а, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, н 
ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела 
ку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговор 
л она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек т 
е: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једно 
дити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Он 
им.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p 
/p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> 
нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам им 
аш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем 
брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу. 
а несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро свак 
 душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме 
 написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> < 
 у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро 
га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро  
 купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — с 
 Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од 
 па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чув 
јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p 
 некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затај 
" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће 
су, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учи 
, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој с 
> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике и 
и нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, шт 
о што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш,  
 отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало рас 
варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку М 
="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој ниј 
 се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, ко 
њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у це 
 се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми 
вори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу 
е досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је гор 
и пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је са 
ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је о 
ва три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, до 
к, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n 
и праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да  
> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „гос 
нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у п 
опљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестр 
у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, д 
тоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта  
 отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добренов 
еди богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у 
е свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје 
ислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељ 
ц, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једно 
м господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добр 
окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, муш 
окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год  
о обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Г 
ече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвла 
жи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдо 
ред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи,  
о што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њ 
 као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето 
паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S}  
чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал  
e="chapter" xml:id="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира у 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка 
читељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body>  
на гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чис 
.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је јез 
 жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу  
то се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неум 
е на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његов 
ће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је от 
де мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти д 
 је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одере 
парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин си 
 си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома 
 земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у ко 
ици чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно  
<pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господ 
што га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије в 
че ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> < 
а да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зи 
оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади мо 
стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, 
на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том 
е насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово с 
од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S 
плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи 
јати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта  
трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жал 
ко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те  
а су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да 
 рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ћ 
им.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком 
ас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, 
ерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене  
аред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет 
чита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добрено 
А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" / 
а он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба н 
 Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, 
 ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бит 
 бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јаг 
оњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју ње 
рена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је пре 
 већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са  
 разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал  
је научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу д 
укне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац гов 
нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту не 
" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мор 
, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говори 
крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешн 
 се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <p 
је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, ка 
 била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од ка 
ад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, 
 само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S 
колу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па од 
>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћем 
ити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова 
а зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи њ 
латно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен  
— Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна  
шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа  
ти може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Стра 
вију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се  
а? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди пр 
ђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је де 
 му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајк 
а дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој н 
застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гри 
 није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насе 
 Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но 
Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу о 
угу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег мес 
стиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сока 
ди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти  
ј оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком  
ако Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киш 
ну — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter 
> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донес 
ојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца д 
а на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет г 
ио, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да  
дкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{ 
 то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и  
љу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је доба 
а.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— 
преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што  
 се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се с 
 старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њ 
довица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да 
смејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, та 
 отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој 
о из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чин 
дговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мен 
ије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и  
ражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине па 
p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега неп 
окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На с 
а тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики п 
иви довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису те 
ћ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држал 
дити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вр 
one unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пош 
ше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бо 
душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо 
до у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке ид 
есрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говори 
ине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њег 
 и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву  
 вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ о 
вци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафал 
ори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Стр 
дају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како 
ад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год пом 
куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и 
зити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца ос 
о ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забаш 
ко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом  
 златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над 
волству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, д 
Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није 
 држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико с 
, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат 
преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стаја 
 дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачу 
.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наред 
рица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, бра 
јем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрд 
и.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов 
е, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је 
д дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пр 
{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се  
то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд с 
ако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>—  
му у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака  
 видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је о 
н, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио 
 срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сад 
 туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смило 
ио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све ј 
јем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио,  
ета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво суд 
 а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Ко 
ли, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он 
поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господ 
му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу п 
поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш  
 и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди  
дине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над наш 
 је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један  
 кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче мате 
у лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p 
у могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће из 
, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, 
 <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини ж 
аве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} А 
 бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје н 
своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а к 
те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу  
огами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види. 
да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти  
сто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновач 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један чет 
више јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си  
торију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута по 
>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драги 
 је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити. 
— да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Мили 
, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све  
у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је јо 
лингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, 
<p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одгов 
вора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да  
{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет м 
е.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се у 
/p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава  
<p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто тр 
дног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична 
очне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти,  
о непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и  
и и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> 
 његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом  
ње јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега 
и у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубит 
уку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добре 
т на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не 
колу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатељ 
> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги каме 
 су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и оп 
 повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење ј 
p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да ј 
а дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцка 
адан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију меден 
двела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку сво 
 кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају 
ра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато до 
 крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готов 
ловије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље  
С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, 
 још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па к 
подин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интов 
тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то м 
ану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ ми 
вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него  
и мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је 
ог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док  
његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако  
ду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под на 
то, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешк 
ма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога 
вало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто  
о и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.< 
мље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у 
о је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је засп 
себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данда 
о се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим п 
су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па сило 
ћи по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове  
ола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по д 
S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: 
сти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — в 
сто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, 
ки свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А 
ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војв 
 трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путн 
тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи ср 
ого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добрен 
слите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се  
{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у 
пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немач 
е, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Ни 
је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и ни 
год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и  
год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дан 
, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит 
бра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрин 
 у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко  
е.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кр 
пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанп 
} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема 
ма Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, униш 
ад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњ 
о њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у вел 
бно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка 
лдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{ 
чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то ш 
т и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> 
 чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелуду 
е навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неб 
к задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — а 
ти толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, а 
ти може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и  
о срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме М 
 чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p 
е кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао,  
родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти 
је био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се леп 
S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи,  
та тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита 
јима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћ 
је ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је о 
бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благода 
ди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испре 
узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша 
како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се ма 
учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу б 
ига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, 
p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме 
{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше 
вима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред 
спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.< 
, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај ти 
прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лут 
да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, 
оју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87 
 у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи к 
есњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправ 
на нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Ст 
повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да не 
 ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да 
д није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред но 
скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се с 
е већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане,  
л тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју по 
већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S 
их — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје  
леће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђ 
, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко глад 
 у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се н 
ца.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се  
е, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље зв 
S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јад 
е имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учи 
 а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држ 
адом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш как 
био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ 
ном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је 
on" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сара 
ти Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са 
ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова  
ао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још 
воју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен 
зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи да 
та си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је 
крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко мо 
нај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то 
аљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно в 
 ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само  
више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превла 
злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попуст 
отова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само 
и из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добре 
ад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо от 
цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамот 
 за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче се 
га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се г 
/p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb 
е толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; 
 голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела ц 
исам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја  
 икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су 
ашимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после згр 
е ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела ист 
а био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
 ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињав 
ерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, при 
 на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у  
.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал боле 
Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми  
> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да о 
зати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.< 
а кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Д 
н човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал  
гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред 
сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти к 
крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христо 
дио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта  
онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово нем 
е с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављује 
ане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Тр 
 недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити 
е пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немуд 
к није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} 
онзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> 
крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо 
уђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у 
авалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад ј 
 Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје и 
као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он њег 
и никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гво 
ашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о зем 
ј одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије 
знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака  
 врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина  
нај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи нап 
ни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света,  
еве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја  
шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Ш 
ата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а  
вим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи 
је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто 
на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и  
авијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да б 
д кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и д 
ој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако,  
е!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за  
а ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из 
оје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћ 
уће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац не 
ије лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а 
вршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све друг 
и си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам м 
 да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Тако 
Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, ко 
 Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи 
епати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео н 
 Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук. 
 ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па 
и — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо ни 
ни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се те 
У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у 
ара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о се 
 пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе бул 
ћма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год 
ко ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Мирко 
со је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет 
нства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку  
Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писа 
н.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај н 
инци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које д 
 његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за 
е!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам  
је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву с 
ед очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, од 
кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" 
а погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаш 
ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пу 
смом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> 
доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена л 
S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу,  
 мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче 
зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел о 
јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је прими 
 овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина 
е богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили 
рдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне  
о уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље,  
ба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна бој 
ечма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крште 
сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а ни 
ега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у  
ио вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па  
посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, ј 
 код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а 
 ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад  
ш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали госпо 
 опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба јез 
 га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у  
ог је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна —  
а, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад  
ели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко ј 
 ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пр 
 незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздр 
а.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров 
уло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећ 
љ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки 
p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да и 
а шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и 
ву песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди ј 
е тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, н 
 Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стострук 
е, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се н 
је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S}  
ом.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам 
ашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да па 
а и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући 
измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мир 
вила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио 
а“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и 
аред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта зап 
а, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само ј 
је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца  
 тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила. 
анашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фал 
кад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи 
ше викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро,  
мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по г 
еђу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они циг 
и из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе р 
S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па  
одара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је 
" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народ 
реновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> < 
 кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад 
а као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире 
задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, к 
сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш 
изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски д 
 било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био изли 
ниле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа 
 данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто мес 
дари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љу 
 само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ 
чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око и 
е клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро  
и једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад  
е мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет  
ју није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да 
тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба 
т од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb 
нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи 
ан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећн 
 ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти оти 
ватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p 
, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена вр 
на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад с 
м писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им М 
и за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још  
{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки 
ред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут с 
д ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи дов 
г дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ни 
амо <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није ис 
 се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је  
 вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном 
ова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег  
ад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше  
звеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку  
о друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радим 
а од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме  
је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње 
ђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост  
ца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој к 
зда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирк 
ступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богосло 
 глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је вел 
ће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није 
р, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог 
написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — суди 
зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</ 
стити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да куп 
 Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући до 
му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва 
ет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила 
— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86 
 ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролић 
ра, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га  
ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало 
куричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа 
добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас  
рштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то рек 
бреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око ша 
ни, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — о 
нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног 
ти ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови  
само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном с 
незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p>  
, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало 
лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и бога 
о изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На п 
дног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради св 
Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{ 
на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо 
пштина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Н 
је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога  
 него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором пла 
свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него кан 
. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се г 
 бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако у 
 ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна.  
сам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p> 
ажиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине,  
она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p 
л сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са св 
 бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пар 
коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је цркв 
црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је г 
по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову  
ј тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду  
убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од  
те се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добр 
м штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се з 
о — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је  
правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо 
газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и век 
еди ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си  
миров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд 
 вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био. 
а неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</ 
неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} 
ђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.< 
ако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави о 
, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш  
матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — 
коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суд 
ва сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај не 
однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва 
— На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног,  
арица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по м 
.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад  
 није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати к 
аквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљив 
е. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад 
а се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом 
ема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо 
је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора 
p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он до 
ило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{ 
онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми 
вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неи 
лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на сами 
е слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикин 
, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошл 
ца, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господа 
а му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, 
ке <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је св 
 кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко  
 није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу ку 
у све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у нов 
о дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ д 
био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, в 
код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добро 
ити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то 
урјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет 
ди кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук там 
 <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ћ 
 узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо оч 
мо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ј 
пет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто де 
 се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а о 
ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и не 
а, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше  
деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што са 
видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад 
мажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваре 
ине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли зап 
лу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, па 
о је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треб 
лици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре 
је у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у ску 
него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи  
ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порц 
, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем  
ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, п 
апоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“  
, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била 
па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S 
 мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, т 
а.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна  
еће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било 
и моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Ч 
ти царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом с 
видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Се 
требно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сгот 
везду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, 
 двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло  
обар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага 
његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, кој 
исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира  
 крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако та 
 се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и 
, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један бу 
— Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сока 
ши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било,  
пита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином в 
иш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} 
гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p 
очо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Ми 
 новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мо 
.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма ник 
ко би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје 
а данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и од 
стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама 
па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S 
јка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и бе 
“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су в 
 суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар  
S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома т 
е своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није 
 тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у  
Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасн 
Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен 
и а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио 
— једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може  
пске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу д 
ло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54"  
језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби кака 
> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње нес 
ђе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плака 
</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> < 
ачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен 
Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја диго 
авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{ 
 џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p 
е премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, п 
 се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку 
ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он 
е посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати. 
, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој  
да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лев 
 ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он 
, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ по 
м Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. —  
утра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S}  
— Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирк 
 црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ  
е Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје сл 
је прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да  
Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре де 
е већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</ 
 полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад ни 
даја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мо 
езнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да 
ма.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна паро 
сеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вук 
н било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још  
ви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већ 
ознаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ма 
ед у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак је 
е у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{ 
су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па 
пити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> 
о како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није 
о жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и  
во, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољн 
а баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле упра 
 на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимиро 
д ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, к 
знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учит 
д нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети  
без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Мат 
ато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и до 
да цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затво 
с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа  
безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си  
један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку не 
 адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по је 
 пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватил 
обрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља п 
љи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи  
 нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— П 
а је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</ 
боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што в 
гуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба п 
д зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено бл 
анијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div>  
 мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа,  
фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући к 
 <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скуп 
ташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а тре 
оје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрв 
 уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега 
људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у пр 
оји и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека  
 није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спа 
ас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је 
, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш  
за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „К 
у подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па 
маћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубит 
речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена  
 да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда ни 
тва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само пр 
сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то у 
едаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу 
рате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке бр 
ега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија ј 
вицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили,  
 је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи 
у и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још  
е додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може  
и путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на  
 би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они ко 
арство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у ца 
е мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ћ 
ом треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без  
у, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S 
љан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са о 
 на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћили 
немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има 
се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ с 
ло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непро 
бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и  
к.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да с 
ала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још  
у подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним,  
нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрав 
о а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неб 
 а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји санд 
, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, н 
лакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову 
и син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да  
т закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар а 
ет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји с 
преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, к 
, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај 
бориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да 
свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови 
ом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он о 
аље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко п 
и само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује  
о му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек  
е већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери нед 
одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато  
ове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него 
реповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а и 
S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше са 
 њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо 
ово, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мо 
 две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди сме 
о дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школ 
} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чуди 
дере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта?  
5" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар  
 молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни 
дне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог  
 недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи влади 
сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бит 
и сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити кој 
оговору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n=" 
тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себ 
а ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко ни 
о.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несвету 
 асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била 
ви ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и  
 узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће  
н може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} М 
а се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће 
командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда  
а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом  
се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, к 
се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегд 
више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом 
је земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти нас 
Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па  
а ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А  
дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кра 
вести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе 
а хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном 
утра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у гол 
ога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у з 
 ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ с 
ило тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза 
у.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, ш 
лагосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље  
соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јунач 
 би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Нем 
уги устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ у 
о пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко з 
 коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном кој 
уђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </ 
S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било  
о се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдај 
и рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господ 
одином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, к 
осиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ћ 
имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у шк 
една је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, о 
 свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе о 
и син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На 
о власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служи 
је прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему  
за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за се 
вол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, п 
ма милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пу 
8691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који 
о над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пуст 
е може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе  
 <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред 
ире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце  
 покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека  
 траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће 
д, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и 
 ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађ 
>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div 
ем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оно 
ни.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго  
.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је би 
афа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљ 
 искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем;  
о неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као 
уди вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим  
/p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице  
есног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба св 
вет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А 
 примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушит 
ио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да 
је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату свом 
едају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толи 
деље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалос 
з школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности  
ор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе. 
о ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати  
аке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крв 
.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Д 
 новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге ст 
и Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило ок 
им баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом нап 
 кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} 
 већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну 
Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог п 
е жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако д 
.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане н 
 Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо 
нути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли ј 
аље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно  
а нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угре 
 из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па н 
0" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око 
д су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира 
с има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу 
та био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повеза 
</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без 
е ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{ 
>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пун 
 малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари,  
вати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ће 
ледак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред  
 Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери к 
колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Мате 
крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевк 
ета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богосл 
 Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> 
ј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у 
ашимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се  
овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спа 
 су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника 
 одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом До 
едеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се  
ти.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек  
е пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Су 
 четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у 
p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се 
не у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратоват 
p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војеват 
 што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Госп 
на даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци пр 
 име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стр 
ућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то т 
ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што 
ј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и о 
сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку прем 
и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде 
зриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пет 
г мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пол 
 има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја  
родају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек 
а дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико 
је, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се 
л небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења с 
ужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповед 
 плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало 
је Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, пр 
војка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; 
ам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектен 
 мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На с 
таде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и д 
, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгл 
, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над поп 
оји просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патн 
је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слоб 
аве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамб 
њују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Посл 
у му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он  
ем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране је 
икују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин ма 
домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни 
Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије талас 
у се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дан 
> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накиће 
кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз 
це у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће 
е стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с до 
у танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да  
војку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред парохо 
, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Ж 
новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а то 
ако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У 
ећ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је 
ком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе посл 
проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у неб 
ч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l 
з тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на с 
е добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb 
 баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма: 
си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу 
е воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота 
n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неот 
ку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гла 
н толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лаган 
дера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страши 
рку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је  
 да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му М 
 онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте 
упио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су 
— ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он друг 
роде, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смириш 
ведни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само вл 
ија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S}  
кидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone 
ала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудри 
<p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња неп 
д девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p 
говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали нож 
и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писа 
о велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како 
си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: к 
с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га  
је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овц 
тлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва в 
 је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он 
 <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме ч 
 <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је 
устаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, ов 
ава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му ј 
си, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни 
его био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет 
дили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и  
Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут он 
 пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину 
ну, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде т 
им заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Бл 
 баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гос 
атиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу 
 му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин д 
просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно т 
одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је 
сторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијен 
вештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трај 
тоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бит 
е пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзистори 
ка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабер 
а Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док 
еба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, а 
жим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешил 
ж, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе боље 
 то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем,  
 <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђ 
тане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни ње 
уну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена 
ика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те 
маћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног  
 нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певају 
>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшир 
ле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да  
овима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је 
у дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга з 
е, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, 
.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и  
мир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј,  
д прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је к 
меља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S 
есме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p 
аје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки 
и од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узим 
му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си доче 
од други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то 
 друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том  
, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јо 
обијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он 
умевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у н 
ако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остар 
ше: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће м 
 Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> дол 
 зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то 
ом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно  
 Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четни 
аш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за  
 је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Ми 
 Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла 
о кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97"  
, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек  
нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па  
мо нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, кој 
младак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњ 
; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа виш 
ву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке  
раво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, че 
уче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продуж 
ј моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то  
е модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S}  
и и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд  
а се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се 
оше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу дале 
један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, ниј 
даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а заб 
, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон у 
да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечано 
 на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко 
емљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако с 
ала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, за 
ом и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх 
.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ 
се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како му 
круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, о 
 десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из т 
 су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под цркв 
зили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква бо 
 — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад 
ријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај нек 
е сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал  
е, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко су 
у, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само  
љу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави мат 
 помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, 
квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти  
у бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди. 
 Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожего 
 није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да 
а одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узвере 
н крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио 
итељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко  
испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, д 
и сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим ре 
р, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад  
, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо 
 — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил из 
ије ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад б 
немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредит 
сам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу д 
нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, не 
 ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се пр 
подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш 
еново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина 
ти, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад ра 
 у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његов 
еко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у  
вчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да он 
ог Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њем 
ас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мис 
 имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми  
 да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, н 
амажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је  
, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почел 
.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје мож 
 је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу 
одне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказива 
у једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућа 
сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у п 
учили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже д 
очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слу 
 уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се  
навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који но 
по немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што т 
и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што же 
а малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме  
чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па 
мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Ми 
рковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, к 
аст Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинц 
па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па 
 Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту в 
а ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље 
е, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен  
о на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, 
е отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{ 
вио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У је 
} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико  
Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се  
у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плат 
.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку дон 
агане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се 
олеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> < 
слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му 
него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку 
S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, 
евни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по  
е срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо  
се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу 
 и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, 
лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одско 
ише од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједан 
о тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрв 
/> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји  
човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помо 
ино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству зем 
строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава из 
 како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао,  
pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку 
 гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</ 
копа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала јед 
кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок  
рко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу  
те, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде ј 
другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са с 
мо бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свеште 
се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ал 
м куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје  
уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је к 
опова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им  
 њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд н 
цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као 
шимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазв 
инити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} 
гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док сп 
 младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом  
 је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, 
терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су 
иш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Б 
гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек пр 
дуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огр 
е дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од  
мио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је тер 
 ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се бог 
, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, шт 
и осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад 
, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си до 
рко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обе 
та друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</ 
и покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа 
 му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> 
сам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе ис 
 кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући  
же — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема т 
није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо 
ове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину  
еље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, а 
моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па за 
имирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су 
р се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви 
лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију о 
бе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен н 
дно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај 
на, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ 
е то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па 
 му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Са 
у се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, ког 
ји је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји  
дити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да 
ати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откин 
а извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да  
свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал хр 
 прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од 
з кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“ 
о учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко  
 ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати да 
теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали  
 умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на 
 церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и  
питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{ 
сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нис 
Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голуби 
и се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил 
е тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p> 
есора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао  
пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући  
ка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он 
а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, ш 
д онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом о 
 кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S}  
ма који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреново 
, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здрављ 
 то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима вид 
ро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око п 
ас цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи 
же да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад ј 
опљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ 
е огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже. 
{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом 
 и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} У 
цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца дола 
 желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Д 
рква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и  
иња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и 
жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар 
да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гриј 
трашимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене љу 
 вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно с 
ужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом 
ат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог 
S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуно 
 се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ј 
дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила,  
 кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји 
} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Мног 
 дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је к 
елик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је к 
нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежањ 
рав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, 
 <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије 
 Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг д 
ара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дру 
незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над  
о — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је та 
а се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо 
ти, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојат 
 „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка  
ушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад  
ка — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па 
де у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже са 
добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај 
ка штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им. 
.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирков 
е чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље 
а, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп саве 
дску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да 
добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек  
ге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога жив 
мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку 
ја неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај из 
е, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само јед 
рачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукави 
назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ т 
ериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у 
ивина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби приче 
} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па 
 да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може  
и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан ч 
попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја 
112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране  
д запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пу 
ум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му 
ћна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звез 
 и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушат 
 зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи мла 
тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта 
а увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом т 
ј мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живи 
љене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на зе 
 Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У п 
 да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му д 
> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога 
ском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуг 
 — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи ње 
 тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све и 
а скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо 
се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а  
 по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ н 
авању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подјед 
моће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожало 
а се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца,  
лију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већ 
ове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је да 
пци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се  
вце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да ј 
наче из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо!  
, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету 
за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене пар 
кне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему до 
дно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани  
а, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопо 
 мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Т 
 ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се не 
/p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стад 
идите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били 
</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа к 
е мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би с 
 грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој 
тиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, 
пина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат ш 
а.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упут 
еновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу 
а. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, о 
и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто:  
 му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочу 
јпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, 
осподичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, 
је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је ро 
, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пу 
гањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши 
ђе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану  
а, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи да 
оје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видови 
ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа  
лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш ни 
д се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сва 
а може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше  
ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="1 
 је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од бо 
у и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који 
о, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S 
чеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце  
г. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда  
ну има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутр 
а вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху они 
казана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добрено 
 ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S}  
/> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта  
је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином  
 Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је  
колско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора што 
па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Д 
 дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми рас 
pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје  
 је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме 
те за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу  
убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он уз 
 од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам ос 
 који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за п 
ој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци 
ажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ј 
ила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није би 
пштина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију право 
уд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако т 
, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је сл 
о дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што г 
На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу глав 
сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разто 
а њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само з 
ћури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало про 
м благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћин 
тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду о 
глед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око чита 
е било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — доб 
оли био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео 
жо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка к 
 девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, п 
е и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лу 
.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се к 
 unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро син 
толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чам 
 од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у  
едити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче з 
бе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да 
нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо д 
 су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да 
, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и мар 
поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли с 
 зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како г 
ало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у нај 
агње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је  
и.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p>  
е већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке  
слеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није би 
> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{ 
p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S}  
свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у  
 кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није сме 
матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу ниј 
 и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет г 
 неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко ок 
рашимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал  
и кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свет 
зимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> < 
равље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда 
о је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чи 
 нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођ 
аца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, к 
ожеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор 
 је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p>  
Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компани 
 одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} З 
арошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, к 
у, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} П 
ј.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S}  
е, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, п 
ction" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, ус 
 су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке тр 
ете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе 
од је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подно 
устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку  
камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити  
бро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам с 
, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S}  
вету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи р 
чки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па ка 
 Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прек 
није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, 
ма онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори 
арешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел рад 
е Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по 
ина.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{ 
ат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и  
 </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас  
и ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div 
о добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је  
 ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у 
ј боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет  
 тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видит 
у је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи. 
ио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад 
оји иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{ 
к на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају оби 
“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни  
си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде 
свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега  
уше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} 
 време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози,  
два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада,  
Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара. 
а неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из а 
, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш 
остран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубо 
тавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском кр 
} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’ 
 га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар  
удио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге с 
носити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на 
S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разг 
е неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују св 
 под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило 
је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој 
ном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25"  
 ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: је 
о је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилик 
те моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву 
обрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да ни 
и.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвока 
ј баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S 
јом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које н 
пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из  
ог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследа 
латком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди 
рјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдо 
едати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гв 
атраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са инто 
Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, 
 скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред св 
љаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко 
вачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да  
ну“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, от 
оседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на зем 
се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој по 
ошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљи 
ган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га 
ма нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створ 
език — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косо 
огло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит госп 
ље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди 
год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома ј 
девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка з 
вога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га т 
>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да испов 
аву, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, 
и по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње тво 
"chapter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни 
била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злоб 
иш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је 
естел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зо 
шке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а неће 
</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суд 
да ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је руч 
 је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба с 
 да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопов 
алост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развесе 
ном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти у 
грача, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром с 
 нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ т 
вином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили ни 
/> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па за 
се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка  
 изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволт 
а о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год  
зи, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни по 
 други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{ 
љи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земље 
ању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране 
 да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, 
 бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлиј 
ен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни  
Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи б 
 Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештен 
у Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код 
ром плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави с 
Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће ј 
ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то пати 
ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати 
 шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спр 
ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добр 
 је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над 
 око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зл 
госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у  
каку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морал 
е.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне,  
им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} 
 мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје ч 
ерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, н 
да мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо 
 а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Доб 
куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драги 
мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини 
 смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому 
ке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рам 
 па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, у 
о се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по  
 за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а  
кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{ 
еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p 
ена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена 
</p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што 
кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да ј 
ди, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет 
о грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добрено 
овољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео,  
 су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латина 
ука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, де 
 груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава  
 беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док 
ост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и 
од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, м 
немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много. 
ови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле. 
идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла с 
веста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни 
 се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удави 
мбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који 
у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому о 
олазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота  
т и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је  
 уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шт 
 медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, и 
лађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела  
 му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал 
l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> 
сти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће 
 „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapte 
 ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени ј 
 а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га пи 
и плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди 
 сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако д 
уката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, па 
кле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има срп 
и млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже 
реповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102"  
из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у ку 
н, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј м 
ве, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се п 
би мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пе 
и попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће м 
} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је у 
охте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже 
.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сад 
ркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о  
ио, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше 
p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, шт 
угог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију 
ог нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко 
ре прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота  
ожије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у  
ад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизну 
у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица н 
ји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с 
 је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једн 
.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати,  
грешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — д 
ј мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу  
и.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек н 
ази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су  
алосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог сам 
ви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде леп 
ли за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно к 
его ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мири 
.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше не 
посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се  
т до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се 
, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган 
срећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S 
 другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — 
што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недира 
ју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су м 
г нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна  
 n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај 
 та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу  
ови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка пл 
и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му 
сти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>—  
ј кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на 
о а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан уви 
 се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори  
 преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>До 
љиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно 
 незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све  
ију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они д 
е Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита прот 
о шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опрошта 
блаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, 
и проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је  
не, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувн 
њено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачко 
 дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бдениј 
1" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тра 
у мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу гос 
реним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служ 
еплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више де 
 није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, 
} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана п 
е говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад  
ешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој м 
 чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p>  
ељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, кој 
 ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђел 
еће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештени 
а Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене  
 збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добр 
дити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлев 
и из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће  
 стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради 
ера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи каз 
он у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> г 
 док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним баса 
га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Д 
е учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти 
о меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кљ 
рност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код  
мећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па уда 
век и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш  
 лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти к 
а ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш 
е и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несач 
вце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати в 
 да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од 
ади, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у пр 
 бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско п 
дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише 
есуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша  
<pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, 
аје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља о 
љућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац 
ма имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска ш 
деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, то 
е четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедош 
и лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала 
и, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте в 
ел још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо 
 које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрешта 
то је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати с 
ојао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они  
тиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су 
о недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и  
м широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, с 
да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати  
 па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{ 
 што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, 
ујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то  
ко дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта з 
уго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, 
о и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p 
ила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одр 
 кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да  
иру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или он 
грезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то ника 
срећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа  
је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, је 
рији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку,  
ру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли 
удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајем 
е душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља,  
јли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си М 
видити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на те 
него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, 
} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела  
 оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и о 
 да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала ни 
биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију 
г мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала  
о је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та ч 
 обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копа 
е и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за 
почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао н 
и, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добр 
, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милости 
седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четни 
нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се чов 
 играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи он 
 ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div ty 
свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он 
оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ниш 
излечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправ 
ја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убр 
ад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је бом 
идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом  
 Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете на 
цу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад  
амдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изп 
{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика 
 децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S 
оже, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и неви 
И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице в 
</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тиц 
ко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се попр 
 водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће п 
 <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко  
пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и  
у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи 
{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, пер 
 тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, ко 
рили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје 
оме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта  
и свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том к 
ња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фа 
тимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само 
е нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који 
м те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог до 
ло кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко  
уку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи ко 
и одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је  
је.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по пр 
33" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста 
штеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то  
{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, кој 
го су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и 
кад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људ 
лил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафа 
колко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>А 
ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Мирков 
1_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после о 
е! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subS 
у је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гув 
е ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> 
о си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свил 
умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, 
ти зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су  
царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји нећ 
питује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвас 
честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала —  
 су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро от 
 ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу уг 
ело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци 
бро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људ 
да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S}  
рзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетр 
и рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао н 
ио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мек 
тровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви с 
о, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се  
е дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад  
ом по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што 
и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак ка 
о, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бит 
обану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па 
а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божи 
рећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p 
пут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он се 
 преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради  
у ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик госп 
рагињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радос 
оша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано 
 ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тра 
ди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил  
 шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оста 
Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола  
еба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правд 
је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </ 
даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне  
више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и добро 
 неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је 
им.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је 
ра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би  
е с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} П 
ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како м 
стане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас 
Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је  
 тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича 
 да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— 
 Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио,  
, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека до 
у оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да т 
су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко  
 ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се од 
 те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћер 
те се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати м 
он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добренов 
а, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болт 
 које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добренова 
дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда 
} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве м 
и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задо 
утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи  
 у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џо 
ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко 
у, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена,  
ог дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети м 
еумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, ка 
и волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брат 
жиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да неда 
 уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} 
 неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну са 
 пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има 
јд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина,  
бани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају ч 
само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као 
 то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш  
цу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој.  
обреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и 
а спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале,  
пколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, ка 
га није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирк 
ворио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, с 
ло, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога не 
а држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети м 
јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га пр 
о вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, т 
саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао 
 оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити 
ру, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки  
адама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сва 
к је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S 
 па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јун 
олко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавил 
ок сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен з 
 девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој  
еци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што  
p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш ба 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки п 
то изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био 
ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја и 
братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске мол 
 браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да с 
играња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мир 
уди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек  
де у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале шк 
one unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и по 
ле сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се гос 
је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну  
словити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{ 
тужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле 
ви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трч 
е, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је 
це заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које 
да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да 
ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су  
накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по свој 
> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало н 
репирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиром 
обро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из пис 
о, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом е 
урану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом ши 
ано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста 
у.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, 
аром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана. 
н и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — 
што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Б 
идисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама 
а има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил л 
у лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што дан 
најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји 
а „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалост 
 ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти п 
а свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљ 
ај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се неприч 
буни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> 
Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма  
о шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>—  
к ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови 
 придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стри 
весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а 
говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни ј 
А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчић 
уков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, 
г.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и уч 
ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо д 
ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се ра 
у направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима он 
сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи  
ла цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, не 
ао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још  
д некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није тре 
идити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p> 
, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, има 
о се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништ 
 двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији,  
 Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што  
бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе 
м.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милост 
игод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{ 
дприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће 
арод мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти  
 кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца 
и мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, ш 
е је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па ква 
ла чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди 
иња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила 
 светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више 
га живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега нап 
сад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била 
у јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купи 
 „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p 
зору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро  
угу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала 
се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгле 
ра коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле 
ађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му 
две биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у 
>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет пл 
м, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко би 
еће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријате 
 никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, 
ола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S}  
? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико виш 
рашимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p 
Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо 
то је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или мож 
ији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног друго 
ложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет 
е чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек п 
ца ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји,  
во деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе с 
ди бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу с 
 да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узе 
осно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била ј 
а руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из з 
ео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица б 
дно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо  
каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, ве 
све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мис 
го што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ом 
, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се  
тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19"  
уге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страш 
 себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чек 
 ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и м 
 у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кув 
 Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, тв 
наша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господст 
рвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их  
а на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да 
д оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSe 
о журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њин 
агњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из р 
 опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div t 
а ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а 
 unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога 
р за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, ко 
ку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао  
 брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви дав 
ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Ми 
 то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож н 
то да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да  
је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћуп 
ашна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а М 
а детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи 
 се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог 
е добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека  
 писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мрт 
онаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с 
д тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да не 
главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наво 
после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а  
лико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас 
ко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек 
е дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је  
дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{ 
.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на п 
а сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо  
 момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Б 
есто мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су 
дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а 
варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошл 
ријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и г 
 малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој  
 обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином стар 
цајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена  
познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непома 
пиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било,  
ора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се ве 
ице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир 
" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, са 
 неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p>  
Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и з 
оуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, 
адава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења ма 
 И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>К 
 тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужнос 
де овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопо 
ше дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Ст 
та је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца шт 
евати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мај 
 <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљ 
а свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
ла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина 
p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друш 
ећу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила оста 
апиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одве 
Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{ 
о гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни ч 
 /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, 
држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала ј 
коле, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да  
и сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> 
ога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Мил 
и неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је он 
рагиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој п 
а њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више по 
мио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквас 
имо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд ма 
 отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на сво 
 ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месе 
куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је у 
ћ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њ 
зну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре  
а, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се  
кај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије ко 
атника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, как 
ба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће 
ри је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се ве 
а па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуг 
 тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш ма 
ука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што де 
де да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како ле 
на.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад 
она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S 
еде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештени 
ривлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, т 
и и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је пре 
на и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је јо 
је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај о 
оже „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископ 
прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче нест 
јацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обе 
 нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себ 
>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га о 
бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла 
у, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је неј 
је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуш 
ажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крм 
ет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, д 
 добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себ 
 потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пи 
 швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди 
уд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова н 
} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добренов 
 вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало се 
лиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S 
</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити  
 нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у  
> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су дакле 
лбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого,  
вој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и з 
жда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати 
и зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате он 
 нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p> 
ене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, је 
р мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико  
тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, 
нда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је  
иност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га п 
 сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си 
ј иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу з 
риправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, сви 
ивио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростит 
 је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наум 
а је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а 
с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам,  
 мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене. 
 ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет н 
ду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја 
ва, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој бр 
је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, 
 радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали 
што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и 
мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог к 
 био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго 
о, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен пут 
своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на 
ији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — немож 
 паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, 
 ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гас 
звадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина,  
колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, љ 
 — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив шт 
у ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбин 
ичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само 
аје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецд 
тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зи 
ло и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па он 
а јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази доб 
ости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог 
 дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што  
зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Д 
 му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете си 
нда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа  
, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако  
 Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p 
 једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати 
и и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта 
обиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то дожив 
оследња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан  
 незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone uni 
 пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова препо 
 је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам с 
.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, н 
а од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Бого 
е, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити до 
о даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија 
заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље 
за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се 
него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљан 
залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} Н 
 онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба си 
те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје ро 
а знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај  
— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одв 
и растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се се 
д нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— М 
добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја 
Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња 
о, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27"  
рам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан с 
 опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим 
ви, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, 
 <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нис 
то га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи 
јко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу гл 
и је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па к 
} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него ш 
<pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња 
лдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиб 
, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је го 
ого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке сво 
ела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку п 
а да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, 
зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд  
а то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам 
какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта  
зађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чи 
ако она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћ 
ала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И 
ету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуш 
 кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, 
ђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, 
 он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени кол 
у главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино грк 
 шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превали 
о што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну  
кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји на 
аћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара  
лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде 
 сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му 
 И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, тол 
. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи ув 
р, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па  
ако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више ник 
а какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта  
ли, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати 
је деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом д 
а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута  
како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књи 
рде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, 
и кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жало 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличи 
реје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{ 
а све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули  
ко се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо м 
уди на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на по 
обро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Др 
ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати 
 <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да ј 
т два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S}  
станка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид де 
месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, а 
 у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу д 
а дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци 
ако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Шт 
емоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а М 
ије висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима ле 
ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сиро 
 голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим  
д вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог 
да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на какво 
ростог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у ш 
жење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини  
 своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разгово 
ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила 
арали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше м 
ет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести  
 знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свис 
шћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добрено 
 поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо. 
а, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задо 
и још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се,  
ар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови на 
оговара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и р 
ане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо  
о једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто 
</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, в 
тљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је са 
— и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зов 
езе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити мо 
 шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије  
престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један к 
а га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жар 
прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића  
м, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, и 
 па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још 
га најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да 
 друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележни 
а боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси 
ако избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добр 
, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити,  
сподин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њ 
вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов 
таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица. 
ога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке  
 се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри 
ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се 
то га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, 
а, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни јед 
ми на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По чита 
/p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само м 
и — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се п 
ђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви  
о које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p> 
о, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо да 
ко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек  
јом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал на 
р дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се брин 
ви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може 
па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пуш 
који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет  
ајгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милост 
прам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е п 
е Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним кој 
а морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> бесне 
ћ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p 
ну госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type=" 
тски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на л 
p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начини 
је да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за 
 стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S}  
е с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем 
ли се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{ 
ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смеје 
 затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Ос 
својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „ 
 врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па к 
ару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милос 
ати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал  
оследњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек трош 
ла је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је ут 
њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико  
чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто за 
, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог не 
е, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла п 
 се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, п 
ебија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце п 
 тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши  
а коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n= 
 куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је це 
окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не м 
ад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога  
ала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње 
подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је 
учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S}  
 ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" / 
 ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећ 
—</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си ло 
ебудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му 
нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири  
и никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и ја 
ко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у в 
маши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам 
уд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати 
нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећем 
а ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на 
p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да 
ртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и  
а крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82"  
 се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна 
годијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам с 
 и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све з 
 те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p>  
 у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до 
 здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{ 
ј и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Д 
смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми по 
ета, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што неб 
дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чи 
но и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из св 
уђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да про 
еверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“  
нђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да б 
} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљиват 
игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме 
алавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, б 
 црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш ј 
 више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</ 
му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене 
го ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред с 
 отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај  
учен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико  
 грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи н 
пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина прол 
је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а о 
 Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад  
ћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незна 
а.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га не 
ерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од њ 
тогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S}  
д то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче 
у школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила. 
олазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стра 
 нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати 
а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на 
ице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку 
S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца  
ви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди с 
и. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала 
а се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута дола 
ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извук 
дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћ 
е бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у з 
> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се са 
ијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно  
је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу  
} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, 
.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p>  
.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да 
икад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, ка 
а после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њо 
иња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу в 
е већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весе 
су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим  
еш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, н 
 зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта 
али су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко 
се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде 
е.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његов 
од Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{ 
p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да  
се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да бу 
раћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирк 
ати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је 
ко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> < 
, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за по 
ре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпој 
, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу  
о је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што  
и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да каж 
а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја в 
олико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да  
> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска 
ила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе  
ви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он ниј 
 да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ греши 
, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо ш 
небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи 
S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар  
еш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Ми 
 пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив 
ре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам  
е, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S 
о ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити о 
л ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то н 
еновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо д 
, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био  
уј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша ру 
 <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>—  
/p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас 
о у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно  
 биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му 
уди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S}  
 скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко 
ам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њег 
ча Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у де 
отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ 
рошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се  
о осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаж 
ња то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреб 
есну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на ком 
те ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: не 
ор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину 
џимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећа 
 оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљ 
купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља ње 
 све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену о 
себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p 
стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ к 
је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам чита 
 тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти  
ети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, не 
о ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров 
ошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се  
е ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, к 
лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле  
<pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо 
еједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници н 
 брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши,  
тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пук 
.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни р 
некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач до 
 посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укор 
ца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да некв 
 овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек  
, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега 
едно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дв 
 свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српск 
 познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, ш 
 да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два к 
о.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишав 
исто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из  
куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко  
ца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука 
и, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То с 
ке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кит 
к дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није 
огла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, до 
господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку  
 је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајстори 
ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она  
шу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> < 
 човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био  
 ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирк 
p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, и 
прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S}  
> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, ш 
адне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вук 
 на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у н 
<p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке  
и.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња оп 
ојкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако  
 боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се 
ако се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сирота 
 на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме з 
.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти з 
она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је по 
у га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му 
 <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити  
, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука б 
њину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде ис 
право на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати В 
Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На сво 
кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у  
 ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њег 
г честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног 
оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S}  
ло дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народ 
 доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други 
о него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек с 
т милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога  
 ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да 
постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ић 
а, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани 
е ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај  
на домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуд 
ође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешт 
огло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде 
ак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type=" 
ележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около ст 
ком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су  
 непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, њег 
а, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу  
Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, ш 
гавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златн 
добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одгов 
и већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохиј 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било.  
решен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали 
ње душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено упот 
Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо ку 
p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p 
у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога  
почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више 
 се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња 
Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, с 
друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица 
 баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год ј 
а на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и 
ашно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир св 
вим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје  
али су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија 
8... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан н 
 чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму ра 
це ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — ста 
ебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди  
епослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега уч 
више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдоко 
сто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет го 
, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био 
 се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко  
ко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Д 
и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољ 
е тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила р 
аже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако и 
, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа в 
 него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити ко 
 <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на г 
дочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал и 
 конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и д 
ри месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржа 
оја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди госпо 
ле кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па ка 
="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па п 
лов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини  
 суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био де 
трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан н 
лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан ви 
о да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и  
каже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, п 
, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин д 
није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спре 
, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори св 
бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао 
е онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{ 
ен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а 
а варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S 
а слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела 
су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели сво 
га ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата кри 
м у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си чов 
ко ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања н 
n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко бил 
и, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S}  
та крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од 
пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненад 
 надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то ни 
 </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју па 
ршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад 
рагиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — а 
е рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да б 
p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је би 
кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— К 
ш Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма м 
е је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен до 
 је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје  
кове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>И 
ћаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па нав 
 душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и б 
еж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон д 
ter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо д 
рала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег  
едан, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова  
ци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокац 
е дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добрен 
грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме 
меја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине 
један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог бо 
тећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по 
о: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад 
 његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> , 
 је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш  
едство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благ 
Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала,  
 погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и т 
<p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док с 
евојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће госпо 
ујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да бо 
p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се  
тени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</ 
а, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад  
 се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а  
о је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, 
ико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни 
е Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца св 
калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жа 
ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се 
 каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег 
аучи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је  
и о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора б 
er" xml:id="SRP18691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ. 
ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на  
 а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си 
вршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како  
 им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад из 
егови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држ 
а, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, п 
рини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни  
И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, кој 
нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и  
 радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај по 
неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све поку 
директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Н 
одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао  
чила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други  
е нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мир 
пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа  
лио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам — 
 печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном ол 
, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто чове 
та је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад с 
 — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и  
вола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p> 
 — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <p 
 немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пи 
а ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што  
урду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како  
="chapter" xml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође М 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколк 
поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Њего 
једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио мла 
691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко м 
ad>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги 
леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p> 
е чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи  
 сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију 
а зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после пр 
ом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици њего 
а за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја ва 
S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим  
а, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у 
ло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за  
лдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, шт 
стивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} 
е, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпушта 
 пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу жив 
би мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек 
стадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен 
а баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парн 
ила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има н 
 колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било к 
er" xml:id="SRP18691_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заште 
. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Мирк 
онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незн 
и људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
е Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко  
 Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја  
> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето са 
з паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од 
оло стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала к 
недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ниш 
ова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као 
дељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај 
S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу 
ра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца  
/head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирк 
вету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код 
 <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слаб 
вци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њ 
њу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатк 
пођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање  
парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клон 
, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами с 
er" xml:id="SRP18691_C19"> <head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Сеп 
е окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспа 
же, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрад 
избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је  
у лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже 
се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и рас 
у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у 
у своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а п 
и 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новц 
’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога  
 нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на  
 им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд  
 навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је  
у се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21"  
е једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за он 
бреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновч 
вом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод  
ог свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> < 
је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, ви 
ноге су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врат 
. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истера 
леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољст 
ћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега са 
теду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви  
S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, 
Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од нед 
о је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За 
ала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана треба 
ису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме госпо 
 држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта би 
/p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако 
кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма д 
ника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су 
 боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, 
ловима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочит 
а реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S 
ош није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грл 
 <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо  
овци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Пис 
е будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни сл 
сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи о 
поништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је  
оме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико с 
жија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ниш 
уда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свет 
 би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сес 
 рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p> 
{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог с 
 атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут.  
о је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом пр 
 неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећ 
stone unit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учит 
} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и ку 
 па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била  
SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S 
 на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко  
тарци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како  
истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се п 
код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p 
 душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да 
вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у  
 Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с 
адо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, ста 
тинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, 
 у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују з 
 — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропу 
ћи могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на б 
ук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко м 
ац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слобод 
људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај  
ајпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чист 
дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени мо 
огослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко 
а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси к 
озоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је 
тиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривц 
 њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога ме 
бренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа поче 
 свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко 
ве друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био игра 
сна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити  
ефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то н 
 мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта им 
ви и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет у 
моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци 
а говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажење 
лов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће,  
"SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу 
уге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недир 
ај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокак 
те начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да ни 
тро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је бра 
ирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио 
ити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније н 
 господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само ниј 
поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И за 
ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који  
и своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватр 
<p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју лу 
у онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није 
 ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипка 
етан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био у 
. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима. 
ете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви 
добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само до 
могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је 
а весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је в 
које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако те 
Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није број 
ачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — т 
салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срц 
шла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху кр 
, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признат 
него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал м 
својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва доче 
 мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му уси 
це нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш х 
нао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та  
 а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, к 
те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти 
е изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право  
од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако 
му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме што 
им сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш 
, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим је 
ба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па и 
ad>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p 
ако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чич 
е је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’  
{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доб 
 разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају н 
збечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на  
а господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га  
н је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то  
пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и до 
енарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више 
и људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учи 
тву чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} 
ав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која ј 
љалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите др 
и учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад и 
рају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би бил 
по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и  
ст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толик 
Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n 
че један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и  
о је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> ка 
, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није до 
д кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда с 
p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав л 
 се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мор 
ао олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жму 
ити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мор 
ави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели  
ора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S 
т дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S}  
арију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у ок 
ра упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пр 
ене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p>  
.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, н 
лео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је т 
 велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p> 
од врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и 
 твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи 
 је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није  
ко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, 
њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме њего 
ина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свеште 
ане до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му до 
 јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на она 
ња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да  
овце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се мож 
ене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то удар 
тено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сут 
им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини  
а ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Ј 
l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини,  
уј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} У 
је помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред ужи 
 савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепор 
е ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа 
тарије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвозд 
за ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па  
е вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом д 
 и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и  
алогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, са 
умно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла 
га је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер  
и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је забо 
 лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко б 
 у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у 
у дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, 
аћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по 
дин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно ст 
ну гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика < 
уда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедањ 
 је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морит 
</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ни 
евојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над с 
ако је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар  
="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече 
<p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекршт 
руге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј ч 
аведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад  
бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог 
треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi 
, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је  
се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они 
довице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе 
од нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил не 
тику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} М 
ла и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> < 
окају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватов 
да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у зл 
Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз та 
ти, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје кола 
, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеж 
 желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови 
а ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Ј 
> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он 
е руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> 
ну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи 
а је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим ј 
уђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет гов 
 и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундо 
, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на 
тране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се  
једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко 
агиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле иско 
 обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се  
сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је о 
га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбег 
тале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спава 
епсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај  
рности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пу 
и Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које п 
у — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог  
емље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што  
 му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачк 
а слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више на 
ји су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ  
35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако 
 није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастив 
аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од у 
у рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Б 
 из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чу 
 теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је т 
 човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час  
који цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да нест 
жну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву му 
ико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и  
био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојк 
 су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Пам 
љевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добренов 
 је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је висо 
орије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је  
ица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па 
шло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће к 
обију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео 
па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb 
 нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, д 
ико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне тре 
вка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрек 
знаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задов 
љном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb 
е сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје  
 није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је ов 
{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад  
36" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У је 
, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво м 
едан букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вод 
је воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да  
лила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја 
апут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и о 
и га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту виш 
е један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда 
в, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда 
у, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја 
арају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом б 
о његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је 
замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнији 
ко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар б 
аси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал  
да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни  
говим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко 
здине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згод 
е, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Д 
ље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они с 
о заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити р 
овачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то 
ек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Стр 
озеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила 
одство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бира 
знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућ 
 незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута 
чару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p 
еци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што го 
ојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела как 
ти, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе  
твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бис 
, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нем 
д узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Ка 
прави што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: зна 
и, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и пока 
ући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо 
 кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се  
 да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле  
стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, 
овара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му о 
, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо п 
меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија 
— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам оп 
није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању по 
ије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Му 
а, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и по 
можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он  
ко ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лет 
о нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жало 
и била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти 
к се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки ра 
е отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, ј 
ко смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог. 
пут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да нов 
да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад  
 још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и уд 
а неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зо 
ен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је вољ 
ива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести ц 
еданпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком ч 
арио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче кој 
его на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извућ 
>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} О 
<l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
дарити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју 
кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опко 
имир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку,  
к господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег с 
поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, т 
се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и н 
и само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо 
у ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паме 
, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек ј 
 претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил о 
ноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није 
д, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појас 
ио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и  
нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, је 
та нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој 
реба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам 
у краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву гл 
алане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га при 
бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад с 
и <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепш 
 ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. < 
 докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи зад 
арске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету 
ажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном,  
ати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само је 
, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења 
ву сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теб 
ља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њег 
днако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш коп 
ћу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу нај 
ам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти  
да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни преб 
ео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Ми 
ова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина  
ојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући  
смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се ве 
није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнут 
одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре нег 
е данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке пе 
атко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлов 
ва дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све так 
ву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} 
ам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја 
Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали. 
бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке 
очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око к 
то које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће 
ајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу ов 
илости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешт 
ебе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса њег 
 браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, к 
варам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како ј 
 оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово вриск 
скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то  
у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је н 
кве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинит 
ој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова 
ог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бл 
ати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који оста 
ре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна 
љаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам  
 си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је и 
њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се п 
а зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> 
је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуд 
н пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш,  
ва сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је 
волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода д 
 /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што чове 
, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо 
жеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте гр 
во.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је 
теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Сав 
собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места,  
неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећ 
едно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом 
синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној 
 сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам  
, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји н 
ебра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми ов 
ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте,  
е молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ј 
ла давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а  
д жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен 
се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си по 
} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S}  
огрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи  
ијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p>  
м те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лез 
е опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерн 
себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући  
 рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још 
ије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" 
 реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.< 
 ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изоб 
оју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мо 
е да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан 
вавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје,  
 булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи  
 ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће  
p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на ср 
о моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га в 
ку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њ 
 ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестриц 
дожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињ 
 у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита  
ни се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у мир 
ио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако б 
 јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, 
и, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам кр 
а друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко  
, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио 
е онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабино 
го, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд 
Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац т 
 стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ —  
она, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је с 
 нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио,  
ам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја  
 кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! 
гови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управ 
, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти које 
тос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камен 
 мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио  
 — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож 
је, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с  
верма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вече 
 му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком ова 
оји чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риб 
неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек на 
ема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука. 
 кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи 
је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му н 
о здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову  
тајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Г 
по.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рук 
дију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од  
може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, в 
} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, мож 
 можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго  
сме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира  
ебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној мат 
ио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети,  
 чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и 
ла, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ј 
је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли,  
n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма  
p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгињ 
раде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви 
тио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само каз 
овију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома дав 
како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде  
го умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо ва 
ми, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти  
ла „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који 
ставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није 
чо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор к 
о неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио 
ти, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас  
није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела ис 
 па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, за 
Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога остав 
исам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу  
47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С к 
аљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку мес 
дравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мал 
и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овд 
сте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед ни 
ог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — он 
 опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, 
е нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, н 
да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка 
 изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта  
 судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе  
анина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад  
а ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се  
 једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мал 
ж оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неоже 
ту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, 
 то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако 
 имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девој 
 и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај дога 
ој страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ћ 
бреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се 
, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лага 
о преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и  
 људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, оп 
сле му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста са 
Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од п 
ослушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" 
ем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија  
ину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S 
ца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. < 
ан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да р 
рћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито 
S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме 
г.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпу 
ојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, жел 
 србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да 
а на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил 
 нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је прими 
е јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен  
те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад ј 
л да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслуша 
еће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутр 
л и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да  
 Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви  
 казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети о 
е још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радови 
21"> <pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли 
Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацел 
ан кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити,  
 плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виног 
свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је ок 
да, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољ 
ољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад 
не са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору 
ару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има то 
од њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зн 
одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и 
 најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морат 
а ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Доба 
ди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити. 
ће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца 
јбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{ 
моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је 
 лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти к 
 по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да шт 
љи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођ 
ви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби 
зио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та ве 
е мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо  
игди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад ј 
ла, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и в 
или, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваља 
 <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим бог 
имировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило  
 нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — е 
 само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још б 
ове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда ј 
мо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако р 
то небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би  
ја, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи ст 
 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан,  
тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил  
— Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се о 
што видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> < 
а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S}  
да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине  
о кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подн 
је био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапре 
о недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{ 
и другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђа 
 помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они,  
мо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је бр 
ни шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слу 
у скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у  
бане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији о 
То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосе 
рашимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали све 
ену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село 
а осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек п