| опом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га.{S} Дођ |
| /p> <p>— Знам два места.{S} Једна у Ц., а друга у Ш. У, Ц. једна стара удовица, госпођа Калајић |
| чини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глав |
| говарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Га |
| е.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после по |
| да своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како |
| девојци <pb n="39" /> и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразгова |
| у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S} Пристајеш л |
| } Фрајла Варвара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега по |
| а Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко п |
| азљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да |
| ић од ове две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба бог |
| Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Све су се хватали у курмах |
| хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још јед |
| а Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главн |
| пођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а |
| ала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради |
| ио овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за пра |
| о, то је лисица!{S} Шта је мени писала, а шта теби сад пише.{S} Не требам је!</p> <p>— Видиш, б |
| ерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} |
| лио, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> </div> <pb |
| куша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.{S} Житарска т |
| вде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та |
| било.</p> <p>У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра |
| ема вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите |
| /p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.< |
| примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{S} Само, знате, форме р |
| удовица, једва јој је двадесет година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти.{S} Мл |
| де сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад т |
| у вам дати седам стотина форинти шајна, а доцније друго.</p> <p>— Не могу чекати.</p> <p>— Дужн |
| >Врата се отворе.{S} Напред чика-Гавра, а за њиме Чекмеџијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ |
| ери!{S} Нема ниједног без фатермердера, а то тако елегант стоји!</p> <p>— Фатермердер — ја га н |
| а и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати. |
| ује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, како вам се т |
| уша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он т |
| ије без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам ра |
| ти, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, |
| да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у па |
| ши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпи |
| е</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српски свирати.< |
| ли кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још |
| млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p |
| бележено.{S} Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом тргов |
| ла: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Д |
| адо се веселио при доброј чашици винца, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то с |
| S} После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало.{S} Имање ј |
| а нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p> |
| едић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а чика-Гавра иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, ал |
| која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сес |
| јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потраж |
| ало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој |
| ама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету п |
| {S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се |
| зму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна.{S} Такова треба да има толи |
| у.{S} Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се јед |
| ђа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Ма |
| оспођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба ј |
| е Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{ |
| у ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— |
| јић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Г |
| еликог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. </p> </div> <div |
| е да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџиј |
| еџијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах по |
| године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и удаје та |
| .{S} Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p |
| се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, бил |
| заћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љ |
| .{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него |
| д куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпита |
| та.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав |
| } Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.</p> <p>Тако се на п |
| куд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љуба |
| а-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{ |
| p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а српске?</p> <p>— Српске?{S} Ах, нисам још ниједну про |
| онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на верес |
| олидан старији човек, капут му до пете, а висок шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго ми је, госп |
| готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где |
| /p> <p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем.{S} Опростите!</p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гле |
| е бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту срећу покушат |
| дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући. |
| каже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће п |
| а проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка |
| шуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S} Ако |
| мо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпо |
| четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у |
| оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је би |
| е Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла Варвара стр |
| ако би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да |
| Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</ |
| на се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса са синчиће |
| минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће дев |
| пођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издал |
| се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, |
| благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с |
| боравила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски.</p> <p>— Шта, и француски? |
| уредити, само кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p |
| друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим пок |
| авзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младожењу за кће |
| ткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.{ |
| ин бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај |
| атити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може напунити.{S} Али, каквог је влада |
| огао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати.{S} Код њега, ако је м |
| ђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — рече |
| /p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p |
| јић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би |
| аспитана да може целу кућу сама водити, а покрај тога, што се њеног разговора тиче, може међу н |
| -Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> |
| поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два ши |
| сли.</p> <p>— Добио сам хиљаду форинти, а потрошио сам хиљаду четрдесет форинти и тридесет крај |
| тељ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три |
| p>Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p>Врата се |
| послужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуб |
| } Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Татијана |
| а мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата |
| е.</p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.</p> <p> |
| валио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{ |
| пи, сад опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим |
| ђа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} |
| вори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла штета што ниј |
| ли Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква |
| се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за |
| рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса |
| И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувст |
| дну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван |
| о шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати |
| ан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити |
| има само две собе; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако у |
| сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се под |
| је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, |
| апипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S |
| им.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не |
| а.{S} Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас свију чувство ј |
| омак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у мило |
| не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У тим мислима легне и |
| о одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. |
| несе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни |
| p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо |
| радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта је томе узрок?</p> <p>— Све што год је на вама.{S |
| — Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две к |
| ити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, |
| аст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три стотине има |
| Чекмеџијићу.{S} Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> |
| ављено.{S} Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чи |
| ли.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{ |
| а кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за мене!</p> <p>— |
| то се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостан |
| јатном“, <pb n="25" />Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p |
| мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено и |
| ошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа |
| ићку.</p> <pb n="93" /> <p>— Молим вас, а шта је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да |
| ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наслед |
| у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.</p> <p>— Верујте, ни |
| чу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разг |
| ти, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену време |
| {S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изгл |
| ка-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се св |
| иде.{S} Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</ |
| авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим |
| ј из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, |
| нуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p>— Заповедајте! — рече тако |
| војче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да |
| младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је св |
| морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — рече Чарукџић.</p> <p>— Идем и ја. |
| ак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче<pb n="60" /> неку фантазију свирати. |
| ње.{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпита |
| те ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p |
| b n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па свршивши упола ствар, опрости се |
| еликом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, сремско. |
| ти дати.{S} Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџијић је немиран, једи се |
| а.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи в |
| p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је как |
| ницу?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гв |
| мо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S |
| узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, |
| ио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренеб |
| арвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; то значи: младоже |
| е дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су |
| } Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ниш |
| ји је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држа |
| у трешње, то је знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан човек, господар и тргов |
| ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него |
| во, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите |
| у бермета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што сам вам доса |
| 63" /> <p>— Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био р |
| м иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у жи |
| Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поре |
| ign> — тако нас је клавир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у музици или пев |
| две хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а кад почиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дат |
| гова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово п |
| енаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <foreign xml:l |
| хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.< |
| rl">Тоз ис а хибше грихин</foreign>!{S} А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?{S} Да |
| укама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се |
| т човек!{S} Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p |
| {S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произвести може, уклонила је за овај |
| удиле су се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка в |
| по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш ч |
| а што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се |
| н мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се с |
| је онде, осим што у новинама читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво ш |
| > <p>— Па ништа, то се тако трефило.{S} А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда |
| S} Чуо сам већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут |
| /p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две нед |
| сподар Чекмеџијић!</p> <p>— Изволите. — А, драго ми је!</p> <p>— Немајте бриге, даће хиљаду фор |
| n="94" /> <p>И чика-Гавра се усрећио. — А госпођа Гледићка докучила је што је желела: скинула ј |
| и су ти Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p>— А, то је сасвим отр шос?</p> <p>— Шта је то „отр шос“?< |
| аду да се жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— А зашто не?</p> <p>Чика-Гавра се смеје.</p> <p>— Неће о |
| стоји; штета што се тако зове!</p> <p>— А знате, фрајлице, зашто се тако зове?</p> <p>— Не знам |
| вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ има |
| дам гувернант правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> |
| <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не |
| а књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а српске?</p> <p>— Српс |
| о тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарук |
| браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се напољу Стева о том са Га |
| кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме т |
| ити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без то |
| нти, — шушне му госпођа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са целом фамилијом.</p> <p>— Мило |
| руго вреди девет хиљада шајна.</p> <p>— А шта има дете? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову к |
| на је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић |
| ништа?</p> <p>— Ни разговора.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене н |
| ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас?</p> <pb n="78" /> <p>— Послали ме |
| зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па |
| ас прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити до четири неде |
| јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога |
| у Савку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору?</p> <p>— Није |
| о по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро |
| Нисам могао од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спавао?</p> <p>— Тако један сат.</p> |
| кинстлера чула српски свирати.</p> <p>— А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира |
| рам још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он |
| — Ал’ тек је опет лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, |
| јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа говорила о томе, |
| , па ће и онако све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој з |
| а је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Сме |
| од у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А у Шапцу?</p> <p>— Ни тамо; то је све <foreign xml:lan |
| би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би |
| о ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим |
| /p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе с |
| л’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; св |
| и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то друго?</p> <p>— Ви ћете то добро поњати, — |
| мите ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли |
| Знате, читала сам много ноћас.</p> <p>— А шта то читате, фрајлице?</p> <p>— Читала сам од Дима |
| тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p |
| ни!{S} Ја сам Љуба Чекмеџијић.</p> <p>— А ја сам, опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је ос |
| се на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не |
| више!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је чо |
| а старим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, ви младиће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако |
| онда сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пут |
| ко би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p |
| га, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Свака има по две хиљаде форинти.{ |
| ауче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће жив |
| би хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; |
| ажу: <foreign xml:lang="DE-Cyrl">Тоз ис а хибше грихин</foreign>!{S} А тај крајзлер имао кураж |
| а-Јулка прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, а |
| за једно петнаест година млађи.</p> <p>—А шта нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као ка |
| и’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер је то кад је мушко у женско, или женско у муш |
| ине се мора облачити.</p> <p>— Па то је абентајер?</p> <p>— То је.</p> <p>— Хвала лепо, ја га н |
| ате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добр |
| људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима.</p> <p>— Шта су ти абентајери?</ |
| ентајера има у њима.</p> <p>— Шта су ти абентајери?</p> <p>— Шта, још ни то не знате?{S} Дакле, |
| "83" /> велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем о |
| лији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и М |
| <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић је већ у авлији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији њих дв |
| а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кр |
| ом показати нису смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуб |
| ивао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест форинти.{S} То су већ женини ду |
| лели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} Тамо је све тиркиш.</p> <p>— Та и наши дедови с |
| запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд’мо — изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S |
| па девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има три хиљаде форинти сребра.</p> |
| свирати у клавир и француски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитана и |
| још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p> |
| ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотера |
| , због багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за ки |
| надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> |
| год срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међути |
| је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће Ружичић па |
| Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми н |
| апита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n=" |
| — Новци су већ готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p> |
| уђено... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно |
| шу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволет |
| екмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прсте |
| без Персе разговарају.</p> <p>— Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гав |
| истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам |
| е ли да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још |
| и отићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Макра и фрајла |
| ролупаће се поред тебе.{S} Дакле, кажи, ако хоћеш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</ |
| долазе.{S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на |
| о би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити |
| проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија?</p> <p>— |
| S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — та |
| англук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ с |
| зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждреп |
| ању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе |
| <p>— Е, сад молим, господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви имате?</p> <p>— Имам куће у О., |
| од њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На д |
| и иштете?</p> <p>— Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће |
| ојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће |
| изгубила.{S} Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, о |
| ите те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, о |
| моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији |
| ко може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} После неколико д |
| ја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</ |
| ли кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дођ |
| платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љу |
| Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она в |
| хвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у и |
| руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске |
| цу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми |
| о визите, особито што се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно не |
| Љуба мисли како ће та ствар испасти.{S} Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није пра |
| } Ја ваше стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами с |
| му није било кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би с |
| бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећ |
| <p>— И то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више же |
| та, добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варв |
| ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ |
| — Е, па добро, господар-Чекмеџијићу.{S} Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још мо |
| мем фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње тиче, то ћемо лако; |
| лика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.</ |
| ла.{S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно |
| сподар-Чекмеџијићем задовољна?</p> <p>— Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпо |
| и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал |
| >— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p |
| уго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим покор |
| што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се д |
| ’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пр |
| а, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не |
| , знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео |
| приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово д |
| елим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се у |
| најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</ |
| преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет смести |
| S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.</p> <p>Т |
| о да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је |
| е можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика-Гавра.</p> |
| девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекме |
| а’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љу |
| вожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропита |
| } Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помал |
| ао и размишљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има в |
| оварати. <pb n="52" /> Нећете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не ус |
| а се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду.{S} Ето опет слушкиње.</p> <p>— Госпођ |
| цауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Га |
| тару удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те прос |
| новаца.</p> <p>— То је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</p> <pb n="41" /> |
| е судим нег’ да узмем фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње т |
| ићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића. |
| — Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми |
| ли, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво |
| арвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> |
| > <p>— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; |
| ио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио |
| сли сакрије своје.</p> <pb n="82" /> <p>Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{ |
| " /> <p>Дражајша фрајлице Јулка!</p> <p>Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здра |
| мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда ј |
| слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради.</p> <p> |
| n> — тако нас је клавир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у музици или певањ |
| и у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције.{S} Чика-Гавра каже на то: „Добро!“</p> <p>Дође |
| S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да в |
| лицем, само рад је знати како у другом акције стоје?</p> <p>Дође вечера.{S} При вечери није се |
| тити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалека давао на знање, када |
| вром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, |
| о на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се |
| S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} |
| је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.</p> <p |
| сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.</p> <pb n="3 |
| , ништа за то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по м |
| омпаније само у трговаца и солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{ |
| , каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења. |
| ајлице?</p> <p>— Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.</p> <p>— |
| скрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да |
| ислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов п |
| ога!{S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена би |
| Сад му је друга година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој |
| Па шта сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има |
| S} Фиранге су истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу ви |
| p> <p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то |
| њевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба чита пи |
| пало?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам српски свирати. |
| е и онако сама у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћете почети?</p> <p>— По обичају.{S} Казаћу:{S |
| ладости, знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нис |
| имао мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам |
| вам моје стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не сасвим.</p> <p>— Чули сте за моју трговину?</p> |
| ане књиге читати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онд |
| на билијару спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, |
| м пара, госпођо!{S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То |
| из љубави.</p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Д |
| ције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нис |
| ате према мени поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, к |
| а ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добит |
| шаљиво госпођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> |
| те.</p> <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не мо |
| р Першуновић?</p> <p>— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по по |
| е штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал’ осам стотина је врло мало за трговца.{S} Ја сам жел |
| на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но п |
| ео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо ис |
| "47" /> <p>— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p> |
| те.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу д |
| /p> <p>— Хвала; ми сад одма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо |
| мда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте |
| > <p>— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је |
| р за супругу дали.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите |
| значи оцеубица.</p> <p>— Име није лепо, ал’ лепо стоји; штета што се тако зове!</p> <p>— А знат |
| ко ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— одговори мало пријат |
| Њега су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки.</p> </div> <div |
| > <p>— Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате пра |
| немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће н |
| ћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало прип |
| естан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кће |
| и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад ј |
| , ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е, тако!{S} И м |
| има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја |
| p> <p>— Знам.</p> <p>— То је што знате; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</ |
| ај</foreign>, је л’ те?</p> <p>— Јесте; ал’ не Тиркај, но у Србији.</p> <p>— Ја то не могу да т |
| ћу!</p> <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл ф |
| та ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p |
| се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фра |
| у пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи.</p> <p>— Дакле, хоћемо л’ ићи?</p> <p |
| век, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзира |
| ј Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је пе |
| се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми |
| те?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар сврш |
| вреди хиљаду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— |
| с чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме се договор сврш |
| поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ниш |
| /p> <p>— Овде је сасвим друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан.</ |
| д Талберга.</p> <p>— Шта, фантазија!{S} Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати!{S} Тако |
| Све је то лепо.{S} Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку!{S} Да |
| а лепа девојка и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пр |
| оност према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p |
| ате, само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, онда ћете се другачије разговар |
| етила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу је држала у рез |
| p> <p>— Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки |
| пасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од |
| </p> <p>„О прстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом ч |
| сам сасвим чист.</p> <pb n="45" /> <p>— Ал’, кажите ми право, зашто сте тако очи извраћали кад |
| ики ђаво, господар-Чекмеџијић!</p> <p>— Ал’ ви још већи, фрајлице!</p> <p>— Не би’ рекла!</p> < |
| да је то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањира |
| ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он |
| > <p>— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p |
| </p> <p>— Тражимо опет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било |
| љени?</p> <p>Ружичић се смеје.</p> <p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уве |
| добро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S |
| > <p>— Имала сам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што |
| кал; па има нешто гвожђарнице.</p> <p>— Ал’ је то унгебилдет човек!{S} Па кад говори, све дува. |
| још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} Ми немамо деце.{S} Нем |
| а вам кажем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметно разговарао?</p> <p>— Смешно; али нис |
| а може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у инштитуту тако изуче да после никад пр |
| ала лепо, ја га не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали |
| је мало; јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и то вреди хиљаду.</p> <p>— То ј |
| о утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад |
| немате деце?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Ал’ можете имати.{S} Шта мислите, ви сте још женска у н |
| ма ли што?</p> <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има |
| удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежд |
| аповедајте.</p> <p>Пију ликер.</p> <p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово |
| о врата; Љуба заустави фрајлу.</p> <p>— Ал’, молим, станите само мало.{S} Већ има сат један как |
| на њега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> |
| и поћи за мене?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p>— Нећу да се удајем.</p> <p>— Дакле, |
| а њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим в |
| .{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак није до че |
| ена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стран |
| ?</p> <p>— Канда сте погодили!</p> <p>— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.</p> |
| ћали, знам да ћете и испунити.</p> <p>— Ала сте ме ухватили, не могу с речма куда.</p> <pb n="5 |
| ако вас чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнет |
| " /> <p>Љуба се буди, тре очи.</p> <p>— Ала ми је тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног |
| ад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— Много сам света прошао.</p> <p>— |
| о се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг брину |
| се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може напунити.{S |
| егију са проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија? |
| р Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком ис |
| само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хте |
| е знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће дев |
| Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгуби стрпљење, па |
| у, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће каза |
| ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа п |
| би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то |
| ао још девојком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она |
| јла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говорила: „И |
| крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни |
| Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Оси |
| ника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких па |
| ући.{S} Фрајла Савка остане дешператна, али наскоро се за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је к |
| јла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љ |
| рмахерају.{S} Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ |
| инско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кр |
| ло позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгле |
| е много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{ |
| а је Љуба говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба |
| сти, показивао се да је простране руке, али је у срцу циција прве класе.</p> <p>Госпођа Евица Г |
| ети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су иоле што имале, о |
| спомиње.{S} Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа |
| шати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још в |
| аза.</p> <p>Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима.{S} Фрајли В |
| Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и п |
| S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, а |
| по собама покућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Тр |
| } Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, |
| је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ н |
| Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, |
| под својом фирмом показати нису смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} |
| тоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаре |
| ју.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</p> <pb n="77" /> <p>— |
| да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би |
| нате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста крив |
| жира.{S} Љуба је добро знао транжирати, али опет од толике зечине се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка |
| асти га.{S} Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.{S} Љуба чека да тата започне, али |
| овеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шт |
| фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.</p> <pb n="4 |
| ио би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорс |
| пролећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам, али реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате, то |
| да никакву љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети.</p> <pb n="88" /> <p>— Ка |
| кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу |
| иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Март |
| окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су |
| на код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити. |
| ва неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа |
| аква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад |
| куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости.</p> <p>Опет ра |
| од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од орахови |
| последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.{S} Бе |
| S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би |
| у читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што је био.{S} Где |
| каша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само к |
| сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су гов |
| S} Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго.{S} Госпо |
| с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видет |
| фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће |
| осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бо |
| Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите |
| Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да |
| ђе.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па |
| ад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је к |
| Кад човек што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђа |
| м показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке охладнео |
| се паметно разговарао?</p> <p>— Смешно; али нисте џандрљиви били.</p> <p>— Све ће добро бити.</ |
| оси свакојаке посластице, <pb n="16" /> али му се једнако хиљада форинти врзе по глави, па како |
| > <p>— Не браним.{S} Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравн |
| рећи зец ког у животу свом транжира.{S} Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он |
| погледа, па опет свој посао настави.{S} Али Чекмеџијић опет није штетовао што се оженио; јер ук |
| ати, а гвожђарница се може напунити.{S} Али, каквог је владања?</p> <p>— То је баш што је најго |
| мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој жен |
| Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да |
| а влажном времену под колима спавао.{S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића ка |
| касирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, |
| велику, и осим тога трговину добру.{S} Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулирати |
| , чика-Гавро!</p> <p>— Хајдмо!</p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Г |
| правна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и |
| код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу. |
| орили су девојачки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност према каквој де |
| ју, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до |
| нање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p>Остајем</p> <p>Јуца Мргодић</p> <m |
| Чекмеџијића.{S} Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начи |
| „Добро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и мамица отишле у другу собу да се пресвуку.{S} Ук |
| S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време руч |
| >— Не брините се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.</p> <p> |
| и доиста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је че |
| ладим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част спасао. |
| ном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љ |
| тету — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се |
| исмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка ј |
| ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић |
| <p>После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка д |
| , сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу |
| говарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто не, — одговори им, — само не |
| ује да и неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај нотарош издалека род госп |
| поведи да стане, па промоли главу испод арњева.</p> <p>— О, слатки господар-Љубо, добро дошли!{ |
| две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га |
| ака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњевима покривена.{S} Кочијаш <pb n="9" /> бесно тера. |
| госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ |
| </p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају |
| богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти пи |
| {S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село П. |
| Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.</p> <p>— Мени опет десно око и |
| анпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму крадом пио.</p> <p>После двогодишњег |
| Верујте ми, <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ауф мајне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а н |
| . Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту |
| е читате, а српске?</p> <p>— Српске?{S} Ах, нисам још ниједну прочитала!</p> <p>— Како то?</p> |
| } Мораш свирати!</p> <pb n="59" /> <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слу |
| а још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествије.{S} Путешествије |
| <p>— Па тако исто и сад ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{ |
| /p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам |
| у компањирати или компонирати?</p> <p>— Ах, композицион — то је сасвим друго, то је <foreign xm |
| ажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па театри — комифо!{ |
| и, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Татијана Скорићева у П. била је фина проста д |
| нићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из ак |
| Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милевиној матери |
| p>„Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти |
| ја је тетка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирца |
| е процес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чик |
| та!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живети, па да оседим као |
| зекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не |
| отказати.{S} Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџ |
| и бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан |
| е само сести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Н |
| але ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкр |
| да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати. |
| е, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша, да је о |
| та, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— З |
| сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини.</p> <p>— Драго ми |
| и да макне.{S} Мати спусти фиранге, да, бајаги, сунце не упире.</p> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра |
| — Мутер, па то је крајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има нешто гвожђарнице.</p> <p>— Ал’ је то унг |
| ко му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било куратор |
| <pb n="7" /> за вишим чим тежио него за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице |
| уд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика;<pb n="83" /> велика штала пуна коњ |
| лужио је и такве грке који су по трипут банкротирали, који се на вашару под својом фирмом показ |
| ђа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Од |
| ли; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је |
| та ме педесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Мак |
| бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p |
| ли?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет?</p> <p>— |
| о две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част спасао. </p> </div> <div type="chap |
| ије за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежде?</p> <p>— Д |
| е се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пр |
| е врло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад ни |
| а добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате право.</p> |
| олико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни пет п |
| вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не сме ни |
| а тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земљ |
| неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, |
| и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен м |
| ају живети као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мира |
| мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају |
| ви.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шај |
| } Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку!{S} Да сам женска, волео |
| рони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна.{S} Та |
| не девојке у инштитут.{S} Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не з |
| а у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опе |
| <p>— Опростите, код нас су ови проклети басамаци.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једа |
| рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави |
| н на другу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле се |
| евала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. <pb n="44" /> Напослетку се склони па отпева „З |
| ао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су иоле што |
| ва, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академ |
| м нешто у околини куповати.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>— Сад се препоручујемо.</p> <p>— Драг |
| собито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на |
| акав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ |
| е врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{ |
| а чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усе |
| > <p>— Канда сте ми из уста извукли!{S} Баш сам вас хтео о томе упитати.{S} Кажите ми право шта |
| Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш |
| арадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.< |
| присуство те реши се у очи упитати.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили |
| иће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао |
| </p> <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег |
| о штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским |
| је код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле |
| срца говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав шаранчић, па се по њем |
| ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш добро, — дода тихо чика-Гавра.</p> <p>Сам остаде Љу |
| ле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме тако упрљана затекли!{S} Добро дошли!{S} Изв |
| бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као млади |
| ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилично н |
| еднако својим речма онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као |
| ридесет и пет година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје |
| се довуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, |
| ди му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, |
| и, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Е, кад баш хоћете, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пре не |
| фику и кућу.</p> <p>— Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одве |
| нда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад |
| не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао.</p> <p>Уђу у с |
| за управо Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у кујни.</p> <p>— Добардан, госпођо!</p> <p>— Бог т |
| ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разгова |
| и, не могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.< |
| Али, каквог је владања?</p> <p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; че |
| о, види се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отвор |
| ко као да сте реч задали!</p> <p>— Није баш тако.{S} Кад човек што обећа, још није обавезан; ал |
| она се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини т |
| елкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.{S} У месту ће говорити да је Белк |
| ше у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа зам |
| изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.{S} Вол |
| ацију.{S} Начује још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело познанство прекинути.</p |
| .</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.< |
| хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што |
| сли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих дев |
| већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београд |
| чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но |
| е ништа.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— Вер |
| о ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми баш тако ласкати!</p> <p>— Верујте ми, штогод говорим, |
| да ићи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одве |
| а је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љу |
| ву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред уда, да |
| спуштене, па ниједне муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна с |
| а канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика;<pb n="83" /> велика штала пуна коња и кра |
| Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све то фино уплела.{S} Договорила се с |
| } Где ћемо се после састати?</p> <p>— У башти.</p> <p>— Збогом и донде!</p> <p>— Збогом, само п |
| поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} |
| ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује |
| а устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љ |
| ручак.{S} После ручка иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.{S} |
| ћ ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није сплео са |
| са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да т |
| рати!</p> <pb n="59" /> <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она |
| о.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Господар Пера, кад |
| ањисту потребује.{S} Из тога се види да без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас, фрајли |
| аду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!</p> |
| и’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам |
| неће матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела каква млађа човека кој |
| !{S} Па какви штуцери!{S} Нема ниједног без фатермердера, а то тако елегант стоји!</p> <p>— Фат |
| ам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месн |
| решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да |
| из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p |
| сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Нов шешир — |
| је толико требало, јер је куражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка |
| лазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају.</p> <p>— Дакле, ако смем питати, |
| од нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њ |
| о; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не при |
| ребра проиграо.{S} Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непријат |
| Савком — трошак пет форинти; могао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савк |
| орам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени?</p> <p>— Ра |
| хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се.</p> < |
| давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим |
| у; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> |
| аш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџијића, немо |
| вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави.</p> <p>— Они могу то чинити, а |
| го што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S} Где |
| осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему. |
| Савка.{S} Фина девојка.{S} Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи ж |
| се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али |
| <p>— Дајте таки натраг писмо!{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!</p> <p>— Опростите |
| соби.{S} Фиранге су истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при су |
| ао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем |
| !</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба пони |
| S} Некако напипали су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две |
| ад је човек, све то може у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад |
| Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто не |
| ручају.{S} Вино још остаје на столу.{S} Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба |
| већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, п |
| ипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S} |
| итивати за стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим |
| љем стању.{S} У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом м |
| мо му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љуба |
| — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.</p> |
| че.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белки |
| а Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> <pb n="42" /> <mil |
| ом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би |
| о изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га |
| ада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разговарао.{S} За то време уклони |
| увегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} |
| већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дођ |
| да се пресвуку.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb n="39" / |
| ући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав ј |
| и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их ше |
| а Белкићева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је честан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ |
| и, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука ско |
| чку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницат |
| е може домаћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале |
| исати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде. |
| — има их шесторо — бригу задају.</p> <p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима доп |
| да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, |
| нио се Парковић.{S} Чика-Гавра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава |
| ће га транжирати?</p> <p>Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печ |
| атрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но после ручка почне се важан разго |
| жђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек |
| ју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у п |
| иста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је честан |
| чисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их шесторо — бригу задају.</p> <p> |
| — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа |
| а дође кући, почне распитивати за стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу |
| практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао што ће на |
| се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљаде |
| је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на п |
| убу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба |
| осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба што је то пис |
| <p>Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла- |
| сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је чудн |
| средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, дос |
| — тако парадно изгледају.{S} Љуба турио белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, |
| то није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; |
| Па куда?</p> <p>— Да идемо у Србију, у Београд?</p> <p>— Па шта, у Београду да се жениш?</p> < |
| ДНА ЖЕНИДБА</p> <p>НАРОДНА КЊИГА</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> <pb n="4" /> <div type="titlepa |
| ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где неко објављује да га њег |
| у Србију, у Београд?</p> <p>— Па шта, у Београду да се жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— А зашто не |
| о је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А у Шапцу?</p> <p>— |
| е може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести.</p> <p>Врати се кући. </p> </div> <d |
| дају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, |
| х таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их |
| страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутр |
| а не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да |
| обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволите сести.</p> <p>— Хвала!</p> <p |
| аз заборавио.{S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— |
| о за овај ма’ на страну.{S} Дед’те чашу бермета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам о |
| вима покривена.{S} Кочијаш <pb n="9" /> бесно тера.{S} Када дођу до дућана, госа заповеди да ст |
| </p> <pb n="40" /> <p>— Посао не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако |
| ш нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествије.{S} Путешествије је к |
| далеко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— |
| жете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило — од капута.</p> < |
| дет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p>— А, то је сасвим отр шос |
| ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па театри — комифо!{S} Па |
| а крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони |
| ате и француски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.</p> <p>— |
| то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки штудент, не знам, у |
| подар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па те |
| бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каж |
| волите мало простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу |
| их најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.</p> <p |
| један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се ду |
| ина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има. |
| ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мало нов |
| } Једва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу во |
| Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће |
| јџије.{S} Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати могао.</ |
| " /> мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале |
| јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седет |
| а мати.</p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, |
| , вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она |
| } Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оста |
| ј ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипа |
| за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем т |
| ин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштв |
| на.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто |
| Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не |
| ву што толики дуг термин правите.{S} Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слобода |
| бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа п |
| знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер су тако улицкани.</p> <p>— Ђаво, браца Г |
| ање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, о |
| фарбана, сува — да је додирнеш, шуштала би; зуби рђави.{S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка |
| госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам рад да добије мајор |
| јало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно |
| ранцуски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би |
| ат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; |
| /p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу |
| ла сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опро |
| не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па д |
| Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Ви |
| моја фрајла штета што није трговац, та би умела са муштеријом!</p> <p>— Дакле, шта мислиш сад? |
| е, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пом |
| еш се, — рече Чарукџић.</p> <p>— Па шта би нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, |
| вић.{S} Чика-Гавра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру ш |
| , била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не каже |
| а није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала |
| 1" /> <p>— Та већ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазиј |
| нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што при |
| да, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја к |
| ће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и |
| е, ви младиће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; старо |
| у оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом |
| а-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наско |
| се мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од св |
| оспођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за бл |
| за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде |
| !{S} Доктори само своје терају.{S} Боље би било кућевни лек употребљавати.</p> <p>— Та кад се и |
| дати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери |
| ског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког мо |
| ном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала!</p> <pb n="70" /> <p>— Ш |
| е; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па |
| абу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. |
| кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стотине форинти.</p> |
| зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="20" /> <p> |
| Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</ |
| Ал’ ви још већи, фрајлице!</p> <p>— Не би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај |
| ођа Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-М |
| рема мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Може |
| ек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер значи |
| ије хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да |
| е да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би Чекмеџијић због такових гласова одустао, требало га |
| Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна ствар.</p> |
| аје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада |
| него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тезгом стајати!</p> <pb n="71" /> <p>— Та в |
| , када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> |
| !</p> <p>— Фатермердер — ја га никад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат мицати, па |
| амо како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима возила! — рече Пинтерић |
| све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рук |
| пети.</p> <pb n="88" /> <p>— Како се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — та |
| риц Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Дого |
| емда се то сасвим никада засведочити не би могло.{S} Но, што му је пред светом шкодило, то је к |
| и опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије тргов |
| би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно доне |
| орам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> <p>— То је давно било; уз то, нисте |
| p>— Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; старог сам већ имала.</p> <p>Сад |
| тазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје |
| ошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.</p> <p>С |
| е ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге не читат |
| итати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онда кад је ку |
| нуо.{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу покушати, не може |
| на избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће ч |
| што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шант |
| и смо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— |
| мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни ка |
| чају.{S} Казаћу:{S} Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајли |
| ме ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прођ |
| ав је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни |
| учитељ, против тога што приметио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговач |
| .{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабе |
| алог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p |
| шу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми |
| окорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p |
| да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то с |
| ти на учитељку!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали.</p> <pb n="72" |
| о.</p> <p>— Шта ми је до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао т |
| Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Срећа што је фрајла с |
| е Белкић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је |
| аду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу ва |
| е <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и д |
| његова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> < |
| >— Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гос |
| >— А да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом ра |
| клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хиљад |
| p>— Дакле, и овде ништа!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живе |
| ’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.{S} |
| и’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго |
| ажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љу |
| ли мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буд |
| да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер |
| <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p |
| /p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је човек као |
| ор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам |
| а читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не |
| ати што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека д |
| лике, колико ви иштете?</p> <p>— Колико би’ ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: к |
| оћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— |
| о пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— С |
| те; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилич |
| госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Макра и |
| ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у со |
| роводити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право |
| смејати!{S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вам |
| } Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.</p> <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеусни |
| </p> <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте м |
| </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидети не |
| ном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у |
| елим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер је т |
| радо су му кућу посећивали.{S} На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет ви |
| није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.{S} Ал |
| } Колико сам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није била приправна, о |
| е целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму крадом |
| цом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало |
| о приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки |
| ароши Б.</p> <p>Татијана Скорићева у П. била је фина проста девојка.{S} Од својих другарица се |
| година, једну годину мање или више.{S} Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки ј |
| евојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека вас |
| аде!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас с |
| S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говори |
| зивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна ж |
| p>— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.< |
| ећ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> |
| се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити |
| у њега заљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у кла |
| ђеш, што ти драго!</p> <p>Госпођа Макра била је паметна женска.{S} Није је натеривала; знала је |
| ло; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!< |
| и у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није би |
| рај на живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Св |
| је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијић |
| путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру |
| је много давала.</p> <p>Фрајла Марта је била црномањаста, фина девојка, тако око двадесет годин |
| а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добро провеселише, па тек по |
| ту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онда с |
| <p>— Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у |
| било то парче, фрајлице?</p> <p>— То је била фантазија од Талберга.</p> <p>— Шта, фантазија!{S} |
| гарица се само у том разликовала што је била најбогатија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} Оц |
| жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као |
| а бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је |
| остима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелк |
| ринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока.{S} Сока је приметила, кад је невеста рукавиц |
| ош девојком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она уда |
| p> <p>— Како то?</p> <p>— Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборав |
| и.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.</p> <p>— Е, па то сте в |
| S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене |
| {S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она п |
| ђа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и |
| ски свира?</p> <p>— Нисам, онда сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видит |
| седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него |
| мрак чини у соби.{S} Фиранге су истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је ф |
| pb n="73" /> мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке |
| .{S} Срећа њена што су фиранге спуштене биле!</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Ништа |
| шкодило, то је карта.{S} Холбер и макао биле су његове најмилије забаве; особито је радо играо |
| може што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита ш |
| нт правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А у Ша |
| и шта о целој ствари мислим.{S} Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам |
| је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте |
| Онако — како да вам кажем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметно разговарао?</p> <p>— |
| {S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми зап |
| о?</p> <p>— Смешно; али нисте џандрљиви били.</p> <p>— Све ће добро бити.</p> <p>— Стигоше већ |
| ујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били, опет уђу у собу да промишљају како ће визиту прав |
| угу справљао.{S} Њега су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки. |
| p>— Ви сте већ готово на нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја сам човек који се не намеће; г |
| ило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p |
| е реши се у очи упитати.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили од мене писм |
| евање проузроковало то да смо принуђени били другој <pb n="48" /> срећи окренути се, која је за |
| " /> <p>— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, |
| дови су оданде дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим в |
| ић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док |
| ијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер |
| а промишљају како ће визиту правити.{S} Било је већ пред вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} |
| ро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.{S} Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим |
| окућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике со |
| ћ је, најзад, ожењен.</p> <p>Сватова је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> <p |
| гом!</p> <p>— Службеница.{S} Мило ми је било!</p> <p>— Збогом!</p> <pb n="28" /> <p>— Збогом!</ |
| каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама |
| ла проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит правил |
| се препоручујемо.</p> <p>— Драго нам је било.</p> <p>— Особито с наше стране драго!{S} Збогом!< |
| отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то парче, фрајлице?</p> <p>— То је била фантазија |
| Макра се смеје.{S} Чекмеџијићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавр |
| ега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.< |
| спавања, но одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају д |
| о ипак за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Га |
| им вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— од |
| Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што сврши |
| иш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикеције; знао сам да ће се то њој допаст |
| <p>Љуби испаде писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане |
| ило све чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама покућство по најновијој моди, али је све |
| S} Осим певца и црквењака, другога није било.</p> <p>У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сас |
| је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи |
| когод ожени.{S} У његовој варошици није било могућно, јер што је боље, нису хтели дати за њега, |
| алин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из р |
| ћ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па |
| би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као тргов |
| } Доктори само своје терају.{S} Боље би било кућевни лек употребљавати.</p> <p>— Та кад се има, |
| <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је човек као лу |
| ограду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у |
| не би као удовица?</p> <p>— То је давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је |
| та Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а |
| а вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам |
| p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— |
| чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{S} Першуновић се |
| би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фрајлице |
| амо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“. |
| меџијићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео |
| био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Мак |
| ац, чича Ђука, тутор и стриц Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође |
| за врло безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се |
| го.{S} Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем |
| ремда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине курмахерај на |
| ем и приличан, око четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план |
| А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је |
| — запита шаљиво госпођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не ј |
| и.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хи |
| дити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право, от |
| } На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што |
| вити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сам |
| стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну |
| {S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белки |
| оспођа Јелка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави:</p> <p>— Добар д |
| букао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, им |
| роводаџију чика-Гавру.{S} Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, о |
| су га држали да је „хирош“.{S} Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, к |
| еђу ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема м |
| а доста имућна човека.{S} Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S} Н |
| арукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.</p> <p>— |
| ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик.</p> < |
| ведао то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки штудент, не зн |
| дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне мало мис |
| опет више је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, уп |
| отпутује.</p> <pb n="19" /> <p>Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што |
| о се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита |
| шегрту за пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није н |
| рати?</p> <p>Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни т |
| кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, |
| тнаест форинти.</p> <p>„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — тро |
| жа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.</p> <p>„Два путна т |
| гао заспати.{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ств |
| .{S} Љубиној <pb n="10" /> првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести |
| ле презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус ни |
| да се <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је |
| ице допада?</p> <p>— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и в |
| огао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг де |
| и натраг десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пе |
| та на њега одговорили. -</p> <p>— Нисам био у ствари начисто.</p> <p>— Ја сам дошао да просим ф |
| ите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове пу |
| то одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. |
| Савкином о томе писати.{S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо |
| почела чешати.{S} Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим ц |
| је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S |
| долазиле.{S} Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, |
| овицом још као са девојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него |
| е зове — Хекмешич — тако је импертинент био, да је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билд |
| време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму кра |
| а удате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Нег |
| _C1"> <head>I</head> <p>Љуба Чекмеџијић био је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове дваде |
| Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан.{S |
| домаћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале ствари |
| ст за њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао о |
| памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} |
| једно јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и |
| ’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим в |
| оле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} По |
| рташици.</p> <pb n="22" /> <p>— Госпођо бирташице!{S} Кажите ми где седи овде млада госпођа Пер |
| у странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене бирташици.</p> <pb n="22" /> <p>— Госпођо бирташице!{S} |
| ту.</p> <p>Када стигну у село Ј., траже бирцауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да |
| е имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их уго |
| Збогом!</p> <p>Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по сата далеко |
| у очи пада.</p> <p>Дођоше у Ш. Терају у бирцауз.{S} Преоблаче се.{S} Чика-Гавра већ је готов.{S |
| су сврнули.{S} Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у куј |
| еда кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули.{S} Један прост момак иде из би |
| а стигну у село Ј., траже бирцауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној |
| е већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} |
| оспођа Перса да види какви су странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене бирташици.</p> <pb n="22" / |
| Чика-Гавра се, опет, са Чекмеџијићем у бирцаузу разговара.</p> <p>— Дакле, знаш шта је у ствар |
| у О., место Чекмеџијићево.{S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ м |
| Изволите грожђа.</p> <p>— Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, мо |
| и нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо |
| могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала |
| мало простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да ка |
| стати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте |
| > <p>— Мило ми је!</p> <p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> |
| мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p> <p>— Т |
| {S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p>Остаје |
| — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} |
| и Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!</p> |
| ки?</p> <p>— Нешто мало.</p> <p>— Та ви бисте ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас куп |
| мем стране књиге читати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то с |
| устаје.</p> <p>— Већ ми се досадио тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, ако има што |
| > <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет носити; |
| е хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Нов шешир — десет фо |
| трошак пет форинти; могао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца |
| ком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!</p> <p>— О том, чика-Гавро, немојте рачун водити; |
| <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све што бо |
| је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — |
| ње не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле |
| ни поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, |
| писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све нешто издалека |
| ћу никако.</p> <p>— Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код М |
| ислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на |
| итали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди п |
| тавише, учен човек, може од њега свашта бити.</p> <pb n="90" /> <p>— Па, видите, још штогод да |
| те ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа г |
| ао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S |
| реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Е, кад баш хоћете, |
| >— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господа |
| е, долази младожења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног |
| у ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим |
| p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја д |
| а се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ћ |
| ас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насам |
| крено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S |
| начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="2 |
| е то добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам. |
| .{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајн |
| особито што се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувеги |
| ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени |
| p>Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити.</p> <pb n="33" /> <p>— Добро јутро, фрајлице!{S} |
| рено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја |
| ад су, изучене, у нужди могу и учитељке бити.</p> <p>— Све је то лепо.{S} Евала учитељкама!{S} |
| е може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра ид |
| за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје |
| } Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовоља |
| велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} Ако сте шарманта |
| видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће бити у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{ |
| у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку |
| е месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем.{S} Љуб |
| </p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде кући.{S} |
| већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{S} Дед’ устај!</p> <p>Љуба устаје.</p> <p>— Већ м |
| очи извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикециј |
| шу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо от |
| , па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се пре |
| са целом фамилијом.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућ |
| вас.{S} Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу |
| рече Першуновић.</p> <p>— Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра.</p> <p>— Вама ће из чувења |
| ије хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу |
| ија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага |
| се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> <p>Женск |
| то још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је да |
| “ да инсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика |
| каже.</p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.< |
| е џандрљиви били.</p> <p>— Све ће добро бити.</p> <p>— Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да |
| ац; па да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{ |
| у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то бити?</p> <p>— Само мало стрпљења имајте.{S} Он ће доћи |
| вра.</p> <p>— Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстр |
| ледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женит |
| а ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџи |
| екмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да |
| , госпођо Макро?</p> <p>— Тако ће нешто бити!</p> <pb n="58" /> <p>— Видиш то, Љубо!{S} Толика |
| па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе.</p> <p>— Тај неће на штету бити, |
| ио је школе.</p> <p>— Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити.</p |
| волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопстве |
| о није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му ј |
| је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добр |
| да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три п |
| за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га ник |
| да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— |
| да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" /> |
| нам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас?</p> <p |
| ла.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека без |
| чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за ње |
| женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном ког |
| ми господар Чекмеџијић!</p> <p>- Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.{S} Што се мог чу |
| жељи.{S} Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у четири часа.{S} Осим певца и црквењ |
| та, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђи |
| ?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни оче |
| упоценим стварима напуњена!</p> <p>Љуба блене у скупоцене ствари; тек тако опази и клавир.{S} О |
| и се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Знам два места.{S} Једна |
| ћка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијић |
| — тако је импертинент био, да је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи |
| а-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о столицу по |
| Међутим, Чекмеџијић и чика-Гавра већ су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Гледића вла |
| фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру. |
| и.</p> <p>— Добардан, госпођо!</p> <p>— Бог ти добро дао!{S} Које нам добро носиш?</p> <p>— Та, |
| а вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите о |
| и као шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцар |
| ети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{ |
| да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, |
| S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи |
| зи своје чувство, а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога |
| ва фрајла, јер нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог. |
| је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела как |
| е, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово |
| то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши |
| , доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада |
| он није хтео.{S} После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу п |
| четрдесет, али то није истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само како је шмукирана!{S} У Ш. сед |
| сте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p>— Оста |
| овицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе до |
| је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој |
| а у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала ле |
| руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за ов |
| д Чекмеџијић од ове две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да |
| васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитан |
| у, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњевима готова |
| и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он да |
| н сам, то јест чика-Гавра, рад узети ту богату удовицу.{S} Каже да је могао још девојком узети. |
| допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као богиња!</p> <p>— Неће ни мираз фалити.</p> <p>— Канда с |
| , знате ли што српски свирати?</p> <p>— Богме, не могу служити — не знам.</p> <p>— Та шта не зн |
| оринти и тридесет крајцара у шајну!{S} 3богом памети!</p> <p>Он оде у собу жени са озбиљним лиц |
| пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јут |
| ије пристати.{S} Њу су многи просили, и богословци, и какви нотароши из околине, па није хтела |
| ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па |
| те ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам ср |
| езна фрајла Јулка!</p> <p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени с |
| вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као л |
| сподар Чекмеџијић!</p> <p>Ми смо, хвала богу, сви здрави.{S} Ја то исто мислим што сам мислила |
| ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком |
| — рече Гледићка радосно.</p> <p>— Хвала богу!{S} Браво! — повичу Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Са |
| p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете |
| ем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S |
| >— То смо ми онда рђаво дошли.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите само сести.{S} Мој Стева неће |
| ростите што сам вам досађивао.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми мили, останите још.</p> <p>— |
| е мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти. |
| м је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> |
| чне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започ |
| кући.{S} Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али н |
| едите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Г |
| у мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, |
| А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{S} Хајд’ унут |
| ворим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— Кад нећеш |
| {S} Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је |
| </p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све ш |
| ка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него ма која.</p> <p>— Молим вас, в |
| ошити!{S} Доктори само своје терају.{S} Боље би било кућевни лек употребљавати.</p> <p>— Та кад |
| ам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p> |
| } Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је |
| варошици није било могућно, јер што је боље, нису хтели дати за њега, лоше опет он није хтео.{ |
| ; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— |
| о, како вам се то допало?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу |
| рта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до пева |
| Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће добити више од две |
| вај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чи |
| Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти.</p> <p>— Мати каже |
| а, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p> <p>Разговарају се.{S} Чекмеџијић се |
| едићка радосно.</p> <p>— Хвала богу!{S} Браво! — повичу Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову |
| буче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане с |
| ах поквари уста и скине хаљину, ланац и бразлетне.{S} Мати јави чика-Гаври да девојка не приста |
| ки штудент, не знам, у Франкфурту или у Бранденбургу, први је ту моду измислио.{S} Кад је дошао |
| шта говорио против Чекмеџијића, она га брани.</p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оже |
| ам, видећемо.</p> <pb n="77" /> <p>— Не браним.{S} Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем |
| {S} Дакле, кажи, ако хоћеш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани при |
| на би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како |
| је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако није зн |
| Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Договор |
| а.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш |
| Лепа се зове Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, мл |
| рата ни сестре?</p> <p>— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — го |
| у кажем.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата ни сестре?</p> <p>— Има још једног брата, још је |
| бим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами —</p> <p>до г |
| S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.?</p> <p>— Врло добр |
| ице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић.</p> <p>— Па шта |
| пише.{S} Не требам је!</p> <p>— Видиш, брате, да те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам |
| а, јер су тако улицкани.</p> <p>— Ђаво, браца Гавра!{S} Давно већ говори да ће ти младожењу дов |
| слугу, слуга дође.</p> <p>— Иди, Лазо, брже по Татијану.{S} Тражи је па одма’ да дође.</p> <p> |
| ћи.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исповеди |
| сече федермесером руку.{S} Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, а |
| осла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Ш |
| .{S} У дућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је |
| ве сте оштре памети!{S} На свашта знате брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, |
| ија са проводаџијом.{S} Татијанина мати брзо се спреми и <pb n="30" /> каже кћери да не иде ник |
| л’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.</p> <pb n="38" /> <p>— И сам |
| о, како вам се то допада?</p> <p>— Врло брзо свирате.</p> <pb n="61" /> <p>Ту им пресеку разгов |
| >— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми |
| противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу дете као св |
| ите. — А, драго ми је!</p> <p>— Немајте бриге, даће хиљаду форинти, — шушне му госпођа Јелка.</ |
| ла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се једнако окрећ |
| стаменту осам хиљада оставио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у |
| имо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — викне мати.</p> <p |
| много Белкићева деца — има их шесторо — бригу задају.</p> <p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Ов |
| а више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Љуба Чекме |
| ници плаћају.</p> <pb n="41" /> <p>— Не брините се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мо |
| Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији. </p> </div> <div type="c |
| лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока.{S} |
| окартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки |
| ом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојк |
| а се подмукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисат |
| ему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, |
| Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p> <p>Разговарају се.{S} Чек |
| и чика-Гавра стигну кући.{S} Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод |
| — Ја то не могу да тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели |
| <p>—А шта нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић! |
| ра.</p> <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Та |
| љни?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Дакле, да буде данас прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p>— А венча |
| >— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме се |
| } Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да зна |
| Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијом.{S} Тати |
| Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Може б |
| ри тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} Пос |
| .</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к на |
| ле, да буде данас прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити |
| ам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте недеље.</p> <p>— Право имате, — упадне Љуба, |
| а се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим покорно, да ли с |
| о јест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би д |
| ијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на врата.{S} Уђу.</p |
| свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по го |
| /p> <p>— Наравно.</p> <p>— И то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не ожени |
| а?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад иде |
| јде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад |
| одаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија?</p> <p>— Вај |
| о кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, онда ћете се другачије разговарати. <pb |
| к, и такви ћемо и остати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте |
| ју. — Ујутру први устане чика-Гавра, па буди Чекмеџијића.</p> <p>— Море, Љубо, устај!{S} Знаш, |
| е устаје!“</p> <pb n="87" /> <p>Љуба се буди, тре очи.</p> <p>— Ала ми је тешко устати!{S} Како |
| ирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни |
| и договарају како ће почети ако позвани буду.{S} Ето опет слушкиње.</p> <p>— Госпођа ми заповед |
| убав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p> <p>— Новци су већ готови.< |
| ter" /> <p>Почитајеми господине!</p> <p>Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, |
| њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, би |
| ед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би воле |
| ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.</p> <p>Сад Љу |
| олим вас, фантазије свирати!{S} Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди.{S} Није чудо |
| ради.</p> <p>Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем.{S} Разговарају о фрајла- |
| ка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали.{S |
| ића угостио.{S} Но после ручка почне се важан разговор.</p> <p>— Ви ћете сигурно знати у каквом |
| чи, обрече се да <pb n="81" /> ће у још важнијем послу доћи, па оде и однесе Чекмеџијићу глас.{ |
| мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати.</p> <p>— Можете и овде све казати.</ |
| <p>— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо |
| ро носиш?</p> <p>— Та, добро вам носим, вајн ђувегију са проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук |
| > <p>— А какав је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће |
| ислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрл |
| во добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S} Дабогда срећно!</p> <p>Мати уђе у собу.</p> <p |
| о је већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај, девојко!</p> <p>Сад фр |
| помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младожењу за кћер, или фину девојку за сина, па |
| ен!</p> <p>— Ви ђаволите!{S} Хтели сте, ваљда, казати да изгледам као слепачка тиква, кад се см |
| етао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна?{S} Шта је то?{S} |
| се може судити.{S} Чега ради питаш?{S} Ваљда због трговине?</p> <p>— Не, због женидбе.{S} Рад |
| е то, фрајлице?{S} Како су лепа писма — ваљда су љубавна?</p> <p>— Дајте таки натраг писмо!{S} |
| је!</p> <p>— И мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало промислити.{S} Оставите, дакле, |
| у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{S} Д |
| матере је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не |
| слите.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не сасвим.< |
| </p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору?</p> <p>— Није ми ништа |
| шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из |
| ђутим пила и певала.</p> <p>— Дакле, да вам кажем?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да ва |
| ="90" /> <p>— Па, видите, још штогод да вам кажем.{S} Наша Марта је тако васпитана да може целу |
| ни господар Чекмеџијић!</p> <p>Хитам да вам одговор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у |
| осподар Чекмеџијић, изволите са мном да вам нешто покажем.</p> <p>Чекмеџијић устане и оде са Гл |
| кав почетак!</p> <p>— Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почет |
| ако познавало?</p> <p>— Онако — како да вам кажем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметн |
| S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик за |
| од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.</ |
| те.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.</p> <p |
| на ствар пређе.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Сока?</p> <p>— Врло.</p> <p>— Шта судите са |
| спа предусрести.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа.</p |
| тајеми господар Чекмеџијић!</p> <p>- Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.{S} Што се мо |
| вас, а шта је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу о |
| не може више да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, госпођо!{S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певат |
| па се сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, онда |
| ј кући, као госту устручавао сам се све вам исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фра |
| из „Профете“ свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.</p> <p>Па |
| те погодили!</p> <p>— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.</p> <p>— Једно ми је т |
| те до пролећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам, али реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате |
| стало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари мислим.{S} Кад сте били |
| кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са детет |
| ко морам одлазити.{S} Опростите што сам вам досађивао.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми мили |
| оли да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допало?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ |
| а Чекмеџијић не чује.</p> <p>— Но, како вам се допада мој Љуба?</p> <p>— Фајн — здрав момак!</p |
| у себи смех загушује.</p> <p>— Но, како вам се то допада?</p> <p>— Врло брзо свирате.</p> <pb n |
| скреност што ћу вас сад питати.{S} Како вам се допада наша Марта?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Т |
| е госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се сад допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као боги |
| а, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо |
| <p>Почитајеми господару!</p> <p>Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало |
| те ли ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер б |
| оје нам добро носиш?</p> <p>— Та, добро вам носим, вајн ђувегију са проводаџијом.{S} Припремите |
| нородни господару!</p> <p>Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.{S} Ја сам чекао и |
| огод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} Ми немамо деце.{S} Немојте ми |
| ући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> < |
| <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се |
| ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас сад најволим.{ |
| чиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дати седам стотина форинти шајна, а доцније друго.< |
| зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Сад ћу вам казати.{S} Мени је приповедао то један трговачки ка |
| ње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам српски свирати.</p> <p>— Е, да видим!</p> <p>— Шта |
| остаде Љуба са фрајлом.</p> <p>— Сад ћу вам што из „Профете“ свирати, да видим како ће вам се т |
| са његовим сестрама упознао.{S} Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и ве |
| вра.</p> <p>— Е, кад баш хоћете, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње |
| ом казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} |
| <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег друг |
| м бити, — одговори чика-Гавра.</p> <p>— Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мир |
| ошао к вама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се моја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако м |
| S} Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p>О |
| према мени.{S} Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, мож |
| приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви |
| томе узрок?</p> <p>— Све што год је на вама.{S} Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако ми |
| Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило — од капута.</p> <p>— Ви сте см |
| што не?{S} Као што примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{S} Са |
| ша — изгледате као лубеница.</p> <p>— И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у |
| игурно знати у каквом сам послу дошао к вама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се моја кћи допал |
| и, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Ми ћемо, |
| >— Прилично.</p> <p>— Тако исто и она о вама каже.</p> <pb n="89" /> <p>— Мило ми је!</p> <p>— |
| дбе као трговац разговарам.{S} Ја сам о вама распитао.{S} Младости погрешке нећу у рачун да узм |
| да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јо |
| ор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам.{S} Ја |
| /> <p>— Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта |
| а-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја |
| дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати.</p> <p>— Можете и овде св |
| рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно донекле к |
| ећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже |
| ам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами —</p> <p>до гроба веран</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> |
| дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем са поч |
| рајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, би |
| фрајла Варвари и запроси је.{S} Фрајла Варвара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држе |
| рнеш, шуштала би; зуби рђави.{S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избира |
| а опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла Варвара страшно се расрдила кад је чула да њу Чекмеџији |
| главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног |
| <p>— Драго нам је.</p> <p>Кад је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакн |
| спадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.</p> <p>Тако се на путу разговара |
| м и друге хаљине навучем!</p> <p>Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.{S} Оде у другу соб |
| >Оставимо их нека путују.</p> <p>Фрајла Варвара размеће карте, хоће л’ какав младожења доћи.{S} |
| ачи; чика-Гавра је задовољан.{S} Фрајла-Варвара хоће да се венча ујутру у четири сата.{S} Чика- |
| -Гавра ће доћи к њима у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да се за недељу дана уда, поред дишпензаци |
| S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим друго, видећеш; ал’ фи |
| м форинти.</p> <p>„Пут код чика-Гаврине Варваре четири форинта.</p> <p>„Пут у Ш. кад сам жену и |
| во ни са збогом.{S} Управо оде к фрајла Варвари и запроси је.{S} Фрајла Варвара види да већ нем |
| пенџер два страна на колима.{S} Фрајли Варвари поче срце куцати.{S} Спреми карте и гледа кроз |
| пре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла Варвара страшно се расрдила |
| -Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи.{S} Венчали су се за осам дана, уз благ |
| а, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда има сплеткаша к |
| >Сад долази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубин |
| рбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} Тамо је све тир |
| екате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошт |
| иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши.{S} Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: |
| <p>После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара.{S} Господар је особито за |
| узети за идеал трговачког калфе у малој вароши.</p> <p>Љуба је свуд у друштво пристао.{S} Радо |
| д се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном |
| ти.</p> <p>Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под |
| аора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Татијана Скорићева у П. била је фина п |
| о опет добије вољу на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две |
| гледа да се какогод ожени.{S} У његовој варошици није било могућно, јер што је боље, нису хтели |
| оиста време за трговачког момка у малој варошици да се <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би |
| ad>I</head> <p>Љуба Чекмеџијић био је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове двадесете годи |
| о до тога да кад је постао калфа све су варошке девојке у његов дућан долазиле.{S} Као шегрт, к |
| двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележено.{S} Мати му је остала удови |
| могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге не читате?</ |
| хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.< |
| p>— Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан |
| с?</p> <pb n="78" /> <p>— Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу од |
| > <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да вас просим.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Дакле, хоћете |
| Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте ме хтели ни |
| госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш добро, |
| <p>— Кад нећу да се удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</ |
| буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p |
| исте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опростите ми, м |
| знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ја вас уверавам да ће мој тата дати хиљаду форинти.</p> <p |
| ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас сад најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја ниса |
| Обећање испунити, то је поштење.{S} Ја вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, знам д |
| ро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p>— Вид |
| ите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у руку љуб |
| у пољубио нисам.</p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према мени.</p> <p |
| е ни питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је казао да ће поред Савке да |
| Како се ја застидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} |
| и’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарукџић.</p> <pb n="67" / |
| .</p> <p>— Драго нам је.{S} Па како код вас, пошто ’рана?</p> <p>— Скаче.</p> <p>— Тако и овде. |
| аш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан |
| сасвим друго.{S} Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте би |
| орио малу гвожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам нај |
| ица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао.</p> <p>Уђу у собу.{S} Ту је Љуб |
| анда сте ми из уста извукли!{S} Баш сам вас хтео о томе упитати.{S} Кажите ми право шта ће дати |
| ом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем —</p> <p>ваш на век |
| ца мога?</p> <p>— Молим вас, не разумем вас начисто.{S} Изволите мало простије говорити.</p> <p |
| ло само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањирати или комп |
| ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p>— А, то |
| ам се мало раскуражио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено вам ка |
| се смеје.</p> <p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ник |
| а, фантазија!{S} Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати!{S} Тако то бучи човеку по глави |
| трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате ср |
| до што га зову фантазијом.{S} Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати?</p> <p>— Бо |
| </p> <p>— То је већ што друго.{S} Молим вас, дакле, ви немате деце?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— А |
| Гледићку.</p> <pb n="93" /> <p>— Молим вас, а шта је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено каже |
| госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили?</p |
| трпиш?{S} Хајд’ унутра!</p> <p>— Молим вас, либе мутер, немојте ме тамо водити, то је човек ми |
| сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим вас!</p> <p>— Више вредите него ма каква девојка!</p> < |
| е допадате него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, |
| епшим годинама, па лепа.</p> <p>— Молим вас, немојте ме шмајхловати.</p> <p>— Ја само истину ка |
| иди по њу! — викне мати.</p> <p>— Молим вас, маните се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја |
| ћете срећни с њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и т |
| сне кћери лик срца мога?</p> <p>— Молим вас, не разумем вас начисто.{S} Изволите мало простије |
| ић.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ми је до вас, ви сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} Видите, |
| само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, го |
| жати.{S} До једно шест недеља очекивамо вас.{S} Желећи добро здравље и стрпљење, остајем ваша.. |
| толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} |
| — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.</p> <p>— Хвала; ми |
| ми искрено, господине Ружичићу, што ћу вас питати.</p> <p>— Драге воље.</p> <p>— Да ли сте ви |
| не.</p> <p>— Узмите за искреност што ћу вас сад питати.{S} Како вам се допада наша Марта?</p> < |
| ка, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали.</p> <pb n="72" /> <p>— Мани се тога, Љубо; с |
| фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан.</p> <p>Ту уђе госпођа Гледићка.</p> <p>— Опро |
| емикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо т |
| , опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има три |
| опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— Господар отац, као што |
| год да вам кажем.{S} Наша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, а покрај тога, |
| е?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ак |
| у, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.</p> <p>Татијанина мати је рада кћер удати |
| је' отишла у трешње, то је знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан човек, госпо |
| ет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека |
| је то лепо.{S} Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку!{S} Да сам |
| своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.{S} Даје поред ње осам |
| те; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.</p> <p>— Ви |
| латите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а ме |
| олели, изволите ми јавити.{S} Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни.</p> <p>Љуба Чекмеџи |
| деље сам са мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздра |
| а знам да нисте у стању.</p> <p>Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit="letter |
| мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате право.</p> <pb n="6 |
| рате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дат |
| ижајше љ... не смем да испишем —</p> <p>ваш на веки</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit= |
| а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искр |
| елећи добро здравље и стрпљење, остајем ваша...</p> <p>Ј-ка</p> <milestone unit="letter_end" /> |
| није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то бити?</p> <p>— Само мало с |
| емену под колима спавао.{S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића како муштерије |
| је трговачке дошао.{S} Ишао је често по вашарима.{S} Ту је искусио сву романтику трговачког жив |
| ар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће доћи.</p> < |
| о њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао |
| и су по трипут банкротирали, који се на вашару под својом фирмом показати нису смели, али опет |
| сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{S} Не зн |
| кмеџијић!</p> <p>- Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.{S} Што се мог чувства према ва |
| , хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете да ћете |
| у рачун да узмем, но само имање.{S} Ја ваше стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велик |
| ивати морам.{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак |
| одару!</p> <p>Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђен |
| стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу усе |
| кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове противне гл |
| >— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?</p> <p>— Молим вас, не |
| ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам.{S} Ја сам о вама р |
| вала.{S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина |
| одинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи |
| и из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женит |
| , и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше |
| убав учинити?</p> <pb n="50" /> <p>— За вашу љубав ’хоћу, премда ми је тешко, јер ја никакву го |
| p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре |
| читајеми господине!</p> <p>Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће |
| Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што т |
| ворити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.</p> <p>— Сад |
| а срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p> <p>— То је лепо |
| не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би’ са једном |
| м исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви плати |
| ети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у мал |
| и овде ништа!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живети, па да о |
| љ... не смем да испишем —</p> <p>ваш на веки</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit="letter |
| да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стаја |
| а зна.{S} Он такву неваспитану девојку, вели, не може узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p>Добро је |
| <pb n="80" /> младожења допада.{S} Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.{S} Чика- |
| не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити. |
| била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није |
| пуна бакра; башта велика;<pb n="83" /> велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и слам |
| може вас онамо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ј |
| бета и столице; кујна пуна бакра; башта велика;<pb n="83" /> велика штала пуна коња и крава; ав |
| ко — како кажу, <pb n="54" /> оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— |
| добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам.</p> |
| тер.</p> <p>— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави.</p> <p> |
| врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; |
| у интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику д |
| уно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; к |
| и женидбе.{S} Не може начисто да дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућан, седне на тезгу, узме п |
| , тако високо говорите.</p> <p>— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић!</p> <p>— Ал’ ви још в |
| а, јер нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја к |
| рту за пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни је |
| ао.{S} Трећи дан Чекмеџијић са младом и великим мамурлуком дође у О., на радост своје матере, к |
| удице.{S} У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али л |
| ао.{S} Чекмеџијић дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест неде |
| добру.{S} Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић |
| о покућство у његовој соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има са |
| интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра ф |
| жи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмом на хинерауг ударио.</p> <p>— Па ништа, т |
| госпођа Перса трговкиња?{S} Има дућан, велику трафику и кућу.</p> <p>— Та оно девојче је баш њ |
| Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам |
| тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из |
| немају оца, само матер.{S} Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има в |
| у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S |
| сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— П |
| врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане сасвим обучена пред огледало.{S} Ту |
| и имате?</p> <p>— Имам куће у О., једну велику, једну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу |
| Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру.{S} Али шесторо деце |
| задовољан.{S} Фрајла-Варвара хоће да се венча ујутру у четири сата.{S} Чика-Гавра хоће у осам; |
| тпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18620 |
| рате га.</p> <p>Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S} Гледић и Гледићка хоће |
| остало је по фрајла-Варвариној жељи.{S} Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у чети |
| их на себе потрошити.</p> <p>„Опет нове венчане хаљине. — сто педесет форинти.</p> <p>„Нов шеши |
| и; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p> <p>— Новци су већ готови.</p> <p>— |
| прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити до четири недеље |
| ти?{S} Ја вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!</p> <p>— О, |
| Милку, и остајем вами —</p> <p>до гроба веран</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit="lette |
| ашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, не |
| ве је то моје деце...</p> <p>— Ја се на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите це |
| а радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуб |
| ве противне гласе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.{S} До једно шес |
| о што чујеш за Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; треба ми такав |
| ги су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то |
| читујем господара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино |
| зати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, |
| година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе досадише.{S} Дакле, сп |
| — Немојте ми баш тако ласкати!</p> <p>— Верујте ми, штогод говорим, из срца говорим.{S} Ви ми л |
| та му је тутор, па нека троши.</p> <p>— Верујте, није вредно трошити!{S} Доктори само своје тер |
| ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— Верујте ми, <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ауф мајне ере</ |
| а је свуд у друштво пристао.{S} Радо се веселио при доброј чашици винца, а рђави људи говорили |
| и је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад је Чекмеџијић видео како је добра |
| ро ће доћи вечера.{S} За вечером је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фрајле. |
| разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весело и у шали пролазио.{S} Сви се шале, само фрајла у |
| екмеџијић дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће до |
| Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту |
| о!</p> <p>— Да, инкогнито!{S} Враг зна, већ сам позаборављао те француске речи.</p> <p>— Сад не |
| воли, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Та, већ знамо како те воли кад је казала да се не би на так |
| м, а и матери сам куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајо |
| азивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке охладнео те се |
| S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пија |
| </p> <p>— Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мат |
| девојке још нема.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, |
| уставља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обрич |
| .{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише |
| ину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренство.</p> <p>Љуба је све то увид |
| ра.{S} Љуба је задовољан, <pb n="43" /> већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре |
| о и Белкић распитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи с |
| а чика-Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му се досадило толико путовање, па нигде ништа.</p> |
| Љуба иде са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилично упознали.</p> <p>— Кажите ми искрено |
| ба се са фрајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; |
| Разљути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође г |
| екла се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гост |
| <p>— Ал’, молим, станите само мало.{S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опе |
| ед’ устај!</p> <p>Љуба устаје.</p> <p>— Већ ми се досадио тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре |
| А, дакле, ви младиће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражил |
| >— Дакле, на тај начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушк |
| дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — Молим, |
| и запроси је.{S} Фрајла Варвара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се |
| ири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{S} Дед’ ус |
| је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13" /> проводити; наумио |
| заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да |
| дође у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} |
| то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} |
| Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ су проси |
| се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село П., најпре |
| у на знање да мираз неће фалити.{S} Она већ на том настојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да с |
| бирцауз.{S} Преоблаче се.{S} Чика-Гавра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их г |
| /p> <p>Међутим, Чекмеџијић и чика-Гавра већ су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Глед |
| е упире.</p> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе.{S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ниш |
| згом стајати!</p> <pb n="71" /> <p>— Та већ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала б |
| су у приправности, и после једног сата већ су просиоци на путу.</p> <p>Када стигну у село Ј., |
| све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обучене.{S} Гледићка зове Марту у трећу с |
| опет доћи.{S} Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету.{S} Милева још спава.{S} Проб |
| осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <p |
| у имате право.</p> <pb n="62" /> <p>Сад већ госпођи Макри није много требало; само да испусти Г |
| спође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка је тако наместила Љ |
| Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде |
| о, утолико сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </div> </body> <back> |
| љивом разговору дођу кући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га задржавају да сутра не одлази, ал |
| род госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од ж |
| о — хајд’мо!</p> <p>За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, уна |
| ногим сватовима прате га.</p> <p>Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S} Гледи |
| па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи к њима у кућу.{S} Фр |
| , лепо обучене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино на служавнику приправљено.{S} Марта иде напред |
| .</p> <p>— Хајдмо, чика-Гавро, време је већ!</p> <p>— Та чекај још мало.</p> <p>— Задоцнићемо с |
| о Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.{S} Госпођа Јелка га уверава да |
| огради, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са својим срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка св |
| /> <p>Љуба опет кочијаши.{S} Настао је већ сумрак.{S} Љуба јако тера.{S} Сестре шапућу, смеју |
| на то насмејати.{S} Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> <p>— |
| љају како ће визиту правити.{S} Било је већ пред вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} Кад дође |
| , чим се може, помагати.</p> <p>— То је већ што друго.{S} Молим вас, дакле, ви немате деце?</p> |
| мо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да д |
| ћа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, ка |
| инио Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и |
| .</p> <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић је већ у авлији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији |
| уба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене већ познајете.</p> <p>— Драго нам је.</p> <p>Кад је фра |
| ка започне се разговор.</p> <p>— Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече |
| емам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је |
| "85" /> <p>— Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, |
| </p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима он |
| грожђа.</p> <p>— Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мр |
| Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго |
| у све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити.</p> <p>И чика-Гавра |
| сести.</p> <p>— Хвала.</p> <p>— Ви сте већ готово на нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја с |
| p>— Све ће добро бити.</p> <p>— Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, |
| > <p>— Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па д |
| тседну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али и |
| есет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе досадише.{S} Дакл |
| кше улови.{S} Та, можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би |
| ео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење тра |
| ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела |
| и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом р |
| — Тражимо опет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо |
| вно не би’ старијег тражила; старог сам већ имала.</p> <p>Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика |
| у!“</p> <p>— И то је истина.{S} Чуо сам већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају Бео |
| {S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложити.{S} Хајде, по |
| ако!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд’мо — |
| треба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо |
| е дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ им |
| било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо пробати!</p> <p>— |
| су Гледић и чика-Гавра.</p> <p>— Ми смо већ свршили, — рече Гледићка радосно.</p> <p>— Хвала бо |
| и.</p> <p>— Ђаво, браца Гавра!{S} Давно већ говори да ће ти младожењу довести.</p> <p>Обадве, л |
| не?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква сте ви онда Српкиња |
| е пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.</p> <p>Остајем ваш искр |
| вра оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по сата далеко од госпође Персе.</p> <p>Када |
| и Гавра у кујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били, опет уђу у собу да промишљају како ће |
| у пре венчања готови.</p> <p>— Новци су већ готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите |
| ијом четрдесет и шест форинти.{S} То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити.</p> <p> |
| и.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но не |
| ише; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два с |
| је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног капетана |
| це покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мало новаца, мало посла |
| спођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госп |
| ра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла |
| осподар-Чекмеџијић!</p> <p>— Ал’ ви још већи, фрајлице!</p> <p>— Не би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} |
| поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије.{S} Види Глед |
| штетовао што се оженио; јер уколико се већма у просидбама истрошио, утолико сад више ради и шт |
| дићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује.{S} Чика-Гавра не може више да одоле.</p |
| ипелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{S} Хајд’ унутра!</p> <p>— Молим в |
| мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу |
| ти саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на з |
| ?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гвожђа |
| О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио ма |
| ће визиту правити.{S} Било је већ пред вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} Кад дође једно де |
| цело познанство прекинути.</p> <p>Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и |
| ући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{ |
| тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га задржавају да сутра не |
| о га прими као госта, части га.{S} Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.{S} Љуба че |
| како у другом акције стоје?</p> <p>Дође вечера.{S} При вечери није се ништа интересантно збило, |
| ну ту на квартиру.</p> <p>Скоро ће доћи вечера.{S} За вечером је све весело.{S} Љуба на свакога |
| , ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се развеселило.{S} Сваки је морао по јед |
| као у пркос фрајла-Јулки.</p> <p>После вечере се разиђу.{S} Љуба и Гавра су у једној соби.</p> |
| је прилично се одобровоље.</p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледи |
| ра, ма колико пио.{S} На такав начин до вечере сви троје прилично се одобровоље.</p> <p>Ево и в |
| добром месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— |
| кције стоје?</p> <p>Дође вечера.{S} При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љу |
| иру.</p> <p>Скоро ће доћи вечера.{S} За вечером је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али осо |
| ају, онда устану <pb n="86" />женске да вечеру приправљају.{S} Међутим се људи разговарају и пи |
| на ствар да удара. — Женске приправљају вечеру. — У почетку све један другог хвата, напипавају |
| чима забадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући.</p> <p>Љуба свршава визиту.{S} Као среће |
| /p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, ви младиће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако морала, н |
| је већ што друго.{S} Молим вас, дакле, ви немате деце?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Ал’ можете им |
| <p>— Шта, још ни то не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не жели |
| добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви немате према мени поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што и |
| нете!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Дакле, ви никакву љубав не осећате.</p> <p>— Ја осећам, те как |
| <p>— Ал’ можете имати.{S} Шта мислите, ви сте још женска у најлепшим годинама, па лепа.</p> <p |
| игде ништа.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— |
| тидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад идем.{ |
| ништа немам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети?</p |
| адате него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' с |
| p> <pb n="67" /> <p>— Шта ми је до вас, ви сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} Видите, госп |
| терштик.</p> <p>— Господар-Чекмеџијићу, ви сте се заиста показали!{S} Ја сам од моје младости, |
| сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добро познати.</p> <p>— Јесам ли имао мало |
| били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!</ |
| ам досађивао.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми мили, останите још.</p> <p>— Не могу, опрости |
| овао.{S} Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вам |
| роши из околине, па није хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми |
| ић!</p> <p>Хитам да вам одговор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе |
| ми, штогод говорим, из срца говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав |
| ра.</p> <p>— Ви сте на добром месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу |
| одина млађи.</p> <p>—А шта нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p> |
| имо.</p> <p>— Па ћемо пробати!</p> <p>— Ви, како устанете, најпре се разговарајте с њим насамо, |
| акав сте у образу леп и румен!</p> <p>— Ви ђаволите!{S} Хтели сте, ваљда, казати да изгледам ка |
| оњати, — рече смешећи се Љуба.</p> <p>— Ви сигурно мираз подразумевате?</p> <p>— Канда сте пого |
| зволите сести.</p> <p>— Хвала.</p> <p>— Ви сте већ готово на нас заборавили били.</p> <p>— Знат |
| н и са тим што сад фрајла има.</p> <p>— Ви сте још млад, па се сад свачим задовољавате, само ка |
| ице за нас, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ви сте на добром месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечер |
| тргао шос — крило — од капута.</p> <p>— Ви сте смешан господин!</p> <p>— Молићу, ја сам само го |
| и главе, тако високо говорите.</p> <p>— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић!</p> <p>— Ал’ в |
| о миле усне нисам никад видио.</p> <p>— Ви се само шалите!</p> <p>— Ја се не шалим, нег' што ми |
| ручка почне се важан разговор.</p> <p>— Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама.< |
| а јасније говори, онда започе:</p> <p>— Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; не знам шта је то?</p> |
| о.</p> <p>— А шта је то друго?</p> <p>— Ви ћете то добро поњати, — рече смешећи се Љуба.</p> <p |
| Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад гос |
| ди, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па је л’ жива |
| S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да ва |
| ђаво, господар-Чекмеџијић!</p> <p>— Ал’ ви још већи, фрајлице!</p> <p>— Не би’ рекла!</p> <p>— |
| варајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Гавр |
| отови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где с |
| .{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{S} |
| ео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, н |
| ајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поред |
| књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а српске?</p> <p>— Српске |
| и, — шушне му госпођа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са целом фамилијом.</p> <p>— Мило ће |
| и натраг писмо!{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!</p> <p>— Опростите, нисам хтео чи |
| } Ми немамо деце.{S} Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.{S} Она је наше |
| ер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па |
| — брр — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p>— А |
| им момком!</p> <pb n="57" /> <p>— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хв |
| о је мало — годину дана!</p> <p>— Е, та ви се само шалите са мном!</p> <p>Госпођа Макра се смеј |
| > <p>— Та изволите ви први!</p> <p>— Та ви сте гост!</p> <p>Поред ових речи ухвати госпа-Љубу з |
| цуски?</p> <p>— Нешто мало.</p> <p>— Та ви бисте ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас |
| сподар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви имате?</p> <p>— Имам куће у О., једну велику, једну |
| нег' да видимо ону другу страну.{S} Шта ви иштете?</p> <p>— Тако око три хиљаде; ако има више — |
| ги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви имате?</p> <p>— Имам две куће у О.; једну малу, у то |
| ати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па |
| вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се кла |
| очетак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, какав почетак!</p> <p>— Видите, управо да вам кажем |
| о — изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А |
| нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ |
| ашто би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта |
| <p>— Та изволите!</p> <p>— Та изволите ви први!</p> <p>— Та ви сте гост!</p> <p>Поред ових реч |
| већ свака читала.</p> <p>— Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице?</p> <p>— Знате, ја сам Српки |
| у, тамо идем.</p> <p>— Ја мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени.</p> <p>— Сад видим. |
| /p> <p>— Драге воље.</p> <p>— Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени?</p> <p>Ружичић се смеје.</ |
| дине у инштитуту.</p> <p>— Е, па то сте ви опет далеко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч ода |
| ила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове противне |
| ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишет |
| ени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало промислити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма’ |
| очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи.{ |
| е, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.{S} Оч |
| уражио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ |
| </p> <p>— Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— П |
| јсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ |
| а сам срећно кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ |
| ваше стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у |
| ар-Чекмеџијићем задовољна?</p> <p>— Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа.< |
| <p>— Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?</p> <p>— Колико би’ ја хтео искати, о том не |
| лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је т |
| Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе |
| макнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n="79" /> <p>Чекмеџији |
| <p>Дражајши мој!</p> <p>Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ је |
| није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао |
| најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике собе, све пун |
| пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време. |
| Савку, коју је хтела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S |
| д је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То |
| другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на мн |
| она га брани.</p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде |
| дићевој, коју Чекмеџијић још никад није видео.</p> <p>Да видимо како стоје ствари у Гледићевој |
| ету да профитира.{S} Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и о |
| је ђипила као помамна, и више је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> <p>— Ни разговор |
| , госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и |
| осте веселити.</p> <p>Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати |
| фину кожу.</p> <p>Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа.{S} Кожа на образу збркана, н |
| Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам как |
| Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} Тамо је све тиркиш.</p> <p>— Т |
| видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, |
| на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> <p>Гости оду.</p> <p>Чекмеџијићу дуго чекат |
| е захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће бити у О. слава |
| е нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.{S} Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом |
| ешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</p> <pb n="77" /> <p>— Не браним.{S} Дакле, х |
| Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси ва |
| , имаш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег |
| ије баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да никакву љу |
| улке.{S} Она му показује пријатно лице; види се да је рада допадати му се, да га није рада из ш |
| пристаје уз обојицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колик |
| свакога пази, али особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p |
| а и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем оскудице.{S} У првој соби што |
| дар — тај јектику добити неће.</p> <p>— Види му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} |
| спавали?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Види се, кад сте тако доцкан устали.</p> <p>— Знате, чи |
| им тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хте |
| а је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију.{S} Начује још и то да мираз није баш |
| ра једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције.{S} Чика-Гавра каж |
| и у очи.{S} Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене бир |
| е одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са канабета.</p> |
| p>Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну |
| а губи време, рад је девојку што пре да види.{S} Мати виче слугу, слуга дође.</p> <p>— Иди, Лаз |
| ика-Гавру на миндрос.{S} Оде Паулини да види шта ради.{S} Паулина лежи на дивану.</p> <p>— Шта |
| и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у |
| а; то значи: младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвара м |
| Варвари и запроси је.{S} Фрајла Варвара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек |
| е онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије.</p> <p>Љуба сам дође фрајла-Јулк |
| алочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно |
| војку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече |
| чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</ |
| госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар Чекмеџијић!</p> |
| ика компањисту потребује.{S} Из тога се види да без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас |
| — Тако и треба.</p> <p>Када Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сам |
| писма, премеће их и чита.{S} Чекмеџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па |
| ћево.{S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави в |
| е, па фрајлицу због писма задиркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најма |
| Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — из |
| сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p>— Остави ти то мени, стари сам ја враб |
| д ћу вам српски свирати.</p> <p>— Е, да видим!</p> <p>— Шта хоћете?</p> <p>— Коло!</p> <p>— Дак |
| Сад ћу вам што из „Профете“ свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свир |
| простите, нисам хтео читати, но само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи н |
| сам.</p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према мени.</p> <p>— Још како! |
| ј кући увек радо примљени.</p> <p>— Сад видим.</p> <p>— Мислим да се нећете кајати што сте к на |
| — Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну.{S} Шта ви иштете?</p> <p>— Так |
| о!{S} Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено... — рече чика-Г |
| мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би |
| игнем.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, т |
| меџијић још никад није видео.</p> <p>Да видимо како стоје ствари у Гледићевој кући.{S} Господин |
| леуснић, јер тако миле усне нисам никад видио.</p> <p>— Ви се само шалите!</p> <p>— Ја се не ша |
| свашта бити.</p> <pb n="90" /> <p>— Па, видите, још штогод да вам кажем.{S} Наша Марта је тако |
| сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} Видите, госпођа Макра мене воли, — упадне чика-Гавра.</ |
| n="41" /> <p>— Не брините се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде ш |
| лева све успија.</p> <pb n="32" /> <p>— Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам. |
| научите ме ви, какав почетак!</p> <p>— Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка |
| >— Коло!</p> <p>— Дакле, коло.</p> <p>— Видите да знате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али |
| лепо; а кад почиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дати седам стотина форинти шајна, а |
| титуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантази |
| убићи намалани!</p> <p>— То не сме нико видити!</p> <p>Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због |
| /> <p>— Како се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити нећ |
| p>— Шта ћеш му, кад си му се допала.{S} Видиш, онај други трговац опет мене проси.</p> <p>— И т |
| о ће нешто бити!</p> <pb n="58" /> <p>— Видиш то, Љубо!{S} Толика сала, па с каквим скупоценим |
| еби сад пише.{S} Не требам је!</p> <p>— Видиш, брате, да те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни |
| ас по провлачи се испод стола.</p> <p>— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићем |
| е; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе.</ |
| а, те их Чекмеџијићу показује.</p> <p>— Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке.{S} Читај само ово |
| арукџић чика-Гаври потсмевати.</p> <p>— Видиш, како си прошао!</p> <p>— Тако му треба кад је ма |
| павао.{S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића како муштерије мами, како му сла |
| то није истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само како је шмукирана!{S} У Ш. седи господин Гле |
| вде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> < |
| је био такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче.{S} Ако може бити што |
| ла се вешто извући.</p> <p>Љуба свршава визиту.{S} Као среће ради, остави два талира и обећа да |
| , опет уђу у собу да промишљају како ће визиту правити.{S} Било је већ пред вече.{S} Ходају по |
| } Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучен |
| инти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту.{S} Отишло ми у штету — лагала је.</p> <p>„Пут у |
| ло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Госпођа Ци |
| ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — викне мати.</p> <p>— Молим вас, маните се тог посла.{S} |
| , па то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту“ да инсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило |
| рали пре спавања, но одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва |
| p> <p>Тако сад у задовољству ручају.{S} Вино још остаје на столу.{S} Белкић једнако вином нутка |
| обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајд’мо!</p> <p>— Хајд’мо! |
| е су се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло |
| а је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> |
| приправљено.{S} Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка седне бл |
| е изишла напоље и наредила да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S} Гледићка до |
| спођу Персу, а чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{S} |
| .</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и |
| по обучене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино на служавнику приправљено.{S} Марта иде напред, но |
| ало чекају, девојке још нема.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба пост |
| удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} |
| шао је ред на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он п |
| била најбогатија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} Оца нема.</p> <p>Милева Милеуснићева, кћи |
| а то, и то да он њих на својим колима у виноград воза.{S} Упрегну и оду.</p> <p>Господар Пера о |
| /p> <p>Љуба је са својом фуром стигао у виноград.{S} Ту му се сад цела романтика развила.{S} Кр |
| ћан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шајна.</p> |
| <p>— Дете има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачуна |
| е сад цела романтика развила.{S} Красни виногради, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са своји |
| још остаје на столу.{S} Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: пр |
| о.{S} Радо се веселио при доброј чашици винца, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда |
| окака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је |
| идан старији човек, капут му до пете, а висок шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго ми је, господ |
| да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.</p> <p>— Ви сте велики ђаво, господар- |
| тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ м |
| цу с њим оца заклао.</p> <p>— Ексцелент виц!</p> <p>Дође кафа.{S} Фрајла се дигне, поздрави гос |
| бо, добро дошли!{S} Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је |
| S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар Чекмеџијић!</p> <p>— Изволите. |
| рад је девојку што пре да види.{S} Мати виче слугу, слуга дође.</p> <p>— Иди, Лазо, брже по Тат |
| авршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и тит |
| ођа-Макро!</p> <p>— Молим вас!</p> <p>— Више вредите него ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми |
| ија одговора.{S} Разљути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} К |
| е ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p>Ос |
| ква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких партија баш ни |
| уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерк |
| ?</p> <p>— Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће добити в |
| лико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоност |
| ећма у просидбама истрошио, утолико сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</ |
| к већма узбуђује.{S} Чика-Гавра не може више да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, госпођо!{S} Х |
| ејаше.{S} Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављат |
| унапред <pb n="29" /> знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бри |
| здржавати.{S} Од имања материног све се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло до |
| масивер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} Како су дошли, так |
| е свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три пута р |
| ли, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> <p |
| ти.{S} Од имања материног све се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло добро жив |
| двадесет година, једну годину мање или више.{S} Била је умиљата, разговорна, отворене памети, |
| е.</p> <p>— Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.</p> <p>— Добро; ја сам |
| авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити.</p> <p>— Изволите сести.< |
| л’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} Ми нема |
| > <p>Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор говорио да он |
| ро познати.</p> <p>— Јесам ли имао мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако позн |
| и то когод покварити.{S} Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби не радује |
| е Љуба, који се радовао да му Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми |
| ји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било д |
| м, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у |
| оброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји су г |
| се на то писмо јако разљутио.{S} Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића |
| брате, да те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> < |
| ад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од пед |
| је „хирош“.{S} Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке |
| судбом својом.{S} Он је <pb n="7" /> за вишим чим тежио него за бакалством.{S} Ово му никад не |
| а-Гавра учи Љубу како да се код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јако пазити.{S} Гледи |
| ица се може напунити.{S} Али, каквог је владања?</p> <p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп и п |
| о; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добро познати.</p> |
| едном на гласу дућану.{S} Ту се он тако владао да је сваком шегрту за пример служио.{S} Госа му |
| ћа информира како се има код Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и ту тајну да је он сам, то ј |
| не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.{S} Али, кад се вашар |
| ену, и то другим путем, унаоколо, да се Власи не сете.{S} Чика-Гавра Чекмеџијића информира како |
| алфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n="36" /> <p>Су |
| обити знала и не једног је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се често с њом састајао, тај је |
| вра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић н |
| док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду.{S} Исти |
| а у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она |
| е тако васпитана да може целу кућу сама водити, а покрај тога, што се њеног разговора тиче, мож |
| ачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па |
| > <p>— О том, чика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни |
| Молим вас, либе мутер, немојте ме тамо водити, то је човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим ра |
| О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу Персу.</p> <p>Дође вре |
| о да он њих на својим колима у виноград воза.{S} Упрегну и оду.</p> <p>Господар Пера обукао је |
| чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам и |
| а се не би на таковим маторим ждрепцима возила! — рече Пинтерић.</p> <p>Док је Пинтерић ово гов |
| господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на стар |
| у се хватали у курмахерају.{S} Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њ |
| ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> <p>— То је давно бил |
| је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} Тамо |
| а спасти на учитељку!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали.</p> <pb |
| абављао.</p> <p>— Шта ми је до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ |
| p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Срећа што је фр |
| што је Белкић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер мо |
| то толики дуг термин правите.{S} Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слободан, п |
| ди хиљаду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ |
| ан да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, |
| , била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} |
| али и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало |
| авани на билијару спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Д |
| p>— И мени се чини; само она њега да не воли!</p> <p>Тако се разговарају док не заспу.{S} Сутра |
| мам жене.{S} Видите, госпођа Макра мене воли, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Та, већ знамо како |
| а-Гавра.</p> <p>— Та, већ знамо како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждреп |
| се што се беде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у |
| им је интересантнија.{S} Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га вол |
| </p> <p>— Мени се чини да Ружичић Јулку воли.</p> <p>— И мени се чини; само она њега да не воли |
| p>— Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А как |
| ка тиква, кад се смешите.{S} Но, ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих |
| ети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, отсећи ћу.</p> <p>И тако скрију се и отсеку нокте |
| чићу, што ћу вас питати.</p> <p>— Драге воље.</p> <p>— Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени?</ |
| реч насамо прословити.</p> <p>— С драге воље.</p> <p>Сви оду у другу собу, само остану Чекмеџиј |
| на добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произвести м |
| Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда |
| Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до прол |
| сни његов пријатељ, те тако опет добије вољу на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба једног нег |
| простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.</ |
| пада Чекмеџијић?{S} Кажи право, имаш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се добар момак, искр |
| прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како |
| о што, јер куда идемо ту је фрајла врло воспитана.</p> <p>— Пазићу на све, па ћу пробати да и ј |
| неотесан грк!{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер |
| p> <p>— Остави ти то мени, стари сам ја врабац!{S} Само то хоћу да знам — дакле, није се на мен |
| } Инкогнито!</p> <p>— Да, инкогнито!{S} Враг зна, већ сам позаборављао те француске речи.</p> < |
| ва бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге |
| је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он |
| ли ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за п |
| главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S |
| не навучем!</p> <p>Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.{S} Оде у другу собу, свуче се, п |
| атим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и с |
| би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно и |
| Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p>Врата се отворе.{S} |
| е буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на врата.{S} Уђу.</p> <p>— Ми смо тако слободни — опростит |
| кућу.{S} Никога нема.{S} Куцну на собна врата, нико се не одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да |
| вор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад |
| апред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Мар |
| н — здрав момак!</p> <p>На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво |
| нико се не одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са кана |
| е љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу.</p> <p>— Ал’, молим, стани |
| ла је што је желела: скинула је Марту с врата.{S} Сад је сама. </p> </div> <div type="chapter" |
| је као госпођа Гледићка, што ће Марту с врата <pb n="92" /> скинути, па ма ко шта говорио проти |
| уку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује.</p> <p> |
| товског себи дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје све то што је потрошио ради |
| буњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није б |
| ан је недеља.{S} Љуба чека код црквених врата кад женске излазе.{S} Гледа, телбизи — и доиста ј |
| на врата куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p>Врата се отворе.{S} Напред чика-Гавра, а за њиме Чекмеџ |
| о на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После кратког разговора гости се препоруче |
| ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече. |
| а сад што му драго.{S} Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује целу ствар.</p> <p>— Неће д |
| ић се није хтео задржавати, но љутит се врати кући.</p> <p>Ружичић је свуда приповедао шта се д |
| ненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S |
| а у Шапцу и у Београду провести.</p> <p>Врати се кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| рајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало |
| млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима.{S} На крају сокака јако је запрашено.{S} Иду н |
| ој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господа |
| о ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми |
| га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити.{S} Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. |
| жђа.</p> <p>— Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак у |
| </p> <p>Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — рек |
| милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.</p> <pb n="75" /> <p> |
| ће да уђе моја Паулина.{S} Знате, у том врашком инштитуту научила је на мидер.{S} И сад је јако |
| у, мора човек од њега што то купити.{S} Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речи |
| седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шајна.</p> <p>— А шта има дете? — за |
| о.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и то вреди хиљаду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да |
| акро!</p> <p>— Молим вас!</p> <p>— Више вредите него ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми баш |
| , па нека троши.</p> <p>— Верујте, није вредно трошити!{S} Доктори само своје терају.{S} Боље б |
| ију свирати.{S} Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у друг |
| разговор.</p> <p>— Хајдмо, чика-Гавро, време је већ!</p> <p>— Та чекај још мало.</p> <p>— Задо |
| ио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то |
| , певало.</p> <p>Чекмеџијић, који се за време својих толико просидба никад честито напити није |
| вадесет и девет година!{S} То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се <pb n= |
| ку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да |
| уба инвитира госпођу Персу.</p> <p>Дође време славе.{S} Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у |
| љаду форинти дати.{S} Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџијић је немира |
| дође, чека два три дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкино |
| ично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести.</p> <p>В |
| још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хтео да докучим |
| 2"> <head>II</head> <p>Љуба је код куће време добро проводио.{S} У матере је остало нешто имања |
| друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић |
| да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор.</p> |
| .{S} Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види.{S} Мати виче слу |
| </p> <p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један |
| н ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ствар свршити.</p> < |
| а се смеје.{S} Чекмеџијићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних |
| кић са чика-Гавром разговарао.{S} За то време уклонио се Парковић.{S} Чика-Гавра напипава Белки |
| е спремају за прстен.{S} Дође и прстену време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и прстен, и три д |
| b n="39" /> и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо |
| е мало провуче удадба, нотарош још може времена добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћери |
| ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби мн |
| Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити.</p> <p>— Ја са |
| пут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.{S} Али, кад се вашар започне |
| не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Ј |
| 16" /> али му се једнако хиљада форинти врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, рас |
| у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.{S} Она му показује пријатно лице |
| сла, а много среће — то се њему у глави врзло.{S} Житарска трговина, то је добра трговина.{S} Н |
| кра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте позивала. |
| нтазију од Талберга.{S} Комад је тежак, врло заплетено испада.{S} Кад је отсвирала, пита Љуба:< |
| дног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас с |
| е.{S} Салвет преда се, па транжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; |
| неког Љубу Чекмеџијића из О.?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Шта судиш о њему?</p> <p>— О њему |
| p>— Но, како вам се то допада?</p> <p>— Врло брзо свирате.</p> <pb n="61" /> <p>Ту им пресеку р |
| акле, допада вам се моја Сока?</p> <p>— Врло.</p> <p>— Шта судите сад?</p> <p>— Ја ништа друго |
| фрајлице!{S} Како сте спавали?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Види се, кад сте тако доцкан устал |
| олите сести.</p> <p>Седну обојица; Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.</p> <pb n="23" /> <p> |
| S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора ј |
| познао.{S} Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка |
| об.{S} Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се по |
| ао него што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S |
| <p>Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана |
| обито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује.{S} Чи |
| таково што, јер куда идемо ту је фрајла врло воспитана.</p> <p>— Пазићу на све, па ћу пробати д |
| p>— Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта је то |
| ст према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се |
| Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија |
| тим сам задовољан, ал’ осам стотина је врло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена то |
| Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отказује |
| ала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нам |
| е чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о столи |
| а су то ти мушкетири?</p> <p>— О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман!</p> <p>— |
| напољу прилично новаца.</p> <p>— То је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</ |
| инти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити |
| о погодба главна ствар.</p> <p>Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пре |
| узмем, но само имање.{S} Ја ваше стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кира |
| лим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само м |
| време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет до |
| ба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба што је то писмо писао, јер |
| ти.</p> <p>Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, к |
| лкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком искуша |
| а ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> < |
| нда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну сестру, Савку, |
| О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге читате |
| к за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра ј |
| чика-Гавра.</p> <p>— Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљен |
| боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n="79" /> <p>Чекмеџијић и чика-Гавр |
| ише ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло добро живео.{S} Сви су га држали да је „хирош“.{S} |
| у романтику трговачког живота.{S} Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут |
| ком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба заустави фрајл |
| те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13 |
| огу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ им |
| Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу |
| то дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p>Остајем</p> |
| требам је!</p> <p>— Видиш, брате, да те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А |
| добије вољу на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре |
| тир форинта.</p> <p>„Два путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке. — шеснаес |
| екла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Б |
| тра.{S} Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, |
| ; види се да је рада допадати му се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца уми |
| им новинама читао где неко објављује да га његови пријатељи од посете на његов имендан поштеде. |
| су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n="36" |
| да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> <p>Гости оду.</p> <p>Чекмеџији |
| се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.{S} Уђе у другу собу сав снужден.{S} Гос |
| шетати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилично упознали.</p> <p>— Каж |
| је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба чека.</p> <pb n="84" /> <p>У |
| ако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако л |
| а глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љуба чује да и неки млад н |
| шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојк |
| је галантерију на њега просула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак ниј |
| ог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, |
| кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна |
| а слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: |
| чи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па |
| ајвећи непријатељ Чекмеџијићу.{S} Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} |
| .{S} Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари.{S} Ту |
| /p> <p>— То је.</p> <p>— Хвала лепо, ја га не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет лепо читати. |
| легант стоји!</p> <p>— Фатермердер — ја га никад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат |
| де у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, |
| ћ начисто са уговором.{S} Госпођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да га са |
| певати, као да је код куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радо |
| тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради. |
| вно намеран био овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му |
| ко шта говорио против Чекмеџијића, она га брани.</p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба |
| срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} После ручка поче чика-Гав |
| у.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар Чекмеџијић!</p> <p>— Изволит |
| њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је п |
| јака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор говор |
| а-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде гот |
| ика-Гавра је устао са своје столице, па га је отерао са његова места да може поред госпође Макр |
| му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу насамо, да му написати квиту да |
| и ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави |
| S} Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика-Гавра га прочита.</p> <p>— Шта мислите, чико, о овом писму?</ |
| а краја шале започети.{S} Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за |
| а тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда посл |
| остати.</p> <p>Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш сам о Усек |
| џијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекме |
| собу сав снужден.{S} Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.{S} Чекмеџијић јој ка |
| кле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа.</p> <p>— Допада ми се.</p> <p> |
| > <p>— Како ти се допада овде? — запита га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни сам како.{S} Дев |
| тро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> <pb n="42" /> <milestone unit="letter" /> <p>По |
| стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје све то што је потрошио ради женидбе.{S} Не мож |
| му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.{S} У |
| ња, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човека.{S} Гостољубив |
| мајку.{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.{S} Сестра извињава Милеву, уверав |
| и!{S} Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати.</p> <p>После подне шета се Љуба са |
| није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити.{S} Љуб |
| рислушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се ма |
| , па трговина одмах слабије иде.{S} Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да ост |
| ра од стрица, са многим сватовима прате га.</p> <p>Све је већ готово да се венчају, само још је |
| то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог тату.{S} |
| је друга година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, |
| ин, и само чека на прву господу која ће га носити па ће Милева одмах кринолин купити.{S} Љуба к |
| ти, и то са таквим проводаџијом који ће га знати у свему препоручити. </p> </div> <div type="ch |
| се печење — дугачак матор зец.{S} Ко ће га транжирати?</p> <p>Код господара Белкића није био об |
| буни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести.</p> <p>— Дакле, допада вам се мој |
| аври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, |
| штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Бра |
| у кући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb n=" |
| е по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</p> <p>Он ј |
| ићки да Љуби намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда |
| али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет |
| термина.{S} Прођу две три недеље, мати га гони, чантра.{S} Напослетку, Љуба се реши и приправи |
| ење транжирати, није кадар ни заслужити га.</p> <p>Љуба свој посао започне.{S} Салвет преда се, |
| кин тата лепо га прими као госта, части га.{S} Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње |
| ђе Макре.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напаст |
| , Љуба није знао на чему је.{S} Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика-Гавра га прочита.</p> <p>— Шта м |
| још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пута лепше н |
| се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — Моли |
| ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а |
| д имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је |
| {S} Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с |
| је смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам ф |
| } Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчи |
| ћ због такових гласова одустао, требало га је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Че |
| тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних |
| Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га.{S} Дође вечера, опет га ч |
| же човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер |
| и као да ће да полуди.{S} Није чудо што га зову фантазијом.{S} Но, молим вас, фрајлице, знате л |
| е шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Осим тога рада је м |
| о госта, части га.{S} Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.{S} Љуба чека да тата за |
| да фрајлу узме на среду.{S} Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасниј |
| ајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.{S} Сестра извињава Милеву, уверава га да ће |
| свом месту врло добро живео.{S} Сви су га држали да је „хирош“.{S} Стаса је био од средњега ви |
| изгледао него што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, управо, био је препре |
| >— Како се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.</p> |
| ба Чекмеџијић.</p> <p>— А ја сам, опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је особито!{S} Ово је |
| } Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је мла |
| о је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса са синчићем.{S} С |
| ајна.</p> <p>— А шта има дете? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и дваест мотика виног |
| су тако улицкани.</p> <p>— Ђаво, браца Гавра!{S} Давно већ говори да ће ти младожењу довести.< |
| ’ доћи.</p> <p>— Дакле, хајдемо! — рече Гавра.</p> <p>Љуба још мало поправи мараму на врату, па |
| е здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> <p>— Мислим, — дода Пинтерић.</p> <p>— Све т |
| уду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били, |
| p> <p>После вечере се разиђу.{S} Љуба и Гавра су у једној соби.</p> <p>— Како ти се допада овде |
| кри није много требало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па ка |
| моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече ота |
| p> <p>Док је Пинтерић ово говорио, чика-Гавра је устао са своје столице, па га је отерао са њег |
| јић сасвим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим |
| џијић и чика-Гавра већ су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Гледића влада.</p> <p>— О |
| , јер неће да се то дуже провлачи; чика-Гавра је задовољан.{S} Фрајла-Варвара хоће да се венча |
| а је мислио: нећеш ме ухватити!{S} Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати.</p> <p |
| собна врата, нико се не одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби.{S} Марта |
| S} Имање је око педесет хиљада.{S} Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удо |
| вољна, само да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра се, опет, са Чекмеџијићем у бирцаузу разговара.</ |
| се венча ујутру у четири сата.{S} Чика-Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи. |
| у собу.{S} Марта такођер изиђе.{S} Чика-Гавра и Гледић погађају се.{S} Гледићка Чекмеџијића пос |
| а-Гаври да девојка не пристаје.{S} Чика-Гавра се препоручи, обрече се да <pb n="81" /> ће у још |
| ако стоје Чекмеџијићеве акције.{S} Чика-Гавра каже на то: „Добро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S |
| с тим људе тек већма узбуђује.{S} Чика-Гавра не може више да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, |
| ају у бирцауз.{S} Преоблаче се.{S} Чика-Гавра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} К |
| унаоколо, да се Власи не сете.{S} Чика-Гавра Чекмеџијића информира како се има код Мрачевићке |
| охрабри и страшно се оклопави.{S} Чика-Гавра је његовом примеру следовао.{S} Трећи дан Чекмеџи |
| /p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искушао.{S} Дођу кући.{S} Фрајле сп |
| у је.{S} Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика-Гавра га прочита.</p> <p>— Шта мислите, чико, о овом пи |
| е Милеву Милеуснићеву да проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матер |
| ајла се морала на то насмејати.{S} Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља |
| толица о столицу почела чешати.{S} Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка |
| рад је фрајлу при сунцу видети.{S} Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу соб |
| Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види с |
| тане Чекмеџијић са чика-Гавром.{S} Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на про |
| оћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи к њима у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да |
| а то време уклонио се Парковић.{S} Чика-Гавра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић |
| ну те се сви троје разговарају.{S} Чика-Гавра се погађа.{S} Гледић даје хиљаду шајна и леп штаф |
| ро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи м |
| Чика-Гавра и Чекмеџијић путују.{S} Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на |
| узео за проводаџију чика-Гавру.{S} Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и пр |
| мети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена.</p> < |
| а Варвара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> |
| је хиљаду шајна и леп штафирунг, а чика-Гавра иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет |
| оље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој.{S} На |
| а гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне |
| етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, сремско.{S} Мал |
| /p> <p>Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш сам о Усековању ст |
| ако ти се допада овде? — запита га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни сам како.{S} Девојке нис |
| адости играју.{S} Он једва чека да чика-Гавра дође.{S} Напослетку, ево их.{S} Мати погледа на д |
| ати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.</p> <p>— Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда |
| е фрајла Паулина дошла.</p> <p>Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до други |
| </p> <p>Врата се отворе.{S} Напред чика-Гавра, а за њиме Чекмеџијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, је |
| пре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, |
| ео сам се видети је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође |
| ијића, она га брани.</p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S |
| рећу покушати.</p> <p>Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, |
| у да спавају. — Ујутру први устане чика-Гавра, па буди Чекмеџијића.</p> <p>— Море, Љубо, устај! |
| госпођа Макра мене воли, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Та, већ знамо како те воли кад је казал |
| нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Е, кад баш хоћете, казаћу вам.{S} Татиј |
| а, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, ништа за то!{S} Квартира у селу нема |
| може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја држим да је то врло рано, јер премда |
| можемо доћи, ми смо готови, — рече чика-Гавра.</p> <p>Девојче оде.{S} Љуба и чика-Гавра се шета |
| p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово је најфинији онајзликер, — примети |
| елу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ви сте на добром месту.{S} Ви ћете ту о |
| ћерку, па ако је суђено... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то а |
| ка и части га.{S} После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође.{S} Она |
| вра.</p> <p>Девојче оде.{S} Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани |
| игоше се да иду спавати.{S} Љуба и чика-Гавра у једној су соби спавали.{S} Још су се неко доба |
| м опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу, но она не може доћ |
| "28" /> <p>— Збогом!</p> <p>Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по |
| ић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинтерић и Чарук |
| .</p> <p>За женскима дође Гледић и чика-Гавра у исту собу.{S} Гледић зовне жену те се сви троје |
| </p> <p>Оду у собу где су Гледић и чика-Гавра.</p> <p>— Ми смо већ свршили, — рече Гледићка рад |
| богу!{S} Браво! — повичу Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли |
| егне.</p> <p>Међутим, Чекмеџијић и чика-Гавра већ су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се ко |
| , ту ће преноћити.{S} Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах с |
| угу собу, само остану Чекмеџијић и чика-Гавра.{S} Љуба каже чика-Гаври да је задовољан.{S} Прип |
| </p> <pb n="79" /> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фр |
| 0"> <head>X</head> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра стигну кући.{S} Чекмеџијић броји дане; све се бој |
| унце не упире.</p> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе.{S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако ов |
| кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра т |
| од хиљаде.</p> <pb n="94" /> <p>И чика-Гавра се усрећио. — А госпођа Гледићка докучила је што |
| ло друге партије тражити.</p> <p>И чика-Гавра на све пристане, те зове остале унутра.</p> <pb n |
| <p>— Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра.</p> <p>— Вама ће из чувења познато бити да моја |
| е!</p> <p>— Баш добро, — дода тихо чика-Гавра.</p> <p>Сам остаде Љуба са фрајлом.</p> <p>— Сад |
| немачки и француски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски.</p> <p>— Научила сам у |
| ш и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад узети ту богату удовицу.{S} Каже да је могао |
| Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седн |
| да ови чују.</p> <pb n="68" /> <p>Чика-Гавра је све то шапћући говорио.{S} Његова компанија је |
| Овима се Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић и |
| она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се до |
| а чика-Гавру и Чекмеџијића.</p> <p>Чика-Гавра и Чекмеџијић путују.{S} Чика-Гавра је имао нешто |
| е; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић је већ у авлији, прегледа економ |
| је тако, идем да јој јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре се самој њој јави, а она о |
| о му треба кад је машкртан.</p> <p>Чика-Гавра, да ствар забашури, намигне Чекмеџијићу да фрајлу |
| да се поразговарају насамо.</p> <p>Чика-Гавра Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак у |
| n="76" /> <p>— А зашто не?</p> <p>Чика-Гавра се смеје.</p> <p>— Неће онде ниједна за тебе поћи |
| ођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами |
| ара врата.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића.</p> <p>— |
| дочекао, да мало добије куражи.{S} Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тог |
| ије знао на чему је.{S} Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика-Гавра га прочита.</p> <p>— Шта мислите, |
| p> <p>— Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — |
| меџијић и чика-Гавра.{S} Љуба каже чика-Гаври да је задовољан.{S} Приповеди му све, па напослет |
| вра већ долазе.{S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Ку |
| то може у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета има |
| пада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо.</p> <p>Чика-Гавра Љуб |
| у, ланац и бразлетне.{S} Мати јави чика-Гаври да девојка не пристаје.{S} Чика-Гавра се препоруч |
| и, па онда поспаше.{S} Фрајла је о чика-Гаври снивала.</p> <p>Господар Першуновић дуго није мог |
| p>Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гаври потсмевати.</p> <p>— Видиш, како си прошао!</p> < |
| губи време.{S} Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор.</p> <p>— Хајдмо, чика-Гавро, време је |
| ре — осам форинти.</p> <p>„Пут код чика-Гаврине Варваре четири форинта.</p> <p>„Пут у Ш. кад са |
| {S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде нема ништа, па н |
| у овде поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе.</p> <p>— |
| Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекм |
| штене биле!</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам са Гледићем познат.{S} |
| игде ништа.</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Тражимо опет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам в |
| нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу, <pb n="54" /> оно — |
| да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} |
| ко је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе досадише.{S} Дакле, спремимо се.</p> |
| она још моја бити!</p> <p>— О том, чика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра.< |
| ка-Гавром.</p> <p>— Дакле, хајдмо, чика-Гавро!</p> <p>— Хајдмо!</p> <p>— Али рад сам да нико не |
| -Гаврин разговор.</p> <p>— Хајдмо, чика-Гавро, време је већ!</p> <p>— Та чекај још мало.</p> <p |
| <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на млади |
| ри том.{S} Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.{S} После ћу опет ја Чекмеџијића ухват |
| Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. |
| ла с арњевима већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девој |
| {S} С тим је интересантнија.{S} Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што |
| аво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка н |
| га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфир |
| ић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отвор |
| е Пинтерић и Чарукџић, почем се са чика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Га |
| т форинта.</p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајто |
| уба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p>— Дакле, хајдмо, чика-Гавро!</p> <p>— Ха |
| <head>IX</head> <p>Љуба се опет са чика-Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му се досадило тол |
| ају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се |
| {S} После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна је била |
| угу собу оде; остане Чекмеџијић са чика-Гавром.{S} Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је м |
| /head> <p>Сад долази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдаш |
| се Љуба шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разговарао.{S} За то време уклонио се Парковић.{ |
| за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони.</p> <p>Фруштук |
| трговца.{S} Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спремна, д |
| ри.</p> <p>Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад |
| кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S} Некако напипали су се и ис |
| > <p>— Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно ф |
| ом су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића.</p> <p>Чика-Гавра и Чекмеџијић пут |
| а мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад св |
| уштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Оде Паулини да види шта ради.{S} П |
| е, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Гавру.{S} Девојка има три хиљаде сребра.{S} Љуба је зад |
| >Чекмеџијић је узео за проводаџију чика-Гавру.{S} Чика-Гавра је био частан, мали господар, трго |
| ати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер значи оцеубица.</p> <p>— |
| S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на њ |
| тане па каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина одмах слабије иде.{S} Оне г |
| нцуске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима.</ |
| сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.{S} Љуба |
| амо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особи |
| је мој рођак Љуба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене већ познајете.</p> <p>— Драго нам је.</p> |
| сродник, Љубомир Чекмеџијић, трговац и гвожђар из О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — |
| и, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири ци |
| ити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може напунити.{S} Али, каквог је владања |
| би стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе; једна гледа |
| у.</p> <p>— Све је то добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— |
| ајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има нешто гвожђарнице.</p> <p>— Ал’ је то унгебилдет човек!{S} Па |
| </p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а у већо |
| лу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу гвожђарницу.</p> <p>— Све је то добро!{S} Од мале гвожђ |
| кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и ако је судбина |
| } Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— Да идемо |
| и опет далеко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</ |
| његовој соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе; ј |
| или?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па добро, где сте научили немачки и француски, и клавир, јер чика |
| Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— Ја мислим да с |
| <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после састати?</p> <p>— У башти.</p> <p>— З |
| жали, али, управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се да је простране руке |
| ође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој м |
| пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули.{S} Један прост момак иде из бирцауза уп |
| и лагано<pb n="65" /> се довуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код једног стола, па ј |
| /> <p>— Госпођо бирташице!{S} Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња?{S} Има дућ |
| пази и клавир.{S} Онда почне се мислити где ће толико покућство у његовој соби стати, јер у вел |
| уба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, п |
| м једанпут у београдским новинама читао где неко објављује да га његови пријатељи од посете на |
| чне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо напиш |
| p>— Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но |
| са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гледић и чика-Гавра.</p> <p>— Ми смо већ свршили |
| х додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{S} Ч |
| м чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак није до чекања, и мо |
| Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Знам два места.{S |
| е је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, управо, би |
| е, да пошаљем по тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.</p> <p>Донде |
| <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти Бечлије?</ |
| м Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.</p> <p>— Дакле, ми смо прости увек, и |
| нтазија.</p> <p>— Знате, сваки има свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри пријатељи чика |
| него за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у |
| те, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.</p> <p>— Ви сте велики ђав |
| и већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на гос |
| ли му се једнако хиљада форинти врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече феде |
| крајцара.“</p> <p>Чекмеџијић се чеше по глави, па се опет мисли.</p> <p>— Добио сам хиљаду фори |
| зије свирати!{S} Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди.{S} Није чудо што га зову фан |
| ати.</p> <p>— Јесам ли имао мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.< |
| сиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну пева |
| ују.{S} Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао, па је опет |
| ало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.{S} Житарска трговина, то је добра трговина |
| е би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна ствар.</p> <p>Редић је врло практичан човек, па |
| едити, само кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>Н |
| се све то лепо уредити, само кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Пер |
| т му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да л |
| ења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах д |
| ођа Цифрићка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду |
| ана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева.</p> <p>— О, слатки господар-Љубо, д |
| реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики дуг термин правите.{S} Ја би’ волео да |
| а га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој к |
| .{S} Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задр |
| ет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, г |
| епртљарија.{S} Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије ме |
| о обичају.</p> <p>После месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотар |
| е била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.{S} Поред свог |
| га имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас?</p> <pb n="78" /> <p>— Послали ме да вас питам мо |
| у певати.{S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомогао.{S} |
| послу доћи, па оде и однесе Чекмеџијићу глас.{S} Чекмеџијић неће да чека, него хита у Ш.</p> <p |
| нисте преиначили.{S} Ма какове противне гласе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату |
| S} Но, да не би Чекмеџијић због такових гласова одустао, требало га је лепим речима обвезати; з |
| p> <p>— Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста. |
| је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомогао.{S} Много су певали.{S} Када су певал |
| екмеџијић био је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове двадесете године слабо је што о њем |
| постане шегртом трговачким у једном на гласу дућану.{S} Ту се он тако владао да је сваком шегр |
| ува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме так |
| оре, Љубо, устај!{S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, па како доцне устаје!“</p> <pb n="87" /> |
| у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ни |
| а се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкић |
| од црквених врата кад женске излазе.{S} Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио.{S} То је |
| то почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а |
| карте, хоће л’ какав младожења доћи.{S} Гледа у карте.{S} Карта помишљеника, младожења — тиквен |
| скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је б |
| обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Драго нам је!</p> |
| а, осим дућана има само две собе; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у а |
| нство.</p> <p>Љуба је све то увидео, па гледа да се какогод ожени.{S} У његовој варошици није б |
| н, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади брков |
| и мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опет |
| ари поче срце куцати.{S} Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где |
| , па ћемо још данас све свршити.{S} Сад гледај посао.</p> <p>За женскима дође Гледић и чика-Гав |
| едићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, |
| p>— Већ ми се досадио тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако |
| амо за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга. |
| м на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <fore |
| ; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише мучи!</p> <p>— |
| ад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и број |
| адо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!</p> <p>— О том, чик |
| и да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љ |
| па.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јеса |
| у у П. — десет форинти.</p> <p>„Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради д |
| г доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледао.{S} Чекмеџијић дарива Марту и, после великог вес |
| .</p> <p>„Кад сам ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљине,— излишне — могло је и |
| азговарају.{S} Чика-Гавра се погађа.{S} Гледић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а чика-Гавра |
| вде остати.</p> <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић је већ у авлији, прегледа економију.{S} Сада се |
| да се венчају, само још једно фали.{S} Гледић и Гледићка хоће сјајне сватове да имају, па у гу |
| , али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошл |
| <p>— Овде, Љубо, мораш јако пазити.{S} Гледић је човек озбиљан, господска изгледа.{S} Гледићка |
| ође Гледић и чика-Гавра у исту собу.{S} Гледић зовне жену те се сви троје разговарају.{S} Чика- |
| ти.</p> <p>Тако после поноћи устану.{S} Гледић не пушта их никуд, ту ће преноћити.{S} Чекмеџији |
| ри у Гледићевој кући.{S} Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан.{S} |
| д гледај посао.</p> <p>За женскима дође Гледић и чика-Гавра у исту собу.{S} Гледић зовне жену т |
| е људи разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде м |
| оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са |
| S} Марта такођер изиђе.{S} Чика-Гавра и Гледић погађају се.{S} Гледићка Чекмеџијића посади на к |
| </p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви |
| та; собе и кујна су у реду.{S} Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој |
| ако је шмукирана!{S} У Ш. седи господин Гледић који има под своје једну рођаку, фрајла-Марту.{S |
| да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гледић и чика-Гавра.</p> <p>— Ми смо већ свршили, — реч |
| /p> <p>— Хвала богу!{S} Браво! — повичу Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је п |
| е.</p> <p>— Хајд' да се куцнемо!</p> <p>Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Ч |
| у Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јако пазити.{ |
| час о старој фрајли, час опет о фрајли Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад није видео.</p> < |
| а-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој.{S} На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџ |
| о.</p> <p>Да видимо како стоје ствари у Гледићевој кући.{S} Господин Стева Гледић човек је око |
| ика-Гавро?</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам са Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега у гости |
| је човек озбиљан, господска изгледа.{S} Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње |
| донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је им |
| ино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђу |
| и вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између |
| дићка и Марта већ су сасвим обучене.{S} Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара. |
| {S} Чика-Гавра и Гледић погађају се.{S} Гледићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред |
| из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из кож |
| и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обучене.{S} Гледићка зов |
| артом отворио диван на другу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор ме |
| љено.{S} Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чика |
| н Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фр |
| <p>И чика-Гавра се усрећио. — А госпођа Гледићка докучила је што је желела: скинула је Марту с |
| да ниси васпитан.</p> <p>Ту уђе госпођа Гледићка.</p> <p>— Опростите што сте нас овако нашли.{S |
| ко се тој женидби не радује као госпођа Гледићка, што ће Марту с врата <pb n="92" /> скинути, п |
| циција прве класе.</p> <p>Госпођа Евица Гледићка има око триест пет година; прилична је, особит |
| у у скупу.{S} После доручка прва устане Гледићка.</p> <p>— Господар Чекмеџијић, изволите са мно |
| ра.</p> <p>— Ми смо већ свршили, — рече Гледићка радосно.</p> <p>— Хвала богу!{S} Браво! — пови |
| Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове.{S} А и |
| нчају, само још једно фали.{S} Гледић и Гледићка хоће сјајне сватове да имају, па у гунгули заб |
| } Опростите!</p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко вино |
| авили смо, одма’ ћете и’ добити.</p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Овај одмах дође Чекме |
| ажем.</p> <p>Чекмеџијић устане и оде са Гледићком у трећу собу.{S} Марта такођер изиђе.{S} Чика |
| вара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну |
| ку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићку.</p> <pb n="93" /> <p>— Молим вас, а шта је са |
| аје уз обојицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио |
| Љуба седне.{S} Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним стварима, па онда о жени |
| говоре који су гости; резон је да гости говоре.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, добро, ми ћемо говори |
| е знам шта је то?</p> <p>— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.</p> <pb |
| е пристајем.</p> <p>— Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети.</p> <p>— Кажите ј |
| млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра ником на тере |
| ођа Макра и не удаје.{S} Штавише, свуда говори да се никад удавати неће.{S} С тим је интересант |
| Тако је.</p> <p>— Па све нешто издалека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каж |
| ми је, да знате шта ми је!</p> <p>— Та говори, шта ти је?</p> <p>— Тај господар — како се зове |
| } Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој ле |
| — Ал’ је то унгебилдет човек!{S} Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао ј |
| , па се најпре мало накашље, да јасније говори, онда започе:</p> <p>— Ви, фрајлице, нешто јако |
| обу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави |
| Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој по |
| p> <p>— Ђаво, браца Гавра!{S} Давно већ говори да ће ти младожењу довести.</p> <p>Обадве, лепо |
| А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она |
| је много избирала.{S} Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш ми |
| <p>— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љу |
| о при доброј чашици винца, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то сасвим никада |
| српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски.</p> <p>— Шта, и |
| е се могао уздржати, па ма колико да су говорили да је карташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби две тр |
| азговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст.{S} |
| p>— Верујте ми, штогод говорим, из срца говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срц |
| ко ласкати!</p> <p>— Верујте ми, штогод говорим, из срца говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш |
| >— Ја се не шалим, нег' што мислим то и говорим.{S} Па какве сте оштре памети!{S} На свашта зна |
| Србији.</p> <p>— Ја то не могу да тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви |
| у се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} Замо |
| аш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S} И то се могло пр |
| ата <pb n="92" /> скинути, па ма ко шта говорио против Чекмеџијића, она га брани.</p> <p>Кад је |
| "68" /> <p>Чика-Гавра је све то шапћући говорио.{S} Његова компанија је међутим пила и певала.< |
| че Пинтерић.</p> <p>Док је Пинтерић ово говорио, чика-Гавра је устао са своје столице, па га је |
| ше задржати не може.{S} Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша, да је она проста, да сл |
| ао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, та |
| речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.</p> <p>— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџи |
| вас начисто.{S} Изволите мало простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за |
| ије баш у најбољем стању.{S} У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за |
| S} Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, јер није проста, и само углађен човек јој у о |
| p> <pb n="63" /> <p>— Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би |
| очети.{S} Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и д |
| овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p>Остајем са почит |
| а имаш мираза доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџи |
| ојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем |
| воју част да спасе.{S} Но, како?{S} Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу |
| , а шта је томе узрок?</p> <p>— Све што год је на вама.{S} Није чудо што се зовете Милеуснић, ј |
| S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако пара |
| Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друга година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе |
| .</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је година?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друга годи |
| рема се за женидбу.{S} Двадесет и девет година!{S} То је доиста време за трговачког момка у мал |
| а или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу.{S} Двадесет |
| ају се.{S} Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола. |
| ана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па зато с |
| спођа Евица Гледићка има око триест пет година; прилична је, особито удесно се зна облачити.{S} |
| је млада удовица, једва јој је двадесет година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинт |
| ањаста, фина девојка, тако око двадесет година, једну годину мање или више.{S} Била је умиљата, |
| узети какву стару удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Г |
| подин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, |
| ачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашниј |
| и.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет дост |
| рговац; голем и приличан, око четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра |
| е тако везао?{S} Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми дел |
| да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи.</p> <p>—А шта нам фали?{S} Ви изгледате к |
| јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда има сплеткаша који кажу да је и преко че |
| мислите, ви сте још женска у најлепшим годинама, па лепа.</p> <p>— Молим вас, немојте ме шмајх |
| сподар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту на |
| а са синчићем.{S} Слабо, чађаво дете од године и по.</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми ј |
| а човек узети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ р |
| момак на гласу.{S} До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележен |
| а добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под |
| , да се ма с ким разговарати може.{S} И године су јој таман за удају.{S} Поред ње ће се нешто н |
| Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.</p> <p>— Е, па то сте ви опет далек |
| ако то?</p> <p>— Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер |
| рташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га |
| ћи, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало |
| <p>— Месец дана.</p> <p>— То је мало — годину дана!</p> <p>— Е, та ви се само шалите са мном!< |
| евојка, тако око двадесет година, једну годину мање или више.{S} Била је умиљата, разговорна, о |
| нка, девојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту гр |
| е форинти гледају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је не |
| али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је |
| је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет година.{S} Био је ујак |
| какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи намалани!</p> <p>— То не сме нико видити!</p> |
| рмина.{S} Прођу две три недеље, мати га гони, чантра.{S} Напослетку, Љуба се реши и приправи на |
| е.{S} Она то примећује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> <p> |
| на то примећује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, к |
| ило је већ пред вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице |
| Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ствари изгледати ак |
| акле, на тај начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу. |
| о господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку на |
| /> бесно тера.{S} Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева.< |
| а је сваком шегрту за пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схва |
| и био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја С |
| моја Савка? — запита га између осталог госпа.</p> <p>— Допада ми се.</p> <p>— Па хоћете ли да |
| сте гост!</p> <p>Поред ових речи ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још м |
| Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — |
| о су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече отац.</p> <p>— Др |
| ко кажу, <pb n="54" /> оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни |
| ека се троши.</p> <p>На то дође и тата, господар Першуновић, солидан старији човек, капут му до |
| може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу |
| p> <p>— Јесте л’ били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођа Јелка.</p |
| а треба да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па да се још презирати дам — не, то |
| о млада госпођа.</p> <p>— Е, сад молим, господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви имате?</p> |
| говорите.</p> <p>— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић!</p> <p>— Ал’ ви још већи, фрајлице |
| е, господо, добро дошли!{S} Откуд тако, господар-Церићу?</p> <p>— Нама је особито драго!{S} Ми |
| >— Не знам ништа.</p> <p>— Е, па добро, господар-Чекмеџијићу.{S} Ако није још уговорено, а оно |
| } После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави.{S} Зева |
| два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељац |
| својој вароши остави свог господара.{S} Господар је особито за њим жалио и побојао се да му нећ |
| То је Анка Белкићева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је честан трговац и грађанин; није сиро |
| га без мираза? — То је сасвим друго.{S} Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па |
| доручка прва устане Гледићка.</p> <p>— Господар Чекмеџијић, изволите са мном да вам нешто пока |
| да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар Чекмеџијић!</p> <p>— Изволите. — А, драго ми ј |
| је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— Господар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару?</ |
| Љуба начини прави мајстерштик.</p> <p>— Господар-Чекмеџијићу, ви сте се заиста показали!{S} Ја |
| су са тобом задовољни!{S} Јеси л’ ти са господар-Чекмеџијићем задовољна?</p> <p>— Ако ви јесте, |
| на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., мест |
| ибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S} И |
| ијатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељаци.{S} Госпођа Макра |
| ође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим им |
| p> <milestone unit="letter" /> <p>Драги господар Чекмеџијић!</p> <p>Ми смо, хвала богу, сви здр |
| главу испод арњева.</p> <p>— О, слатки господар-Љубо, добро дошли!{S} Отварајте капију! — виче |
| авру.{S} Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет годи |
| ilestone unit="letter" /> <p>Почитајеми господар Редић!</p> <p>Жао ми је што тако мњеније о мен |
| ilestone unit="letter" /> <p>Почитајеми господар Чекмеџијић!</p> <p>- Ја вам благодарим за ваше |
| <milestone unit="letter" /> <p>Љубезни господар Чекмеџијић!</p> <p>Хитам да вам одговор дам.{S |
| адгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Не пристајем. |
| <p>— Та говори, шта ти је?</p> <p>— Тај господар — како се зове — Хекмешич — тако је импертинен |
| ра.{S} Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од пр |
| господин!</p> <p>— Молићу, ја сам само господар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p |
| рса у мени.</p> <p>— Дакле, шта мислите,господар Першуновић?</p> <p>— Ја добро мислим, ал’ треб |
| у ручак.{S} Каква радост за њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је |
| Фрајла је о чика-Гаври снивала.</p> <p>Господар Першуновић дуго није могао заспати.{S} Он је с |
| време ручку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло |
| кушати, не може домаћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је особите ћуди човек.{S} Могао је |
| виноград воза.{S} Упрегну и оду.</p> <p>Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је |
| г калфовања у својој вароши остави свог господара.{S} Господар је особито за њим жалио и побоја |
| и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је |
| зец.{S} Ко ће га транжирати?</p> <p>Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, |
| волите сести.{S} Како сте?</p> <p>Ето и господара Пере.{S} Мален, дебео, округао човек око педе |
| од очевим надзиранијем.{S} Ја почитујем господара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је најбољи ч |
| </p> <pb n="27" /> <p>— Персо моја, ови господари су са тобом задовољни!{S} Јеси л’ ти са госпо |
| и...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџи |
| — Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пред овим господарима да кажем.</p> <p>— Та реци слободно пред на |
| само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму крадом пио.</p> <p>После д |
| ilestone unit="letter" /> <p>Почитајеми господару!</p> <p>Дајемо вам на знање да је ваше ћутање |
| estone unit="letter" /> <p>Поштенородни господару!</p> <p>Опростите што вам са овим писмом доса |
| док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пред дужником донде, док |
| > <p>— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави.</p> <p>— Они м |
| како стоје ствари у Гледићевој кући.{S} Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но ј |
| ко три сата; собе и кујна су у реду.{S} Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка |
| иш само како је шмукирана!{S} У Ш. седи господин Гледић који има под своје једну рођаку, фрајла |
| нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ |
| упитати.{S} Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке?</p> <p>— Та оставите |
| пак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи |
| ило — од капута.</p> <p>— Ви сте смешан господин!</p> <p>— Молићу, ја сам само господар.{S} Но, |
| S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили од мене писмо?</p> <p>— Јесам.</p> <p |
| о упознали.</p> <p>— Кажите ми искрено, господине Ружичићу, што ћу вас питати.</p> <p>— Драге в |
| ilestone unit="letter" /> <p>Почитајеми господине!</p> <p>Будући да ја вашу кћер Савку радо има |
| о, на то пристајем.{S} Дакле, хоћете ли господину оцу писати?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— И ја хоћу |
| ир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго ми је, господо, добро дошли!{S} Откуд тако, господар-Церићу?</ |
| ако пазити.{S} Гледић је човек озбиљан, господска изгледа.{S} Гледићка је ђаво, прониче ти у ср |
| е узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се |
| госпођа Макра.</p> <p>И фрајла-Паулина господски комплименат начини.</p> <p>— Изволите сести.< |
| к започео кринолин, и само чека на прву господу која ће га носити па ће Милева одмах кринолин к |
| ред ње осам хиљада шајна.{S} И, доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паули |
| а друга у Ш. У, Ц. једна стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око |
| Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад |
| ени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} Видите, госпођа Макра мене воли, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— |
| е, те она изиђе.</p> <p>— Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{S} Видим, |
| исати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим вас!</p> <p>— Више вредит |
| у вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’оди |
| као!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарукџић.</p> <pb n="67" /> <p> |
| бало, јер је куражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситни |
| фрајлу Јулку и да је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло гру |
| из њених речи и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била прово |
| у, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка је тако наместила Љуби под главу да Пе |
| је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гав |
| уштерија у дућану лупа, иште цигаре.{S} Госпођа Перса изиђе.{S} Долазе и друге муштерије; дотле |
| оказивали.{S} Плаче, тужи се матери.{S} Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочу |
| о за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим ј |
| дмах са другога краја шале започети.{S} Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло |
| осподар Чарукџић, све сами весељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, |
| и, да ли је већ начисто са уговором.{S} Госпођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје т |
| ви.{S} Уђе у другу собу сав снужден.{S} Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.{S |
| и је тако хтео, па сад што му драго.{S} Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује целу ствар |
| којој је сестру Савку Љуба оставио.{S} Госпођа Цифрићка је највећи непријатељ Чекмеџијићу.{S} |
| већ са својим срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само |
| јла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину.{S} Нађе |
| Изволите сести.</p> <p>Гости седну.{S} Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе.</p> |
| ни буду.{S} Ето опет слушкиње.</p> <p>— Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи.</p> <p>— |
| p> <p>— Није ми ништа познато.</p> <p>— Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу доби |
| а-Гавра, а за њиме Чекмеџијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ ради гостију!{S} Ево мој сродни |
| Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пал |
| Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{S} |
| тном“, <pb n="25" />Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p> |
| "94" /> <p>И чика-Гавра се усрећио. — А госпођа Гледићка докучила је што је желела: скинула је |
| ату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.{S} |
| ашице!{S} Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња?{S} Има дућан, велику трафику и |
| те, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа.</p> <p>— Е, сад молим, господар-Чекмеџијић, ак |
| ном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпођа Перса. |
| p> <p>— Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.</p> <p>— Моја Перса и |
| > <p>— одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка.</p> <p>На то дође и фрајла Савка.{S} Фин |
| и!{S} Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је био у тим коли |
| p>Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће |
| пет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> <p>— Мислим, — дода Пи |
| е млађи, а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса са синчићем.{S} Слабо, чађаво дете од год |
| <p>Дође време славе.{S} Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трговкиње |
| казати да ниси васпитан.</p> <p>Ту уђе госпођа Гледићка.</p> <p>— Опростите што сте нас овако |
| поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулина б |
| а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу.{S} Љ |
| века васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу |
| а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу |
| .</p> <p>Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.{S} Она |
| емда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а |
| а неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} |
| нтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!< |
| сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирал |
| партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} Штавише, свуда говори да с |
| страјз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том су |
| — Чула сам за њега, драго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p>И фрајла-Паулина господски компли |
| љада оставио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је ж |
| ки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та д |
| оспођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпођа Перса.</p> <pb n="27" /> <p>— Персо моја, ови г |
| аместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љу |
| мо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја |
| ; јер нико се тој женидби не радује као госпођа Гледићка, што ће Марту с врата <pb n="92" /> ск |
| штву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јо |
| , господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад |
| е можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба.< |
| је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чекала |
| мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса.</p> <p>— Имате и фамилије, молићу? — зап |
| цу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи |
| и матери сам куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренс |
| је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!{S} |
| бриге, даће хиљаду форинти, — шушне му госпођа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са целом ф |
| би јој тешко пало.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се.{S |
| Е, та ви се само шалите са мном!</p> <p>Госпођа Макра се смеје.{S} Чекмеџијићу дуго је било вре |
| Кад нећеш да уђеш, што ти драго!</p> <p>Госпођа Макра била је паметна женска.{S} Није је натери |
| ти.{S} Она већ на том настојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да се мало провозају.{S} Љуба при |
| ву љубав и друге госте позивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет |
| али је у срцу циција прве класе.</p> <p>Госпођа Евица Гледићка има око триест пет година; прили |
| сутра због женидбе разговарати.</p> <p>Госпођа Перса са фрајлом такођер је имала разговора о м |
| кмеџијић са чика-Гавром на путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна је била са друштвом; бар се нас |
| је отерао са његова места да може поред госпође Макре сести.</p> <p>— Иди, торњај се одавде, ти |
| зати, па су већ после по сата далеко од госпође Персе.</p> <p>Када су кући дошли, почну наново |
| а пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засветлиле, често гл |
| оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} Пос |
| рисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалу |
| је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Макре — осам форинти.</p> <p>„Пут код чика-Гавр |
| ове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба ост |
| оцем у О. и уквартира се код трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род |
| хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту осам хиљада оставио, па јој |
| интерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о столицу почела чеша |
| јтом — трошак двадесет форинти.</p> <p>„Госпође Першуновић слушкињи сам поклонио пет форинти да |
| pb n="82" /> <p>Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{S} Својим лицемерним нач |
| чује још да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је с |
| између фрајла-Јулке Чекмеџијића.{S} Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет.{S} Оговори га д |
| се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се сад допада |
| ред <pb n="29" /> знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о |
| ије око девет хиљада форинти.{S} Младој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су |
| еном персоном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла |
| ате право.</p> <pb n="62" /> <p>Сад већ госпођи Макри није много требало; само да испусти Гавра |
| то је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две нед |
| чекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, т |
| ше да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, госпођо!{S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онд |
| p>— Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро?</p> <p>— Тако ће нешто бити!</p> <pb n=" |
| е забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер него |
| и били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та да, само да смо обоје за јед |
| , Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, |
| Мати је баш у кујни.</p> <p>— Добардан, госпођо!</p> <p>— Бог ти добро дао!{S} Које нам добро н |
| ати.</p> <p>— Па кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за |
| крене бирташици.</p> <pb n="22" /> <p>— Госпођо бирташице!{S} Кажите ми где седи овде млада гос |
| /p> <p>— Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече |
| ад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — трошак пет форинти; могао са |
| S} Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево.{S} |
| не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше љ... н |
| светлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опет њу.</p> < |
| али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га |
| асти га.{S} После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође.{S} Она му на |
| онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу Персу.</p> <p>Дође време славе.{S} Уочи дана до |
| а; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада зн |
| ило ће ми бити.</p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати |
| сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет фо |
| то је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро |
| <p>— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео |
| и смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено... — рече чика-Гавра.</ |
| оћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам.</p> <p>— |
| а.</p> <p>Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој ша |
| а, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну сестру, |
| Та изволите ви први!</p> <p>— Та ви сте гост!</p> <p>Поред ових речи ухвати госпа-Љубу за десну |
| </p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.</p> <p>„Два путна трошка у |
| ки има свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и |
| а стоји пред дућаном.{S} Није чудо, има госта младожењу!</p> <p>Љуба је са својом фуром стигао |
| ело Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га.{S} Дође вечера, опет га части, али ниш |
| у собу.{S} Ту је Љубина мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби |
| на столу.{S} Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на |
| врло угостила и за његову љубав и друге госте позивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка била је |
| — То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад је Чекмеџијић видео како је |
| Дође кафа.{S} Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу.{S} Кад се кафа попила, Пинт |
| ти изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p>— Заповедајте! — рече тако слабим гласом |
| ми је.</p> <p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем.{S} Опростите!</p> <p>— О, молимо!</p> |
| ете се провлачи испод астала — добићемо госте.</p> <p>— Мени опет десно око игра, плакаћу.</p> |
| и нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, добро, ми ћемо |
| ћи врате се.{S} После кратког разговора гости се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се |
| допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.{S} Намирисао је да је з |
| о?</p> <p>— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.</p> <pb n="63" /> <p>— |
| е тата и да га само жели видети.</p> <p>Гости оду.</p> <p>Чекмеџијићу дуго чекати, па трећи дан |
| начини.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Гости седну.{S} Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те |
| .</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ ради гостију!{S} Ево мој сродник, Љубомир Чекмеџијић, тргова |
| ље слушкињу по тату.</p> <p>Донде је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али |
| рави:</p> <p>— Добар дан, јесте л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; изволите унутра.</p> |
| ознат.{S} Колико сам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није била прип |
| е у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра ј |
| а презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима остати.</p> <p>Кад Љуба кући дође, пита га чика |
| форинти.</p> <p>„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — трошак пе |
| а квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ви сте н |
| околини држе за доста имућна човека.{S} Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу по |
| и?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим вас, фрајлице, |
| слим.{S} Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказати.{S} Но, сад из |
| е, па се опет уклони.</p> <p>Фруштук је готов; зову Чекмеџијића.{S} Сви су у скупу.{S} После до |
| .{S} Преоблаче се.{S} Чика-Гавра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види |
| аз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p>— Дакле, хајдмо, |
| пођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добро провеселише, па тек после п |
| евојку да узме.</p> <p>Кола са арњевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — |
| левања, него хоће да буде ствар што пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да зна на чему је:</p> <mi |
| м разговору дођу кући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љу |
| дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село П., најпре кумовом |
| Наша Марта има хиљаду шајна, и то одма’ готови’.</p> <p>— То је мало; јако сам се истрошио.</p> |
| то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p> <p>— Новци су већ готови.</p> <p>— Е, сад, |
| /p> <pb n="91" /> <p>— Изволите, ми смо готови.</p> <p>— Дакле, јесте л’ задовољни?</p> <p>— Је |
| лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика-Гавра.</p> <p>Девојче оде.{S} Љуба |
| вра у кујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били, опет уђу у собу да промишљају како ће визи |
| е венчања готови.</p> <p>— Новци су већ готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са м |
| адовољан, <pb n="43" /> већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене |
| промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја окле |
| Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не вид |
| раши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к фрајла Варвари и з |
| се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође господар |
| м сватовима прате га.</p> <p>Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S} Гледић и |
| ти.</p> <p>— Хвала.</p> <p>— Ви сте већ готово на нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја сам ч |
| {S} Господар Белкић је честан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће |
| она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал |
| овина.{S} Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на ј |
| reign xml:lang="DE-Cyrl">Тоз ис а хибше грихин</foreign>!{S} А тај крајзлер имао кураж са мном |
| и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </div> </body> <back> <pb n="97" /> <div type= |
| , ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и титрао са судбом свој |
| подар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста и |
| њим проводимо; треба ми такав неотесан грк!{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер дав |
| /p> <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока |
| р је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће |
| {S} У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде.{S} Љуба да оправити ко |
| "6" /> свет проћи.{S} Служио је и такве грке који су по трипут банкротирали, који се на вашару |
| авати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!</p> <p>Сестре се смеју.</ |
| живот прекратите...{S} Остајем твоја до гроба —</p> <p>Ј-ка</p> <milestone unit="letter_end" /> |
| рајла-Милку, и остајем вами —</p> <p>до гроба веран</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit= |
| се разговор пресече.</p> <p>— Изволите грожђа.</p> <p>— Хвала; могли бисмо се већ вратити, да |
| боравио.{S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како |
| улина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— Заповедајте.</ |
| а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S} И то се могло приметити као да хоће Љу |
| ћка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отказује свако |
| во кући Гледићевој.{S} На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, |
| а лето у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.</p> <p>— Веру |
| и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренство.</p> <p>Љуба је све то увидео, па гле |
| о је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор. |
| нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види.{S} Мати вич |
| ру спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај на |
| /foreign> Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кад |
| ићка хоће сјајне сватове да имају, па у гунгули заборавише да Чекмеџијићу напред морају хиљаду |
| ема.{S} Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгуби стрпље |
| опет од толике зечине се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта |
| , премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине курмахерај |
| и, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда в |
| сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гав |
| цује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} Љуба све то одриче, каже |
| <p>— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну.{S} Шта ви иштете?</p> <p>— |
| још нема много прашине.</p> <p>— Хајд' да се куцнемо!</p> <p>Гледић на једну страну разговара |
| lang="DE-Cyrl">ауф мајне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинс |
| те ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има п |
| ада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наслед |
| а није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, него на столу.{S} Он пон |
| .{S} Једва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу |
| она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онд |
| ила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пу |
| да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не пристајем.</p> <p>— |
| а је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И године су јој там |
| дио.{S} У матере је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у |
| ћи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, |
| еба кад је машкртан.</p> <p>Чика-Гавра, да ствар забашури, намигне Чекмеџијићу да фрајлу узме н |
| Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није |
| ала само кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, је |
| он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништ |
| е тутор говорио да он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити |
| Сад ћу вам српски свирати.</p> <p>— Е, да видим!</p> <p>— Шта хоћете?</p> <p>— Коло!</p> <p>— |
| ма ни да макне.{S} Мати спусти фиранге, да, бајаги, сунце не упире.</p> <p>Чекмеџијић и чика-Га |
| аже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на врата.{S} Уђу.</p> <p>— |
| е теби, Паулина?</p> <p>— Е, шта ми је, да знате шта ми је!</p> <p>— Та говори, шта ти је?</p> |
| међутим пила и певала.</p> <p>— Дакле, да вам кажем?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да |
| овољни?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Дакле, да буде данас прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p>— А ве |
| одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онда започе:</p> <p>— Ви, фрајлице, |
| а спавао.{S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића како муштерије мами, како му |
| вољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p> |
| ице; види се да је рада допадати му се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца |
| S} Не требам је!</p> <p>— Видиш, брате, да те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу. |
| ћа.{S} Сад ће доћи.{S} Само, опростите, да пошаљем по тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и |
| .{S} Госпођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> < |
| ато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и леп |
| води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује.</p> <p>— Но, како вам се допада |
| есну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуб |
| окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.{S} Госпођа Јелка га у |
| же чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по о |
| ипак није хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало уда |
| >— Сад ћу вам што из „Профете“ свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче с |
| <p>— Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити.< |
| >„И њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту.{S} Отишло ми |
| рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из варош |
| је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџији |
| и хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурни |
| раго!{S} Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено... — рече чик |
| у ракијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да мало добије куражи.{S} Чика-Гаври није толико требал |
| p> <p>Седну обојица; Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.</p> <pb n="23" /> <p>— Опростите, м |
| е — Хекмешич — тако је импертинент био, да је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга |
| алека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њ |
| је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја |
| ја њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улови.{S} Та, можеш мислити, кад ти већ каз |
| се крену, и то другим путем, унаоколо, да се Власи не сете.{S} Чика-Гавра Чекмеџијића информир |
| јићу, па га зове у једну собицу насамо, да му написати квиту да је примио, те Чекмеџијић прими |
| ар што пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да зна на чему је:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Д |
| што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би Чекмеџијић због такових гласова одустао, треба |
| ао, па започне.</p> <p>— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?< |
| поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ |
| е зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу, <pb n="54" /> оно — кад вел |
| атер у руку пољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила.</p> <pb n="51" /> <p>— Из |
| а ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмом на хинерауг ударио.</ |
| мао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се |
| ворила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запро |
| а.</p> <p>— Море, Љубо, устај!{S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, па како доцне устаје!“</p> |
| но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло |
| , па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а |
| p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак д |
| у да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију.{S} Начује још и то да мираз није б |
| мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције.{S} Чика-Гавра |
| ади женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири |
| ком малеру, само што жели <pb n="34" /> да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у муш |
| не одлази, али Љуба неће <pb n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па сврши |
| и се баронски па спасти на учитељку!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васп |
| доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу |
| али то није истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само како је шмукирана!{S} У Ш. седи господин |
| ео, није могао опасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх д |
| инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фант |
| Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да остане тако налако у платки?{S} Не!{S} Љуба мора сво |
| р имао кураж са мном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала!</p> <pb |
| жа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш, шуштала би; зуби рђави.{S} Фрајла Варва |
| разљућена мати.</p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно м |
| ш ни то не знаш!{S} Инкогнито!</p> <p>— Да, инкогнито!{S} Враг зна, већ сам позаборављао те фра |
| ји онајзликер, — примети Љуба.</p> <p>— Да ли је — прочитај!</p> <p>— Нећу, не треба.{S} Знам с |
| с питати.</p> <p>— Драге воље.</p> <p>— Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени?</p> <p>Ружичић с |
| е; пре ће, вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам |
| не познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— Да идемо у Србију, у Београд?</p> <p>— Па шта, у Београ |
| дежде.</p> <p>— Какве надежде?</p> <p>— Да се још промислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— До |
| /p> <p>— Дакле, шта да радимо?</p> <p>— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо ма |
| брже по Татијану.{S} Тражи је па одма’ да дође.</p> <p>— Татијана је отишла у трешње, — рече Л |
| ?</p> <p>— Ја ништа друго не судим нег’ да узмем фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако се пог |
| а учитељку!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали.</p> <pb n="72" /> |
| p> <p>— Шта ми је до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао тако |
| </p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам јо |
| ре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостион |
| ко ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а |
| о још данас поред чаше вина са „пер ту“ да инсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, ма одма’.</ |
| } Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произвести може, уклонила је за овај па |
| ј помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, |
| је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју |
| , то је знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па д |
| неколико хиљада шајна.{S} Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и кару |
| , јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.{S} Ја почитујем господар |
| рка, која има преко две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо |
| " /> да пристане.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па свршивши упола ствар, опрости се и отпут |
| се још мало поразговарају, па онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекати.{S} Сад Љуб |
| а уговором.{S} Госпођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели вид |
| : приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ух |
| .{S} Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па |
| а лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p |
| је код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити.{S} Љуба п |
| лушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало |
| и да Љуби намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда ог |
| фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних вра |
| </p> <p>— И мени се чини; само она њега да не воли!</p> <p>Тако се разговарају док не заспу.{S} |
| зу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плум |
| је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке девојке у његов д |
| ти поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти.</p> |
| и старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут ста |
| а има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте недеље.</p> |
| </p> <p>Љуба је све то увидео, па гледа да се какогод ожени.{S} У његовој варошици није било мо |
| </p> <p>— Да се још промислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дугачак тер |
| иповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити.</p> <p>И ч |
| тли“ пет сребра проиграо.{S} Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има мног |
| терић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А з |
| да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младожењу за кћер, или фину девојку за си |
| сти, али ништа не спомиње.{S} Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушт |
| о.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа |
| с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, |
| очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Гавра дође.{S} Напослетку, ево их.{S} Мати погл |
| уба чека да мати што почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји |
| своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ сво |
| n="55" /> испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако |
| а, већ знамо како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима возила! — рече |
| је њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда |
| аните се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешње, то је знак |
| ућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта |
| лушкиње.</p> <p>— Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи.</p> <p>— Дакле, хајдемо! — рече |
| <p>Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S |
| асамаци.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, |
| кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Дакле, ви никак |
| ка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду |
| Варвара страшно се расрдила кад је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узме, а не |
| да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже |
| , па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачу |
| ити неће.</p> <p>— Види му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није |
| еђа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.</p> <p>— Та шта ћемо ми матори овд |
| p> <p>— Мене мрзи пред овим господарима да кажем.</p> <p>— Та реци слободно пред нама, неће ти |
| кажем.{S} Наша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, а покрај тога, што се ње |
| /> и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо.</p> <p |
| ла је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белк |
| Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка |
| знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па да се јо |
| , али то се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту осам х |
| , опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки |
| аспитивати за стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и ос |
| <p>— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме |
| ер у руку љубили.</p> <p>— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај |
| , но она не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{ |
| проглашује.{S} Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зн |
| мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с њег |
| аба може још и дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Поз |
| лажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са |
| о је да <pb n="35" /> послуша мајку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{ |
| S} Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо:</p |
| ја честан човек, господар и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, зб |
| о издалека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла |
| окушати.</p> <p>Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи |
| <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем |
| онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.{S} У месту ће говорити да |
| Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене |
| {S} Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи.</ |
| е не одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са канабета.< |
| толице, па га је отерао са његова места да може поред госпође Макре сести.</p> <p>— Иди, торњај |
| целу ствар свршити.</p> <p>— Дакле, шта да радимо?</p> <p>— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал |
| о десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p> <p>Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се саст |
| а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он такву неваспитану девојку, вели, не може |
| а шајна?{S} Шта је то?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да |
| о среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.{S} Сутрадан ето Чекмеџијића већ |
| че.</p> <p>— Тако и овде.{S} Камо срећа да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад н |
| > <p>Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зо |
| таки натраг писмо!{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!</p> <p>— Опростите, нисам хтео |
| идео је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанпут прекине чика-Гаврин разгов |
| би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер ма |
| е дигнем.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић |
| b n="90" /> <p>— Па, видите, још штогод да вам кажем.{S} Наша Марта је тако васпитана да може ц |
| ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на ка |
| } Гледић и Гледићка хоће сјајне сватове да имају, па у гунгули заборавише да Чекмеџијићу напред |
| Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће |
| је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. б |
| ту девојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га з |
| и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро |
| а, рад узети ту богату удовицу.{S} Каже да је могао још девојком узети.{S} Она је хтела, али би |
| доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене по |
| поћи, да каже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, а |
| рају.{S} Напослетку Љуба устане па каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина |
| ранцуски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад |
| а дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла штета што није трговац, та б |
| у; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто и у р |
| кле, знаш шта је у ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта |
| а по хиљаду форинти.</p> <p>— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта |
| јлом не забавља.{S} Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођ |
| ића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони.</p> <p>Фруштук је готов; зо |
| p> <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу |
| а њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљут |
| пипали су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде фори |
| и Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у |
| о се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не нек |
| настојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да се мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и то да о |
| женска.{S} Није је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.{S} Она |
| Девојка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути |
| цу, само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам |
| кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана мл |
| руги нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, добро, ми ће |
| {S} Преспавао је јутро.{S} Премишљао је да <pb n="35" /> послуша мајку, па да још остане.{S} Ма |
| д Цифрићке на квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, |
| су у реду.{S} Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, |
| {S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзлера |
| до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Најед |
| то друкчије ићи.{S} Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} Али тешко |
| ирајџије.{S} Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати могао |
| дским новинама читао где неко објављује да га његови пријатељи од посете на његов имендан поште |
| га на теразије метне.</p> <p>Љуба чује да и неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још |
| оји би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли“ пет сребра проиграо.{S} Љуба уви |
| догодило са Чекмеџијићем.{S} Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један |
| варају, онда устану <pb n="86" />женске да вечеру приправљају.{S} Међутим се људи разговарају и |
| } Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо.</p> <p>— То смо ми онда рђаво дошл |
| "73" /> мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке дава |
| лина разговарале, и у том су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића.</p> <p>Чика |
| на зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину.{S} Нађе је у кујни уплакану.</p> <p |
| о разговараше.{S} Женске изиђоше напоље да приправљају ручак.{S} Каква радост за њих!</p> <p>Го |
| глас?</p> <pb n="78" /> <p>— Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу |
| еће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Б |
| >— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи ј |
| а, како је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифт |
| и коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадг |
| оћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се |
| и.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.{S} |
| и господару!</p> <p>Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо пр |
| разговор и да <pb n="12" /> му на знање да мираз неће фалити.{S} Она већ на том настојава.</p> |
| ете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, |
| а.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауста |
| меће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би Чекмеџијић збо |
| е да губи време, рад је девојку што пре да види.{S} Мати виче слугу, слуга дође.</p> <p>— Иди, |
| илева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда |
| е у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S |
| S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да ј |
| ијићу.{S} Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало Љу |
| .{S} Чика-Гавра се препоручи, обрече се да <pb n="81" /> ће у још важнијем послу доћи, па оде и |
| веселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати.{S} Љуба и чика-Гавра у једној су соби с |
| од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да никакву љубав' спр |
| Она му показује пријатно лице; види се да је рада допадати му се, да га није рада из шака испу |
| а; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем оскудице.{S} У првој соби што је са со |
| је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— |
| стима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n="7 |
| еба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> < |
| жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се да стару љубав обнови.{S} Коју стару љубав? — Последњу |
| мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове про |
| ако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг |
| .{S} Где му је од користи, показивао се да је простране руке, али је у срцу циција прве класе.< |
| ар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао н |
| ј моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд ко |
| Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли |
| ти!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дођ |
| рговину?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Знате да имам две куће?</p> <p>— Знам.</p> <p>— То је што зна |
| сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам |
| с, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— Верујте ми, <foreign xml:la |
| авље.{S} Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у гла |
| !</p> <p>— Дакле, коло.</p> <p>— Видите да знате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али тако зб |
| Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди.{S} Није чудо што га зову фантазијом.{S} Но, |
| а-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије.</p> <p>Љуба сам дође |
| јке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види.{S} Мати |
| — Па све нешто издалека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та |
| па забашурује целу ствар.</p> <p>— Неће да уђе моја Паулина.{S} Знате, у том врашком инштитуту |
| но су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n=" |
| — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инкогнито!< |
| го да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљину, л |
| итике задржавају, а он из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Када Чекмеџијић |
| тикеције зауставља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белк |
| дана уда, поред дишпензације, јер неће да се то дуже провлачи; чика-Гавра је задовољан.{S} Фра |
| се Чекмеџијићу глас.{S} Чекмеџијић неће да чека, него хита у Ш.</p> <p>— Дакле, и овде ништа!</ |
| ра је задовољан.{S} Фрајла-Варвара хоће да се венча ујутру у четири сата.{S} Чика-Гавра хоће у |
| и к њима у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да се за недељу дана уда, поред дишпензације, јер неће |
| !{S} Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да з |
| У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Гавра у куј |
| пусти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим намести, па ус |
| му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је девојка |
| животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љ |
| доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, почне рас |
| — Ал’ кажу да се у инштитуту тако изуче да после никад пропасти не може.{S} Кад су, изучене, у |
| ма узбуђује.{S} Чика-Гавра не може више да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, госпођо!{S} Хајд’ |
| атове да имају, па у гунгули заборавише да Чекмеџијићу напред морају хиљаду форинти дати.{S} Јо |
| ено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребра! — н |
| је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.{S} Прођу два три |
| живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја таке старе јединице |
| ава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> <p>Гости оду.</p> <p>Чекмеџ |
| а Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу |
| е Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали.{S} Плаче, туж |
| .{S} Дође сестра, умеша се у разговор и да <pb n="12" /> му на знање да мираз неће фалити.{S} О |
| а је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже н |
| а је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало ош |
| њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} |
| и бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак з |
| се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, |
| p> <p>Сад иду унутра.{S} Љуба неће први да улази у собу, учтив је.</p> <p>— Та изволите!</p> <p |
| .{S} Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева.</p> <p>— О, сл |
| у на разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три |
| га пази, али особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>Посл |
| ри и запроси је.{S} Фрајла Варвара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па |
| омпањисту потребује.{S} Из тога се види да без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас, фра |
| о и треба.</p> <p>Када Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за |
| добија одговора.{S} Разљути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S |
| S} Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, |
| S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</ |
| што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Љуба |
| лке Чекмеџијића.{S} Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио |
| еџијић кући дође, поче размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод |
| p>— Допада ми се.</p> <p>— Па хоћете ли да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</p> |
| ; или каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких партиј |
| >— Не браним.{S} Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравно.</ |
| мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> < |
| у врло добро живео.{S} Сви су га држали да је „хирош“.{S} Стаса је био од средњега виши, састав |
| n="80" /> младожења допада.{S} Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра |
| не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а по |
| господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, него на |
| ази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом <pb n="37" /> чаршав не о |
| о уздржати, па ма колико да су говорили да је карташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби две три године |
| Ала сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!</p> <p>— Могли бисте, а |
| интересантнија.{S} Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но |
| довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допало?</ |
| па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како |
| а или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако и |
| њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена.</p> <p>Фрајла-Пау |
| ијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то више н |
| било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као шнај |
| ослетку се сасвим намести, па устима ни да макне.{S} Мати спусти фиранге, да, бајаги, сунце не |
| а те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу |
| ре.{S} Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекр |
| е чика-Гавру на миндрос.{S} Оде Паулини да види шта ради.{S} Паулина лежи на дивану.</p> <p>— Ш |
| ме највише мучи!</p> <p>— Мени се чини да Ружичић Јулку воли.</p> <p>— И мени се чини; само он |
| ако је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.{ |
| — Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекме |
| ћ и чика-Гавра.{S} Љуба каже чика-Гаври да је задовољан.{S} Приповеди му све, па напослетку и т |
| е у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но |
| а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо.</p> <p>Чика-Гавра Љуби све |
| ац и бразлетне.{S} Мати јави чика-Гаври да девојка не пристаје.{S} Чика-Гавра се препоручи, обр |
| ће доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само |
| ка-Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијом.{S} Т |
| зо се спреми и <pb n="30" /> каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши.{S |
| ра и не удаје.{S} Штавише, свуда говори да се никад удавати неће.{S} С тим је интересантнија.{S |
| Ђаво, браца Гавра!{S} Давно већ говори да ће ти младожењу довести.</p> <p>Обадве, лепо обучене |
| и начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љ |
| .</p> <p>— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи.</p> <p> |
| че чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; ал |
| и ђаволите!{S} Хтели сте, ваљда, казати да изгледам као слепачка тиква, кад се смешите.{S} Но, |
| еш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан.</p> <p>Ту уђе госпођа Гледићка.</p> < |
| а упознао.{S} Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Ју |
| аметно!</p> <p>— Тако ћу ја лепо казати да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к матери.{S} Фрајл |
| а Чекмеџијић кући дође, поче размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, |
| прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код |
| >— Чули смо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> |
| {S} Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љ |
| е на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на |
| {S} Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу вам |
| /p> <p>— Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а |
| удадба, нотарош још може времена добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} |
| .{S} Ми немамо деце.{S} Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.{S} Она је н |
| најбољем стању.{S} У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у с |
| ам одговор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговара |
| новић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.</p> <pb n="95" /> <p>„П |
| опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају.{S} Љу |
| {S} Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p |
| ивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајд’мо!</p> <p> |
| н, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу се |
| вром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| >— Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изв |
| <p>Почитајеми господине!</p> <p>Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је |
| уди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.{S} Уђе у другу собу сав снужден.{S} |
| ме за трговачког момка у малој варошици да се <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од чет |
| ајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће |
| у собу.{S} Чекмеџијић ову прилику улучи да дигне фиранге.</p> <p>— Опростите, фрајлице, мени је |
| јој одговор однети.</p> <p>— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, |
| о, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да п |
| оћи, па је' отишла у трешње, то је знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан чове |
| b n="19" /> <p>Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче.{ |
| обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другар |
| <p>Кола са арњевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} |
| сам...</p> <p>— Дакле, ја вас уверавам да ће мој тата дати хиљаду форинти.</p> <p>— Е, добро, |
| за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p> <p>— Новци су већ |
| оштена човека, па кад сте обећали, знам да ћете и испунити.</p> <p>— Ала сте ме ухватили, не мо |
| Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.< |
| немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.</p> <p>Остајем ваш искрени Љуба Чекме |
| од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.< |
| " /> <p>— Мило ми је!</p> <p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.< |
| !</p> <p>— Хајдмо!</p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да иде |
| > <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Гавру.{S} |
| то је било само из етикеције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p> |
| е су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то пл |
| безни господар Чекмеџијић!</p> <p>Хитам да вам одговор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вам |
| е пристајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јој јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре |
| ди се да је отворен.{S} Управо да кажем да никакву љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи |
| прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она и |
| хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!< |
| све вам исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви |
| господара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; |
| врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се |
| p> <p>— Српски нема ништа модерн; чујем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пу |
| ом.{S} Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем —</p> <p>ваш на веки</p> <p>Љуба Чекмеџијић< |
| ишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!{S} |
| шки шетати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилично упознали.</p> <p>— |
| p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал |
| е, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста |
| ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда |
| и могу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ја вас уверавам |
| ни.</p> <p>— Сад видим.</p> <p>— Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако |
| примају, тамо идем.</p> <p>— Ја мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени.</p> <p>— Сад |
| шта не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на |
| још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је дв |
| ђа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савке.</p> < |
| сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гледић и чика-Га |
| — Господар Чекмеџијић, изволите са мном да вам нешто покажем.</p> <p>Чекмеџијић устане и оде са |
| ћну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} О |
| фино уплела.{S} Договорила се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да |
| ћа.{S} Фрајла-Јулка прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу |
| Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је мисли |
| мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти.< |
| Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после поноћи |
| ић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао |
| итао.{S} Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање.{S} Ја ваше стање врло добро по |
| о имате, — упадне Љуба, који се радовао да му Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад изволите м |
| а гласу дућану.{S} Ту се он тако владао да је сваком шегрту за пример служио.{S} Госа му је био |
| шло до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарек |
| у од вас надати?</p> <p>— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јо |
| сама пакост и сујета.{S} Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.</p> |
| мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, |
| оспођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а |
| е једнако својим речма онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је |
| њен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба чека.</p> <pb n="84" /> < |
| лева одмах кринолин купити.{S} Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви.{S} Милев |
| баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има три хиљаде форинти ср |
| наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар Чекмеџ |
| ти!{S} Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди.{S} Није чудо што га зову фантазијом.{S |
| разгрејаше.{S} Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претс |
| андлер“.{S} И то се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је |
| p>— Та, кад обећавате, то је толико као да сте реч задали!</p> <p>— Није баш тако.{S} Кад човек |
| зети не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би |
| > <p>— Идем и ја.{S} Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.</p> <pb n="69" /> |
| ца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио |
| код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка је тако намес |
| аца и солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{S} Из тога се види да |
| ја лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Бел |
| е тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се так |
| </p> <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да вас просим.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Дакле, хоћ |
| у ствари начисто.</p> <p>— Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p> |
| е на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љуба чује да и неки мла |
| У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткуј |
| , али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.{S} Она то примећуј |
| какав почетак!</p> <p>— Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у по |
| особито драго!{S} Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено... |
| опет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да никакву љубав' спрам њега не осећам, али ми |
| вима прате га.</p> <p>Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S} Гледић и Гледићк |
| а њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но |
| <pb n="39" /> и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговарају нас |
| е Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У тим мислима легне и заспи.< |
| а брани.</p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код го |
| ба је био практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао ш |
| {S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прође у самим |
| ики дуг термин правите.{S} Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу д |
| Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само |
| је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако ј |
| ла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то д |
| лико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз забора |
| да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме примити о |
| е оштре памети!{S} На свашта знате брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ |
| траг десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет фо |
| , мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе |
| S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто ва |
| би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиром |
| а у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у прол |
| не на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио |
| зашто не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило — од к |
| е каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио да компаније само у трговаца и солдата има, ал’ никад н |
| нин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Договори се са |
| ати не може.{S} Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мо |
| писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али част |
| седне, како је потежи, тако се спустио да су му се ноге увис почеле дизати.{S} Фрајла се морал |
| >— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, о |
| и јако познавало?</p> <p>— Онако — како да вам кажем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се пам |
| ећ су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јак |
| ео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о столицу почела чешати.{S} Чика-Гавра је |
| се смешите.{S} Но, ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао |
| ет није се могао уздржати, па ма колико да су говорили да је карташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби |
| стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може.{S} Ту се са |
| да шајна.{S} Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може |
| он шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као дев |
| девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Гавру.{S} Девојка има три хи |
| д на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда? |
| естре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је човек као луд, не |
| >— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ |
| о што је улагао није му толико доносило да може себе и кућу издржавати.{S} Од имања материног с |
| путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије.< |
| те, госпођо Макро?</p> <p>— Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи.</p> <p>—А |
| ву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак |
| пада.{S} Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра се, опет, са Чекмеџиј |
| абим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.</p> <p>Чекмеџијићу се нешто мрак ч |
| ођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапред <p |
| о, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, сад да вид |
| тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли“ пет сребра проиграо.{S} |
| овара са Савком.{S} Све је у реду, само да зна како стоји са миразом.{S} Дође сестра, умеша се |
| госпођи Макри није много требало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати.</p> |
| нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а ту |
| ти увек, и такви ћемо и остати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— А |
| пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта |
| — Опростите, нисам хтео читати, но само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи голубић |
| Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онд |
| и се досадио тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, |
| тером да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, |
| у.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb n="39" /> и матери доп |
| рче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.</p> <p>— Ексцелент ви |
| Е добро, драги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви имате?</p> <p>— Имам две куће у О.; јед |
| "46" /> <p>Кад дође кући, почне озбиљно да мисли.{S} Није шала, така лепа девојка и две хиљаде |
| >— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Мож |
| као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за мене!</p> <p>— Маните |
| кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} |
| нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба |
| е тиче погрешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје н |
| и да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S |
| ем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу |
| провозају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у виноград воза.{S} Упрегну |
| да види илуминацију.{S} Начује још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело познанство |
| ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били другој <pb n="48" /> срећи окрену |
| дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да |
| трошио ради женидбе.{S} Не може начисто да дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућан, седне на тез |
| и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је бога |
| о.{S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик |
| } Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.{S} Намирис |
| ло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није т |
| варати: сваки хоће све чистије на ствар да удара. — Женске приправљају вечеру. — У почетку све |
| то је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно се |
| кати.{S} Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради.{S} Мати |
| чају.</p> <p>После месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем |
| S} Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.</p> <pb n="82" /> <p>Ако и |
| ца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где неко о |
| p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар свршили.{S} Р |
| платки?{S} Не!{S} Љуба мора своју част да спасе.{S} Но, како?{S} Као год што је Редић њему пис |
| тежи. — Љуба остаје при првом, то јест да сутра отпутује.{S} Опрости се са мајком.</p> <p>Љуба |
| а.{S} Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је би |
| {S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд’мо — изв |
| о и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо пробати!</p> <p>— Ви, |
| .{S} Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} Т |
| Кад су већ готови били, опет уђу у собу да промишљају како ће визиту правити.{S} Било је већ пр |
| е.{S} Анка и мамица отишле у другу собу да се пресвуку.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да |
| не.{S} Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара.</p> <p>— Шта мислиш, Марта, како |
| Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да остане тако налак |
| ије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи расрдио, |
| то се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалека дав |
| нжира, него на столу.{S} Он понуди Љубу да транжира.{S} Љуба је добро знао транжирати, али опет |
| фрићка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, |
| p> <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеуснићеву да проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде |
| ше од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите |
| у чекати.</p> <p>— Дужни су ми, не могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећ |
| ај, но у Србији.</p> <p>— Ја то не могу да тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш!</p> |
| у Београд?</p> <p>— Па шта, у Београду да се жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— А зашто не?</p> <p> |
| не обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, нотарош још може в |
| ен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају.{S} Љуба тури |
| за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у инштитуту тако изуче да после никад пропасти не |
| ање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— Господар |
| година, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.{S} Та је б |
| лику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, |
| ера је већ готова.{S} Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb n="15" /> да прис |
| а путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. — Ујутру први устане чика-Гавра, па буди Че |
| вром Белкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто не, — од |
| ма задиркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекм |
| а с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На такав нач |
| и приправи на пут, хоће богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњевима готова су, Љуба тек да |
| че ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш п |
| шао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче пла |
| ћ са чика-Гавром.{S} Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два са |
| спитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминаци |
| леуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до |
| цнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.</p> |
| штетовао, јер није имао новаца у храну да уложи.{S} Оно мало што је улагао није му толико доно |
| ке владати.{S} Изјави му још и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад узети ту богату у |
| и би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бо |
| ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад |
| чашици винца, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то сасвим никада засведочити |
| лазити.{S} Он је хтео још науке у свету да профитира.{S} Жао му је што није видео Медину тргова |
| дну собицу насамо, да му написати квиту да је примио, те Чекмеџијић прими новце.{S} Одмах је Љу |
| не и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба од |
| и у очи да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p |
| Можете и овде све казати.</p> <p>— Нећу да ови чују.</p> <pb n="68" /> <p>Чика-Гавра је све то |
| Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p>— Нећу да се удајем.</p> <p>— Дакле, дајете ми кошар?</p> <p>— |
| p> <p>— Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.</p> <p>— Дакле, м |
| <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви немате пр |
| кле, дајете ми кошар?</p> <p>— Кад нећу да се удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дај |
| </p> <p>Љуба би рад у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много ср |
| да ствар забашури, намигне Чекмеџијићу да фрајлу узме на среду.{S} Чекмеџијић га је одмах поња |
| Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мисл |
| ајла-Јулки.{S} Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S |
| испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а |
| почитујем господара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да жени |
| имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.</p> <p>— Сад разумем. — Зашто не?{S} Као што |
| и, стари сам ја врабац!{S} Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало?</p> <p |
| етка; то значи: младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвар |
| екмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако и |
| они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их |
| е: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима остати |
| пут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба видео ш |
| ене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Драго нам је!< |
| у заручницу, само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— |
| арају, па онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекати.{S} Сад Љуба устане и замоли ма |
| } Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам, али р |
| опину.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу д |
| барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ кла |
| о; треба ми такав неотесан грк!{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала.{S} Ох, д |
| кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер су так |
| .</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе.{S |
| лим, оставите ме ту!</p> <p>— Кад нећеш да уђеш, што ти драго!</p> <p>Госпођа Макра била је пам |
| оку узети.</p> <p>— Па добро, што хоћеш да рекнем о њему?</p> <p>— Има ли што?</p> <p>— Има неш |
| /p> <p>— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а |
| отарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџићки. |
| ишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да |
| се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.{S} Чекмеџијић је |
| Чекмеџијић још никад није видео.</p> <p>Да видимо како стоје ствари у Гледићевој кући.{S} Госпо |
| ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S} Дабогда срећно!</p> <p>Мати уђе у собу.</p> <p>— Девојк |
| е ради два талира — то је пет форинти — дабогда никад не имала среће!</p> <p>„И њеној слушкињи |
| ла.{S} Реч пак држати, на то није много давала.</p> <p>Фрајла Марта је била црномањаста, фина д |
| да сам ја увек за воспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот |
| ећма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако на |
| ко му акције стоје.{S} Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не б |
| Паулина размажена.{S} Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што |
| стане на мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрека |
| лицкани.</p> <p>— Ђаво, браца Гавра!{S} Давно већ говори да ће ти младожењу довести.</p> <p>Оба |
| т у Београду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим |
| како не би као удовица?</p> <p>— То је давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; с |
| у.{S} Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га задржала, |
| Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан сте |
| пада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мал |
| Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија и |
| епо васпитати, и даће је за трговца.{S} Даје поред ње осам хиљада шајна.{S} И, доиста, госпођа |
| је тако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред |
| нако све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу д |
| допадало што Јулка тако дугачак термин даје, па јој одмах овако отпише:</p> <milestone unit="l |
| ају.{S} Чика-Гавра се погађа.{S} Гледић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а чика-Гавра иште дв |
| и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагал |
| ter" /> <p>Почитајеми господару!</p> <p>Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузр |
| <p>— Нећу да се удајем.</p> <p>— Дакле, дајете ми кошар?</p> <p>— Кад нећу да се удајем, то ниј |
| ије далеко.{S} Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати.</p> <p>— Обећав |
| лепа писма — ваљда су љубавна?</p> <p>— Дајте таки натраг писмо!{S} То је белајдигунг да ви мој |
| , то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежде?</p> |
| а да ми јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дугачак термин на промишљање.</p> <p>— Месец дана |
| p> <p>Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по сата далеко од госпође |
| ам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.{S} Онде се науче бар |
| тарим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, ви младиће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако мо |
| е се и ви мало промислити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма’ на страну.{S} Дед’те чашу бермета |
| буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ доб |
| unit="letter_end" /> <p>Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{ |
| обро?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, на том остати.</p> <p>— Ја ћу и онако скоро овуд |
| друго, ви сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после састати?</p |
| <p>— То је већ што друго.{S} Молим вас, дакле, ви немате деце?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Ал’ мо |
| и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су |
| е.</p> <p>— Ал’ је ово добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S} Дабогда срећно!</p> <p>Мат |
| ијег света, пролупаће се поред тебе.{S} Дакле, кажи, ако хоћеш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу по |
| е, чика-Гавро, те просидбе досадише.{S} Дакле, спремимо се.</p> <p>Оставимо их нека путују.</p> |
| вати.</p> <p>— Ја само истину кажем.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата ни сестре?</p> <p>— И |
| </p> <p>— Е, добро, на то пристајем.{S} Дакле, хоћете ли господину оцу писати?</p> <p>— Хоћу.</ |
| о.</p> <pb n="77" /> <p>— Не браним.{S} Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба мес |
| и?</p> <p>— Шта, још ни то не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни |
| четрдесет форинти и тридесет крајцара — дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдес |
| ам ја врабац!{S} Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало?</p> <p>— Онако — |
| ац, та би умела са муштеријом!</p> <p>— Дакле, шта мислиш сад?</p> <p>— Ништа; док ми не поручи |
| p>— Шта хоћете?</p> <p>— Коло!</p> <p>— Дакле, коло.</p> <p>— Видите да знате!</p> <p>Сад поче |
| о молим да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ја вас уверавам да ће мој тата дати хиљаду форин |
| нија је међутим пила и певала.</p> <p>— Дакле, да вам кажем?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам д |
| проста, него гебилдет Српкиња.</p> <p>— Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати?{S} Са |
| еџијићем у бирцаузу разговара.</p> <p>— Дакле, знаш шта је у ствари?{S} Мати каже да она приста |
| губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може б |
| ећу да добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви немате према мени поверења?</p> <p>— Имам, ал |
| ле ручка одмах на ствар пређе.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Сока?</p> <p>— Врло.</p> <p>— |
| , а и Чекмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' дана |
| <p>— Изволите, ми смо готови.</p> <p>— Дакле, јесте л’ задовољни?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Дак |
| јатеља, као моја Перса у мени.</p> <p>— Дакле, шта мислите,господар Першуновић?</p> <p>— Ја доб |
| жемо одма’ целу ствар свршити.</p> <p>— Дакле, шта да радимо?</p> <p>— Да почекамо до пролећа.< |
| како ће га госпа предусрести.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између ост |
| нцуске речи; ал’ тешко ће ићи.</p> <p>— Дакле, хоћемо л’ ићи?</p> <p>— Хоћемо — хајд’мо!</p> <p |
| ведила да изволите одма’ доћи.</p> <p>— Дакле, хајдемо! — рече Гавра.</p> <p>Љуба још мало попр |
| >Љуба се смеје, мати се смеши.</p> <p>— Дакле, обећање стоји?</p> <p>— Стоји.</p> <p>Тако се јо |
| опасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајл |
| о?</p> <p>— Нећу да се удајем.</p> <p>— Дакле, дајете ми кошар?</p> <p>— Кад нећу да се удајем, |
| на то?</p> <p>— Не пристајем.</p> <p>— Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети. |
| готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p>— Дакле, хајдмо, чика-Гавро!</p> <p>— Хајдмо!</p> <p>— Ал |
| омамна, и више је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> <p>— Ни разговора.</p> <p>— А за |
| л’ задовољни?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Дакле, да буде данас прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p |
| с просим.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Дакле, хоћете ли поћи за мене?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— |
| да останете!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Дакле, ви никакву љубав не осећате.</p> <p>— Ја осећам, |
| у соби без Персе разговарају.</p> <p>— Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита ч |
| ћ неће да чека, него хита у Ш.</p> <p>— Дакле, и овде ништа!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S |
| ! — виче усхићена госпођа Јелка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрав |
| ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, какав почетак!</p> <p>— Видите, у |
| ић, све сами весељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак |
| је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакл |
| а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.{S} Даје поре |
| мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> |
| е <pb n="55" /> испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га |
| Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дал |
| и, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фи |
| ет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дал |
| премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се он |
| смо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити.</p> <p>— Како изволе |
| и дају презати, па су већ после по сата далеко од госпође Персе.</p> <p>Када су кући дошли, поч |
| нам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћет |
| {S} Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке Ч |
| нштитуту.</p> <p>— Е, па то сте ви опет далеко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч одавде!{S} |
| бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за почетак доб |
| јџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда |
| е; често у кавани на билијару спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра |
| вршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допало?</p> |
| шао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— Да |
| еџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи.{ |
| сам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о |
| } Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим покорно, да |
| где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путеше |
| ље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ некако случајно, ње |
| подар и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни м |
| Чекмеџијић!</p> <p>Хитам да вам одговор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше |
| и у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, |
| књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима.</p> <p>— |
| дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; т |
| рећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминац |
| шта!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него тражимо дру |
| уба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} |
| исам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.</p> |
| ам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда ве |
| сам читао.</p> <p>— Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу п |
| одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</ |
| тврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> </div> <pb n="18" |
| е још три дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову |
| а је његовом примеру следовао.{S} Трећи дан Чекмеџијић са младом и великим мамурлуком дође у О. |
| p> <p>Чекмеџијићу дуго чекати, па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разгова |
| ој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, има госта мла |
| ма, па сишавши поздрави:</p> <p>— Добар дан, јесте л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; и |
| </p> <p>Сватова је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> <p>Чекмеџијић, који се |
| p> <p>Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претст |
| ује.</p> <p>Кад кући дође, чека два три дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања; намера |
| олико дана промишљења.{S} Прођу два три дана, Љуба још иште термина.{S} Прођу две три недеље, м |
| ша уда.</p> <p>Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав изхлапила |
| Персу.</p> <p>Дође време славе.{S} Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код |
| рвариној жељи.{S} Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у четири часа.{S} Осим певца |
| а се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој |
| стрпљења имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ цел |
| за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се |
| ка ђувегија изостане.{S} После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Р |
| unit="letter=end" /> <p>После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо:</p> <milestone unit= |
| ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.{S} Прођу два три дана, Љуба још иште т |
| тај само ово последње што ми је пре пет дана писала.</p> <p>Чекмеџијић отвори и чита:</p> <mile |
| на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Милеве, обучена што м |
| Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p> <p>Тих дан |
| {S} Фрајла-Варвара хоће да се за недељу дана уда, поред дишпензације, јер неће да се то дуже пр |
| есец дана.</p> <p>— То је мало — годину дана!</p> <p>— Е, та ви се само шалите са мном!</p> <p> |
| } Мисли, не зна шта да ради.</p> <p>Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем.{S} |
| ак термин на промишљање.</p> <p>— Месец дана.</p> <p>— То је мало — годину дана!</p> <p>— Е, та |
| ој посао по обичају.</p> <p>После месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулк |
| неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, само м |
| /p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Дакле, да буде данас прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p>— А венчање?</ |
| бражен, — говори француски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе.</p> |
| да за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту“ да инсталирамо?</p> < |
| ет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити.{S} Сад гледај посао.</p> <p>За женск |
| — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест форинти.{S} То су већ |
| -Гавра стигну кући.{S} Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод поквар |
| p>Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре |
| едну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гво |
| </p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="20" /> <p>— Хв |
| „Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — |
| раног устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ у четири сата |
| каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} |
| вра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић и |
| ала среће!</p> <p>„И њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визи |
| рајцара.</p> <p>„Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесе |
| обардан, госпођо!</p> <p>— Бог ти добро дао!{S} Које нам добро носиш?</p> <p>— Та, добро вам но |
| џића фрајла-Савку гледао.{S} Чекмеџијић дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром от |
| <p>„О прстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрд |
| та.{S} Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.</p> <pb n="82" /> <p>А |
| то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{S} Својим лицемерним начином у први мах сваког је |
| кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако н |
| — Дакле, ја вас уверавам да ће мој тата дати хиљаду форинти.</p> <p>— Е, добро, на то пристајем |
| за удају.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</p> <pb n="77" / |
| да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Баш вам хв |
| p> <p>— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафиру |
| и л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.</p> <p>— Сад разумем. — Зашто |
| томе упитати.{S} Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке?</p> <p>— Та оста |
| сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери.</p> <p>Најпре отиде Паркови |
| ло могућно, јер што је боље, нису хтели дати за њега, лоше опет он није хтео.{S} Могао је узети |
| екмеџијићу напред морају хиљаду форинти дати.{S} Још по часа па је време ту, а хиљаде никако не |
| дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифоњера и огл |
| интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Си |
| тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дати седам стотина форинти шајна, а доцније друго.</p> |
| А, драго ми је!</p> <p>— Немајте бриге, даће хиљаду форинти, — шушне му госпођа Јелка.</p> <p>— |
| девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.{S} Даје поред ње осам хиљада шајна. |
| ој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифоњера и огледало.</p> <p>— Што се штафирунга тич |
| њен.</p> <p>Сватова је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> <p>Чекмеџијић, који |
| и отпутује.</p> <p>Кад кући дође, чека два три дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања |
| поручи, јер је матери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После кратког разг |
| — Тако и овде.{S} Камо срећа да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две |
| јмање две хиљаде хаснити.</p> <p>Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.{S} Женске изиђ |
| а, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, |
| сет — нула — остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест — дванаест... триест и четири — о |
| оринти.</p> <p>„Нове чизме — двадесет и два форинта.</p> <p>„Други крупни и_ ситни трошкови о ж |
| ршава визиту.{S} Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.{S} Сутрадан е |
| Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — дабогда никад не имала |
| год ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Знам два места.{S} Једна у Ц., а друга у Ш. У, Ц. једна стар |
| та размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима.{S} Фрајли Варвари поче срце куцат |
| само неколико дана промишљења.{S} Прођу два три дана, Љуба још иште термина.{S} Прођу две три н |
| сваки има свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтери |
| двадесет форинти.</p> <pb n="96" /> <p>„Два — осам — четрнаест — осамнаест... седамдесет — нула |
| као гост — ручак четир форинта.</p> <p>„Два путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код М |
| јер као такав спрема се за женидбу.{S} Двадесет и девет година!{S} То је доиста време за тргов |
| </p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи!</p> <p |
| р — десет форинти.</p> <p>„Нове чизме — двадесет и два форинта.</p> <p>„Други крупни и_ ситни т |
| тставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за жен |
| Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је двадесет година, а прилична, има сермије око девет хиља |
| сет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна |
| ођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти.</p> <p>„Госпође Першуновић слушкињи с |
| ила црномањаста, фина девојка, тако око двадесет година, једну годину мање или више.{S} Била је |
| _ ситни трошкови о женидби</p> <p>— сто двадесет форинти.</p> <pb n="96" /> <p>„Два — осам — че |
| арошици О. момак на гласу.{S} До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници |
| p>— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада |
| ита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на де |
| ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и да |
| едам; седам и и два девет — једанаест — дванаест... триест и четири — остаје ми три; три — чети |
| газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — де |
| Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу земуниц |
| уба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>И Гл |
| а Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Свака |
| </p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу а |
| стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога тргови |
| да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гожђар |
| ите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а кад почиње тај |
| p>— Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.</p> <p>— Добро; ја сам и с тим |
| а.</p> <p>Коју ће сад Чекмеџијић од ове две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.{ |
| C6"> <head>VI</head> <p>Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре.{S} Једна је |
| ни.</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <p>Прође две недеље, Љуба не добија одговора.{S} Разљути се и од |
| SRP18620_C11"> <head>XI</head> <p>После две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског с |
| жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити.</p> <p>Сад се два трговца уздуж и п |
| ајна и леп штафирунг, а чика-Гавра иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет надају се д |
| хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића |
| исли.{S} Није шала, така лепа девојка и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до оклевања, него хо |
| да је карташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} С |
| но да питам шта ви имате?</p> <p>— Имам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, |
| </p> <p>— Јесам.</p> <p>— Знате да имам две куће?</p> <p>— Знам.</p> <p>— То је што знате; ал’ |
| ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, ка |
| е Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју ча |
| .{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к ваш доћи, |
| а девојка у једног грка, која има преко две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у |
| му је гвожђарница, осим дућана има само две собе; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — |
| епша а друга умиљатија.{S} Свака има по две хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, а умиљата Ми |
| и дана, Љуба још иште термина.{S} Прођу две три недеље, мати га гони, чантра.{S} Напослетку, Љу |
| прук у подруму крадом пио.</p> <p>После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог госпо |
| еда економију.{S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гл |
| </p> <p>Ето и господара Пере.{S} Мален, дебео, округао човек око педесет.</p> <p>— Добро нам до |
| амо, знате, форме ради, морам још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви |
| — нула — остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест — дванаест... триест и четири — остај |
| кав спрема се за женидбу.{S} Двадесет и девет година!{S} То је доиста време за трговачког момка |
| о млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу.{S} Дв |
| мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шајна.</p> <p>— А шта има дете? — запита Г |
| сет година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти.{S} Младој госпођи Перси отац је т |
| а млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, |
| е изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лоз |
| ебе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га нико виш |
| аљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих девојака у околини.{S} У селу С. има лепа девојка у јед |
| ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је |
| таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за т |
| њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> |
| ло да се одмори, те шаље чика-Гавру.{S} Девојка има три хиљаде сребра.{S} Љуба је задовољан, <p |
| да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, каж |
| ас!</p> <p>— Више вредите него ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми баш тако ласкати!</p> <p>— |
| и бразлетне.{S} Мати јави чика-Гаври да девојка не пристаје.{S} Чика-Гавра се препоручи, обрече |
| е на канабету другарица њена, постарија девојка седи.</p> <p>— Опростите што смо тако слободни! |
| >Фрајла Марта је била црномањаста, фина девојка, тако око двадесет година, једну годину мање ил |
| > <p>На то дође и фрајла Савка.{S} Фина девојка.{S} Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане |
| ођаку, фрајла-Марту.{S} Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати мо |
| смрт.{S} Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Све су се хватали |
| рђави.{S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој је уве |
| биљно да мисли.{S} Није шала, така лепа девојка и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до оклевањ |
| војака у околини.{S} У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде.{S} Љу |
| Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{ |
| јана Скорићева у П. била је фина проста девојка.{S} Од својих другарица се само у том разликова |
| ц, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се |
| азговор.{S} Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљад |
| ћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само некол |
| на млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другарица ње |
| ад свачим задовољавате, само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, онда ћете се |
| а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду |
| а сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.</p> <p>— Једно ми је тако мило као и друго.</p |
| рекне мати.</p> <p>Седну, мало чекају, девојке још нема.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, |
| а.</p> <p>— Не знам још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се |
| {S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи вре |
| а да кад је постао калфа све су варошке девојке у његов дућан долазиле.{S} Као шегрт, када је п |
| ену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.{S} Онде се науче баронском животу, |
| говца.{S} Љубиног кума отац тутор је те девојке.{S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевим |
| е како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај, девојко!</p> <p>Сад фрајла седне код клавира и почне св |
| рећно!</p> <p>Мати уђе у собу.</p> <p>— Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће о |
| циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па није морао око ње много е |
| је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, јер није проста, и само углађен чове |
| ити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> <p>— То је |
| мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!</p> |
| богату удовицу.{S} Каже да је могао још девојком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота, па |
| час чека.{S} Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову накл |
| Напослетку, ево их.{S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу собу оде; остане Чекмеџијић |
| } Љуба неће процес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, т |
| их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају.{S} Љуба турио белу ма |
| аде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види.{S} Мати виче слугу, слуга дође |
| може.{S} Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мора, а |
| ра, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у памети није за |
| е ништа да зна.{S} Он такву неваспитану девојку, вели, не може узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p |
| а, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трго |
| има ваљана младожењу за кћер, или фину девојку за сина, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак д |
| S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{S} Мира |
| се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњевима готова су, Љуб |
| е чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он давно нам |
| ло и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb n="39" /> и матери допада, а друго да време |
| у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов отац, чича Ђука, тутор и стриц Татија |
| а, мада је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошло до решења, искрено јој је |
| ју по соби горе доле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи |
| велику трафику и кућу.</p> <p>— Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас |
| и смо готови, — рече чика-Гавра.</p> <p>Девојче оде.{S} Љуба и чика-Гавра се шетају и договарај |
| пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити |
| сад, чика-Гавро?</p> <p>— Тражимо опет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не |
| и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{S} Дед’ устај!</p> <p>Љуба устаје.</p> <p>— Већ ми се доса |
| те, дакле, то за овај ма’ на страну.{S} Дед’те чашу бермета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и о |
| њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и удаје таква фрајл |
| у, па знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај, девојко!</p> <p>Сад фрајла седне код клавир |
| м почињати.{S} Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим |
| Тамо је све тиркиш.</p> <p>— Та и наши дедови су оданде дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, |
| и, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја таке старе јединице; те з |
| нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом вел |
| ут за паорушу Татијану Скорићеву у П. — десет форинти.</p> <p>„Кад сам гледао Милеву Милеусниће |
| коштају сто форинти.</p> <p>Нов шешир — десет форинти.</p> <p>„Пут онамо и натраг — петнаест фо |
| то педесет форинти.</p> <p>„Нов шешир — десет форинти.</p> <p>„Нове чизме — двадесет и два фори |
| аје ми три; три — четири — пет — шест — десет... сума: једна хиљада четрдесет форинти и тридесе |
| попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да просим Соку Редић |
| писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p> <p>Т |
| ам форинти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> <p>И |
| црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; то значи: младожења долази у кућу да види фрај |
| па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.</p> <p>Скоро |
| ашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој.{S} На путу не |
| ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остај |
| ла — добићемо госте.</p> <p>— Мени опет десно око игра, плакаћу.</p> <p>Тек што Паулина последњ |
| <p>Поред ових речи ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па |
| рње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по р |
| е испод стола.</p> <p>— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.</p> <p> |
| ’ ће га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши. |
| шта има дете? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам ва |
| , ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу дете као своје сопст |
| девет хиљада шајна.</p> <p>— А шта има дете? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и двае |
| сироче које никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, ч |
| без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам рад зн |
| ођа Перса са синчићем.{S} Слабо, чађаво дете од године и по.</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Др |
| а за дете.</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се има отк |
| е ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо.</p> <p>Муштерија у дућану лупа, иш |
| зао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> <p>— Та |
| у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ћ |
| се има откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дететом почињати.{S} Детету сам ја тутор, као деда, па |
| >— Немојте одма’ с дететом почињати.{S} Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мен |
| тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса.</p> < |
| винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и м |
| Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их шесторо — бригу задају.</p> <p>Белкић пре |
| богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити.</p> <p>— Ја сам задовољан и |
| те?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити.</p |
| ам на други свет носити; све је то моје деце...</p> <p>— Ја се на вересију женити не могу.</p> |
| о друго.{S} Молим вас, дакле, ви немате деце?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Ал’ можете имати.{S} Шт |
| S} Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S |
| , осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не пристај |
| и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери.</p> <p>Нај |
| ћу вам још штогод казати.{S} Ми немамо деце.{S} Немојте мислити да ви узимате какво сироче кој |
| сим тога трговину добру.{S} Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — |
| p>Љуба оде кући.{S} Фрајла Савка остане дешператна, али наскоро се за једног нотароша уда.</p> |
| погледа на многе лепе ствари.{S} Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке ф |
| ић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на о |
| естити.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао. |
| ни да види шта ради.{S} Паулина лежи на дивану.</p> <p>— Шта ти је, Паулина?</p> <p>— Имала сам |
| јати.{S} Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај |
| .{S} Чекмеџијић остане сам.{S} Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.{S} У |
| обу.{S} Чекмеџијић ову прилику улучи да дигне фиранге.</p> <p>— Опростите, фрајлице, мени је ов |
| ент виц!</p> <p>Дође кафа.{S} Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу.{S} Кад се к |
| нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, сад да видимо!{S} Ми |
| питану девојку, вели, не може узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p>Добро је учинио Љуба што је отиш |
| уче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајл |
| аљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем се са |
| добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати.{S} Љуба и чика-Гавра у једној |
| се спустио да су му се ноге увис почеле дизати.{S} Фрајла се морала на то насмејати.{S} Чика-Га |
| итате, фрајлице?</p> <p>— Читала сам од Дима „<title><foreign xml:lang="DE-Cyrl">Драј Мускетире |
| е сасвим друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан.</p> <p>Ту уђе го |
| !{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!</p> <p>— Опростите, нисам хтео читати, но само |
| ими новце.{S} Одмах је Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намиривао, д |
| <foreign xml:lang="DE-Cyrl">музикалише дихтунг</foreign> — тако нас је клавир-мајстер учио; а |
| ра хоће да се за недељу дана уда, поред дишпензације, јер неће да се то дуже провлачи; чика-Гав |
| Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нис |
| а.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{ |
| овати, јер ја ћу задату реч одржати.{S} До једно шест недеља очекивамо вас.{S} Желећи добро здр |
| био је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове двадесете године слабо је што о њему у варошк |
| ате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није |
| иког весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. </p> </div> <div ty |
| вара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; то значи: младожења |
| акрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао.{S} Ишао је често по |
| епа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p> < |
| ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће |
| еш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, |
| ој живот прекратите...{S} Остајем твоја до гроба —</p> <p>Ј-ка</p> <milestone unit="letter_end" |
| уће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити.{S} Љуба послуша, |
| укџић.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ми је до вас, ви сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} Види |
| бл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорођена. |
| гдегод у воздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари мисл |
| и дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати.{S |
| дем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се д |
| е шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам, али реч задат |
| ама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде |
| у. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба од |
| па онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекати.{S} Сад Љуба устане и замоли матер да |
| устане и лагано<pb n="65" /> се довуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код једног сто |
| .{S} Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добр |
| ђице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју |
| тове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе те |
| муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву м |
| хвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чуј |
| /p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата!{S} Шта мислите, док мало образ уредим и |
| треба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разговор, кад на |
| о време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде нема ниш |
| дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да о |
| па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволите сести.</p> <p>— Хвал |
| венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја држим |
| амо мало стрпљења имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо о |
| ешти је на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Милеве, обучен |
| ти.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више |
| амера, ма колико пио.{S} На такав начин до вечере сви троје прилично се одобровоље.</p> <p>Ево |
| је брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке девојке у |
| је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, премда ни најмање бл |
| ема каквој девојци осећао, кад је дошло до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца уз |
| ле, шта да радимо?</p> <p>— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до про |
| , за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пош |
| у је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу.</p> <p>— Ал’, молим, ст |
| ш <pb n="9" /> бесно тера.{S} Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу исп |
| а Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о столицу почела ч |
| ка и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова.{S} |
| уновић, солидан старији човек, капут му до пете, а висок шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго ми |
| аће.{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к ваш до |
| је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена |
| > <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> |
| и фрајла-Милку, и остајем вами —</p> <p>до гроба веран</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone un |
| ер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледао.{S} Чекмеџ |
| калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које врем |
| и ја.{S} Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајд’м |
| дној су соби спавали.{S} Још су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали како ће се сут |
| је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружи |
| м колима, па сишавши поздрави:</p> <p>— Добар дан, јесте л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам |
| в је био пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема много прашине.</p> <p>— Хајд' да се |
| тио да је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљу |
| тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите овај изр |
| и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји су га за врл |
| цу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што је био. |
| и вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег света, а |
| ћете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрама уп |
| </p> <p>Пију ликер.</p> <p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово је најфини |
| кући.{S} Мати је баш у кујни.</p> <p>— Добардан, госпођо!</p> <p>— Бог ти добро дао!{S} Које н |
| еџијић</p> <p>Прође две недеље, Љуба не добија одговора.{S} Разљути се и одважи да више не пише |
| лако мајоренство.</p> <p>— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада |
| ="letter=end" /> <p>После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо:</p> <milestone unit="lett |
| је ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помало, в |
| м.{S} Љуба је то једва дочекао, да мало добије куражи.{S} Чика-Гаври није толико требало, јер ј |
| сто Љуба Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> <pb n="42" |
| дан присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба јед |
| >— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви немате према |
| Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам рад да добиј |
| ами били.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили од мене писмо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте |
| ше по глави, па се опет мисли.</p> <p>— Добио сам хиљаду форинти, а потрошио сам хиљаду четрдес |
| тридесет крајцара — дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдесет форинти и тридес |
| брекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три стотине има сада |
| etter_end" /> <p>Када је Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутариј |
| > <p>— О, заборавили смо, одма’ ћете и’ добити.</p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Овај о |
| ровуче удадба, нотарош још може времена добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној ради |
| још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.</p> <p>— Добро; |
| је тако, а оно бар хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу |
| га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.</p> <p>— Види му се по рукама да ради.</p> |
| ка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савке.</p> <p>— Не |
| брините се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.</p> <p>— То |
| аулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.</p> <p>— Мени опет десно око игра, плак |
| ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово добра ракија!{S} Дак |
| о ја хоћу, нећу никако.</p> <p>— Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне з |
| н је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може |
| </p> <p>Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је ко |
| лави врзло.{S} Житарска трговина, то је добра трговина.{S} Не једанпут је сневао како му грдне |
| ати.{S} Но зато и донде је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако задовољни?</p> <p>— Та, може се |
| /> срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на |
| дне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S} Дабогда с |
| аде две партије пред очима, и то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга |
| свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господа |
| !{S} Које нам добро носиш?</p> <p>— Та, добро вам носим, вајн ђувегију са проводаџијом.{S} Прип |
| гости говоре.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?</p> |
| ј тата дати хиљаду форинти.</p> <p>— Е, добро, на то пристајем.{S} Дакле, хоћете ли господину о |
| сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме се догов |
| њева.</p> <p>— О, слатки господар-Љубо, добро дошли!{S} Отварајте капију! — виче усхићена госпо |
| pb n="24" /> <p>— Драго ми је, господо, добро дошли!{S} Откуд тако, господар-Церићу?</p> <p>— Н |
| p>— Баш сте ме тако упрљана затекли!{S} Добро дошли!{S} Изволите унутра!</p> <pb n="40" /> <p>— |
| а што може бити.</p> <pb n="33" /> <p>— Добро јутро, фрајлице!{S} Како сте спавали?</p> <p>— Вр |
| е, Љуба не сме у њих да гледа.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Драго нам је!</p> <pb n="11" /> < |
| би.{S} Марта ђипи са канабета.</p> <p>— Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.{S} Било ј |
| ише од две хиљаде и штафирунг.</p> <p>— Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е до |
| мислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дугачак термин на промишљање.</p> |
| ео, округао човек око педесет.</p> <p>— Добро нам дошли!</p> <p>— Опростите што сам тако слобод |
| жи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добро познати.</p> <p>— Јесам ли има |
| к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, на том |
| ени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете.</p |
| авра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово |
| ислите,господар Першуновић?</p> <p>— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држи |
| </p> <p>— Не знам ништа.</p> <p>— Е, па добро, господар-Чекмеџијићу.{S} Ако није још уговорено, |
| ћ.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар и |
| оје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си до |
| {S} Рад је моју Соку узети.</p> <p>— Па добро, што хоћеш да рекнем о њему?</p> <p>— Има ли што? |
| ја правили?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па добро, где сте научили немачки и француски, и клавир, ј |
| вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да |
| р свршили.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки |
| вас је друго, ви сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после саст |
| и с тим задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, драги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви им |
| ожијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите овај изражај од мене, а |
| се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— Знам шта мислите.{S} И ја то исто мисли |
| нде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добро познати.</p> <p>— Јесам ли имао мало више у глави |
| Он понуди Љубу да транжира.{S} Љуба је добро знао транжирати, али опет од толике зечине се убе |
| се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне |
| ам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се кренкујем. |
| рсу, а чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{S} Першунов |
| ћ је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, бр |
| /p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате |
| ead>II</head> <p>Љуба је код куће време добро проводио.{S} У матере је остало нешто имања, да ћ |
| ла; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду |
| оја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом |
| и нисте џандрљиви били.</p> <p>— Све ће добро бити.</p> <p>— Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Га |
| <p>— Добардан, госпођо!</p> <p>— Бог ти добро дао!{S} Које нам добро носиш?</p> <p>— Та, добро |
| аже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, |
| но шест недеља очекивамо вас.{S} Желећи добро здравље и стрпљење, остајем ваша...</p> <p>Ј-ка</ |
| >— То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, какав почетак!</p> |
| </p> <p>— Бог ти добро дао!{S} Које нам добро носиш?</p> <p>— Та, добро вам носим, вајн ђувегиј |
| и што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције |
| мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!</p> <p>— О то |
| рави.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово добра |
| иште.{S} Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста м |
| г Љубу Чекмеџијића из О.?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Шта судиш о њему?</p> <p>— О њему много |
| ице!{S} Како сте спавали?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Види се, кад сте тако доцкан устали.</p |
| } Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне о |
| м, но само имање.{S} Ја ваше стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије |
| е женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет добије |
| женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну сестру, Савку, коју |
| добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра је сед |
| онило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло добро живео.{S} Сви су га држали да је „хирош“.{S} Стас |
| но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери госпо |
| И малу гвожђарницу.</p> <p>— Све је то добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте |
| А шта је то друго?</p> <p>— Ви ћете то добро поњати, — рече смешећи се Љуба.</p> <p>— Ви сигур |
| што у околини куповати.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>— Сад се препоручујемо.</p> <p>— Драго на |
| р него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш добро, — дода тихо чика-Гавра.</p> <p>Сам остаде Љуба с |
| е може узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p>Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како |
| на се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла.“ Није дуго трајало, |
| ћеве акције.{S} Чика-Гавра каже на то: „Добро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и мамица оти |
| Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића и |
| друштво пристао.{S} Радо се веселио при доброј чашици винца, а рђави људи говорили су да је пиј |
| , — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ви сте на добром месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на ква |
| кућу посећивали.{S} На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар |
| кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све с |
| лу и једну велику, и осим тога трговину добру.{S} Али шесторо деце, па текар на великој кући ин |
| {S} Давно већ говори да ће ти младожењу довести.</p> <p>Обадве, лепо обучене, иду у кујну.{S} О |
| ави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдог |
| неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћи |
| зговарати.{S} Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира |
| меџијић устане и лагано<pb n="65" /> се довуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код јед |
| пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S |
| X</head> <p>Љуба се опет са чика-Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му се досадило толико пут |
| е оде.{S} Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду.{S} Ето опет |
| морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме се договор сврши и Љуба отпутује.</p> <pb n="19" /> <p>Ред |
| има допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеци |
| а му синовица пође за каква трговца.{S} Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијанин |
| башти.{S} Она је све то фино уплела.{S} Договорила се с матером да му је мати не обрече одмах, |
| > <p>Ружичић је свуда приповедао шта се догодило са Чекмеџијићем.{S} Јулка чује да се Чекмеџији |
| Макра, — рече Гавра.</p> <p>— Мислим, — дода Пинтерић.</p> <p>— Све ти нешто зазубице расту за |
| авир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш добро, — дода тихо чика-Гавра.</p> <p>Сам остаде Љуба са фрајлом |
| S} Приповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити.</p> < |
| — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала. |
| образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш, шуштала би; зуби рђави.{S} Фрајла Варвара је |
| их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам |
| а лепо га прими као госта, части га.{S} Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.{S} Љу |
| уба је млађи, а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса са синчићем.{S} Слабо, чађаво дете о |
| , само да зна како стоји са миразом.{S} Дође сестра, умеша се у разговор и да <pb n="12" /> му |
| оду, а женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и |
| оље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим |
| Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар |
| риче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, почне распитивати за стање Белкићево.{S} Доз |
| пре да види.{S} Мати виче слугу, слуга дође.</p> <p>— Иди, Лазо, брже по Татијану.{S} Тражи је |
| же по Татијану.{S} Тражи је па одма’ да дође.</p> <p>— Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза |
| шио ради женидбе.{S} Не може начисто да дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућан, седне на тезгу, |
| . да се сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, |
| S} Дотле се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само |
| S} Сад гледај посао.</p> <p>За женскима дође Гледић и чика-Гавра у исту собу.{S} Гледић зовне ж |
| .</p> <p>Дође време славе.{S} Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трго |
| чићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p> <p>Тих дана Чек |
| преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зове |
| играју.{S} Он једва чека да чика-Гавра дође.{S} Напослетку, ево их.{S} Мати погледа на девојку |
| } Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разговор, кад наједанпут |
| н се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белки |
| че.{S} Ходају по соби горе доле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а |
| улке опростио.</p> <pb n="46" /> <p>Кад дође кући, почне озбиљно да мисли.{S} Није шала, така л |
| тово на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., |
| Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа шт |
| у гостима остати.</p> <p>Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш |
| опрости се и отпутује.</p> <p>Кад кући дође, чека два три дана.{S} Дуго му је време, па му ниј |
| и се и оде.</p> <p>Када Чекмеџијић кући дође, поче размишљати да ли да дочека пролеће, или још |
| види саме шепртљарије.</p> <p>Љуба сам дође фрајла-Јулки.{S} Она му почне пребацивати, што се |
| кмеџијић са младом и великим мамурлуком дође у О., на радост своје матере, која већ није ни вер |
| о застиђена госпођа Јелка.</p> <p>На то дође и фрајла Савка.{S} Фина девојка.{S} Лепог стаса, б |
| ираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпођа Перса.</p> <pb n="27" /> <p>— Персо моја |
| кад се има, нека се троши.</p> <p>На то дође и тата, господар Першуновић, солидан старији човек |
| Хоћу.</p> <p>— И ја хоћу.</p> <p>На то дође Савка, те се разговор пресече.</p> <p>— Изволите г |
| квењака, другога није било.</p> <p>У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крен |
| е та ствар испасти.{S} Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад |
| > <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је |
| ћка отрчи мужу и јави му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу насамо, да |
| заклао.</p> <p>— Ексцелент виц!</p> <p>Дође кафа.{S} Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у |
| а Савку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желе |
| бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, п |
| евојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ ле |
| {S} Љуба инвитира госпођу Персу.</p> <p>Дође време славе.{S} Уочи дана дође госпођа Перса са оц |
| нати како у другом акције стоје?</p> <p>Дође вечера.{S} При вечери није се ништа интересантно з |
| Чика-Гавра каже на то: „Добро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и мамица отишле у другу соб |
| а ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај |
| а све нешто издалека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та мо |
| Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно |
| ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред |
| тање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите...{S} Остаје |
| за воспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите...{ |
| бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S |
| мо углађен човек јој у очи пада.</p> <p>Дођоше у Ш. Терају у бирцауз.{S} Преоблаче се.{S} Чика- |
| зи Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубиног господ |
| Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу.</p> <p>— Ал’, моли |
| еха, која је тетка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче |
| S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искушао.{S} Дођу кући.{S} Фрајле спремају ручак.{S} Приспе и ручак. |
| очијаш <pb n="9" /> бесно тера.{S} Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли глав |
| мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} Како су дошли, тако ће и отићи!</p> <p>— Ја ид |
| Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се ко |
| !</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Макра и фрајла Паулина |
| и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га задржавај |
| >— Знате, сваки има свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господа |
| , ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба.</p> <p>— |
| S} Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради.{S} Мати му доз |
| шту да види шта фрајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду испов |
| очне распитивати за стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику |
| је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкиће |
| повичу Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћ |
| Даје поред ње осам хиљада шајна.{S} И, доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрај |
| .</p> <pb n="82" /> <p>Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{S} Својим лицемер |
| у.{S} Двадесет и девет година!{S} То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се |
| вали.{S} На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао не |
| ад женске излазе.{S} Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, тр |
| ћ.{S} Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели см |
| на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Сп |
| форинти.</p> <p>— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она ве |
| онео.{S} Плакао је пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За |
| <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је |
| казали до једног сата!{S} Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем!</p> <p>Фр |
| ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако |
| ите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.</p> <p>Сад чика-Гавра ух |
| рији по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео |
| се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У |
| Дакле, шта мислиш сад?</p> <p>— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи.</p> <p>— Тако и треба.</p> |
| нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба о |
| {S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n="36" /> <p>Сутрада |
| да не воли!</p> <p>Тако се разговарају док не заспу.{S} Сутрадан иду мушки шетати се.{S} Љуба |
| куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разго |
| дмах је Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око нев |
| репцима возила! — рече Пинтерић.</p> <p>Док је Пинтерић ово говорио, чика-Гавра је устао са сво |
| згледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на стран |
| > <p>— Верујте, није вредно трошити!{S} Доктори само своје терају.{S} Боље би било кућевни лек |
| -Гавра се усрећио. — А госпођа Гледићка докучила је што је желела: скинула је Марту с врата.{S} |
| ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме примити отса |
| иште цигаре.{S} Госпођа Перса изиђе.{S} Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе раз |
| као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а |
| ире.</p> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе.{S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа н |
| у собу.</p> <p>— Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, |
| ака црвена десетка; то значи: младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или и |
| ="SRP18620_C7"> <head>VII</head> <p>Сад долази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С. и |
| кињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту.{S} Отишло ми у штету — лага |
| ша из Ј., Младена Ружичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и Милка немају оца, само матер.{S} Јул |
| фа све су варошке девојке у његов дућан долазиле.{S} Као шегрт, када је послат био каквој муште |
| , да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p>Остајем</p> <p>Јуца Мргодић</p> <miles |
| е већ пред вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице једн |
| сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ствари изгледати ако му |
| Карта помишљеника, младожења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама |
| до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; то значи: младожења долази у ку |
| вати.{S} Јоца је певао „Тулумбашу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле |
| о, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је особите |
| је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар нешто о |
| >Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока.{S} Сока је приметила, к |
| Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разговарао.{S} За то вре |
| мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Ј |
| а чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.{S} Није ружна, у |
| ти?</p> <p>— У башти.</p> <p>— Збогом и донде!</p> <p>— Збогом, само паметно!</p> <p>— Тако ћу |
| у још донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако задовољни |
| одару понео.{S} Плакао је пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво но |
| — Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, |
| , па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић ј |
| напоље и пошље слушкињу по тату.</p> <p>Донде је са гостима фрајла другарица која се с њима раз |
| и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле се тако разговарају, онда устану <pb n="86" />ж |
| акрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно донекле кошкали.{S} Љуба је само из курмахераја речима |
| ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је њено уживање |
| мо још преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — дугачак матор зец.{S} Ко ће га транж |
| а, који се радовао да му Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо |
| ика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p>— Заповедајт |
| ра мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>В |
| .{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљ |
| шла напоље и наредила да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к |
| едну, мало чекају, девојке још нема.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љу |
| у кућу допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} Доноси свакојаке посластице, <pb n="16" /> али му се је |
| евићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов |
| ази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свакојако добро |
| } Оно мало што је улагао није му толико доносило да може себе и кућу издржавати.{S} Од имања ма |
| а одмах на ствар пређе.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Сока?</p> <p>— Врло.</p> <p>— Шта су |
| е га госпа предусрести.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог го |
| апита га између осталог госпа.</p> <p>— Допада ми се.</p> <p>— Па хоћете ли да јој то кажем?</p |
| м задовољавате, само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, онда ћете се другачи |
| џијић се донде мисли како му се девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако до |
| алом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба б |
| уша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах и |
| ћер како јој се <pb n="80" /> младожења допада.{S} Она вели да је задовољна, само да се једанпу |
| елки приближи.</p> <p>— Како вам се сад допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као богиња!</p> <p> |
| брзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.{S} Она то примећује, па хотимице све горе |
| <p>Чика-Гавра Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мал |
| чека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту ј |
| и.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање бил |
| </p> <p>— Шта мислиш, Марта, како ти се допада Чекмеџијић?{S} Кажи право, имаш ли вољу за њега? |
| а су у једној соби.</p> <p>— Како ти се допада овде? — запита га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам ј |
| Каква радост за Савку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ру |
| џијић не чује.</p> <p>— Но, како вам се допада мој Љуба?</p> <p>— Фајн — здрав момак!</p> <p>На |
| т што ћу вас сад питати.{S} Како вам се допада наша Марта?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Тако ист |
| чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>До |
| еди на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p |
| кажи ми како ти се тамо код те удовице допада?</p> <p>— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, н |
| је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чи |
| се Љуба девојци <pb n="39" /> и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се п |
| лкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаре |
| е богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то |
| х загушује.</p> <p>— Но, како вам се то допада?</p> <p>— Врло брзо свирате.</p> <pb n="61" /> < |
| од других таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београду, п |
| е му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрић |
| кмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дугачак термин даје, па јој одм |
| шао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.{S} Волео б |
| д, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако |
| азује пријатно лице; види се да је рада допадати му се, да га није рада из шака испустити; ал’ |
| реобуче у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштирка |
| p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— Знам шта мислите.{ |
| n="70" /> <p>— Шта ћеш му, кад си му се допала.{S} Видиш, онај други трговац опет мене проси.</ |
| <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се моја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно др |
| ећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та |
| е не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допало?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опет не с |
| из етикеције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакле, накратк |
| те“ свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.</p> <p>Паулина свир |
| > <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто |
| с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} Доноси свакојаке посла |
| Хитам да вам одговор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац |
| за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте мог |
| екмеџијића.{S} Сви су у скупу.{S} После доручка прва устане Гледићка.</p> <p>— Господар Чекмеџи |
| о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. -</p> <p>— Нисам био у |
| ре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити.</p> <p>Сад се два трг |
| ром договара куда ће сада.{S} Већ му се досадило толико путовање, па нигде ништа.</p> <p>— Шта |
| е, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити.</p> <p>И чика-Гавра на |
| </p> <p>Љуба устаје.</p> <p>— Већ ми се досадио тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, |
| и већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе досадише.{S} Дакле, спремимо се.</p> <p>Оставимо их нек |
| орам одлазити.{S} Опростите што сам вам досађивао.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми мили, ос |
| /p> <p>Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо |
| смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачк |
| срећни с њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исп |
| је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати |
| се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човека.{S} Гостољубив је био и пријатељи њ |
| сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не |
| ер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће карте, али оп |
| ?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као |
| сте нас овако нашли.{S} Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо.</p> <p>— То |
| а неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас?</p> <pb n="78" /> |
| да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар изгледамо, госпођо |
| ом писму?</p> <pb n="47" /> <p>— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не |
| момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девој |
| рло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зат |
| е у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у ње |
| муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке д |
| гу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат |
| рса изиђе.{S} Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају.</p> <p>— Дакле, |
| и наредила да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и с |
| д се помешају и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искушао.{S} Дођу кући.{S} Фрајле спремају ру |
| Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити.{S} Љуба послуша, но засад се препоручи и |
| уче Татијаниној матери да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијом.{S} Татијанина мати бр |
| b n="30" /> каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши.{S} Татијана се сме |
| Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи.</p> <p>— Дакле, хајдемо! — рече Гавра.</p> <p>Љуб |
| {S} Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајд’мо!</p |
| го њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у проче |
| а-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат |
| ијане.</p> <p>— Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати.</p> <p>Седну, мало чекају, девојке |
| размеће карте, хоће л’ какав младожења доћи.{S} Гледа у карте.{S} Карта помишљеника, младожења |
| извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: |
| одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, |
| ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допа |
| ју.{S} Питају за фрајлу, но она не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо |
| допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је девојка врло |
| ипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посети |
| ка-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ру?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити |
| <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи к њима у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да се за нед |
| /p> <p>— Имам једног синчића.{S} Сад ће доћи.{S} Само, опростите, да пошаљем по тату.</p> <p>Са |
| p>— Само мало стрпљења имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако не мож |
| Остану ту на квартиру.</p> <p>Скоро ће доћи вечера.{S} За вечером је све весело.{S} Љуба на св |
| е у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђу |
| и, па иди по њу.</p> <p>— Татијана неће доћи.</p> <p>— Зашто неће?</p> <p>— Ја знам зашто.</p> |
| вер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} Како су дошли, тако ће |
| /> <p>— Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, не |
| што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хтео да |
| сла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешње, то је знак да нема васпит |
| , каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује |
| о иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика-Гавра.</p> <p>Девојче |
| но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајк |
| ави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.{S} Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у по |
| а <pb n="81" /> ће у још важнијем послу доћи, па оде и однесе Чекмеџијићу глас.{S} Чекмеџијић н |
| сам са мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам |
| о добро.</p> <p>— Види се, кад сте тако доцкан устали.</p> <p>— Знате, читала сам много ноћас.< |
| аш, да не кажу: „Гле младожење, па како доцне устаје!“</p> <pb n="87" /> <p>Љуба се буди, тре о |
| вам дати седам стотина форинти шајна, а доцније друго.</p> <p>— Не могу чекати.</p> <p>— Дужни |
| е, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се допада фрајла |
| оспођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другарица њена, постар |
| јић кући дође, поче размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод ср |
| у.{S} Ту је Љубина мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се ни |
| } Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} После ручка поче чика-Гавра госпо |
| се нуткају ракијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да мало добије куражи.{S} Чика-Гаври није толи |
| са Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке Чекмеџијића.{S} |
| отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дој |
| све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за |
| ић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад |
| гу, први је ту моду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, |
| га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, премда ни најм |
| S} Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге го |
| Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p>— Ах, унфе |
| их је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао.{S} Ишао је често по вашарима.{S} Ту је искусио с |
| Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје |
| ма врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Га |
| е не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта |
| кажем?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да вас просим.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Дакл |
| м био у ствари начисто.</p> <p>— Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку.</p> <p>— Драго ми је.</ |
| ш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако пониз |
| ио земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, брате, н |
| што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љуба чује да и не |
| њу.{S} У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту ис |
| и ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се моја к |
| шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу.</p> <p>— |
| м нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.</p> <p>Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Мак |
| римети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p |
| о је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар ско |
| слим да се нећете кајати што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад мало з |
| иш.</p> <p>— Та и наши дедови су оданде дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад геби |
| о од госпође Персе.</p> <p>Када су кући дошли, почну наново размишљати.{S} Љуба мисли како ће т |
| о човек око педесет.</p> <p>— Добро нам дошли!</p> <p>— Опростите што сам тако слободан...</p> |
| одморимо.</p> <p>— То смо ми онда рђаво дошли.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите само сести.{S |
| > <p>— Нама је особито драго!{S} Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако |
| /p> <p>— О, слатки господар-Љубо, добро дошли!{S} Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јел |
| 24" /> <p>— Драго ми је, господо, добро дошли!{S} Откуд тако, господар-Церићу?</p> <p>— Нама је |
| ш сте ме тако упрљана затекли!{S} Добро дошли!{S} Изволите унутра!</p> <pb n="40" /> <p>— Посао |
| а не сме у њих да гледа.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Драго нам је!</p> <pb n="11" /> <p>— Из |
| доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} Како су дошли, тако ће и отићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, а |
| ост према каквој девојци осећао, кад је дошло до решења, искрено јој је исповедао да је без нов |
| о примети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, отсећи ћу.</p> <p>И тако скрију се и отсеку |
| е Ружичићу, што ћу вас питати.</p> <p>— Драге воље.</p> <p>— Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљ |
| једну реч насамо прословити.</p> <p>— С драге воље.</p> <p>Сви оду у другу собу, само остану Че |
| <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, |
| м задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, драги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви имате?</p |
| ала:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Драги господар Чекмеџијић!</p> <p>Ми смо, хвала богу, с |
| дар Чекмеџијић!</p> <p>— Изволите. — А, драго ми је!</p> <p>— Немајте бриге, даће хиљаду форинт |
| вожђар из О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p>И фрајла-Паул |
| ја сам, опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Извол |
| дан, јесте л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; изволите унутра.</p> <p>Сад иду унутра.{S |
| .</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се клања.</p> |
| , а висок шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго ми је, господо, добро дошли!{S} Откуд тако, госпо |
| а гледа.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Драго нам је!</p> <pb n="11" /> <p>— Изволите сести.{S} |
| уба Чекмеџијић, трговац у О. .</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а |
| стите што сам тако слободан...</p> <p>— Драго нам је.{S} Па како код вас, пошто ’рана?</p> <p>— |
| е и по.</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је година?{S} Нешто је слаб.< |
| и гвожђар; мене већ познајете.</p> <p>— Драго нам је.</p> <p>Кад је фрајла Варвара казала: „Дра |
| и стидљиво комплименат начини.</p> <p>— Драго ми је особито...{S} Изволите се послужити...</p> |
| , гвожђар, и има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> |
| /p> <p>— Сад се препоручујемо.</p> <p>— Драго нам је било.</p> <p>— Особито с наше стране драго |
| р упуштати, — рече Першуновић.</p> <p>— Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра.</p> <p>— Вама |
| ошао да просим фрајлицу Савку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем у |
| Чекмеџијић из О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>— И нама особито.</p> <p>— |
| је било.</p> <p>— Особито с наше стране драго!{S} Збогом!</p> <p>— Службеница.{S} Мило ми је би |
| ту!</p> <p>— Кад нећеш да уђеш, што ти драго!</p> <p>Госпођа Макра била је паметна женска.{S} |
| сподар-Церићу?</p> <p>— Нама је особито драго!{S} Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госп |
| али покојни је тако хтео, па сад што му драго.{S} Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује |
| .</p> <p>Кад је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се |
| је:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Дражајша фрајлице Јулка!</p> <p>Ако сте ради за мене ра |
| ита:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Дражајши мој!</p> <p>Откако те нисам видела, немам мира |
| има „<title><foreign xml:lang="DE-Cyrl">Драј Мускетире</foreign></title>“.</p> <p>— Шта су то т |
| опет није надежду изгубила.{S} Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он |
| ом месту врло добро живео.{S} Сви су га држали да је „хирош“.{S} Стаса је био од средњега виши, |
| био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S} Где му је од |
| онда је сасвим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар ни з |
| , толико да се у селу за имућног човека држати може.{S} Ту се сад о трговини почеше надметати.{ |
| ама од свога новца слугу, коње и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је га |
| а, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, на то није много давала.</p> <p>Фрајла Марта је |
| /> <p>— Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се има откуд.</p> <p>— Немојте одма |
| Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе оп |
| пао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човека.{S} Гостољубив је био и при |
| и да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је ве |
| М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпита |
| о то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало нави |
| унга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмо |
| м, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора н |
| недеље, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ |
| ћање испунити, то је поштење.{S} Ја вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, знам да ће |
| е.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не |
| н муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да г |
| иком казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрама упознао. |
| > <p>— Знам два места.{S} Једна у Ц., а друга у Ш. У, Ц. једна стара удовица, госпођа Калајићка |
| Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Татијана С |
| а само две собе; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе |
| , који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Свака има по две хиљаде форинти.{S} |
| p>У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљ |
| S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина са „п |
| ихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића и тај у |
| а?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друга година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у |
| види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наи |
| S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпи |
| О, драго ми је особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Изволите сести.</p> <p>Седну обојица; Љуб |
| тату.</p> <p>Донде је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери и |
| ојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи.</p> <p>— Опрост |
| ла је фина проста девојка.{S} Од својих другарица се само у том разликовала што је била најбога |
| ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту“ да инс |
| S} Ал’ кад будете старији, онда ћете се другачије разговарати. <pb n="52" /> Нећете се кајати а |
| је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p>— Остави ти то мени, с |
| ођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време ручку.{S} |
| њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте позивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка б |
| ре.{S} Госпођа Перса изиђе.{S} Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају. |
| S} Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем!</p> <p>Фрајла Варвара се на врат |
| ослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити.</p> <p>И чика-Гавра на све прист |
| ћутите; не знам шта је то?</p> <p>— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говор |
| Јулка прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ |
| ма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет носити; све је то моје деце...</p> <p>— Ја с |
| ема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него тражи |
| .{S} Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не споми |
| ити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искушао.{S} Дођу кућ |
| му, кад си му се допала.{S} Видиш, онај други трговац опет мене проси.</p> <p>— И то је масивер |
| убила.{S} Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, |
| кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врат |
| чизме — двадесет и два форинта.</p> <p>„Други крупни и_ ситни трошкови о женидби</p> <p>— сто д |
| е већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, да се Власи не сете.{S} Чика-Га |
| <p>— И то је истина.{S} Чуо сам већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанк |
| ти за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује.< |
| евојци <pb n="39" /> и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговара |
| , и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, н |
| е би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У тим мислима легне и з |
| — А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав |
| деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не пристајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јој ј |
| га има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шајна.</p> <p>— А шта има дете |
| је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувство, а |
| <p>— Шта судите сад?</p> <p>— Ја ништа друго не судим нег’ да узмем фрајла-Соку, само ако она |
| ема ништа модерн; чујем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахер |
| ја застидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад |
| седам стотина форинти шајна, а доцније друго.</p> <p>— Не могу чекати.</p> <p>— Дужни су ми, н |
| а.</p> <p>— Једно ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? |
| фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да |
| ошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Господар Пера, када је вас узео, био је у год |
| /p> <p>— Ах, композицион — то је сасвим друго, то је <foreign xml:lang="DE-Cyrl">музикалише дих |
| те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— Знам шта мис |
| не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то друго?</p> <p>— Ви ћете то добро поњати, — рече смешећи |
| може, помагати.</p> <p>— То је већ што друго.{S} Молим вас, дакле, ви немате деце?</p> <p>— Не |
| ти чека да он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље бу |
| иправљају вечеру. — У почетку све један другог хвата, напипавају ко шта има.{S} Љуба је сасвим |
| четири часа.{S} Осим певца и црквењака, другога није било.</p> <p>У то дође и шеста недеља, а Ч |
| икеције правити, него је могао одмах са другога краја шале започети.{S} Госпођа Макра га је уве |
| проузроковало то да смо принуђени били другој <pb n="48" /> срећи окренути се, која је заиста |
| >— Шта је то „отр шос“?</p> <p>— То је „другојачије“.</p> <p>— Па зашто не кажете тако?{S} Ја с |
| у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати.</p> <p>Шушнуо му је чика-Г |
| са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали.{S} Плаче, тужи се матери. |
| н је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје?</p> <p>Дође вечера.{S} При вечери |
| ер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у музици или певању — како се каже — помаже.</p |
| то?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то друго?</ |
| S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу собу оде; остане Чекмеџијић са чика-Гавром.{S} Чи |
| куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отв |
| рам фрајла Јулке охладнео те се опет за другу справљао.{S} Њега су, истина, узели били на миндр |
| нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко вр |
| дићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стр |
| тера.{S} Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио.{S} Љуба прислушкуј |
| на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, |
| петаном на илуминацију!{S} Него тражимо другу! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18620 |
| а се на врат на нос приправља.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; за |
| ајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу.{S} Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и |
| нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу.{S} Чекмеџијић ову прилику улучи да дигне фи |
| је фрајлици да га тако остави.{S} Уђе у другу собу сав снужден.{S} Госпођа Макра пита га зашто |
| уба са шетње.{S} Анка и мамица отишле у другу собу да се пресвуку.{S} Уклонио се замало и Белки |
| .{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати.</p> |
| ад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.</p> <p>— Та шта ћемо ми матори овде?{S} Ост |
| /p> <p>— С драге воље.</p> <p>Сви оду у другу собу, само остану Чекмеџијић и чика-Гавра.{S} Љуб |
| а отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба видео шта има ту |
| тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну.{S} Шта ви иштете?</p> <p>— Тако око три х |
| кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.</p> <pb n="75" /> <p>Чекмеџијић се није |
| и: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи.{S} Осим тога мислио је да ће Љуби у почет |
| ије рђава ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се развеселило.{S} Сваки је морао по једну песм |
| е у малој вароши.</p> <p>Љуба је свуд у друштво пристао.{S} Радо се веселио при доброј чашици в |
| > <p>Госпођа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на минд |
| творене памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш највол |
| незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а г |
| ам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије на ст |
| ш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије на ствар да у |
| p> <p>— Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић.</p> <p>— Дра |
| унгебилдет човек!{S} Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те прос |
| за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабулират |
| о ми то једно не иде у главу што толики дуг термин правите.{S} Ја би’ волео да је што накраће.{ |
| ите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку.</p> <p>Остај |
| у прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла- |
| када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар не |
| те на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и |
| и вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пред дужником д |
| Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, ал |
| пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — дугачак матор зец.{S} Ко ће га транжирати?</p> <p>Код г |
| и јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дугачак термин на промишљање.</p> <p>— Месец дана.</p> |
| тао, није му се допадало што Јулка тако дугачак термин даје, па јој одмах овако отпише:</p> <mi |
| невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пустила.{S} С |
| од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира!</p> <p>— Је л’ ово ш |
| одар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — |
| чи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код к |
| <p>Кад кући дође, чека два три дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом |
| д мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спавао?</p> <p>— Тако један сат.</p> <p>— Па кажи |
| .{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ствари изгледа |
| бро, само имам напољу мало посла.“ Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором.{S |
| ац тутор је те девојке.{S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} Са чи |
| волите само сести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала. |
| је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о а |
| ври снивала.</p> <p>Господар Першуновић дуго није могао заспати.{S} Он је сам у једној соби био |
| ћ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13" /> проводити; наумио сам се женит |
| >Госпођа Макра се смеје.{S} Чекмеџијићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до ч |
| и.</p> <p>Гости оду.</p> <p>Чекмеџијићу дуго чекати, па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да с |
| Опрости се са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је.{S} Преспавао је |
| па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића!{ |
| Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима остати.</p> <p>Кад Љуба кући дође, пита |
| ином отказати.{S} Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Ч |
| ће ми бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био прак |
| , поред дишпензације, јер неће да се то дуже провлачи; чика-Гавра је задовољан.{S} Фрајла-Варва |
| руго.</p> <p>— Не могу чекати.</p> <p>— Дужни су ми, не могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш ж |
| свом господару понео.{S} Плакао је пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„На, нек т |
| је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</p> <pb n="41" /> <p>— Не брините се з |
| н на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест форинти.{S |
| еџијић је имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треба, јер је све то са собом носио ј |
| сет и шест форинти.{S} То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити.</p> <p>„Опет нове |
| ко му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, јер није има |
| ти врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече федермесером руку.{S} Фрајла Савк |
| е млада госпођа Перса трговкиња?{S} Има дућан, велику трафику и кућу.</p> <p>— Та оно девојче ј |
| рехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, је |
| ао калфа све су варошке девојке у његов дућан долазиле.{S} Као шегрт, када је послат био каквој |
| одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас онамо |
| >Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирц |
| сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што |
| дућана има само две собе; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, п |
| сто да дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав р |
| ликој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе; једна гледа у дућан, а друга |
| pb n="9" /> бесно тера.{S} Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод |
| премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, има госта младожењу!</p> <p>Љуба |
| >У селу X. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима.{S} На крају сокака јако је запрашено |
| мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје све то што је пот |
| није ни једно јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, ал |
| детета разговарајмо.</p> <p>Муштерија у дућану лупа, иште цигаре.{S} Госпођа Перса изиђе.{S} До |
| е.{S} Ја морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — рече Чарукџић.</p> <p>— Ид |
| не шегртом трговачким у једном на гласу дућану.{S} Ту се он тако владао да је сваком шегрту за |
| 3"> <head>III</head> <p>У селу X. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима.{S} На крају с |
| ри софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати.{S} Баш су сами |
| ужичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је |
| а је радо била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи к |
| тку се склони па отпева „Збогом немарна душо“, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулки.</p> < |
| > <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улови.{S} Т |
| ' рекла, јер су тако улицкани.</p> <p>— Ђаво, браца Гавра!{S} Давно већ говори да ће ти младоже |
| иљан, господска изгледа.{S} Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да д |
| ок му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог шегртовања само је једанпут |
| >— Канда сте погодили!</p> <p>— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.</p> <p>— Јед |
| реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— Много сам света прошао.</p> <p>— Обећање |
| високо говорите.</p> <p>— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић!</p> <p>— Ал’ ви још већи, фр |
| <p>— Не би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љуба |
| у, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, са |
| му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде нема ништа, па није рад д |
| в сте у образу леп и румен!</p> <p>— Ви ђаволите!{S} Хтели сте, ваљда, казати да изгледам као с |
| арошици да се <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за |
| та да види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са канабета.</p> <p>— Добро јутро, фрајлице! — поз |
| прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{S} Чекмеџијић остане сам.{S} Чуди |
| ло.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, |
| Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео.</p> <p>— Дак |
| а нема.</p> <p>Милева Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и |
| кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како је ф |
| а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} После неколико дана пропутује кро |
| убу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа з |
| ли уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.{S} Д |
| јаниној матери да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијом.{S} Татијанина мати брзо се сп |
| /> каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши.{S} Татијана се смеши, слег |
| к, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} З |
| ољу мало посла.“ Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором.{S} Но нема Татијане |
| чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре |
| сиш?</p> <p>— Та, добро вам носим, вајн ђувегију са проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако |
| у, па онда девојци.{S} Кумов отац, чича Ђука, тутор и стриц Татијанин, био је честит човек и не |
| ца слугу, коње и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, |
| S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило ка |
| да гости говоре.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?< |
| фиранге дигнем.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чек |
| с каквим момком!</p> <pb n="57" /> <p>— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се тол |
| <p>— То је мало — годину дана!</p> <p>— Е, та ви се само шалите са мном!</p> <p>Госпођа Макра с |
| ако примети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, отсећи ћу.</p> <p>И тако скрију се и отс |
| говори стидљиво млада госпођа.</p> <p>— Е, сад молим, господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта |
| шта бити, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Е, кад баш хоћете, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, |
| е суђено... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а о |
| орила?</p> <p>— Не знам ништа.</p> <p>— Е, па добро, господар-Чекмеџијићу.{S} Ако није још угов |
| вар свршили.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на свак |
| о да му Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремит |
| </p> <p>— Новци су већ готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо. |
| имам нешто у околини куповати.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>— Сад се препоручујемо.</p> <p>— Д |
| и доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете |
| p>— Сад ћу вам српски свирати.</p> <p>— Е, да видим!</p> <p>— Шта хоћете?</p> <p>— Коло!</p> <p |
| мој тата дати хиљаду форинти.</p> <p>— Е, добро, на то пристајем.{S} Дакле, хоћете ли господин |
| ца зрак ухвати, одма’ поцрним.</p> <p>— Е, имате фину кожу.</p> <p>Сад је тек Чекмеџијић видео |
| правим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражит |
| Таково још нигде нисам читао.</p> <p>— Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а си |
| од вас је друго, ви сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после са |
| бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— |
| ила четири године у инштитуту.</p> <p>— Е, па то сте ви опет далеко путовали.{S} Шта мислите, г |
| ам и с тим задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, драги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви |
| /p> <p>— Шта је теби, Паулина?</p> <p>— Е, шта ми је, да знате шта ми је!</p> <p>— Та говори, ш |
| ако ћутите; не знам шта је то?</p> <p>— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости го |
| ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спа |
| тељке бити.</p> <p>— Све је то лепо.{S} Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати се баронски па спаст |
| речи и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница |
| оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је |
| Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, |
| у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се ј |
| ла ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је |
| срцу циција прве класе.</p> <p>Госпођа Евица Гледићка има око триест пет година; прилична је, |
| " /> <p>Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{S} Својим лицемерним начином у п |
| чека да чика-Гавра дође.{S} Напослетку, ево их.{S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу с |
| оспођа-Макро, јесте л’ ради гостију!{S} Ево мој сродник, Љубомир Чекмеџијић, трговац и гвожђар |
| о, чађаво дете од године и по.</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је год |
| а доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме.</ |
| ви троје прилично се одобровоље.</p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и |
| Јест, и тек до пет дана ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити.</p> <pb n=" |
| /p> <p>Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се |
| ђе.{S} Гледић је већ у авлији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разг |
| крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.< |
| ја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпр |
| ираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам рад знати д |
| је у пољупцу с њим оца заклао.</p> <p>— Ексцелент виц!</p> <p>Дође кафа.{S} Фрајла се дигне, по |
| ма ниједног без фатермердера, а то тако елегант стоји!</p> <p>— Фатермердер — ја га никад не би |
| ко изволите, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— |
| , <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ауф мајне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад |
| могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> <p>Женске се око ручка журе.{S} Каква рад |
| .</p> <p>Ручак прође у самим пургерским етикецијама.{S} После ручка Љуба се разговара са Савком |
| да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да остану, већ |
| ја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикеције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту |
| познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него је могао одмах са другога краја |
| нтно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу.{S |
| напољу мало посла.“ Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором.{S} Но нема Тати |
| ају како ће почети ако позвани буду.{S} Ето опет слушкиње.</p> <p>— Госпођа ми заповедила да из |
| ним ни као шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без кр |
| ма готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба чита писмо. |
| своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је |
| да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} |
| бећа да ће сутра опет доћи.{S} Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету.{S} Милева јо |
| p>— Изволите сести.{S} Како сте?</p> <p>Ето и господара Пере.{S} Мален, дебео, округао човек ок |
| м без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет фор |
| са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га.{S} |
| ати, па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж. |
| {S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише:</p> |
| осподара.{S} Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.{S} |
| ане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости.</p> <p> |
| Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан ми |
| е могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.</p> |
| жалио, али за неколико дана нестане му жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се да стару љубав |
| ти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у |
| p> <p>— Ја то не могу одма’ учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ће |
| хтео још науке у свету да профитира.{S} Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу |
| па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одла |
| инити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало промислити.{S} |
| елкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га |
| — кошта ме педесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпо |
| /> <p>Почитајеми господар Редић!</p> <p>Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче по |
| а, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа.</p> <p>— Добро дошли |
| имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви се смеју.</ |
| е казала да се не би на таковим маторим ждрепцима возила! — рече Пинтерић.</p> <p>Док је Пинтер |
| сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се често с њом сас |
| ку трговачког живота.{S} Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на ва |
| рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Вино је |
| — А госпођа Гледићка докучила је што је желела: скинула је Марту с врата.{S} Сад је сама. </p> |
| олим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу да |
| удући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви н |
| ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прође у |
| тина је врло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ |
| е к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека да мати што |
| Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће бити у О. |
| До једно шест недеља очекивамо вас.{S} Желећи добро здравље и стрпљење, остајем ваша...</p> <p |
| девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.{S} Прођу два три да |
| е, да на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> <p>Гости оду.</p> <p>Чекмеџијићу дуго |
| засад не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, |
| мушко излаже се сваком малеру, само што жели <pb n="34" /> да постигне; тако исто и женска за љ |
| е никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати |
| о ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете |
| <p>— Не пристајем.</p> <p>— Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети.</p> <p>— К |
| сте тако очи извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из |
| „Тулумбашу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и он |
| у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи.{S} Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујут |
| енога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све нешто изда |
| Та већ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао. |
| ача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни с |
| кви ћемо и остати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{ |
| о за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако, а |
| етрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у с |
| вас, ви сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} Видите, госпођа Макра мене воли, — упадне чика |
| мка у малој варошици да се <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад |
| м без чега се у садашњем свету слабо ко жени?</p> <p>— Разумете мираз?</p> <p>— Погодили сте.</ |
| {S} 3богом памети!</p> <p>Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек |
| epage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЈЕДНА ЖЕНИДБА</p> <p>НАРОДНА КЊИГА</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </ |
| би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.</p> < |
| Ваљда због трговине?</p> <p>— Не, због женидбе.{S} Рад је моју Соку узети.</p> <p>— Па добро, |
| али и испланирали како ће се сутра због женидбе разговарати.</p> <p>Госпођа Перса са фрајлом та |
| о је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић |
| p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присн |
| ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам.{S} Ја сам о вама распит |
| та га стаје све то што је потрошио ради женидбе.{S} Не може начисто да дође — велики је рачун!{ |
| ју, па овакав рачун прави:</p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, |
| то више нико покварити; јер нико се тој женидби не радује као госпођа Гледићка, што ће Марту с |
| ре о обичним кућним стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} |
| p> <p>„Други крупни и_ ситни трошкови о женидби</p> <p>— сто двадесет форинти.</p> <pb n="96" / |
| <p>Када Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{ |
| па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју |
| евет година, јер као такав спрема се за женидбу.{S} Двадесет и девет година!{S} То је доиста вр |
| а била и последња препона која је могла женидбу покварити.</p> <p>Оду у цркву.{S} По часа — па |
| устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ у четири сата сам от |
| в пријатељ, те тако опет добије вољу на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба једног негдашњег д |
| и да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бога вам |
| четрдесет и шест форинти.{S} То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити.</p> <p>„Опе |
| да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још |
| је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо и |
| купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стотине фор |
| Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажн |
| о да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, прот |
| <pb n="13" /> проводити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— |
| ом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет |
| оводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит правила.{S} |
| и велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми |
| моје деце...</p> <p>— Ја се на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мањ |
| ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— |
| град?</p> <p>— Па шта, у Београду да се жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— А зашто не?</p> <p>Чика-Г |
| о!</p> <p>Госпођа Макра била је паметна женска.{S} Није је натеривала; знала је да то ништа не |
| <pb n="34" /> да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачит |
| ронски па спасти на учитељку!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали.< |
| ожете имати.{S} Шта мислите, ви сте још женска у најлепшим годинама, па лепа.</p> <p>— Молим ва |
| трговца уздуж и попреко разговараше.{S} Женске изиђоше напоље да приправљају ручак.{S} Каква ра |
| и хоће све чистије на ствар да удара. — Женске приправљају вечеру. — У почетку све један другог |
| , па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену време.{ |
| ља.{S} Љуба чека код црквених врата кад женске излазе.{S} Гледа, телбизи — и доиста једну је ис |
| о разговарају, онда устану <pb n="86" />женске да вечеру приправљају.{S} Међутим се људи разгов |
| Тако смо и ми ради, — рече Љуба.</p> <p>Женске се на то уклоне.</p> <p>— Пре него што почнемо р |
| ставимо их при њиховим еспапима.</p> <p>Женске се око ручка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} |
| свршити.{S} Сад гледај посао.</p> <p>За женскима дође Гледић и чика-Гавра у исту собу.{S} Гледи |
| нтајер је то кад је мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се свако |
| — Знате, абентајер је то кад је мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко изл |
| имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволи |
| жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у иншт |
| — бригу задају.</p> <p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима допада.</p> <p>Чика |
| чика-Гавра у исту собу.{S} Гледић зовне жену те се сви троје разговарају.{S} Чика-Гавра се пога |
| етири форинта.</p> <p>„Пут у Ш. кад сам жену испросио — шест форинти.</p> <p>„О прстену — прсте |
| ара — дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдесет форинти и тридесет крајцара у ш |
| исокорођена.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не з |
| а белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за |
| удили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па је л’ жива?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па шта сад ради?</p> <p> |
| и.</p> <p>— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена |
| </p> <p>Љуба је у свом месту врло добро живео.{S} Сви су га држали да је „хирош“.{S} Стаса је б |
| везао?{S} Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајц |
| кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да |
| >Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једн |
| не, не знају живети као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баро |
| мам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад |
| се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је била практична девојка |
| .</p> <p>— То је лепо; а кад почиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дати седам стотина ф |
| Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите...{S} Остајем твоја до гроба —</p> <p> |
| ћ каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, |
| Ту је искусио сву романтику трговачког живота.{S} Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није жени |
| {S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а кад поч |
| е и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и |
| у инштитут.{S} Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живет |
| о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам да |
| се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира.{S} Али, нико му се тако не чуди к |
| де.{S} Камо срећа да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хасн |
| го среће — то се њему у глави врзло.{S} Житарска трговина, то је добра трговина.{S} Не једанпут |
| анпут је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штет |
| .{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем срећу д |
| е! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.</p> <p>Чекмеџијић |
| не фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{S} Чекмеџиј |
| им еспапима.</p> <p>Женске се око ручка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој се допада. |
| адо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изв |
| пошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за |
| </p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура |
| али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не |
| са судбом својом.{S} Он је <pb n="7" /> за вишим чим тежио него за бакалством.{S} Ово му никад |
| артиру.</p> <p>Скоро ће доћи вечера.{S} За вечером је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али |
| о други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.{S} Јулк |
| се Белкић са чика-Гавром разговарао.{S} За то време уклонио се Парковић.{S} Чика-Гавра напипава |
| у љубав учинити?</p> <pb n="50" /> <p>— За вашу љубав ’хоћу, премда ми је тешко, јер ја никакву |
| ружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и |
| рата се отворе.{S} Напред чика-Гавра, а за њиме Чекмеџијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ ра |
| ак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милост |
| и да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, от |
| ледао него што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, управо, био је препреден |
| вна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу дете као своје со |
| ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{S} Не |
| у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био. |
| е Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже на р |
| чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, |
| не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио над |
| м хвала.{S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше в |
| >— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте ме хтели |
| те проси.</p> <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам |
| "34" /> да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити.</p> |
| је он није хтео.{S} После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовиц |
| ену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у и |
| евојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни по |
| мала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на светковини у К., па |
| то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тезгом стајати!</p> <pb n="71" /> <p>— Та већ то је |
| о и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Господар П |
| м женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућн |
| се слабо и удаје таква фрајла, јер нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а |
| а.</p> <p>Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав изхлапила, а п |
| ра се смеје.</p> <p>— Неће онде ниједна за тебе поћи.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Казаће ти: „Нећу |
| зме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљину, ланац и |
| о, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној ко |
| ти да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} |
| имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ствар с |
| сад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати.</p> <p>— |
| то Љубе опет у кућу Милеуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није код куће, отпутовала је у |
| а, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, ништа за то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имат |
| да била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас сад најволим.{S} Ја не требам младе, ј |
| коња потковати могао.</p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез мене ис |
| риџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да остане та |
| ан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад тога, па да |
| али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем.</p> < |
| .{S} Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу сле |
| S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та |
| овек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Договори се са Љубом и чика-Гавром |
| па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човека.{S} Гостољубив је био и пријатељ |
| слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.</p> <pb n="95" /> <p>„Пут за |
| е то лакше произвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у соб |
| е, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш добр |
| коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.{S} Даје поред ње осам хиљада шајна.{S} И, д |
| ирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека |
| тије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му |
| > <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду п |
| нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Га |
| није хтео.{S} Сад јој ни у памети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа |
| /p> <p>— Кад нећу да се удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде |
| али.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, какав п |
| акро?</p> <p>— Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи.</p> <p>—А шта нам фали? |
| дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав је и како му стоје |
| <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево ма |
| у!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали.</p> <pb n="72" /> <p>— Мани |
| т и девет година!{S} То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се <pb n="8" /> |
| страну.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло доб |
| ити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити. |
| ре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.</p> <p>Татијанина мати |
| ма у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да се за недељу дана уда, поред дишпензације, јер неће да се |
| и девет година, јер као такав спрема се за женидбу.{S} Двадесет и девет година!{S} То је доиста |
| у.</p> <pb n="41" /> <p>— Не брините се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота дв |
| ило, певало.</p> <p>Чекмеџијић, који се за време својих толико просидба никад честито напити ни |
| Савка остане дешператна, али наскоро се за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је код куће још три |
| те мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; |
| рајла-Варвариној жељи.{S} Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у четири часа.{S} Ос |
| обоје можемо сложити.{S} Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја |
| о, а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за мене!</p> <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја |
| сама поред њега седне.</p> <p>— Узмите за искреност што ћу вас сад питати.{S} Како вам се допа |
| Јесте, ал’ не сасвим.</p> <p>— Чули сте за моју трговину?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Знате да има |
| путите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ви сте на добром ме |
| м је!</p> <p>— Видиш, брате, да те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш |
| је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — |
| кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте позивала.</p> <p>Госпођа |
| га она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, |
| васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у инштиту |
| би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренство. |
| акове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тезгом ста |
| аже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.</p> <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеуснићев |
| жио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од |
| јша фрајлице Јулка!</p> <p>Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бо |
| што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише те |
| ад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено.</p> <p>Она каже д |
| {S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каже да х |
| и и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског |
| е.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости.</p> <p>Опет размиш |
| алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни |
| p>Кад Љуба дође кући, почне распитивати за стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, је |
| ина дошла.</p> <p>Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешт |
| гућно, јер што је боље, нису хтели дати за њега, лоше опет он није хтео.{S} Могао је узети сиро |
| > <p>Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца.{S} Љубиног кума отац |
| , досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког калфе у малој вароши.</p> <p>Љуба ј |
| како.</p> <p>— Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, |
| да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на друго |
| што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — гов |
| ла је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Ма |
| је лепо.</p> <p>— Дакле, хоћете ли поћи за мене?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p>— Не |
| оћеш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се напољу |
| а-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Гавра |
| епоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла |
| у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Св |
| ав неотесан грк!{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, ј |
| , нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала |
| икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{S} Својим лицемерним начином у први мах свак |
| а! — но само је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премд |
| е за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја |
| говац и гвожђар из О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p>И фр |
| нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> |
| спунити, то је поштење.{S} Ја вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, знам да ћете и и |
| Чекмеџијић!</p> <p>- Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.{S} Што се мог чувства према |
| говарати може.{S} И године су јој таман за удају.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колик |
| ба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била |
| <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="20" /> <p>— Хвала |
| је <pb n="7" /> за вишим чим тежио него за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жи |
| пре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противн |
| а бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опростите ми |
| "> <head>V</head> <p>Чекмеџијић је узео за проводаџију чика-Гавру.{S} Чика-Гавра је био частан, |
| , нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдесет форинти и тридесет крајцара у шајну!{S} 3б |
| адовољан, ал’ осам стотина је врло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донес |
| да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпођа Перса има |
| г нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помаг |
| кад је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да з |
| .{S} Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има |
| басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</p> <p>— Опростите, |
| мало промислити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма’ на страну.{S} Дед’те чашу бермета!</p> <p>— |
| свог господара.{S} Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг по |
| ог грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.</p> <p> |
| лео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за |
| > <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.</p> <p>— Сад разумем. |
| Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Јулком у башти ш |
| спрам фрајла Јулке охладнео те се опет за другу справљао.{S} Њега су, истина, узели били на ми |
| нске се око ручка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Дође време руч |
| е да приправљају ручак.{S} Каква радост за њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеос |
| ес задобијем.</p> <pb n="95" /> <p>„Пут за паорушу Татијану Скорићеву у П. — десет форинти.</p> |
| p> <p>Поред ових речи ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, |
| сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете да ћ |
| е, и у том су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића.</p> <p>Чика-Гавра и Чекмеџ |
| </p> <p>Мушки оду, а женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену време.{S} Чекмеџијић је им |
| т Љуба и чика-Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу, но она не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој |
| ана младожењу за кћер, или фину девојку за сина, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, н |
| о има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може.{S} Ту се сад о трговини |
| Чекмеџијић?{S} Кажи право, имаш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се добар момак, искрен.{S |
| лвет преда се, па транжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам |
| као господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку |
| ти тек издалека да има ваљана младожењу за кћер, или фину девојку за сина, па је одмах циљ пост |
| у се он тако владао да је сваком шегрту за пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а |
| ћ.</p> <p>— Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — р |
| тати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</ |
| > <p>— Зашто?</p> <p>— Казаће ти: „Нећу за Швабу!“</p> <p>— И то је истина.{S} Чуо сам већ од д |
| свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми само шалу с њи |
| за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а |
| врло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разговара се, а |
| ићи?</p> <p>— Хоћемо — хајд’мо!</p> <p>За један сат све је већ у приправности, па се крену, и |
| ве свршити.{S} Сад гледај посао.</p> <p>За женскима дође Гледић и чика-Гавра у исту собу.{S} Гл |
| Холбер и макао биле су његове најмилије забаве; особито је радо играо фарбл, понајвише са „шант |
| ђа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.{S} Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из |
| матори овде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p |
| >— Драго ми је.</p> <p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем.{S} Опростите!</p> <p>— О, мо |
| , фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта је томе узрок?< |
| што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је до тога!{S} Волео би’ да н |
| .{S} Љуба је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући.</p> <p |
| е машкртан.</p> <p>Чика-Гавра, да ствар забашури, намигне Чекмеџијићу да фрајлу узме на среду.{ |
| о.{S} Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује целу ствар.</p> <p>— Неће да уђе моја Паулин |
| слабо је што о њему у варошкој хроници забележено.{S} Мати му је остала удовица, а Љуба, проша |
| чи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мал |
| године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем неш |
| ; пре ћу од свега одустати!</p> <p>— О, заборавили смо, одма’ ћете и’ добити.</p> <p>Гледићка о |
| вала.</p> <p>— Ви сте већ готово на нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја сам човек који се н |
| сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуб |
| више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође господар Сириџић са госп |
| е сјајне сватове да имају, па у гунгули заборавише да Чекмеџијићу напред морају хиљаду форинти |
| о те француске речи.</p> <p>— Сад немој заборављати таково што, јер куда идемо ту је фрајла врл |
| једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— М |
| ме нема.{S} Љубиној <pb n="10" /> првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа пред |
| га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизн |
| а опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S} Кажите, моли |
| овек.{S} Могао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати.{S} Код њега |
| ију.{S} Каткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојк |
| приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљен |
| е горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, како вам се то допада?</p> <p>— |
| к што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> |
| Белкићева деца — има их шесторо — бригу задају.</p> <p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се |
| обећавате, то је толико као да сте реч задали!</p> <p>— Није баш тако.{S} Кад човек што обећа, |
| чекати.</p> <p>— Обећавам вам, али реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате, то је толик |
| јете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.{S} До једно шест недеља очекивамо в |
| екмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулина једи |
| клонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.</p> <pb n="95" /> <p>„Пут за паорушу Татијан |
| лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела |
| рдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће |
| <p>— Ви сте још млад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ ка |
| војка има три хиљаде сребра.{S} Љуба је задовољан, <pb n="43" /> већ је по посла готово; но опе |
| ка-Гавра.{S} Љуба каже чика-Гаври да је задовољан.{S} Приповеди му све, па напослетку и то дода |
| Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како |
| е да се то дуже провлачи; чика-Гавра је задовољан.{S} Фрајла-Варвара хоће да се венча ујутру у |
| а све његово наследити.</p> <p>— Ја сам задовољан и са тим што сад фрајла има.</p> <p>— Ви сте |
| <p>— Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал’ осам стотина је врло мало за трговца.{S} |
| апипавају ко шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само р |
| афирунг.</p> <p>— Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, драги.{S} Сад опе |
| } Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хиљаду |
| уба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом |
| S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У тим мисл |
| ка-Гавром на путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела |
| /> младожења допада.{S} Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра се, о |
| {S} Јеси л’ ти са господар-Чекмеџијићем задовољна?</p> <p>— Ако ви јесте, и ја сам, — одговори |
| ми смо готови.</p> <p>— Дакле, јесте л’ задовољни?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Дакле, да буде дана |
| се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте |
| — Персо моја, ови господари су са тобом задовољни!{S} Јеси л’ ти са господар-Чекмеџијићем задов |
| је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако задовољни?</p> <p>— Та, може се све то лепо уредити, са |
| јем, — одговори Љуба.</p> <p>Тако сад у задовољству ручају.{S} Вино још остаје на столу.{S} Бел |
| а; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити.</p> <p>— |
| ћ!</p> <p>— Та чекај још мало.</p> <p>— Задоцнићемо се.{S} Ја морам ићи, имам слабог момка у ду |
| ући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb n="15" |
| дмах слабије иде.{S} Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да остане.{S} Опрости |
| pb n="75" /> <p>Чекмеџијић се није хтео задржавати, но љутит се врати кући.</p> <p>Ружичић је с |
| намеран био овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све |
| Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор говорио да он дево |
| ега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се н |
| е и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша |
| малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гвожђарница пак така му је |
| Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинт |
| — дода Пинтерић.</p> <p>— Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, оче |
| pb n="48" /> срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо ва |
| p> <p>— Господар-Чекмеџијићу, ви сте се заиста показали!{S} Ја сам од моје младости, као што це |
| Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га нику |
| а и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућен |
| ко ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.</p> <p>— Ексцелент виц!</p> <p>Дође кафа.{S} Фр |
| женити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим п |
| нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па је л’ жива?</p> <p |
| ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих девојака у око |
| а га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, да не |
| је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, но |
| мам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети?</p> <p>— Ни |
| <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е, |
| и фрајла-Јулку узети?</p> <p>— Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју з |
| -Гавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулина била је лепушкаста, цр |
| говарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођ |
| е.</p> <p>— Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени?</p> <p>Ружичић се смеје.</p> <p>— Ал' кажите |
| д је мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само |
| а мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изићи!</p> |
| ругу собу да се пресвуку.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb |
| Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На такав начин до вечере сви |
| навало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; све се церекала кад сте ј |
| љада форинти врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече федермесером руку.{S} Ф |
| спава.{S} Пробуде је.{S} Љуба је нешто замишљен.</p> <p>— Па шта, зар фрајла-Милева још спава? |
| Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, п |
| Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде са |
| до пролећа чекати.{S} Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла р |
| S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали.</p> <pb n="72" /> <p>— Мани се |
| овкиње госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке |
| да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, ако отац није. |
| <p>— Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа.</p> <p>— Допада ми се.< |
| </p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно било.</p> < |
| оби.</p> <p>— Како ти се допада овде? — запита га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни сам како. |
| иљада шајна.</p> <p>— А шта има дете? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и дваест мотик |
| ако ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарукџић.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ми је до ва |
| дгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само |
| а.</p> <p>— Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба.</p> <p>— Имам једног синчића.{S} Сад ће до |
| ате, форме ради, морам још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете? |
| ју од Талберга.{S} Комад је тежак, врло заплетено испада.{S} Кад је отсвирала, пита Љуба:</p> < |
| рожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— Заповедајте.</p> <p>Пију ликер.</p> <p>— Ал’ је ово доб |
| е ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p>— Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре |
| есно тера.{S} Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева.</p> < |
| Ето опет слушкиње.</p> <p>— Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи.</p> <p>— Дакле, хајд |
| е мало накашље, да јасније говори, онда започе:</p> <p>— Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; не зн |
| ана.{S} Носила је рајфрок — онда се тек започео кринолин, и само чека на прву господу која ће г |
| p>— Ништа!{S} Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја |
| го је могао одмах са другога краја шале започети.{S} Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао |
| ади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, |
| се тајно разговарати.{S} После фруштука започне се разговор.</p> <p>— Сад се већ можемо, мислим |
| не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим покорно, да ли се може коснути |
| ништа не спомиње.{S} Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а ова |
| ка да мати што почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се |
| ни заслужити га.</p> <p>Љуба свој посао започне.{S} Салвет преда се, па транжирај.{S} Врло му з |
| под колима спавао.{S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића како муштерије мами, |
| ким вратима.{S} На крају сокака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњевима покривена.{S} Кочи |
| !</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!</p> <p>— Могл |
| богом.{S} Управо оде к фрајла Варвари и запроси је.{S} Фрајла Варвара види да већ нема куда, а |
| Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд’мо — изволи |
| она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.</p> <p>— Можете, |
| уба је нешто замишљен.</p> <p>— Па шта, зар фрајла-Милева још спава?</p> <p>— Знате, читала је |
| ао што је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно |
| нстлера чула српски свирати.</p> <p>— А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира?< |
| бичај никога у руку љубити.</p> <p>— Па зар ми нећете ту љубав учинити?</p> <pb n="50" /> <p>— |
| Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде де |
| новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S |
| атељ Чекмеџијићу.{S} Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није |
| />Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добро п |
| .{S} Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила.</p> <pb n="51" /> <p>— Изволите сести.</p> |
| сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је да, али |
| па ће и онако све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет |
| има више — још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.</p> < |
| оред фрајле Савке?</p> <p>— Та оставите засад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра |
| е се дотле вратити.{S} Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за М |
| је пијаница, премда се то сасвим никада засведочити не би могло.{S} Но, што му је пред светом ш |
| о од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру |
| кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити га.</p> <p>Љуба свој посао започне.{S} Салвет |
| испавао?</p> <p>— Нисам могао од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спавао?</p> <p>— Т |
| <p>Господар Першуновић дуго није могао заспати.{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго гор |
| ајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је.{S} Преспавао је јутро.{S} Премиш |
| рукама остане.{S} У тим мислима легне и заспи.</p> <p>Сутрадан, кад устану, скупе се на фруштук |
| воли!</p> <p>Тако се разговарају док не заспу.{S} Сутрадан иду мушки шетати се.{S} Љуба иде са |
| се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте мушко |
| p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидети нећу?</p |
| ошло! —</p> <p>— одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка.</p> <p>На то дође и фрајла Сав |
| послу!</p> <p>— Баш сте ме тако упрљана затекли!{S} Добро дошли!{S} Изволите унутра!</p> <pb n= |
| аћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд бл |
| вуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетн |
| оже оженити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом просити, и то са так |
| акав шаранчић, па се по њему, праћкате, зато ми срце нема мира.</p> <p>— Ха, ха!</p> <p>— Немој |
| о, требало га је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекмеџијићу писала:</p> <milest |
| нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и удаје таква фрајла, јер нема за њу млад |
| ош презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за |
| .{S} Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мо |
| аиста и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд по |
| и, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би’ са ј |
| /> проводити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми |
| ог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год |
| те се смејати!{S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се |
| ено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте недеље.</p> <p>— Право имате, — уп |
| ше него ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и титрао са судбом својом.{S} Он је <pb n="7" / |
| огла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја зас |
| } Оваких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} Штавише, свуда гов |
| p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у |
| воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Осим тога |
| ао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојак |
| Не може човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатерме |
| кад могу још донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако за |
| овцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удал |
| е жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љуба чује да |
| у се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, прол |
| ћи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем. |
| — Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати чека да |
| рх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу.</p> <p>— Ал’, молим, станите само мало |
| . господар Зевалић и мало се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш |
| иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да |
| овара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у св |
| отарошем Ружичићем.{S} Љуба се том јако зачуди.{S} Јулка и њена <pb n="73" /> мати саме су то р |
| <p>— Тако ћу ја лепо казати да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шета п |
| тако зове!</p> <p>— А знате, фрајлице, зашто се тако зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Сад ћу в |
| сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата!{S} Шта мислите, док |
| pb n="45" /> <p>— Ал’, кажите ми право, зашто сте тако очи извраћали кад сте певали „Желиш ли б |
| мене!</p> <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Н |
| хоћу да кажем.</p> <p>— Сад разумем. — Зашто не?{S} Као што примећавам, она није вама ненаклоњ |
| а л’ је рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав чести |
| .</p> <p>— Татијана неће доћи.</p> <p>— Зашто неће?</p> <p>— Ја знам зашто.</p> <p>— Па реци.</ |
| еће онде ниједна за тебе поћи.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Казаће ти: „Нећу за Швабу!“</p> <p>— И |
| егнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој |
| ћи за мене?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p>— Нећу да се удајем.</p> <p>— Дакле, даје |
| човек!{S} Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p>— |
| у да се жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— А зашто не?</p> <p>Чика-Гавра се смеје.</p> <p>— Неће онд |
| с?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ имам |
| p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не п |
| ишта?</p> <p>— Ни разговора.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене нећ |
| м још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он ј |
| би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p> |
| у сав снужден.{S} Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.{S} Чекмеџијић јој каже |
| да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину |
| све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љ |
| > <p>— То је „другојачије“.</p> <p>— Па зашто не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечл |
| То не, пре би’ вас купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге не читате?</p> <p>— Српски нема ништ |
| .</p> <p>— Зашто неће?</p> <p>— Ја знам зашто.</p> <p>— Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пред овим г |
| да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.{S} Онде се нау |
| } При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио го |
| ш?{S} Ваљда због трговине?</p> <p>— Не, због женидбе.{S} Рад је моју Соку узети.</p> <p>— Па до |
| бог мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био |
| форинта.</p> <p>„Два путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке. — шеснаест ф |
| и у штету — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто м |
| же судити.{S} Чега ради питаш?{S} Ваљда због трговине?</p> <p>— Не, због женидбе.{S} Рад је мој |
| говарали и испланирали како ће се сутра због женидбе разговарати.</p> <p>Госпођа Перса са фрајл |
| био је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе |
| тамо, а он добио само седам стотина, те због три стотине има сада са тастом процес.{S} Љуба нећ |
| Чекмеџијића.{S} Но, да не би Чекмеџијић због такових гласова одустао, требало га је лепим речим |
| <p>Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује.{S} Видило јој се из очију да се П |
| па се тек подмукло потсмешкује.</p> <p>Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, ал |
| зирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе т |
| p> <p>— Особито с наше стране драго!{S} Збогом!</p> <p>— Службеница.{S} Мило ми је било!</p> <p |
| /p> <p>— Збогом!</p> <pb n="28" /> <p>— Збогом!</p> <p>Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају п |
| ашти.</p> <p>— Збогом и донде!</p> <p>— Збогом, само паметно!</p> <p>— Тако ћу ја лепо казати д |
| лужбеница.{S} Мило ми је било!</p> <p>— Збогом!</p> <pb n="28" /> <p>— Збогом!</p> <p>Љуба и чи |
| сле састати?</p> <p>— У башти.</p> <p>— Збогом и донде!</p> <p>— Збогом, само паметно!</p> <p>— |
| опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к фрајла Варвари и запроси је.{S} |
| Ал’ је ово добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S} Дабогда срећно!</p> <p>Мати уђе у соб |
| "44" /> Напослетку се склони па отпева „Збогом немарна душо“, не из срца, него као у пркос фрај |
| како фрајла изгледа.{S} Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш, шуштала би; |
| нском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи.{S} Бар |
| и стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде н |
| а осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио |
| <p>Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не доп |
| ћ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да |
| бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само |
| Гледићка трудиле су се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S |
| и за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно к |
| рајла Јулка!</p> <p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло |
| , волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> |
| вам се допада мој Љуба?</p> <p>— Фајн — здрав момак!</p> <p>На то отворе се врата, фрајла-Паули |
| не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.</p> <p>— Види |
| p> <pb n="57" /> <p>— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер а |
| задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> <p>— М |
| кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ очију оно шт |
| меџијић!</p> <p>Ми смо, хвала богу, сви здрави.{S} Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се |
| хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{S} Не знам ви |
| ла богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете да ћете вашу |
| т недеља очекивамо вас.{S} Желећи добро здравље и стрпљење, остајем ваша...</p> <p>Ј-ка</p> <mi |
| Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је |
| миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад |
| валић и мало се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дош |
| лепим, политичким начином отказати.{S} Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} |
| еколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави.{S} Зевалић је би |
| једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа |
| код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита га |
| p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} Тамо је све тиркиш.</p> |
| што је била најбогатија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} Оца нема.</p> <p>Милева Милеусниће |
| и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџ |
| е ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њен |
| о Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме тако упрљана |
| а му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи |
| сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира.{S} Али, нико му се тако |
| ћи.{S} Донесе се печење — дугачак матор зец.{S} Ко ће га транжирати?</p> <p>Код господара Белки |
| анжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.</p> <pb n="38" /> < |
| бро знао транжирати, али опет од толике зечине се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше |
| сио сву романтику трговачког живота.{S} Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не је |
| авра да у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је д |
| асловну страну израдио</p> <p> <hi>Мате Зламалик</hi> </p> </div> </front> <body> <pb n="5" /> |
| ићке на квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је |
| " /> <p>— Посао не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао |
| е може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} После п |
| д игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега |
| три хиљаде форинти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигур |
| ње што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда ј |
| .{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Је |
| што пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да зна на чему је:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Драж |
| о је знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па да с |
| уба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он такву неваспитану девојку, вели, не може узе |
| да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљину, лана |
| ра са Савком.{S} Све је у реду, само да зна како стоји са миразом.{S} Дође сестра, умеша се у р |
| у оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да остане тако налако у |
| рила, али то се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту ос |
| огнито!</p> <p>— Да, инкогнито!{S} Враг зна, већ сам позаборављао те француске речи.</p> <p>— С |
| ић распитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу п |
| ије?</p> <p>— Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви ко |
| екмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита су |
| јић остане сам.{S} Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.{S} Уђе у другу с |
| га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p> <p>Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту |
| разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра м |
| , а шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој со |
| каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Пау |
| Хајдмо!</p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако — |
| дила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, с |
| година; прилична је, особито удесно се зна облачити.{S} Памети је оштре, језика углађена, кад |
| а му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стра |
| лика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инкогнито!</p> <p>— |
| сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би мо |
| ту, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи.{S} Барони не дол |
| стане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне е |
| уо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела |
| {S} Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу |
| амо доћи, па је' отишла у трешње, то је знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан |
| паметна женска.{S} Није је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажен |
| аулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и француски — била је академи |
| хераја речима забадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући.</p> <p>Љуба свршава визиту.{S} К |
| још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још |
| вас, маните се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешње, то ј |
| м начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.{S} Но, |
| кураж са мном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала!</p> <pb n="70" |
| за поштена човека, па кад сте обећали, знам да ћете и испунити.</p> <p>— Ала сте ме ухватили, |
| имате; што се тиче погрешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то |
| мо титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше |
| — прочитај!</p> <p>— Нећу, не треба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет |
| то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са |
| <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате до |
| го допадне, онда је све добро.</p> <p>— Знам шта мислите.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам |
| о гдегод ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Знам два места.{S} Једна у Ц., а друга у Ш. У, Ц. једна |
| > <p>— Знате да имам две куће?</p> <p>— Знам.</p> <p>— То је што знате; ал’ има што и не знате. |
| е вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S |
| огу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ја вас уверавам да |
| стари сам ја врабац!{S} Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало?</p> <p>— |
| ете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.</p> <p>Остајем ваш искрени Љуба |
| доћи.</p> <p>— Зашто неће?</p> <p>— Ја знам зашто.</p> <p>— Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пред о |
| екала кад сте јој шапутали.</p> <p>— Та знам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком |
| S} То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам.{S} А и са |
| кондицији.{S} Један немачки штудент, не знам, у Франкфурту или у Бранденбургу, први је ту моду |
| p>— Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; не знам шта је то?</p> <p>— Е, други нек говоре који су го |
| {S} Ја сам срећно кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из м |
| и?</p> <p>— Богме, не могу служити — не знам.</p> <p>— Та шта не знаш!{S} Како си ономад лепо с |
| де? — запита га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито он |
| ринти поред фрајлице Савке.</p> <p>— Не знам ништа о томе.</p> <p>Попа зове попадију.</p> <pb n |
| а удадбу Савкину уговорила?</p> <p>— Не знам ништа.</p> <p>— Е, па добро, господар-Чекмеџијићу. |
| ајлице, зашто се тако зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Сад ћу вам казати.{S} Мени је приповедао |
| зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжир |
| DE-Cyrl">ауф мајне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера |
| ислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.{S} Онде с |
| b n="59" /> <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо пева |
| Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} Ако |
| дити, то је човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја гов |
| у новинама читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без |
| е се нешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</p> <pb n="77" /> <p>— Не браним.{S} Да |
| чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, |
| , — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Та, већ знамо како те воли кад је казала да се не би на таковим |
| /> <p>— Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и им |
| ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро |
| есељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправил |
| итајеми господару!</p> <p>Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да |
| ије стоје.{S} Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло б |
| ви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.< |
| се у разговор и да <pb n="12" /> му на знање да мираз неће фалити.{S} Она већ на том настојава |
| ића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако |
| >— Знате, то је било само из етикеције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам |
| S} Љуба је све то унапред <pb n="29" /> знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што п |
| ка-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај, девојко!< |
| новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изг |
| ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка је тако |
| p>Када је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика-Гавр |
| већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио кредит.{ |
| " /> првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести.</p> <p>— Дакле, допа |
| трговаца и солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{S} Из тога се ви |
| квог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.{S} Зато се |
| нуди Љубу да транжира.{S} Љуба је добро знао транжирати, али опет од толике зечине се убезекнуо |
| госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женид |
| фантазијом.{S} Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати?</p> <p>— Богме, не могу сл |
| и ја немам против тога ништа.{S} Само, знате, форме ради, морам још и мог девера запитати.</p> |
| е, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.</p> <p>— Ја, опет, најв |
| .</p> <p>— Неће да уђе моја Паулина.{S} Знате, у том врашком инштитуту научила је на мидер.{S} |
| и рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу, <pb n="5 |
| пута лепше него та фантазија.</p> <p>— Знате, сваки има свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта |
| е, кад сте тако доцкан устали.</p> <p>— Знате, читала сам много ноћас.</p> <p>— А шта то читате |
| готово на нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо прим |
| </p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилично новаца.</p> <p>— То је в |
| моју трговину?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Знате да имам две куће?</p> <p>— Знам.</p> <p>— То је ш |
| опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер је то кад је мушко у женско, или женск |
| е певали „Желиш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикеције; знао сам да ће се |
| , зар фрајла-Милева још спава?</p> <p>— Знате, читала је ноћас много.{S} Сирота, сад се начита, |
| о да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја де |
| сте ви онда Српкиња, фрајлице?</p> <p>— Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него геб |
| у прочитала!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од с |
| ити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, |
| истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.</p> <p>— П |
| оји; штета што се тако зове!</p> <p>— А знате, фрајлице, зашто се тако зове?</p> <p>— Не знам.< |
| ој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док с |
| ка је зовну настрану.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако |
| еби, Паулина?</p> <p>— Е, шта ми је, да знате шта ми је!</p> <p>— Та говори, шта ти је?</p> <p> |
| цуски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам |
| p> <p>— Дакле, коло.</p> <p>— Видите да знате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али тако збуње |
| Па какве сте оштре памети!{S} На свашта знате брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету п |
| <p>— То је што знате; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја |
| абентајери?</p> <p>— Шта, још ни то не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?</p |
| .{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— Верујте ми |
| свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа н |
| куће?</p> <p>— Знам.</p> <p>— То је што знате; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад |
| и то са таквим проводаџијом који ће га знати у свему препоручити. </p> </div> <div type="chapt |
| ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер је то кад је |
| /p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуб |
| овић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје?</p> <p>Дође вечера.{S |
| е женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право, отприлике, колико ви |
| ажан разговор.</p> <p>— Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама.</p> <p>— Нагађам |
| до тиквеног долњака црвена десетка; то значи: младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца |
| што тако гадно име има, јер фатермердер значи оцеубица.</p> <p>— Име није лепо, ал’ лепо стоји; |
| м у бирцаузу разговара.</p> <p>— Дакле, знаш шта је у ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а н |
| еџијића.</p> <p>— Море, Љубо, устај!{S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, па како доцне устаје! |
| водимо; треба ми такав неотесан грк!{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала.{S} |
| а зове попадију.</p> <pb n="17" /> <p>— Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину |
| само кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер с |
| у служити — не знам.</p> <p>— Та шта не знаш!{S} Како си ономад лепо свирала!{S} Мораш свирати! |
| неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инкогнито!</p> <p>— Да, инкогнито!{S} Враг зна |
| а га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло добро зна |
| .{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу насамо, да му написати квиту да је |
| арта већ су сасвим обучене.{S} Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара.</p> <p>— |
| <p>— Не знам ништа о томе.</p> <p>Попа зове попадију.</p> <pb n="17" /> <p>— Знаш ли ти што о |
| од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествије.{S} Путешествије је кад се иде <forei |
| а има по две хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, |
| ти је?</p> <p>— Тај господар — како се зове — Хекмешич — тако је импертинент био, да је седео |
| /p> <p>И чика-Гавра на све пристане, те зове остале унутра.</p> <pb n="91" /> <p>— Изволите, ми |
| ершуновића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њи |
| лепо, ал’ лепо стоји; штета што се тако зове!</p> <p>— А знате, фрајлице, зашто се тако зове?</ |
| > <p>— А знате, фрајлице, зашто се тако зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Сад ћу вам казати.{S} |
| се нађе какав честит младожења.</p> <p>Зове их сутра на ручак, такођер и Чекмеџијића.{S} Кад с |
| > <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна! |
| што год је на вама.{S} Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад видио. |
| е с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Гавра изиђ |
| пет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} О |
| дић и чика-Гавра у исту собу.{S} Гледић зовне жену те се сви троје разговарају.{S} Чика-Гавра с |
| а је то као из моде пустила.{S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те но |
| .{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.{S} Сестра извињава Милеву, уверава га |
| pb n="61" /> <p>Ту им пресеку разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весело и у шали пролазио. |
| е опет уклони.</p> <p>Фруштук је готов; зову Чекмеџијића.{S} Сви су у скупу.{S} После доручка п |
| ао да ће да полуди.{S} Није чудо што га зову фантазијом.{S} Но, молим вас, фрајлице, знате ли ш |
| кад спустим фиранге, јер како ме сунца зрак ухвати, одма’ поцрним.</p> <p>— Е, имате фину кожу |
| ана, сува — да је додирнеш, шуштала би; зуби рђави.{S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка бил |
| во ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n="79" /> <p>Ч |
| рне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже |
| ћа, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има тр |
| Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора |
| .</p> <p>— Наша Марта има хиљаду шајна, и то одма’ готови’.</p> <p>— То је мало; јако сам се ис |
| сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> |
| } Како сам се одучио од раног устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!{S} Пре тога свак |
| здуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари мислим.{S} Кад |
| е имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треба, јер је све то са собом носио још од он |
| ред девојком говорити, јер није проста, и само углађен човек јој у очи пада.</p> <p>Дођоше у Ш. |
| азумем нешто и француски.</p> <p>— Шта, и француски?</p> <p>— Нешто мало.</p> <p>— Та ви бисте |
| не разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући доп |
| улка!</p> <p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада |
| трошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и то вреди хиљаду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео б |
| за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијиће |
| ити.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност д |
| ођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Че |
| да чека, него хита у Ш.</p> <p>— Дакле, и овде ништа!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба |
| ави Чекмеџијић.{S} Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, |
| отово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</p> <p>Он је мислио да |
| из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулир |
| јићем задовољна?</p> <p>— Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа.</p> <p>— Е |
| а узмем фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње тиче, то ћемо л |
| а је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.{S} Прођу два т |
| претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} |
| ило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло |
| о, где сте научили немачки и француски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски.</p> |
| лим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма |
| дма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети |
| еније пристати.{S} Њу су многи просили, и богословци, и какви нотароши из околине, па није хтел |
| ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квар |
| у девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.{S} Даје поред ње осам хиљада шајн |
| ’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако |
| е умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа |
| закључи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџијом који ће га знати у свему пр |
| Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ су просиоци на путу.</p> <p>Кад |
| трговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не мо |
| .{S} Њу су многи просили, и богословци, и какви нотароши из околине, па није хтела поћи.{S} Ви |
| ња.</p> <p>— Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати?{S} Само да ми будете жена, каква |
| шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму крадом пио.</p |
| ираз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p>— Дакле, хајдмо |
| } Чекмеџијић је имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треба, јер је све то са собом н |
| рајфрок — онда се тек започео кринолин, и само чека на прву господу која ће га носити па ће Мил |
| лио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} Вечера је већ |
| пођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба сво |
| је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човека.{S} Гост |
| а мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.</p> <pb n="75 |
| Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу |
| ’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом ма |
| хиљада оставио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је |
| мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у виноград воза.{S} Упр |
| гвожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропи |
| о је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> < |
| ла.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет |
| о, у Пешти је на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Милеве, |
| ма две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру.{S} Али шесторо деце, па тек |
| и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами —</p> <p>до гроба веран</p> <p>Љуба Чекм |
| све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, да се Власи не сете.{S} Чи |
| ћивали.{S} На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао |
| о трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак |
| чи дана дође госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трговкиње госпође Цифрићке која је П |
| јић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате |
| само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја |
| > <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо |
| одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да |
| елка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p |
| чује како се Љуба девојци <pb n="39" /> и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гавр |
| вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготов |
| </p> <p>— Како то?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још са |
| играо фарбл, понајвише са „шантлам“.{S} И сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није |
| говорио је као какав „гросхандлер“.{S} И то се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како |
| {S} Даје поред ње осам хиљада шајна.{S} И, доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а ф |
| , већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба д |
| на, да се ма с ким разговарати може.{S} И године су јој таман за удају.{S} Поред ње ће се нешто |
| е даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, п |
| ве добро.</p> <p>— Знам шта мислите.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стање познато?</ |
| и.</p> <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка |
| p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само |
| едну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу гвожђарницу.</p> <p>— Све је то добро!{S} Од мал |
| ашком инштитуту научила је на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ |
| Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба што је то писмо писао, је |
| зати: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде |
| кад женске излазе.{S} Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, |
| по истранжирати.</p> <pb n="38" /> <p>— И сам се радујем, — одговори Љуба.</p> <p>Тако сад у за |
| ело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одг |
| у одма’ учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало пром |
| и наши дедови су оданде дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А |
| епша — изгледате као лубеница.</p> <p>— И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте |
| се чини да Ружичић Јулку воли.</p> <p>— И мени се чини; само она њега да не воли!</p> <p>Тако с |
| други трговац опет мене проси.</p> <p>— И то је масивер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћ |
| а, да знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер су тако улицкани.</p> <p>— Ђаво, бр |
| а оба места.</p> <p>— Наравно.</p> <p>— И то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом прил |
| </p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>— И нама особито.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Сад се |
| ину оцу писати?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— И ја хоћу.</p> <p>На то дође Савка, те се разговор прес |
| сте.</p> <p>— Па шта сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> |
| >— Казаће ти: „Нећу за Швабу!“</p> <p>— И то је истина.{S} Чуо сам већ од других таково што.{S} |
| осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, б |
| што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека да ма |
| >— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој |
| су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки.</p> </div> <div type |
| и је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p> <p |
| ајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Све су се хватали у курмахер |
| Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна |
| римећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{S} Само, знате, форме рад |
| е без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам рад |
| аже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће про |
| Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква с |
| чунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса ка |
| шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати к |
| госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, пр |
| .{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не тр |
| <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо п |
| ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p> |
| шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S} |
| , ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, |
| бермета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што сам вам досађи |
| иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у живо |
| иле су се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врл |
| е онде, осим што у новинама читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво ште |
| буду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били |
| чика-Гавра.</p> <p>Девојче оде.{S} Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако |
| оноћи дигоше се да иду спавати.{S} Љуба и чика-Гавра у једној су соби спавали.{S} Још су се нек |
| </p> <p>После вечере се разиђу.{S} Љуба и Гавра су у једној соби.</p> <p>— Како ти се допада ов |
| и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу, но она не м |
| <pb n="28" /> <p>— Збогом!</p> <p>Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су већ по |
| ку.{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.{S} Сестра извињава Милеву, уверава г |
| улка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту |
| на живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја таке старе једини |
| и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо у |
| на теразије метне.</p> <p>Љуба чује да и неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да |
| слила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове против |
| p> <p>— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи.</p> <p>— Д |
| и солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{S} Из тога се види да бе |
| Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи расрдио, је |
| -Гавра Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало време |
| же чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то |
| ваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та |
| ; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпиш |
| за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему.</p> <p> |
| од госпође Макре.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} После ручка поче чика-Гавра госпођу Макр |
| слуша мајку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпут |
| куће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.{S} Сестра |
| мисли.{S} Није шала, така лепа девојка и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до оклевања, него |
| м.{S} Љуба се том јако зачуди.{S} Јулка и њена <pb n="73" /> мати саме су то разгласиле биле да |
| Ружичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и Милка немају оца, само матер.{S} Јулка осећа велику н |
| ро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и мамица отишле у другу собу да се пресвуку.{S} Уклонио |
| спођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време ручку.{S |
| ке зечине се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећ |
| рају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обучене.{S} Гледићка зове Марту у |
| ном у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се |
| већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта |
| отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити.</p> |
| ио.{S} Његова компанија је међутим пила и певала.</p> <p>— Дакле, да вам кажем?</p> <p>— Можете |
| , кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте позивала.</p> <p>Госпођ |
| дуго чекати, па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у |
| ко две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека г |
| кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нем |
| естане му жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се да стару љубав обнови.{S} Коју стару љубав? — |
| н тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини.</p> <p>— Драго ми је осо |
| сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{S} Дед’ устај!</p> |
| е лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{S} Чекмеџијић устане и лагано<pb |
| S} Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дал |
| арту.{S} Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И године |
| ала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем оскудице.{S} У прв |
| е му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онда се тек започео |
| се погађа.{S} Гледић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а чика-Гавра иште две хиљаде.{S} Не по |
| м како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S |
| ка;<pb n="83" /> велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема н |
| били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате не |
| Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету прилегне.</p> <p>Међут |
| едићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.</p> <p>— Узмите за искреност ш |
| проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремају з |
| арта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.< |
| уба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сре |
| ијатељ Чекмеџијићу.{S} Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се ниј |
| свим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим свато |
| .{S} Марта такођер изиђе.{S} Чика-Гавра и Гледић погађају се.{S} Гледићка Чекмеџијића посади на |
| се Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као |
| -Гавру и Чекмеџијића.</p> <p>Чика-Гавра и Чекмеџијић путују.{S} Чика-Гавра је имао нешто мало у |
| ести.</p> <p>Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, |
| тафирунг, канапе, столице, два шифоњера и огледало.</p> <p>— Што се штафирунга тиче, с тим сам |
| ко!</p> <p>Сад фрајла седне код клавира и почне свирати.{S} Свира неку фантазију од Талберга.{S |
| у.{S} Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.{S} Сутрадан ето Чекмеџиј |
| ије лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} Штавише, свуда говори да се никад удават |
| и дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том су се сложиле да |
| ало.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се.{S} Слушкињин ма |
| екмеџијић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинтерић |
| ство, а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не вид |
| Аја!{S} Тамо је све тиркиш.</p> <p>— Та и наши дедови су оданде дошли!</p> <p>— И они су били т |
| мо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p> |
| ад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љу |
| ерава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> <p>Гости оду.</p> <p>Чекм |
| ике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика;<pb n="83" /> |
| „Осовина ми се покидала — четир форинта и триест крајцара.</p> <p>„Опет сам овом приликом дао п |
| S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове.{S} А |
| 8" /> срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово н |
| е да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљину, ланац и бразлетне.{S} Мати јави чика-Га |
| вра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се з |
| .{S} Ја почитујем господара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то |
| младог нотароша из Ј., Младена Ружичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и Милка немају оца, само |
| мо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас она |
| другу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле се тако |
| сам мислио да компаније само у трговаца и солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањи |
| ов, ујутру у четири часа.{S} Осим певца и црквењака, другога није било.</p> <p>У то дође и шест |
| им, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.</p> <p>— И вама ништа |
| вра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо до |
| о би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.</p> |
| к њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте позивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка |
| могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.</p> <p>— Види му се |
| гне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити.</p> <p>— Па то је аб |
| , па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче<pb n="60" /> неку фанта |
| <p>— То не сме нико видити!</p> <p>Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује.{S |
| тити; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави букете, један да Р |
| у време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треба, јер је све то |
| ао није му толико доносило да може себе и кућу издржавати.{S} Од имања материног све се више и |
| недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у реду.{S} Господин Гледић отишао је да се п |
| а путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке. — шеснаест форинти.</p> <p>„Осов |
| овића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих жел |
| очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опе |
| ка засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.</p> <p>— Добро; ја сам и с тим задовољан; |
| /> ће у још важнијем послу доћи, па оде и однесе Чекмеџијићу глас.{S} Чекмеџијић неће да чека, |
| чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p>— Заповеда |
| а женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и прсте |
| готове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе |
| и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар Белки |
| тиђена госпођа Јелка.</p> <p>На то дође и фрајла Савка.{S} Фина девојка.{S} Лепог стаса, бела, |
| госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпођа Перса.</p> <pb n="27" /> <p>— Персо моја, ови |
| е има, нека се троши.</p> <p>На то дође и тата, господар Першуновић, солидан старији човек, кап |
| ка, другога није било.</p> <p>У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се |
| то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, отсећи ћу.</p> <p>И |
| , васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у иншти |
| га и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати.</p> <p>Шушнуо му је ч |
| гаре.{S} Госпођа Перса изиђе.{S} Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарај |
| а, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.{S} Та је богата. |
| пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем |
| је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла о |
| не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренств |
| столицу почела чешати.{S} Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је |
| за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али |
| ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему |
| о би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћете поч |
| н, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке |
| сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, |
| ет година, но још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је и |
| з <pb n="6" /> свет проћи.{S} Служио је и такве грке који су по трипут банкротирали, који се на |
| ио сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Нов шешир |
| , него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке охладнео те се опет з |
| десет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка нијед |
| д сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини.</p> <p>— Драго |
| би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те не с |
| пуцају; о курмахерају ништа.{S} Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дам |
| баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије на ствар да |
| очекивамо вас.{S} Желећи добро здравље и стрпљење, остајем ваша...</p> <p>Ј-ка</p> <milestone |
| е била најбогатија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} Оца нема.</p> <p>Милева Милеуснићева, кћ |
| олимо!</p> <p>Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Март |
| тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.</p> <p>Донде је са гостима фр |
| оћи до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ствар свршити.</p> <p>— Да |
| више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо:</p> <milesto |
| е до пролећа чекати.{S} Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла |
| има их на миндрос.{S} Чекмеџијић устане и лагано<pb n="65" /> се довуче до сале где је фрајла П |
| нешто покажем.</p> <p>Чекмеџијић устане и оде са Гледићком у трећу собу.{S} Марта такођер изиђе |
| у рукама остане.{S} У тим мислима легне и заспи.</p> <p>Сутрадан, кад устану, скупе се на фрушт |
| а се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</ |
| нчићем.{S} Слабо, чађаво дете од године и по.</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} К |
| Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} Вечера ј |
| ијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка г |
| зу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пут, није се праши |
| рк!{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се инач |
| p>Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били друго |
| лико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како |
| ћи.{S} Фрајле спремају ручак.{S} Приспе и ручак.{S} После ручка иду сви у шетњу у башту.</p> <p |
| Она то примећује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, |
| руку пољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила.</p> <pb n="51" /> <p>— Изволите |
| а да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљин |
| мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало промислити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма |
| са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здрав |
| ти, па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује.</p> <p>Кад кући дође, чека два три дана.{S} |
| политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Када Чекмеџијић кући дође, поче размишљат |
| Љуба не добија одговора.{S} Разљути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заб |
| зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то друг |
| ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и титрао са судбом својом.{S} Он је <pb n="7" /> за виш |
| <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} Ве |
| оље, отсећи ћу.</p> <p>И тако скрију се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња пр |
| војку, вели, не може узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p>Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Т |
| екмеџијић има.{S} Некако напипали су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за ње |
| ти моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Доша |
| во-смешно госпођа Перса.</p> <p>— Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба.</p> <p>— Имам једног |
| и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам била |
| ешто важно разговарати.</p> <p>— Можете и овде све казати.</p> <p>— Нећу да ови чују.</p> <pb n |
| </p> <p>— О, заборавили смо, одма’ ћете и’ добити.</p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Ова |
| овека, па кад сте обећали, знам да ћете и испунити.</p> <p>— Ала сте ме ухватили, не могу с реч |
| рвари поче срце куцати.{S} Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза гд |
| и каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да је мало |
| S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?< |
| Па нека дођу.{S} Како су дошли, тако ће и отићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p |
| и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, ј |
| томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запросити, са |
| не усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ства |
| о.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а у ве |
| десет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али има |
| да је радо била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи |
| ле кратког разговора гости се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n="80" /> млад |
| казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, ал |
| вати.{S} Од имања материног све се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло добро ж |
| је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром |
| аснити.</p> <p>Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.{S} Женске изиђоше напоље да прип |
| </p> <p>Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по сата далеко од госпо |
| десет — нула — остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест — дванаест... триест и четири — |
| pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двад |
| <p>Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се.{S} Слушкињин мали синчић од пет годин |
| али синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.</p> <p>— Видиш, Паули |
| тери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо.</p> <p>Чика-Га |
| воје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обучене.{S} |
| сидбама истрошио, утолико сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </div> |
| и и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно.</p> <p>— Шта је то, фрајлице?{S} К |
| е Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите као млада ил |
| лене у скупоцене ствари; тек тако опази и клавир.{S} Онда почне се мислити где ће толико покућс |
| јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари са |
| <p>— Па добро, где сте научили немачки и француски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и ф |
| ак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је |
| знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p>Остајем</p> <p>Јуца Мргодић</p> |
| ш су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали како ће се сутра због женидбе разговарати |
| нија.{S} Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он |
| ијом.{S} Татијанина мати брзо се спреми и <pb n="30" /> каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђув |
| ами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију жен |
| екмеџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке јед |
| Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна.{S} |
| сет и два форинта.</p> <p>„Други крупни и_ ситни трошкови о женидби</p> <p>— сто двадесет форин |
| баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{S} Чекмеџијић остане сам.{S} Чуди се, д |
| збогом.{S} Управо оде к фрајла Варвари и запроси је.{S} Фрајла Варвара види да већ нема куда, |
| естито напити није смео, сад се охрабри и страшно се оклопави.{S} Чика-Гавра је његовом примеру |
| а Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p> <p>Разговарају се.{S} Ч |
| месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам |
| т дана писала.</p> <p>Чекмеџијић отвори и чита:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Дражајши мој |
| сти.</p> <p>— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} |
| ="49" /> чуће Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је он |
| ери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После кратког разговора гости се пре |
| /p> <p>— Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{ |
| е на добром месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> |
| зерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће |
| ница.{S} Срце и душа јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит правила.{S} Свет ј |
| .. сума: једна хиљада четрдесет форинти и тридесет крајцара.“</p> <p>Чекмеџијић се чеше по глав |
| још сам жену купио за четрдесет форинти и тридесет крајцара у шајну!{S} 3богом памети!</p> <p>О |
| а потрошио сам хиљаду четрдесет форинти и тридесет крајцара — дакле, нисам ништа добио, још сам |
| едно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> <pb n="42" /> <milestone unit="letter" / |
| ава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Оста |
| дем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — реч |
| помало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је имала ту сла |
| {S} Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му д |
| није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је увидео да |
| ни, чантра.{S} Напослетку, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да узме.</p> <p> |
| </p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} Тамо је све тиркиш.</p |
| пропитати.</p> <p>Тиме се договор сврши и Љуба отпутује.</p> <pb n="19" /> <p>Редић је био така |
| и стриц Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} |
| до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ |
| амдесет — нула — остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест — дванаест... триест и четири |
| >Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви |
| аде и штафирунг.</p> <p>— Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, драги.{S} |
| /p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> <p>— С д |
| ајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— Заповед |
| а много, — рече Чарукџић.</p> <p>— Идем и ја.{S} Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да ку |
| о частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, |
| су у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да |
| !{S} Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем!</p> <p>Фрајла Варвара се на вра |
| ва, кад се смешите.{S} Но, ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се јо |
| каква трговца.{S} Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спр |
| тати?</p> <p>— У башти.</p> <p>— Збогом и донде!</p> <p>— Збогом, само паметно!</p> <p>— Тако ћ |
| овао.{S} Трећи дан Чекмеџијић са младом и великим мамурлуком дође у О., на радост своје матере, |
| о трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором.{S} Но нема Татијане.</p> <p>— Седите само, с |
| ио у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — трошак пет форинти; могао сам без тога бити. |
| ође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево.{S} Отседну у бирцау |
| чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну.{S} Гледи |
| рић и Чарукџић, почем се са чика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра пра |
| а са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је в |
| сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем |
| ли оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрадан разиђу се.{S} Љуба се |
| арају се.{S} Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он |
| во наследити.</p> <p>— Ја сам задовољан и са тим што сад фрајла има.</p> <p>— Ви сте још млад, |
| ој соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда. |
| но још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па ј |
| ути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим друго, ви |
| јка.</p> <p>— Једно ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираз |
| мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао?</p> |
| исмом досађивати морам.{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестал |
| није толико требало, јер је куражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анк |
| ало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.{S} Али, кад се |
| се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали.{S} Плаче, т |
| а — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и удаје таква фрајла, јер нема за њу младожење.{S} Бога |
| роје прилично се одобровоље.</p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гле |
| , и тек до пет дана ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити.</p> <pb n="33" |
| такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тезгом с |
| је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухватити!{S} |
| знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.</p> <pb n="38" /> <p>— И сам се ра |
| коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.{S} Она |
| ста имућна човека.{S} Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S} На ли |
| end" /> <p>Када је Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија.{S} |
| ра.{S} Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љу |
| срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.</p> <p>Скоро ће до |
| се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, и |
| и’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи |
| {S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим покорно, |
| ати. <pb n="52" /> Нећете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте? |
| то ’рана?</p> <p>— Скаче.</p> <p>— Тако и овде.{S} Камо срећа да сам пре два месеца жита накупо |
| к ми не поручи, нећу ићи.</p> <p>— Тако и треба.</p> <p>Када Љубина мати види да ни са овом жен |
| бу да се пресвуку.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb n="39" |
| , а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико |
| р, зову их на ручак.{S} Ручак је весело и у шали пролазио.{S} Сви се шале, само фрајла укрућена |
| да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</ |
| ешир — десет форинти.</p> <p>„Пут онамо и натраг — петнаест форинти.</p> <p>„Кад је код мене би |
| да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинта.</p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавр |
| у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да просим С |
| Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били С |
| и, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — рече Љуба.</p> <p>Женске се на то уклоне.< |
| ца која се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађ |
| добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— |
| о је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</p> <pb n="41" /> <p>— Не брините се |
| Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун прави:</p> <p>„Ради женидбе |
| <p>— Ја се не шалим, нег' што мислим то и говорим.{S} Па какве сте оштре памети!{S} На свашта з |
| огу још донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако задовољ |
| примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> |
| Изволите сести.{S} Како сте?</p> <p>Ето и господара Пере.{S} Мален, дебео, округао човек око пе |
| р, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— Заповедајте.</p> <p>Пију ликер.</p> <p |
| ли <pb n="34" /> да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облач |
| кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав |
| ?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Тако исто и она о вама каже.</p> <pb n="89" /> <p>— Мило ми је!</ |
| сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо з |
| у води.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама покућство по н |
| .</p> <p>— То је што знате; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знат |
| да већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{S} Дед’ устај!</p> <p>Љуба устаје.</p> <p>— Већ |
| о све немецки говорили, а разумем нешто и француски.</p> <p>— Шта, и француски?</p> <p>— Нешто |
| натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6" /> свет проћи.{S} Служио је и такве гр |
| исати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока.{S} Сока је |
| те као ’раст, па какав сте у образу леп и румен!</p> <p>— Ви ђаволите!{S} Хтели сте, ваљда, каз |
| <p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спа |
| да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити нећ |
| светом шкодило, то је карта.{S} Холбер и макао биле су његове најмилије забаве; особито је рад |
| </p> <p>Зове их сутра на ручак, такођер и Чекмеџијића.{S} Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ра |
| а би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S |
| црномањаста; знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи |
| ом.{S} Дође сестра, умеша се у разговор и да <pb n="12" /> му на знање да мираз неће фалити.{S} |
| евојци.{S} Кумов отац, чича Ђука, тутор и стриц Татијанин, био је честит човек и не би бранио д |
| {S} Чика-Гавра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду |
| јла, јер нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја |
| такав спрема се за женидбу.{S} Двадесет и девет година!{S} То је доиста време за трговачког мом |
| Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је |
| форинти.</p> <p>„Нове чизме — двадесет и два форинта.</p> <p>„Други крупни и_ ситни трошкови о |
| као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу.{S} |
| капетана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па |
| и дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест форинти.{S} То су већ женини дукати, она ће их н |
| е три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите као млада или стара м |
| не од стране Љубине курмахерај на живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и |
| девет — једанаест — дванаест... триест и четири — остаје ми три; три — четири — пет — шест — д |
| тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је казао да је човеку језик дат да њи |
| овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти.{S} Није ми жао |
| наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са |
| венчају, само још једно фали.{S} Гледић и Гледићка хоће сјајне сватове да имају, па у гунгули з |
| ј посао.</p> <p>За женскима дође Гледић и чика-Гавра у исту собу.{S} Гледић зовне жену те се св |
| јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гледић и чика-Гавра.</p> <p>— Ми смо већ свршили, — рече Гледи |
| — Хвала богу!{S} Браво! — повичу Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је питају х |
| ту прилегне.</p> <p>Међутим, Чекмеџијић и чика-Гавра већ су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како д |
| х никуд, ту ће преноћити.{S} Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но |
| ду у другу собу, само остану Чекмеџијић и чика-Гавра.{S} Љуба каже чика-Гаври да је задовољан.{ |
| рђави.</p> <pb n="79" /> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракиј |
| 8620_C10"> <head>X</head> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра стигну кући.{S} Чекмеџијић броји дане; све |
| јаги, сунце не упире.</p> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе.{S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, |
| дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак |
| } Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем се са чика-Гавром и Љубом опростише.{ |
| већ имала.</p> <p>Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гаври потсмевати.</p> <p>— Видиш, како |
| пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељаци.{S} Госпођа Макр |
| ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече отац.</p> <p>— |
| ј је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љу |
| Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа |
| тне, прстење, па онда оде у велику собу и стане сасвим обучена пред огледало.{S} Ту намешта уст |
| да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже |
| Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да к |
| може.{S} Кад су, изучене, у нужди могу и учитељке бити.</p> <p>— Све је то лепо.{S} Евала учит |
| {S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало пом |
| е и’ добити.</p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у |
| рављају.{S} Међутим се људи разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а |
| .{S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Март |
| јче оде.{S} Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду.{S} Ето оп |
| бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искушао.{S} Дођу к |
| трговкиња?{S} Има дућан, велику трафику и кућу.</p> <p>— Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S |
| шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика виногра |
| да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало |
| разговарају, па онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекати.{S} Сад Љуба устане и зам |
| љан.{S} Приповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити.< |
| озна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру.{S} Али шест |
| ишта друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S} Немецке и француске к |
| и дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то више нико поква |
| ојим колима у виноград воза.{S} Упрегну и оду.</p> <p>Господар Пера обукао је свој најлепши кап |
| игу задају.</p> <p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавр |
| се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића.</p> <p>Чика-Гавра и Чекмеџијић путују.{S |
| авку гледао.{S} Чекмеџијић дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до |
| е да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика |
| S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује што ј |
| о, дакле, на том остати.</p> <p>— Ја ћу и онако скоро овуд пролазити; имам нешто у околини купо |
| е, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба што је то п |
| апита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на |
| едају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тиш |
| и, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами |
| мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами —</p> <p>до гроба веран< |
| ести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати је сама.< |
| то не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести.</p> <p>Врати се кући. </p> </div |
| мом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба шт |
| , па је извадила нека писма, премеће их и чита.{S} Чекмеџијић види нека писма, све сам фини и л |
| о је мој рођак Љуба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене већ познајете.</p> <p>— Драго нам је.</ |
| ој сродник, Љубомир Чекмеџијић, трговац и гвожђар из О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, |
| и.{S} Господар Белкић је честан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ћ |
| дмах поквари уста и скине хаљину, ланац и бразлетне.{S} Мати јави чика-Гаври да девојка не прис |
| а ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и |
| у Н. да види илуминацију.{S} Начује још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело позна |
| је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— Знам ш |
| очне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим вас!</p> <p>— |
| .{S} Само, знате, форме ради, морам још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, к |
| на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{ |
| од Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад узети |
| са мање од хиљаде.</p> <pb n="94" /> <p>И чика-Гавра се усрећио. — А госпођа Гледићка докучила |
| аго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p>И фрајла-Паулина господски комплименат начини.</p> <p>— |
| досадило друге партије тражити.</p> <p>И чика-Гавра на све пристане, те зове остале унутра.</p |
| О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд |
| > <p>— Е, драге воље, отсећи ћу.</p> <p>И тако скрију се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена б |
| — дабогда никад не имала среће!</p> <p>„И њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко дол |
| >— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим вас, фрајлице, јесте ли |
| ="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЈЕДНА ЖЕНИДБА</p> <p>НАРОДНА КЊИГА</p> |
| {S} Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.</p> <p |
| воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је зло?</p> <p>— Већ |
| ече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.</p> <p>Чекмеџијићу се н |
| и, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле го |
| емо госте.</p> <p>— Мени опет десно око игра, плакаћу.</p> <p>Тек што Паулина последњу реч испу |
| поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Гавра дође.{S} Напосле |
| егове најмилије забаве; особито је радо играо фарбл, понајвише са „шантлам“.{S} И сам Љуба приз |
| рефило.{S} А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{S} |
| је у Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допа |
| } Сутрадан иду мушки шетати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилично уп |
| сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канаб |
| авра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије.</p> <p>Љуба сам дође фра |
| p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Гавру.{S} Дев |
| у, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије.</p> |
| .{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Си |
| еве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била |
| ве Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара |
| ино на служавнику приправљено.{S} Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} |
| зде код куће, па трговина одмах слабије иде.{S} Оне га из политике задржавају, а он из политике |
| у да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам |
| спреми и <pb n="30" /> каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши.{S} Тати |
| е вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики дуг термин правите.{S} Ја би’ во |
| и са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.</p> <pb n="31" /> <p>— |
| путешествије.{S} Путешествије је кад се иде <foreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> Париз, <f |
| бити у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу Персу.</p> <p>Д |
| за где су сврнули.{S} Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући.{S} Мати је ба |
| Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милевиној |
| а се, па транжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се ч |
| њевима већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} |
| гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мај |
| осетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког калфе у малој вароши.</p> <p>Љуба је с |
| мо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године н |
| уго не пристајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јој јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и на |
| терија много, — рече Чарукџић.</p> <p>— Идем и ја.{S} Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи |
| Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд |
| су дошли, тако ће и отићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпо |
| p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем.{S} Опростите!</p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гледићка |
| } Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а к |
| а пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> < |
| шко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после састати?</p> <p>— У башти.</ |
| се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— Ја мислим да сте ви у нашој кући увек ра |
| на куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу, <pb n="54" /> оно — кад велика |
| познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— Да идемо у Србију, у Београд?</p> <p>— Па шта, у Београду |
| глашује.{S} Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Знам |
| Не браним.{S} Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравно.</p> |
| а глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда?</p |
| p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу |
| немој заборављати таково што, јер куда идемо ту је фрајла врло воспитана.</p> <p>— Пазићу на с |
| } Мати виче слугу, слуга дође.</p> <p>— Иди, Лазо, брже по Татијану.{S} Тражи је па одма’ да до |
| оже поред госпође Макре сести.</p> <p>— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки д |
| че тутор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — викне мати.</p> <p>— Молим вас, маните се |
| аза.</p> <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу.</p> <p>— Татијана неће доћи.</p> <p>— Зашто |
| а и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо гото |
| ’ајд’мо — изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> |
| Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој.{S} На путу нешто се груди с |
| у довести.</p> <p>Обадве, лепо обучене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино на служавнику приправљ |
| , ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на врата.{S} Уђу.</p> <p>— Ми смо тако с |
| } На крају сокака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњевима покривена.{S} Кочијаш <pb n="9" |
| , па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.</p> <p>— Та шта ћемо ми матори овде?{ |
| елише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати.{S} Љуба и чика-Гавра у једној су соби спав |
| ремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају.{S} Љуба |
| нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је дваде |
| учак.{S} Приспе и ручак.{S} После ручка иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се једнако врзе ок |
| аго нам је; изволите унутра.</p> <p>Сад иду унутра.{S} Љуба неће први да улази у собу, учтив је |
| "54" /> оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} |
| е разговарају док не заспу.{S} Сутрадан иду мушки шетати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га иск |
| >Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља, но о |
| ма велике господе па узму без крајцаре, из љубави.</p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него |
| и!</p> <p>— Верујте ми, штогод говорим, из срца говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежит |
| ао да и музика компањисту потребује.{S} Из тога се види да без трговине нема нигде ништа.{S} Но |
| {S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.< |
| а трговина одмах слабије иде.{S} Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да остане |
| је рада допадати му се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и |
| екмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље |
| најеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Шта судиш о њему?< |
| ош једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и |
| де су сврнули.{S} Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у |
| о је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док |
| лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има три хиљаде форинти сребра.< |
| они па отпева „Збогом немарна душо“, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулки.</p> <p>После ве |
| ћ хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари |
| због писма задиркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да |
| — одговори чика-Гавра.</p> <p>— Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има |
| рство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањи |
| мало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је имала ту слабо |
| ше стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу |
| о.{S} Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује. |
| ни мираз фалити.</p> <p>— Канда сте ми из уста извукли!{S} Баш сам вас хтео о томе упитати.{S} |
| вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велик |
| те л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то и |
| гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули.{S} Један прост момак иде из |
| га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после поноћи устану.{S} |
| просили, и богословци, и какви нотароши из околине, па није хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом |
| е чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нип |
| ка углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета |
| идео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка га хвал |
| {S} Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p |
| а има дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пустила.{S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ак |
| оре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да остану, |
| , тај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица ј |
| убазно донекле кошкали.{S} Љуба је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева знала с |
| моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикеције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја |
| it="letter_end" /> <p>Љуби испаде писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате парти |
| новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће |
| уба са фрајлом.</p> <p>— Сад ћу вам што из „Профете“ свирати, да видим како ће вам се то допаст |
| , Љубомир Чекмеџијић, трговац и гвожђар из О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — рече го |
| р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> < |
| је л’ те мутер?</p> <p>— Он је трговчић из О.</p> <p>— Мутер, па то је крајзлер!</p> <p>— Та ба |
| бојицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На |
| не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши.{S} Татијана се смеши, слегне раменима, па ка |
| фрајле седео, није могао опасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове |
| збирала.{S} Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, |
| Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узе |
| е негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине |
| но писмо.{S} Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу по |
| лина баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.{S} Чекмеџијић в |
| а спазе га и зовну га унутра.{S} Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је че |
| лу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби |
| , може нас мрак ухватити.</p> <p>— Како изволевате.</p> <pb n="14" /> <p>Љуба опет кочијаши.{S} |
| жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.{S} Очекујући ваш одговор, |
| и, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.{S} Очекујући ваш одговор, остајем с |
| вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети“, истрчи напоље.{S} Срећа ње |
| Гледићка.</p> <p>— Господар Чекмеџијић, изволите са мном да вам нешто покажем.</p> <p>Чекмеџији |
| ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; изволите унутра.</p> <p>Сад иду унутра.{S} Љуба неће пр |
| ако упрљана затекли!{S} Добро дошли!{S} Изволите унутра!</p> <pb n="40" /> <p>— Посао не шкоди; |
| рђаво дошли.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите само сести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, |
| ини.</p> <p>— Драго ми је особито...{S} Изволите се послужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ов |
| е особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Изволите сести.</p> <p>Седну обојица; Љуба врло пажљиво |
| е, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволите сести.</p> <p>— Хвала!</p> <p>Љуба седне.{S} С |
| — Молим вас, не разумем вас начисто.{S} Изволите мало простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте в |
| </p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд’мо — изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Како би |
| >— Драго нам је!</p> <pb n="11" /> <p>— Изволите сести.{S} Како сте?</p> <p>Ето и господара Пер |
| мати заруменила.</p> <pb n="51" /> <p>— Изволите сести.</p> <p>— Хвала.</p> <p>— Ви сте већ гот |
| е остале унутра.</p> <pb n="91" /> <p>— Изволите, ми смо готови.</p> <p>— Дакле, јесте л’ задов |
| </p> <p>— Господар Чекмеџијић!</p> <p>— Изволите. — А, драго ми је!</p> <p>— Немајте бриге, даћ |
| Савка, те се разговор пресече.</p> <p>— Изволите грожђа.</p> <p>— Хвала; могли бисмо се већ вра |
| господски комплименат начини.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Гости седну.{S} Госпођа Макра не |
| више ниједан кревет сместити.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Диван је имао много федера и врл |
| бито.</p> <p>— И нама особито.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Сад се нуткају ракијом.{S} Љуба |
| киње.</p> <p>— Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи.</p> <p>— Дакле, хајдемо! — рече Га |
| в је.</p> <p>— Та изволите!</p> <p>— Та изволите ви први!</p> <p>— Та ви сте гост!</p> <p>Поред |
| да улази у собу, учтив је.</p> <p>— Та изволите!</p> <p>— Та изволите ви први!</p> <p>— Та ви |
| Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и |
| — шушне му госпођа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са целом фамилијом.</p> <p>— Мило ће ми |
| вци су већ готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду |
| но девојче је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она велик |
| асрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{S} Само |
| л’, кажите ми право, зашто сте тако очи извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја“?</p> <p>— |
| опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим намести |
| меши, а чика-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ |
| уба турио белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а |
| з фалити.</p> <p>— Канда сте ми из уста извукли!{S} Баш сам вас хтео о томе упитати.{S} Кажите |
| абадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући.</p> <p>Љуба свршава визиту.{S} Као среће ради, |
| олео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова ј |
| вам се сад допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као богиња!</p> <p>— Неће ни мираз фалити.</p> |
| .{S} Гледић је човек озбиљан, господска изгледа.{S} Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само г |
| Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа.{S} Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — д |
| <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, |
| I</head> <p>У селу X. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима.{S} На крају сокака јако ј |
| да иду да траже девојку — тако парадно изгледају.{S} Љуба турио белу мараму у стражњи џеп, па |
| је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.{S} Поред свог покојног јако се <pb n="55" /> |
| аволите!{S} Хтели сте, ваљда, казати да изгледам као слепачка тиква, кад се смешите.{S} Но, ниш |
| смешите.{S} Но, ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма |
| сам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате право.</p> <pb n="62" /> <p |
| ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S} Хајде, |
| је имао много федера и врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је потежи, та |
| та био је добар, али опет више је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји су га за врло беза |
| убеница.</p> <p>— И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен! |
| богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.</p> <p>— И вама ништа не фали; |
| на млађи.</p> <p>—А шта нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Б |
| е доле ходао и размишљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бака |
| нђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићку.</p> <pb |
| ема њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу је држала у резерви; ако други не дођ |
| ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни са |
| ега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не |
| знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар печење тр |
| искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без но |
| су јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младожењу за кћер, или фину дево |
| /p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све нешто издалека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а оп |
| а-Анку.{S} Начује још да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ зна |
| му толико доносило да може себе и кућу издржавати.{S} Од имања материног све се више и више ро |
| ођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе.</p> <p>— Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас |
| ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић је већ у авлији, прегледа економију.{S |
| собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину.{S} Нађе је у кујни упл |
| ану лупа, иште цигаре.{S} Госпођа Перса изиђе.{S} Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без |
| ростите, да пошаљем по тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.</p> <p |
| аш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{S} Чекмеџијић остане сам.{S} Чуди се, див |
| ијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p>— За |
| ледићком у трећу собу.{S} Марта такођер изиђе.{S} Чика-Гавра и Гледић погађају се.{S} Гледићка |
| уздуж и попреко разговараше.{S} Женске изиђоше напоље да приправљају ручак.{S} Каква радост за |
| ати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, оп |
| арте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули.{S} Један прост момак |
| арија.{S} Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.< |
| мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што |
| p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно донекле кошкали.{S} Љ |
| егод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме |
| осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13" /> пров |
| </p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко вино донесе.{S} Д |
| , и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има три хиљаде форинти сребра.</p> <p>Коју ћ |
| пет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачк |
| како се има код Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гав |
| о; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари мислим.{S} Кад сте били у м |
| вао сам се све вам исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети м |
| женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели <pb n="34" /> да |
| Љуба чека код црквених врата кад женске излазе.{S} Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизи |
| <p>„Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти.{S |
| ићеву гледати, правио сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти |
| , допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа.</p> <p>— Допада ми се.</p> <p>— П |
| седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пут, ниј |
| седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке Чекмеџијића.{S} Оде госпођи Нерићки |
| рту или у Бранденбургу, први је ту моду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, пр |
| се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако |
| колико остане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је |
| еџијића.{S} Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини.</ |
| брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра |
| буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} После неколико дана пропутује кроз С. госп |
| iv type="titlepage"> <p>Насловну страну израдио</p> <p> <hi>Мате Зламалик</hi> </p> </div> </fr |
| све добро испасти.{S} Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у |
| м, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!{S} Та |
| ић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно.</p> |
| p> <p>— Ал’ кажу да се у инштитуту тако изуче да после никад пропасти не може.{S} Кад су, изуче |
| осле никад пропасти не може.{S} Кад су, изучене, у нужди могу и учитељке бити.</p> <p>— Све је |
| неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе.</p> <p>— Тај неће на штету бити, штави |
| а Савком жалио, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> |
| већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ свој постигао: није с |
| сакрије своје.</p> <pb n="82" /> <p>Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{S} С |
| ком не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет година, |
| буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како |
| {S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удови |
| о бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од ку |
| о, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— Верујте ми, <for |
| ти је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца.{S} Љубиног кума отац тутор је те девој |
| оче размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је ми |
| флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом <pb n="37" /> чаршав не омасти.{S} Љуба нема |
| >Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, нег |
| абентајер је то кад је мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се с |
| далека да има ваљана младожењу за кћер, или фину девојку за сина, па је одмах циљ постигла.{S} |
| у познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благ |
| ма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом <pb n="37" /> чаршав |
| или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од т |
| лађа човека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензи |
| ање.{S} Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као т |
| долази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свакојако д |
| донде се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао ј |
| око двадесет година, једну годину мање или више.{S} Била је умиљата, разговорна, отворене паме |
| ућу да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свакојако добро, јер а |
| ајлице, кажете л’ у клавиру компањирати или компонирати?</p> <p>— Ах, композицион — то је сасви |
| њирен, то је кад један другоме у музици или певању — како се каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мис |
| исам у стању да се женим ни као шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бога вам, колико има велике г |
| немачки штудент, не знам, у Франкфурту или у Бранденбургу, први је ту моду измислио.{S} Кад је |
| } Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је туто |
| ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него тражимо другу! </p> </div> <div ty |
| са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију.{S} Начује још и то да мираз није баш сигур |
| д, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гледић и чика-Гавра |
| ве сами весељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи |
| ку удати.</p> <p>— Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења.</p> <p>З |
| ичу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, |
| о брзо свирате.</p> <pb n="61" /> <p>Ту им пресеку разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весе |
| једна стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, прем |
| два јој је двадесет година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти.{S} Младој госпођи |
| о, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће карте, ал |
| кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над |
| н, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, има госта младожењу!</p> <p>Љуба је са својом фуром сти |
| иљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Мла |
| ије вољу на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, ј |
| д свих девојака у околини.{S} У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиља |
| знато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули |
| разликовала што је била најбогатија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} Оца нема.</p> <p>Милева |
| на је као да је из академије изишла.{S} Има три хиљаде форинти сребра.</p> <p>Коју ће сад Чекме |
| овде млада госпођа Перса трговкиња?{S} Има дућан, велику трафику и кућу.</p> <p>— Та оно девој |
| стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их шесторо — бригу задају.</p> <p>Белкић преслуша ж |
| Марта нема ни брата ни сестре?</p> <p>— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло |
| м о њему?</p> <p>— Има ли што?</p> <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђ |
| о, што хоћеш да рекнем о њему?</p> <p>— Има ли што?</p> <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да |
| да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задуже |
| н трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери.< |
| p>— Знам.</p> <p>— То је што знате; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> < |
| ало; јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и то вреди хиљаду.</p> <p>— То је св |
| вота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње |
| трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет |
| омоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да |
| колико хиљада шајна.{S} Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце |
| се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младожењу за кћер, или фину девојку за сина, |
| <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу зем |
| Варвару, тако око триест година, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то |
| С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве |
| на је лепша а друга умиљатија.{S} Свака има по две хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, а уми |
| одмори, те шаље чика-Гавру.{S} Девојка има три хиљаде сребра.{S} Љуба је задовољан, <pb n="43" |
| ити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту са |
| ве класе.</p> <p>Госпођа Евица Гледићка има око триест пет година; прилична је, особито удесно |
| а сам задовољан и са тим што сад фрајла има.</p> <p>— Ви сте још млад, па се сад свачим задовољ |
| ући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе; једна гледа у дућан, а друга је прек |
| д је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пустила.{ |
| а то је крајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има нешто гвожђарнице.</p> <p>— Ал’ је то унгебилдет чо |
| лант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима.</p> <p>— Шта су ти абентајери?</p> <p>— Шта |
| — пита чика-Гавра.</p> <p>— Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан |
| да компаније само у трговаца и солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потреб |
| <p>— Погодили сте.</p> <p>— Наша Марта има хиљаду шајна, и то одма’ готови’.</p> <p>— То је ма |
| је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо |
| ојим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може. |
| у.</p> <p>— Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.</p> <p>— Моја Пер |
| реди девет хиљада шајна.</p> <p>— А шта има дете? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и |
| у.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе с |
| е један другог хвата, напипавају ко шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задово |
| а бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и о |
| је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из го |
| е све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још штогод казат |
| зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер значи оцеубица.</p> <p>— Име није |
| само седам стотина, те због три стотине има сада са тастом процес.{S} Љуба неће процес.</p> <p> |
| и лек употребљавати.</p> <p>— Та кад се има, нека се троши.</p> <p>На то дође и тата, господар |
| своје сопствено држати, особито кад се има откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дететом почињати.{S |
| ика-Гавра Чекмеџијића информира како се има код Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и ту тајну |
| га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.</p> |
| има дете? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ |
| је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p> |
| ива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са канабета.</p> <p>— |
| . има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Св |
| рана!{S} У Ш. седи господин Гледић који има под своје једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она је при |
| его та фантазија.</p> <p>— Знате, сваки има свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри прија |
| лоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би г |
| гао.</p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на ку |
| ук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се не |
| тете?</p> <p>— Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће доби |
| ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми рад |
| шустер.</p> <p>— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави.</p> |
| левање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, д |
| а мени поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је та |
| рк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека |
| ам без проводаџије не може оженити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџиј |
| — Ал’, молим, станите само мало.{S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет ни |
| сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{S} Дед’ устај! |
| опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S} Некако напипали су се и искушали.{S} Белкић каж |
| за стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога тр |
| главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпођа Перса.</p> <pb n="27 |
| 18620_C6"> <head>VI</head> <p>Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре.{S} Јед |
| ће то бити?</p> <p>— Само мало стрпљења имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, па за то кратко вре |
| ледић и Гледићка хоће сјајне сватове да имају, па у гунгули заборавише да Чекмеџијићу напред мо |
| .</p> <p>— Шта ти је, Паулина?</p> <p>— Имала сам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</ |
| > <p>Сад почну певати.{S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом по |
| је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет?</p |
| са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати. |
| з црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница.{S} Срце |
| рати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их св |
| <p>Госпођа Перса са фрајлом такођер је имала разговора о младожењи, па онда поспаше.{S} Фрајла |
| к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су |
| — то је пет форинти — дабогда никад не имала среће!</p> <p>„И њеној слушкињи сам дао пет форин |
| ила је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем д |
| озамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала |
| S} Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласка |
| рајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{S} Чекмеџијић о |
| не би’ старијег тражила; старог сам већ имала.</p> <p>Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гав |
| е што сте нас овако нашли.{S} Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо.</p> <p |
| ају пребијене паре.{S} Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шт |
| не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му ниј |
| ије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.</p> <p |
| > <p>— Задоцнићемо се.{S} Ја морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — рече Ч |
| p>— Ја ћу и онако скоро овуд пролазити; имам нешто у околини куповати.</p> <p>— Е, баш добро.</ |
| ’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати.</p> <p>— Можете |
| милије, молићу? — запита Љуба.</p> <p>— Имам једног синчића.{S} Сад ће доћи.{S} Само, опростите |
| ви немате према мени поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p> |
| ако смем питати, шта ви имате?</p> <p>— Имам куће у О., једну велику, једну малу.{S} Ову сам не |
| искрено да питам шта ви имате?</p> <p>— Имам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, |
| вину?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Знате да имам две куће?</p> <p>— Знам.</p> <p>— То је што знате; |
| имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашн |
| То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилично новаца.</p> <p>— То је врло лепо, |
| по; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} Ми |
| бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам |
| о онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.< |
| p> <p>Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако |
| слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла.“ Није дуго трајало, ето ђувегиј |
| мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет носити; све је то моје деце...</p> < |
| а; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ништа зато; имате у њој највећег пријате |
| бљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми ј |
| <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, |
| Та оставите засад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас о |
| о да може себе и кућу издржавати.{S} Од имања материног све се више и више ронило.</p> <p>Љуба |
| оги, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини |
| о проводио.{S} У матере је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и |
| ла за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало.{S} Имање је око педесет хиљад |
| тај умро, имање је на удовицу пало.{S} Имање је око педесет хиљада.{S} Чика-Гавра мислио је ут |
| три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите као млада или стара мла |
| погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање.{S} Ја ваше стање врло добро познајем.{S} Ако ви |
| би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се |
| као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у |
| је тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за |
| у, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за м |
| ад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих девојака у околини.{S} У селу С. и |
| а и Чекмеџијић путују.{S} Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима ис |
| p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љ |
| Дође и прстену време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треба, |
| ић, одмах ће зло бити.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, ниј |
| ; но на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у храну да уложи.{S} Оно мало што је улагао |
| аври није толико требало, јер је куражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S |
| е онде добро познати.</p> <p>— Јесам ли имао мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш |
| бше грихин</foreign>!{S} А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?{S} Да сам знала, не |
| зрак ухвати, одма’ поцрним.</p> <p>— Е, имате фину кожу.</p> <p>Сад је тек Чекмеџијић видео как |
| — Само матер имам.</p> <p>— Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.< |
| стидљиво-смешно госпођа Перса.</p> <p>— Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба.</p> <p>— Имам |
| се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас?</p> <pb n="7 |
| <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ н |
| дар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви имате?</p> <p>— Имам куће у О., једну велику, једну мал |
| {S} Сад опет ја искрено да питам шта ви имате?</p> <p>— Имам две куће у О.; једну малу, у тој ј |
| p> <p>Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака младости, знам сигурно да |
| нека буде шесте недеље.</p> <p>— Право имате, — упадне Љуба, који се радовао да му Марта што в |
| о бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате право.</p> <pb n="62" /> <p>Сад већ госпођи Макри |
| јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму о |
| се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. |
| пусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар изгледамо, госпођо Макро |
| вартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми ј |
| е?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Ал’ можете имати.{S} Шта мислите, ви сте још женска у најлепшим го |
| и.</p> <p>— Та знам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{S} Мора он |
| ти се допада Чекмеџијић?{S} Кажи право, имаш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се добар мом |
| : „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Да |
| ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пуст |
| ер фатермердер значи оцеубица.</p> <p>— Име није лепо, ал’ лепо стоји; штета што се тако зове!< |
| абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p |
| а ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер значи оцеубица.</p> <p>— Име н |
| га његови пријатељи од посете на његов имендан поштеде.{S} Таково још нигде нисам читао.</p> < |
| дар — како се зове — Хекмешич — тако је импертинент био, да је седео близу <pb n="66" /> мене, |
| равио, и сад га у околини држе за доста имућна човека.{S} Гостољубив је био и пријатељи његови |
| селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Татијана Скорићева у |
| ма; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може.{S} Ту се сад о трговини поч |
| инути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{ |
| foreign xml:lang="DE-Cyrl">ин Сербијен; ин Туркај</foreign>, је л’ те?</p> <p>— Јесте; ал’ не Т |
| ; то је све <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ин Сербијен; ин Туркај</foreign>, је л’ те?</p> <p>— Је |
| давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите...{S} Остајем твоја до гроба |
| у Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу Персу.</p> <p>Дође време славе.{S} Уоч |
| екати.</p> <p>— Дужни су ми, не могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу д |
| то не знаш!{S} Инкогнито!</p> <p>— Да, инкогнито!{S} Враг зна, већ сам позаборављао те францус |
| вет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инкогнито!</p> <p>— Да, инкогнито!{S} Враг зна, већ сам |
| ош данас поред чаше вина са „пер ту“ да инсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, ма одма’.</p> |
| оћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућ |
| се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку. |
| чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може напунити.{S} Али, к |
| шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за |
| и сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.</p> <pb n="95" /> <p>„Пут за паорушу |
| и да се никад удавати неће.{S} С тим је интересантнија.{S} Са чика-Гавром воли да се шали и рад |
| ође вечера.{S} При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикеци |
| Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека |
| ласи не сете.{S} Чика-Гавра Чекмеџијића информира како се има код Мрачевићке владати.{S} Изјави |
| не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.{S} Онде се науче баронском животу, па кад дођ |
| азмажена.{S} Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго |
| е моја Паулина.{S} Знате, у том врашком инштитуту научила је на мидер.{S} И сад је јако утегнут |
| ра?</p> <p>— Нисам, онда сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како |
| ам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.</p> <p>— Е, па то сте ви опет далеко путовал |
| човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у инштитуту тако изуче да после никад пропасти не може.{S |
| , али немају пребијене паре.{S} Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p |
| а ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него |
| су девојачки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност према каквој девојци |
| не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом мес |
| же.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, да не би после |
| и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не мо |
| о допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види ка |
| н; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери.</p> <p>Најпре отиде |
| ого, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Ч |
| и све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозн |
| сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{ |
| и кажу: <foreign xml:lang="DE-Cyrl">Тоз ис а хибше грихин</foreign>!{S} А тај крајзлер имао кур |
| , биће девојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је |
| ћи, као госту устручавао сам се све вам исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу |
| ви иштете?</p> <p>— Колико би’ ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: колико се мог |
| ражњи џеп, па извукао крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране |
| едићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после поноћи уст |
| ћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.{ |
| а?</p> <p>— Онако, види се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, вид |
| ам да нисте у стању.</p> <p>Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit="letter_end |
| девојци осећао, кад је дошло до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може |
| ас, хоћете ли ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просит |
| а брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђа |
| </p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> <p> |
| ха!</p> <p>— Немојте се смејати!{S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у д |
| /p> <p>— Е добро, драги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви имате?</p> <p>— Имам две куће у |
| ју хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то ист |
| е прилично упознали.</p> <p>— Кажите ми искрено, господине Ружичићу, што ћу вас питати.</p> <p> |
| , а шта је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од св |
| азати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца |
| Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњ |
| ма поред њега седне.</p> <p>— Узмите за искреност што ћу вас сад питати.{S} Како вам се допада |
| Седну обојица; Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.</p> <pb n="23" /> <p>— Опростите, ми смо |
| {S} Ишао је често по вашарима.{S} Ту је искусио сву романтику трговачког живота.{S} Зима, врући |
| тати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилично упознали.</p> <p>— Кажите |
| се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалека давао |
| лабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: не |
| а шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S} Некако напип |
| меџијић има.{S} Некако напипали су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за њего |
| ју и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искушао.{S} Дођу кући.{S} Фрајле спремају ручак.{S} При |
| ицателан.{S} Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по о |
| ло у глави, али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, је |
| ре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од мисли заспати.</p> <p> |
| ерга.{S} Комад је тежак, врло заплетено испада.{S} Кад је отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво |
| <milestone unit="letter_end" /> <p>Љуби испаде писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне |
| ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме |
| ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.</p> <p>Татијани |
| S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово добра ракиј |
| лка се радује што је све по њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у собу.{S} Ту се још с |
| д ћерком.{S} Ако се уда, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задово |
| рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите овај изражај од мене, а вама с |
| мишљати.{S} Љуба мисли како ће та ствар испасти.{S} Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, |
| S} Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио.{S} Љуба прислушкује, али |
| изитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био м |
| {S} Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем —</p> <p>ваш на веки</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> |
| су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали како ће се сутра због женидбе разговарати.< |
| даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку.</p> <p>Остајем с |
| он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарни |
| — А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја |
| ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p> <p>— Но |
| кад је дошло до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он се сам |
| оље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није |
| } Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује што је све по њеном плану |
| да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић |
| ина игра се у соби и час по провлачи се испод стола.</p> <p>— Видиш, Паулина, дете се провлачи |
| > <p>— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.</p> <p>— Мени опет десно |
| оса заповеди да стане, па промоли главу испод арњева.</p> <p>— О, слатки господар-Љубо, добро д |
| ред свог покојног јако се <pb n="55" /> испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.{S} Ка |
| еднако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са |
| форинта.</p> <p>„Пут у Ш. кад сам жену испросио — шест форинти.</p> <p>„О прстену — прстен на |
| ного сам света прошао.</p> <p>— Обећање испунити, то је поштење.{S} Ја вас држим за поштена чов |
| ека, па кад сте обећали, знам да ћете и испунити.</p> <p>— Ала сте ме ухватили, не могу с речма |
| спођи Макри није много требало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати.</p> <p |
| ћу.</p> <p>Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p> |
| допадати му се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружич |
| .{S} Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, трговачка кћи.{S} |
| ла, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се |
| S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући |
| та знате брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате |
| казује свако познанство.{S} Чекмеџијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је |
| се опет за другу справљао.{S} Њега су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у по |
| м и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да |
| p>У кући је било све чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама покућство по најновијој мод |
| сте матер у руку љубили.</p> <p>— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам |
| е ти: „Нећу за Швабу!“</p> <p>— И то је истина.{S} Чуо сам већ од других таково што.{S} А мени |
| жу да је и преко четрдесет, али то није истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само како је шмуки |
| е нешто мрак чини у соби.{S} Фиранге су истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; |
| емојте ме шмајхловати.</p> <p>— Ја само истину кажем.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата ни с |
| је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да с |
| ао год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић |
| то жели <pb n="34" /> да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора |
| о видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, пр |
| ликој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна |
| Марта?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Тако исто и она о вама каже.</p> <pb n="89" /> <p>— Мило ми |
| а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да ов |
| и смо, хвала богу, сви здрави.{S} Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам |
| .</p> <p>— Знам шта мислите.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стање познато?</p> <p>— |
| оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад |
| <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а он |
| до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођ |
| а л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.</p> <pb n="38" /> <p>— И сам се радујем, |
| енио; јер уколико се већма у просидбама истрошио, утолико сад више ради и штеди, па је већ сада |
| тови’.</p> <p>— То је мало; јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и то вреди хи |
| и.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. — Ујутру први у |
| је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно |
| а: „Молим, изволите се мало претрпети“, истрчи напоље.{S} Срећа њена што су фиранге спуштене би |
| >За женскима дође Гледић и чика-Гавра у исту собу.{S} Гледић зовне жену те се сви троје разгова |
| тешко ће ићи.</p> <p>— Дакле, хоћемо л’ ићи?</p> <p>— Хоћемо — хајд’мо!</p> <p>За један сат све |
| и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, |
| ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се засти |
| Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи.{S} Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим |
| и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи.</p> <p>— Дакле, хоћемо л’ ићи?</p> <p>— Хоћемо — х |
| о.</p> <p>— Задоцнићемо се.{S} Ја морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — р |
| готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што им |
| </p> <p>— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи.</p> <p>— Тако и треба.</p> <p>Када Љубина мати вид |
| па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} Доноси свакојаке посластице, <pb n="16" |
| ијићево.{S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глав |
| маци.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но |
| е код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколи |
| — рекао би човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другарица њена, постарија дев |
| ји, јер Љуби много Белкићева деца — има их шесторо — бригу задају.</p> <p>Белкић преслуша жену |
| а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{S} Чекмеџијић устане и лагано<pb n="65" |
| -Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} |
| о куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} До |
| после поноћи устану.{S} Гледић не пушта их никуд, ту ће преноћити.{S} Чекмеџијић и чика-Гавра н |
| ед огледало.{S} Ту намешта уста.{S} Сад их мало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало смеши, |
| ађе какав честит младожења.</p> <p>Зове их сутра на ручак, такођер и Чекмеџијића.{S} Кад сутрад |
| а извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује.</p> <p>— Видиш, ова писма су о |
| ош једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, почне распитива |
| нти.{S} То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити.</p> <p>„Опет нове венчане хаљине. |
| ола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.{S} Чекмеџијић види нека писма, све сам фини |
| данпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба виде |
| се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чи |
| {S} Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам |
| му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкино |
| да чика-Гавра дође.{S} Напослетку, ево их.{S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу собу |
| в.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако п |
| ез новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> <p>Женске се око ручка жур |
| {S} Дакле, спремимо се.</p> <p>Оставимо их нека путују.</p> <p>Фрајла Варвара размеће карте, хо |
| е договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да о |
| "61" /> <p>Ту им пресеку разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весело и у шали пролазио.{S} С |
| до неке рафинерије трговачке дошао.{S} Ишао је често по вашарима.{S} Ту је искусио сву романти |
| овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право |
| ; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} Љуба све то одриче |
| .{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ |
| /> знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој |
| о и натраг пет форинта.</p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шил |
| четири стотине форинти.</p> <p>„Кад сам ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљине,— |
| Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас |
| } Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћ |
| арајмо.</p> <p>Муштерија у дућану лупа, иште цигаре.{S} Госпођа Перса изиђе.{S} Долазе и друге |
| и горе доле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у оч |
| аду шајна и леп штафирунг, а чика-Гавра иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет надају |
| да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако д |
| о добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће кар |
| ишљења.{S} Прођу два три дана, Љуба још иште термина.{S} Прођу две три недеље, мати га гони, ча |
| едно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бо |
| ' да видимо ону другу страну.{S} Шта ви иштете?</p> <p>— Тако око три хиљаде; ако има више — јо |
| — Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?</p> <p>— Колико би’ ја хтео искати, о том немој |
| једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и Ми |
| авра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је двадесет година, |
| иоци на путу.</p> <p>Када стигну у село Ј., траже бирцауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ак |
| .</p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — троша |
| авље и стрпљење, остајем ваша...</p> <p>Ј-ка</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Кад је Чекм |
| е...{S} Остајем твоја до гроба —</p> <p>Ј-ка</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>— Но, то је |
| <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте ме хт |
| b n="32" /> <p>— Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило |
| Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— |
| да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ја вас уверавам да ће мој тата дати хиљаду форинти.</p> |
| на нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, та |
| >— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилично новаца.</p> <p>— То је врло леп |
| онда Српкиња, фрајлице?</p> <p>— Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет С |
| тала!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског |
| да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.</p> <p>— Па зар м |
| дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.</p> <p>— Хвал |
| } Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— |
| !</p> <p>Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље |
| овора.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њ |
| одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити |
| р?</p> <p>— То је.</p> <p>— Хвала лепо, ја га не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет лепо чита |
| ка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> |
| ођена.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам за |
| и сте смешан господин!</p> <p>— Молићу, ја сам само господар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у |
| очитајеми господар Чекмеџијић!</p> <p>- Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.{S} Што се |
| лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} |
| бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да нов |
| насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гл |
| {S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет |
| > <p>— Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, драги.{S} Сад опет ја искрен |
| две хиљаде и штафирунг.</p> <p>— Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, др |
| и је и срећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на |
| .{S} Шта мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то |
| меџијићу, ви сте се заиста показали!{S} Ја сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих |
| p>— Опростите што смо тако слободни!{S} Ја сам Љуба Чекмеџијић.</p> <p>— А ја сам, опет, Гавра |
| Ха, ха!</p> <p>— Немојте се смејати!{S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном |
| та ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас сад најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја н |
| да те проси.</p> <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код ма |
| ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13" /> проводити; наум |
| ј једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у |
| емо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам са Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код ње |
| сам стотина је врло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја има |
| один неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да |
| сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после састати?</p> <p>— У б |
| здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ зд |
| ећу у рачун да узмем, но само имање.{S} Ја ваше стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше ве |
| p>— Обећање испунити, то је поштење.{S} Ја вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, зна |
| ј још мало.</p> <p>— Задоцнићемо се.{S} Ја морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија м |
| главу што толики дуг термин правите.{S} Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слоб |
| На свашта знате брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од ме |
| > <p>Ми смо, хвала богу, сви здрави.{S} Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и |
| е тамо водити, то је човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме к |
| ваше женидбе као трговац разговарам.{S} Ја сам о вама распитао.{S} Младости погрешке нећу у рач |
| вам са овим писмом досађивати морам.{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у в |
| треба да је под очевим надзиранијем.{S} Ја почитујем господара Чекмеџијића и хоћу да верујем да |
| Ништа за то!{S} Ја вас сад најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се так |
| слим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мор |
| кажи, ако хоћеш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Са |
| азумем га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем д |
| би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.{S} |
| хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.</p> <p>— |
| ће бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образ |
| лим вас, а шта је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћ |
| “.</p> <p>— Па зашто не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос |
| о елегант стоји!</p> <p>— Фатермердер — ја га никад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему в |
| е брига за дете.</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се и |
| о, о овом писму?</p> <pb n="47" /> <p>— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити цр |
| о.</p> <p>— Ви се само шалите!</p> <p>— Ја се не шалим, нег' што мислим то и говорим.{S} Па как |
| ми је до вас, ви сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} Видите, госпођа Макра мене воли, — уп |
| аде не сме ни крајцара фалити!</p> <p>— Ја то не могу одма’ учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И м |
| ако су дошли, тако ће и отићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се го |
| носити; све је то моје деце...</p> <p>— Ја се на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар сп |
| за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига з |
| тек онда ићи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да |
| S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, |
| ири недеље, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има |
| нате, кад се са светлости уђе.</p> <p>— Ја, опет, најволијем кад спустим фиранге, јер како ме с |
| евању — како се каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио да компаније само у трговаца и солдата им |
| , ви никакву љубав не осећате.</p> <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх н |
| да вам кажем?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да вас просим.</p> <p>— То је лепо.</p> <p |
| е; ал’ не Тиркај, но у Србији.</p> <p>— Ја то не могу да тако говорим — срр — брр — то је тако |
| м вас, немојте ме шмајхловати.</p> <p>— Ја само истину кажем.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни бр |
| Ми ћемо, дакле, на том остати.</p> <p>— Ја ћу и онако скоро овуд пролазити; имам нешто у околин |
| берба, па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам к |
| оја деца све његово наследити.</p> <p>— Ја сам задовољан и са тим што сад фрајла има.</p> <p>— |
| де ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— Ја мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени.</p |
| >— Нисам био у ствари начисто.</p> <p>— Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку.</p> <p>— Драго м |
| Врло.</p> <p>— Шта судите сад?</p> <p>— Ја ништа друго не судим нег’ да узмем фрајла-Соку, само |
| Нека буде.</p> <p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавр |
| еће доћи.</p> <p>— Зашто неће?</p> <p>— Ја знам зашто.</p> <p>— Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пре |
| а мислите,господар Першуновић?</p> <p>— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја д |
| ика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао |
| — О, молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— З |
| , колико ви иштете?</p> <p>— Колико би’ ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: колик |
| та сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што |
| сти, знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам х |
| убави.</p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле |
| ; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нисте з |
| нако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад је чи |
| а поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради.< |
| нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— |
| > <p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем.{S} Опростите!</p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гледи |
| ла букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S |
| о би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да с |
| нут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девој |
| авро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p |
| оред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифо |
| !{S} Ја сам Љуба Чекмеџијић.</p> <p>— А ја сам, опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је особ |
| да сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пута |
| о, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер |
| >Почитајеми господине!</p> <p>Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је мог |
| ез тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово ш |
| са Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка |
| ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао од |
| м разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст. |
| ога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добро позна |
| би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте му |
| ћем задовољна?</p> <p>— Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа.</p> <p>— Е, |
| мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.</p> <pb n="75" |
| добро.</p> <p>— Знам шта мислите.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стање познато?</p> |
| да знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер су тако улицкани.</p> <p>— Ђаво, брац |
| у оцу писати?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— И ја хоћу.</p> <p>На то дође Савка, те се разговор пресеч |
| мећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{S} Само, знате, форме ради, |
| у остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p> <p |
| <p>— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи.</p> <p>— Дак |
| > <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> <p>— С дра |
| много, — рече Чарукџић.</p> <p>— Идем и ја.{S} Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купу |
| о од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спавао?</p> <p>— Тако један сат.</p> <p>— Па ка |
| рам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви н |
| и јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Д |
| најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложити.{S} |
| — Имам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, с |
| тра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улов |
| о ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем |
| пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не пристајем.</p> <p>— Кад је |
| а нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па да се још прези |
| а ми такав неотесан грк!{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, |
| !</p> <p>— Остави ти то мени, стари сам ја врабац!{S} Само то хоћу да знам — дакле, није се на |
| о мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Г |
| одма’ с дететом почињати.{S} Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; н |
| луга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати.{ |
| е богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p>— Остави ти то мени, стари сам ја врабац!{S} |
| а почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Н |
| </p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарукџић.</p |
| лео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти мо |
| ћам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви от |
| Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом с |
| <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без |
| даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p |
| памуку крв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.</p> <p>— Ништа, добра ће она бити |
| , а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пр |
| већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> < |
| асе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.{S} До једно шест недеља очеки |
| ам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац |
| шу љубав ’хоћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио ниса |
| а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, |
| у.</p> <p>— Е добро, драги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви имате?</p> <p>— Имам две кућ |
| м са Гавром разговара.{S} После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити. |
| се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешње, то је знак да не |
| p>— Хвала ти што си ме освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким начином отказати.{S} Зе |
| Збогом, само паметно!</p> <p>— Тако ћу ја лепо казати да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к м |
| им да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет носити; све је то моје де |
| ter" /> <p>Љубезна фрајла Јулка!</p> <p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здра |
| е житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у храну да |
| и’ добити.</p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у ј |
| кине хаљину, ланац и бразлетне.{S} Мати јави чика-Гаври да девојка не пристаје.{S} Чика-Гавра с |
| вра оде Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла Варва |
| ајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јој јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре се само |
| ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гледић и чика-Гавра.</ |
| p>— Да се још промислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дугачак термин на |
| на то саизволети изволели, изволите ми јавити.{S} Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни |
| а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремају за прсте |
| и, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик.</p> <p>— |
| матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела каква млађа човека који је |
| имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомогао.{S} Много су певали.{S} Када су |
| то одма’ готови’.</p> <p>— То је мало; јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и |
| ијаши.{S} Настао је већ сумрак.{S} Љуба јако тера.{S} Сестре шапућу, смеју се, једна другу испи |
| кује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њ |
| а дућанским вратима.{S} На крају сокака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњевима покривена. |
| шкара изгледала.{S} Поред свог покојног јако се <pb n="55" /> испрактицирала, па није дала да с |
| титуту научила је на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је |
| амо малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, па |
| о хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало?</p> <p>— Онако — како да вам кажем — уп |
| го ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је с |
| са нотарошем Ружичићем.{S} Љуба се том јако зачуди.{S} Јулка и њена <pb n="73" /> мати саме су |
| агрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.</p> < |
| ања, но одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спа |
| био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад му више фрајла Сока не треба; па |
| да започе:</p> <p>— Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; не знам шта је то?</p> <p>— Е, други нек г |
| глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа замерио |
| едића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јако пазити.{S} Гледић је човек озбиљан, господска изгл |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЈЕДНА ЖЕНИДБА</p> <p>НАРОДНА КЊИ |
| ах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онда започе:</p> <p>— Ви, фрајлице, неш |
| p>Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и с |
| ало.{S} Ту намешта уста.{S} Сад их мало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало смеши, а очима |
| нање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче |
| го требало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар из |
| Cyrl">ин Сербијен; ин Туркај</foreign>, је л’ те?</p> <p>— Јесте; ал’ не Тиркај, но у Србији.</ |
| ађам.</p> <p>— Вама се моја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допа |
| мене критизира!{S} Ко је тај Хекмешич, је л’ те мутер?</p> <p>— Он је трговчић из О.</p> <p>— |
| деж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ли |
| о бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та да, само да смо обо |
| опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, н |
| роси.</p> <p>— И то је масивер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу. |
| шта мислите.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не са |
| — А како ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и ј |
| чке фиранге, па сат што свира!</p> <p>— Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро?</p> |
| .{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p |
| а вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизв |
| мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S |
| елкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто не, — одговори |
| ро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S} Да |
| па има нешто гвожђарнице.</p> <p>— Ал’ је то унгебилдет човек!{S} Па кад говори, све дува.{S} |
| едајте.</p> <p>Пију ликер.</p> <p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово је |
| ега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> <p> |
| Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је ч |
| Савку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору?</p> <p>— Није ми |
| неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6" /> свет проћи.{S} Служи |
| на доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p>— Да |
| х.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса |
| сетио да је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако ра |
| била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада |
| на мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало |
| г хвата, напипавају ко шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лиц |
| Девојка има три хиљаде сребра.{S} Љуба је задовољан, <pb n="43" /> већ је по посла готово; но |
| {S} Он понуди Љубу да транжира.{S} Љуба је добро знао транжирати, али опет од толике зечине се |
| бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је увидео да је са Белкићем |
| илева још спава.{S} Пробуде је.{S} Љуба је нешто замишљен.</p> <p>— Па шта, зар фрајла-Милева ј |
| кушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухватити!{S} Чика-Гавра није на то |
| да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без |
| је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, |
| се добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрадан ра |
| им стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала јед |
| су се љубазно донекле кошкали.{S} Љуба је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева |
| ад о трговини почеше надметати.{S} Љуба је једнако својим речма онамо шибао, као да баш није ма |
| </p> <p>Сад се нуткају ракијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да мало добије куражи.{S} Чика-Гав |
| — Последњу — са фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да и |
| } Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих девојака у околини.{S} У селу С |
| оспођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомогао.{S} Много су певал |
| је.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Бе |
| само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапред <pb n="29" /> знао, па нити је више г |
| а-Гавра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да тра |
| а госпођа Јелка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави:</p> <p>— Доба |
| „У мјесту пријатном“, <pb n="25" />Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је би |
| ="SRP18620_C2"> <head>II</head> <p>Љуба је код куће време добро проводио.{S} У матере је остало |
| чудо, има госта младожењу!</p> <p>Љуба је са својом фуром стигао у виноград.{S} Ту му се сад ц |
| се за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти дан м |
| без новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није |
| ачког калфе у малој вароши.</p> <p>Љуба је свуд у друштво пристао.{S} Радо се веселио при добро |
| ећ је ту грчко мајоренство.</p> <p>Љуба је све то увидео, па гледа да се какогод ожени.{S} У ње |
| све се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло добро живео.{S} Сви су га држали д |
| а нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша, да је она прос |
| а Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; |
| две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба богатију, па |
| Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p> |
| ијић је, најзад, ожењен.</p> <p>Сватова је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> |
| а ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.{S} Поред свог покојног ј |
| -Гавра је устао са своје столице, па га је отерао са његова места да може поред госпође Макре с |
| раја шале започети.{S} Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за њег |
| је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.{S} У дућ |
| смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрај |
| бог такових гласова одустао, требало га је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекме |
| фрајлу узме на среду.{S} Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније г |
| гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојком говори |
| две собе; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клави |
| ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет? |
| утор говорио да он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — |
| кла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши д |
| Хекмешич — тако је импертинент био, да је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да |
| та, може се удати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чек |
| на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш, шуштала би; зуби рђави.{S} Фрајла Варвара |
| ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и |
| ер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.{S} Ја почитујем господара Ч |
| а Љуби намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда огова |
| ајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, |
| је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду из |
| пет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки ка |
| у руку љубили.</p> <p>— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај ни |
| девојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га задр |
| рад узети ту богату удовицу.{S} Каже да је могао још девојком узети.{S} Она је хтела, али била |
| м не забавља.{S} Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа М |
| Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућ |
| ифрићке на квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер |
| би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли“ пет сребра проиграо.{S} Љуба увиђа |
| S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.{S} Сад |
| осподару!</p> <p>Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо прину |
| најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да никакву љубав' спрам |
| а му показује пријатно лице; види се да је рада допадати му се, да га није рада из шака испусти |
| } Где му је од користи, показивао се да је простране руке, али је у срцу циција прве класе.</p> |
| оди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд кожна |
| илеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, м |
| е он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштро |
| но писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} Љу |
| а разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хи |
| пази, али особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После в |
| рло добро живео.{S} Сви су га држали да је „хирош“.{S} Стаса је био од средњега виши, састава т |
| 80" /> младожења допада.{S} Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра се |
| здржати, па ма колико да су говорили да је карташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби две три године дан |
| ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би |
| ли доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште |
| га поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулин |
| чика-Гавра.{S} Љуба каже чика-Гаври да је задовољан.{S} Приповеди му све, па напослетку и то д |
| доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само не |
| ачинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби |
| јбољем стању.{S} У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у само |
| ић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.</p> <pb n="95" /> <p>„Пут |
| Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љу |
| она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође |
| учена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другарица |
| подара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал |
| — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста сп |
| девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обре |
| ласу дућану.{S} Ту се он тако владао да је сваком шегрту за пример служио.{S} Госа му је био ве |
| до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао |
| ма пакост и сујета.{S} Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.</p> <p |
| ођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он |
| је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има три хиљаде форинти сребр |
| иђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар Чекмеџији |
| згрејаше.{S} Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстав |
| госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка је тако наместил |
| је био практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао што |
| дуг термин правите.{S} Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу до д |
| врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је у |
| ало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на |
| што не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило — од капу |
| смо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али частољу |
| ре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је човек као луд, не зн |
| истати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта ће |
| платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.</p> <p>— Ексцелент виц!< |
| S} Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било |
| дина, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.{S} Та је бога |
| тује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију. |
| владати.{S} Изјави му још и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад узети ту богату удов |
| шици винца, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то сасвим никада засведочити не |
| собицу насамо, да му написати квиту да је примио, те Чекмеџијић прими новце.{S} Одмах је Љуба |
| очи да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p> < |
| а-Јулки.{S} Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Р |
| рош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџићки.{S} |
| је сасвим друго.{S} Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте |
| егов дућан долазиле.{S} Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није ку |
| <milestone unit="letter_end" /> <p>Када је Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да ј |
| <milestone unit="letter_end" /> <p>Када је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Са |
| еви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је |
| би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела |
| тво пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзирани |
| што је он шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је |
| ом настојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да се мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и то д |
| е.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— одговори мало пријатно застиђ |
| елкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, к |
| а обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, |
| екмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећ |
| а, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела |
| ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— Знам шта мислите.{S} И ја то ист |
| ш ако није знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар |
| ш није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— Много сам |
| Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фр |
| било да је још страшније?</p> <p>— Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> |
| то шапћући говорио.{S} Његова компанија је међутим пила и певала.</p> <p>— Дакле, да вам кажем? |
| бом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ ко |
| ј <pb n="48" /> срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо |
| дну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гвожђарница пак така му |
| е уклоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити.</p> <p>Оду у цркву.{S} По ч |
| равила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је мора |
| се код трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке го |
| вини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није |
| ка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па и |
| е су се хватали у курмахерају.{S} Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић прем |
| ахерај на живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} |
| нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част спасао. </p> |
| донде је око невесте била Сока.{S} Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она |
| арта је то као из моде пустила.{S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те |
| озбиљан, господска изгледа.{S} Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу д |
| те!</p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко вино донесе.{S |
| да је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџи |
| је већ све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођ |
| Савку Љуба оставио.{S} Госпођа Цифрићка је највећи непријатељ Чекмеџијићу.{S} Свуда га оговара |
| S} Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вр |
| у визиту.{S} Отишло ми у штету — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и п |
| ку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу.{S |
| ад почну певати.{S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомог |
| није; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.{S} П |
| на женска.{S} Није је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.{S} |
| била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка. |
| илева још спава?</p> <p>— Знате, читала је ноћас много.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац |
| ла са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Оде Паулини да види шта ра |
| S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало румен |
| клопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст |
| Б.</p> <p>Татијана Скорићева у П. била је фина проста девојка.{S} Од својих другарица се само |
| на, једну годину мање или више.{S} Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је рад |
| је свирати у клавир и француски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитан |
| а.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, |
| а заљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и |
| што ти драго!</p> <p>Госпођа Макра била је паметна женска.{S} Није је натеривала; знала је да т |
| војком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она удала за |
| лку неће.{S} Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} |
| све то лакше произвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у |
| <p>— Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице С |
| је била обучена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онда се тек започео кринолин, и само чека |
| Знате, у том врашком инштитуту научила је на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позли |
| усрећио. — А госпођа Гледићка докучила је што је желела: скинула је Марту с врата.{S} Сад је с |
| о младожењи, па онда поспаше.{S} Фрајла је о чика-Гаври снивала.</p> <p>Господар Першуновић дуг |
| устану, скупе се на фруштуку.{S} Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати.{S} После ф |
| {S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто к |
| ићка докучила је што је желела: скинула је Марту с врата.{S} Сад је сама. </p> </div> <div type |
| {S} Девојка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигн |
| уд тако, господар-Церићу?</p> <p>— Нама је особито драго!{S} Ми смо дошли, управо да кажем, да |
| сад Чекмеџијић од ове две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре |
| је па одма’ да дође.</p> <p>— Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза.</p> <p>— Па ништа, одм |
| у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има три хиљаде фор |
| ашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Свака има по две хиљаде |
| пред очима, и то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опан |
| и добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити.</p> <p>— |
| , с тим сам задовољан, ал’ осам стотина је врло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена |
| на путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Га |
| м; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако |
| ојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио |
| те какво сироче које никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ће |
| омаже, јер је Паулина размажена.{S} Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хт |
| наговори да је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће |
| ша јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит правила.{S} Свет је њу познавао, па |
| да је могао још девојком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} По |
| ери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све то фино уплела.{S} Договорила се с матером да му |
| био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу уда |
| воје једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким ра |
| ђу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда С |
| ћка има око триест пет година; прилична је, особито удесно се зна облачити.{S} Памети је оштре, |
| ођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отказу |
| Паулина баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.{S} Чекмеџији |
| у за кћер, или фину девојку за сина, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, на то није мн |
| разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за д |
| им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајл |
| S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она удала за богата старца |
| ошио, утолико сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </div> </body> <bac |
| } Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџијићев.{S} |
| ад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешње, то је знак да нема васпитања; а тр |
| оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сама шепртљарија.{S} Само м |
| али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти |
| ати.{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ствари изгл |
| а, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајорен |
| -Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџији |
| ка-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено. |
| ти.</p> <p>Оду у цркву.{S} По часа — па је свему крај.{S} Чекмеџијић је, најзад, ожењен.</p> <p |
| ју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па је л’ жива?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па шта сад ради?</ |
| хиљаду форинти дати.{S} Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџијић је нем |
| штала би; зуби рђави.{S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} М |
| Док је Пинтерић ово говорио, чика-Гавра је устао са своје столице, па га је отерао са његова ме |
| неће да се то дуже провлачи; чика-Гавра је задовољан.{S} Фрајла-Варвара хоће да се венча ујутру |
| ри и страшно се оклопави.{S} Чика-Гавра је његовом примеру следовао.{S} Трећи дан Чекмеџијић са |
| >Сад се помешају и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искушао.{S} Дођу кући.{S} Фрајле спремају |
| о столицу почела чешати.{S} Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био |
| Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало за |
| авра и Чекмеџијић путују.{S} Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима |
| а проводаџију чика-Гавру.{S} Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан |
| ара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Св |
| и чују.</p> <pb n="68" /> <p>Чика-Гавра је све то шапћући говорио.{S} Његова компанија је међут |
| шаљивом разговору дођу кући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га задржавају да сутра не одлази, |
| стре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелку још девојко |
| на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу с |
| ви су га држали да је „хирош“.{S} Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог |
| ко четрдесет, али то није истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само како је шмукирана!{S} У Ш. |
| а, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада.{S} Љу |
| се опростише и одоше.{S} После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.</p> <p>Госпођа Ма |
| ко се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а |
| што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром |
| дује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— |
| ила, да она има дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пустила.{S} Сока је зовну настрану.</ |
| није много давала.</p> <p>Фрајла Марта је била црномањаста, фина девојка, тако око двадесет го |
| још штогод да вам кажем.{S} Наша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, а покр |
| r_end" /> <p>— Но, то је лисица!{S} Шта је мени писала, а шта теби сад пише.{S} Не требам је!</ |
| са они’ њени’ осам хиљада шајна?{S} Шта је то?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као |
| вао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од |
| ближи и узме у руке једно.</p> <p>— Шта је то, фрајлице?{S} Како су лепа писма — ваљда су љубав |
| Нађе је у кујни уплакану.</p> <p>— Шта је теби, Паулина?</p> <p>— Е, шта ми је, да знате шта м |
| — А, то је сасвим отр шос?</p> <p>— Шта је то „отр шос“?</p> <p>— То је „другојачије“.</p> <p>— |
| забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта је томе узрок?</p> <p>— Све што год је на вама.{S} Није |
| /p> <pb n="93" /> <p>— Молим вас, а шта је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да без то |
| ругоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то друго?</p> <p>— Ви ћете то добро поњати, — рече с |
| не сам.{S} Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.{S} Уђе у другу собу сав |
| Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш сам о Усековању ствар започе |
| ћу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће. |
| није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер је то кад је мушко у ж |
| рајлице, нешто јако ћутите; не знам шта је то?</p> <p>— Е, други нек говоре који су гости; резо |
| узу разговара.</p> <p>— Дакле, знаш шта је у ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да |
| у и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то |
| и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница.{S} С |
| "40" /> <p>— Посао не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу на |
| је морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао „Тулумбашу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш л |
| о, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добро провеселише, па тек |
| између ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нем |
| алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити |
| је за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, а |
| сам хтео читати, но само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи намалани!</p> |
| е за доста имућна човека.{S} Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S |
| } Љуба неће први да улази у собу, учтив је.</p> <p>— Та изволите!</p> <p>— Та изволите ви први! |
| осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p>— Дакле, хајдмо, чика-Г |
| ма тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите овај |
| арница се може напунити.{S} Али, каквог је владања?</p> <p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп |
| им лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде прев |
| ах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се често с њом |
| , јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. <pb |
| те била Сока.{S} Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте |
| оње и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео ње |
| прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.</p> |
| нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ћ |
| head>XI</head> <p>После две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, стоји |
| а му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро |
| лоност према каквој девојци осећао, кад је дошло до решења, искрено јој је исповедао да је без |
| да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“.</p> <p>— |
| је тежак, врло заплетено испада.{S} Кад је отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то парч |
| Молим вас, маните се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешњ |
| бургу, први је ту моду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољу |
| да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погле |
| бити да нећу ником казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете н |
| {S} На друго не пристајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јој јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калај |
| ле се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало.{S} Имање је око |
| о си прошао!</p> <p>— Тако му треба кад је машкртан.</p> <p>Чика-Гавра, да ствар забашури, нами |
| то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледао.{S} Чекмеџијић дари |
| уживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке девојке у његов дућан до |
| српске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако се дуго још кошкај |
| ’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише мучи!</p> <p>— Мени се чини |
| Фрајла Варвара страшно се расрдила кад је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узм |
| } Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.</p> <p |
| /p> <p>— Та, већ знамо како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима вози |
| ла, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њ |
| то.</p> <p>— Знате, абентајер је то кад је мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онд |
| смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, премда ни н |
| — Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мати поред |
| како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она |
| it="letter_end" /> <pb n="21" /> <p>Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде кур |
| it="letter_end" /> <pb n="74" /> <p>Кад је фрајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, |
| <milestone unit="letter_end" /> <p>Кад је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало ш |
| S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до |
| јете.</p> <p>— Драго нам је.</p> <p>Кад је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово |
| в Чекмеџијића, она га брани.</p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он |
| у своје миле госте веселити.</p> <p>Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам |
| и; — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.< |
| натраг — петнаест форинти.</p> <p>„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и |
| је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Г |
| ра неку фантазију од Талберга.{S} Комад је тежак, врло заплетено испада.{S} Кад је отсвирала, п |
| остаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види.{S} Мати виче слугу, слуга д |
| беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.{S} Чика-Гавра нешто шапуће |
| вине?</p> <p>— Не, због женидбе.{S} Рад је моју Соку узети.</p> <p>— Па добро, што хоћеш да рек |
| шуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје?</p> <p>Дође вечера |
| а то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћете |
| нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p>— О |
| елела: скинула је Марту с врата.{S} Сад је сама. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
| ека род госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити о |
| инштитуту научила је на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто |
| /p> <p>— Е, имате фину кожу.</p> <p>Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа.{S} Кожа на |
| и.{S} Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге |
| шта је томе узрок?</p> <p>— Све што год је на вама.{S} Није чудо што се зовете Милеуснић, јер т |
| ово што имам на други свет носити; све је то моје деце...</p> <p>— Ја се на вересију женити не |
| чка Љуба се разговара са Савком.{S} Све је у реду, само да зна како стоји са миразом.{S} Дође с |
| ужди могу и учитељке бити.</p> <p>— Све је то лепо.{S} Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати се ба |
| ио.{S} И малу гвожђарницу.</p> <p>— Све је то добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велика; а |
| ћемо — хајд’мо!</p> <p>За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, |
| а многим сватовима прате га.</p> <p>Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S} Гл |
| ек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи к њима у кућу.{S} |
| као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће |
| ет далеко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> < |
| гано<pb n="65" /> се довуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код једног стола, па је из |
| допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их |
| дирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{S} Чекме |
| две, лепо обучене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино на служавнику приправљено.{S} Марта иде нап |
| е он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока.{S} Сока је приметила, кад је |
| донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако задовољни?</p> |
| и пошље слушкињу по тату.</p> <p>Донде је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара |
| посету.{S} Милева још спава.{S} Пробуде је.{S} Љуба је нешто замишљен.</p> <p>— Па шта, зар фра |
| зиђе напоље да потражи Паулину.{S} Нађе је у кујни уплакану.</p> <p>— Шта је теби, Паулина?</p> |
| е не зове путешествије.{S} Путешествије је кад се иде <foreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> |
| а Макра била је паметна женска.{S} Није је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је П |
| л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш д |
| знам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{S} Мора она још моја бит |
| ислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> <p>— То |
| вор.</p> <p>— Хајдмо, чика-Гавро, време је већ!</p> <p>— Та чекај још мало.</p> <p>— Задоцнићем |
| богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало.{S} Имање је око педесет хиљада.{S} |
| мро, имање је на удовицу пало.{S} Имање је око педесет хиљада.{S} Чика-Гавра мислио је утолико |
| куће време добро проводио.{S} У матере је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што чинити. |
| Мило ми је!</p> <p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— |
| /p> <p>— То је давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она дру |
| она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он такву невас |
| ац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Баш вам |
| е.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године н |
| ку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.{S} Даје поред ње осам хиљада шајна.{S} И |
| се девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Че |
| трафику и кућу.</p> <p>— Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо о |
| аједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> <p>— Ни |
| у, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји су га за |
| уба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик.</p |
| човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трго |
| ра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Вино |
| избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће чове |
| а, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора о |
| е свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Сре |
| ом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у храну да уложи |
| , у Франкфурту или у Бранденбургу, први је ту моду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на в |
| — Иди, Лазо, брже по Татијану.{S} Тражи је па одма’ да дође.</p> <p>— Татијана је отишла у треш |
| иповедао то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки штудент, не |
| S} Она би хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чин |
| а Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толик |
| вечере друштво се развеселило.{S} Сваки је морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао „Тулум |
| а, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица ни |
| бе.{S} Не може начисто да дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и х |
| око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.{S} Госпођа Јелка га уверава |
| јзликер, — примети Љуба.</p> <p>— Да ли је — прочитај!</p> <p>— Нећу, не треба.{S} Знам сваки л |
| ота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хиљад |
| .{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу поћи |
| ћу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две недеље правим |
| Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говорила: „Избир |
| ерају.{S} Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет |
| о, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кревет |
| показивао се да је простране руке, али је у срцу циција прве класе.</p> <p>Госпођа Евица Гледи |
| обама покућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три ве |
| етан, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варо |
| на, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овд |
| <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго |
| деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмом на хинерауг ударио.</p> <p> |
| чницу, само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то |
| /> <p>— За вашу љубав ’хоћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у рук |
| >Љуба се буди, тре очи.</p> <p>— Ала ми је тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног устајањ |
| баш хоћете, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чека |
| аш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код њ |
| то?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји |
| њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да |
| та је теби, Паулина?</p> <p>— Е, шта ми је, да знате шта ми је!</p> <p>— Та говори, шта ти је?< |
| Чарукџић.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ми је до вас, ви сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} В |
| нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорође |
| </p> <p>— Е, шта ми је, да знате шта ми је!</p> <p>— Та говори, шта ти је?</p> <p>— Тај господа |
| >— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се кренкујем.</p> <p>Такав мизерабл |
| да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-сме |
| Ја то не могу одма’ учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и |
| очитајеми господар Редић!</p> <p>Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака |
| џијић!</p> <p>— Изволите. — А, драго ми је!</p> <p>— Немајте бриге, даће хиљаду форинти, — шушн |
| О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p>И фрајла-Паулина госпо |
| опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Изволите сести |
| — А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово |
| шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго ми је, господо, добро дошли!{S} Откуд тако, господар-Церић |
| џијић, трговац у О. .</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем.{ |
| p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је година?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— |
| о комплименат начини.</p> <p>— Драго ми је особито...{S} Изволите се послужити...</p> <p>— Ово |
| , и има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, |
| росим фрајлицу Савку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору?</ |
| ћ из О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>— И нама особито.</p> <p>— Изволите |
| Збогом!</p> <p>— Службеница.{S} Мило ми је било!</p> <p>— Збогом!</p> <pb n="28" /> <p>— Збогом |
| ма каже.</p> <pb n="89" /> <p>— Мило ми је!</p> <p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S} И она |
| сам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу дете као |
| и мираз него девојка.</p> <p>— Једно ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла |
| , онда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p> |
| вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта је томе узрок?</p> <p>— Све што год је н |
| улке.{S} Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала.</p> <p>Чекмеџијић отвори и чита |
| , ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџији |
| нге.</p> <p>— Опростите, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.</ |
| ам.</p> <p>— Сад ћу вам казати.{S} Мени је приповедао то један трговачки калфа, који је био у Б |
| ао не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао.</p> <p>Уђу |
| ад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; д |
| и црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{ |
| учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало промислити. |
| је хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго.{S} Госпођа Макра се |
| } Управо оде к фрајла Варвари и запроси је.{S} Фрајла Варвара види да већ нема куда, а чика-Гав |
| е шта ми је!</p> <p>— Та говори, шта ти је?</p> <p>— Тај господар — како се зове — Хекмешич — т |
| Паулина лежи на дивану.</p> <p>— Шта ти је, Паулина?</p> <p>— Имала сам мале кренфне.</p> <p>— |
| а сам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се кренкуј |
| у од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати је сама.</p> <p>— Слуга сам покорни.</p> <p>Љуба матер |
| времена добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произв |
| цауза управо Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у кујни.</p> <p>— Добардан, госпођо!</p> <p>— Бо |
| нда васпитанију.</p> <p>Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца.{S |
| ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је |
| чуће Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до ње |
| обито удесно се зна облачити.{S} Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој и |
| а нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији. </ |
| то унапред <pb n="29" /> знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се |
| о добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Н |
| Господар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће доћи. |
| ки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду.{S} Истина, није било по соб |
| {S} Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из цр |
| ело Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је двадесет година, а прилична, има сермије око девет х |
| о се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту осам хиљада о |
| а не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} Посл |
| идер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? — запи |
| имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица по |
| , а Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, |
| била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит пра |
| трчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с |
| ила, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а |
| ао, кад је дошло до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он се с |
| ом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана |
| од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.{S} Госпођа Цифрићка је на |
| нам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.{S |
| p>— Сад му је друга година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има |
| ку разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весело и у шали пролазио.{S} Сви се шале, само фрајл |
| ој кући.{S} Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан.{S} Прошао је и о |
| , ја га не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали Видаков |
| инти.</p> <p>— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њ |
| на да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући |
| за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љ |
| има возила! — рече Пинтерић.</p> <p>Док је Пинтерић ово говорио, чика-Гавра је устао са своје с |
| да, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ |
| хоће, па се опет уклони.</p> <p>Фруштук је готов; зову Чекмеџијића.{S} Сви су у скупу.{S} После |
| сала, а шта теби сад пише.{S} Не требам је!</p> <p>— Видиш, брате, да те вуче за нос!</p> <p>— |
| огодили!</p> <p>— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.</p> <p>— Једно ми је тако |
| л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; изволите унутра.</p> <p>Сад иду унутра.{S} Љуба нећ |
| p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Драго нам је!</p> <pb n="11" /> <p>— Изволите сести.{S} Како сте? |
| сам тако слободан...</p> <p>— Драго нам је.{S} Па како код вас, пошто ’рана?</p> <p>— Скаче.</p |
| мене већ познајете.</p> <p>— Драго нам је.</p> <p>Кад је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“ |
| ад се препоручујемо.</p> <p>— Драго нам је било.</p> <p>— Особито с наше стране драго!{S} Збого |
| ад је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се |
| а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разг |
| и?</p> <p>— Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што |
| ну — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест |
| сами весељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи при |
| вори да се никад удавати неће.{S} С тим је интересантнија.{S} Са чика-Гавром воли да се шали и |
| тако скрију се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња препона која је могла женид |
| олњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме ц |
| авно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио |
| <p>Скоро ће доћи вечера.{S} За вечером је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на |
| .</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао.{S} Ка |
| е намени.</p> <pb n="36" /> <p>Сутрадан је недеља.{S} Љуба чека код црквених врата кад женске и |
| вим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције сто |
| ајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на |
| авају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека осо |
| кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њ |
| тате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све њег |
| виногради, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са својим срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка |
| партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане |
| ршуновић дуго није могао заспати.{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и |
| тер саму оставити, мора одлазити.{S} Он је хтео још науке у свету да профитира.{S} Жао му је шт |
| ато се и титрао са судбом својом.{S} Он је <pb n="7" /> за вишим чим тежио него за бакалством.{ |
| гао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне мало |
| и, онда је сасвим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар н |
| покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њег |
| ј Хекмешич, је л’ те мутер?</p> <p>— Он је трговчић из О.</p> <p>— Мутер, па то је крајзлер!</p |
| насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у памети |
| он се окрене на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међути |
| , други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, добро, ми |
| е са „шантлам“.{S} И сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, п |
| гао заспати; размишљао је.{S} Преспавао је јутро.{S} Премишљао је да <pb n="35" /> послуша мајк |
| кић био је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багате |
| њега, лоше опет он није хтео.{S} Могао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају |
| од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„Н |
| егну и оду.</p> <p>Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па ст |
| је.{S} Преспавао је јутро.{S} Премишљао је да <pb n="35" /> послуша мајку, па да још остане.{S} |
| ноћу дуго није могао заспати; размишљао је.{S} Преспавао је јутро.{S} Премишљао је да <pb n="35 |
| многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у окол |
| вра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај, девојко!</p> < |
| код Цифрићке на квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визит |
| 14" /> <p>Љуба опет кочијаши.{S} Настао је већ сумрак.{S} Љуба јако тера.{S} Сестре шапућу, сме |
| еке рафинерије трговачке дошао.{S} Ишао је често по вашарима.{S} Ту је искусио сву романтику тр |
| о доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, пре |
| ачин.{S} Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то бити?</p> <p |
| на су у реду.{S} Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало леш |
| „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Пе |
| ва.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзл |
| десет година, но још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао ј |
| су.{S} До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележено.{S} Мати му |
| — Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улови.{S} Та, мо |
| је отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то парче, фрајлице?</p> <p>— То је била фантази |
| /p> <p>— О, драго ми је особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Изволите сести.</p> <p>Седну обој |
| Ми смо тако слободни — опростите — ово је мој рођак Љуба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене в |
| } Изволите се послужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић |
| се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О. .</p> <p>— |
| ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба.</p> <p>— Да ли |
| ад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две куће у |
| хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира.{S} Али, ни |
| вство у бога!{S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора мој |
| збиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.{S} Али Чекм |
| ао око ње много етикеције правити, него је могао одмах са другога краја шале започети.{S} Госпо |
| ођа Макра се смеје.{S} Чекмеџијићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Г |
| ла на то насмејати.{S} Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> < |
| ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} На |
| , коју је хтела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савк |
| д је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о ст |
| У дућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је поста |
| румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра г |
| чича Ђука, тутор и стриц Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за к |
| врло безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се да |
| S} Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем мес |
| приличан, око четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са |
| лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што је б |
| Љубиној <pb n="10" /> првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести.</p |
| кином о томе писати.{S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу |
| ате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Него са |
| > <head>I</head> <p>Љуба Чекмеџијић био је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове двадесете |
| се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан.{S} Он |
| ћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале ствари ког |
| а њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно ш |
| но јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и доте |
| кроз <pb n="6" /> свет проћи.{S} Служио је и такве грке који су по трипут банкротирали, који се |
| ће то друкчије ићи.{S} Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} Али теш |
| ко педесет хиљада.{S} Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као |
| у је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> </div> <pb n="18" /> <div typ |
| мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S} И то се могло приметити |
| бито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S |
| то кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како ј |
| анас сутра ником на терету бити, изучио је школе.</p> <p>— Тај неће на штету бити, штавише, уче |
| мизерабл човек па мене критизира!{S} Ко је тај Хекмешич, је л’ те мутер?</p> <p>— Он је трговчи |
| , али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.{S |
| ог багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели |
| од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће Ружичић па ће с |
| о... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што |
| ћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети из |
| од њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај ве |
| и, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интер |
| енија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће |
| кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је суђе |
| арницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропитати.< |
| удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе |
| аца.</p> <p>— То је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</p> <pb n="41" /> <p> |
| и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част спасао. </p> </div> <div type="c |
| анским вратима.{S} На крају сокака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњевима покривена.{S} К |
| Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у б |
| од њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме тако упрљана затекли!{S |
| гледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да су му се ноге увис почеле |
| м само господар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа оп |
| мда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па |
| није дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, јед |
| ш може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништ |
| се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.</p> <p>— Ви |
| вао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} Љуба све то одр |
| о хиљада форинти врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече федермесером руку.{ |
| "17" /> <p>— Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила?</p> <p>— Не зна |
| <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија.</p> <p>— |
| тати.{S} Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.{S} |
| да је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад |
| авно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам.{S} А и са миразом н |
| </p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише |
| ти.</p> <p>Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је |
| лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?</p> <p>— Ј |
| {S} Та је богата.{S} Да видиш само како је шмукирана!{S} У Ш. седи господин Гледић који има под |
| p> <p>Љуба матер у руку пољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила.</p> <pb n="51 |
| да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хи |
| сподар — како се зове — Хекмешич — тако је импертинент био, да је седео близу <pb n="66" /> мен |
| она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све нешто издалека говори.{S} Неће да д |
| т њега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца закла |
| већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити.</p> <p>— Како изволевате.</ |
| јој лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије с |
| S} У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огл |
| ки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му ј |
| четку ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић |
| {S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за н |
| јла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету прилегне |
| сата.{S} Чика-Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи.{S} Венчали су се за осам |
| равио сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Нов шеш |
| мишљају како ће визиту правити.{S} Било је већ пред вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} Кад д |
| рајлице! — поздрави Чекмеџијић.{S} Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајл |
| један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба што је то писмо писао, јер је ве |
| p> <p>Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како ј |
| о носи!“ За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у |
| ла три хиљаде форинти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за си |
| ини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је двадесет година, а прили |
| и и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} Тамо је све тиркиш.</p> <p>— Та и наши дедови су оданде дошл |
| мо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па театри — комифо!{S} Па какви штуцери! |
| само кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то до |
| пре спавања, но одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекај |
| се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо |
| Персу, а чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{S} Першу |
| , но ипак за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика |
| Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро исп |
| Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— |
| о сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но после ручка почне се важан ра |
| изиту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онд |
| S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што св |
| узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p>Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кућ |
| и Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p>— А, то је сасвим отр шос?</p> <p>— Шта је то „отр шос“?</p> <p |
| у глави врзло.{S} Житарска трговина, то је добра трговина.{S} Не једанпут је сневао како му грд |
| оје.</p> <pb n="82" /> <p>Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{S} Својим лице |
| овамо доћи, па је' отишла у трешње, то је знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја чес |
| не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате, то је толико као да сте реч задали!</p> <p>— Није баш тако |
| Желиш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикеције; знао сам да ће се то њој доп |
| либе мутер, немојте ме тамо водити, то је човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим разговарати.{ |
| а прошао.</p> <p>— Обећање испунити, то је поштење.{S} Ја вас држим за поштена човека, па кад с |
| p> <p>— Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер |
| клавир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у музици или певању — како се каже |
| Шта су то ти мушкетири?</p> <p>— О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман!</p> < |
| х, композицион — то је сасвим друго, то је <foreign xml:lang="DE-Cyrl">музикалише дихтунг</fore |
| } Но, што му је пред светом шкодило, то је карта.{S} Холбер и макао биле су његове најмилије за |
| estone unit="letter_end" /> <p>— Но, то је лисица!{S} Шта је мени писала, а шта теби сад пише.{ |
| p> <p>— А у Шапцу?</p> <p>— Ни тамо; то је све <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ин Сербијен; ин Турк |
| идбу.{S} Двадесет и девет година!{S} То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да |
| /p> <p>— Дајте таки натраг писмо!{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!</p> <p>— Опрост |
| нпут у Београду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, ос |
| и — и доиста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је |
| /> <p>Љуби испаде писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба ост |
| о сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Господар Пера, када је вас узео, би |
| то је наша мадам гувернант правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p> |
| дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — дабогда никад не имала среће!</p> <p>„ |
| понирати?</p> <p>— Ах, композицион — то је сасвим друго, то је <foreign xml:lang="DE-Cyrl">музи |
| е могу да тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те варош |
| шајна, и то одма’ готови’.</p> <p>— То је мало; јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп шта |
| шљање.</p> <p>— Месец дана.</p> <p>— То је мало — годину дана!</p> <p>— Е, та ви се само шалите |
| ог живота две хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а кад почиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћ |
| мам напољу прилично новаца.</p> <p>— То је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају |
| јлицу кћер за супругу дали.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, |
| нисте матер у руку љубили.</p> <p>— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја не |
| се, чим се може, помагати.</p> <p>— То је већ што друго.{S} Молим вас, дакле, ви немате деце?< |
| ам две куће?</p> <p>— Знам.</p> <p>— То је што знате; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ б |
| у ми, не могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљад |
| атере у руку пољубио нисам.</p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према м |
| Ја сам дошао да вас просим.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Дакле, хоћете ли поћи за мене?</p> <p |
| афирунг, и то вреди хиљаду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам в |
| > <p>— Шта је то „отр шос“?</p> <p>— То је „другојачије“.</p> <p>— Па зашто не кажете тако?{S} |
| {S} Али, каквог је владања?</p> <p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; |
| ела како не би као удовица?</p> <p>— То је давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била |
| је било то парче, фрајлице?</p> <p>— То је била фантазија од Талберга.</p> <p>— Шта, фантазија! |
| p> <p>— Па то је абентајер?</p> <p>— То је.</p> <p>— Хвала лепо, ја га не потребујем.</p> <p>— |
| сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак није до чекања, и |
| је трговчић из О.</p> <p>— Мутер, па то је крајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има нешто гвожђарниц |
| хаљине се мора облачити.</p> <p>— Па то је абентајер?</p> <p>— То је.</p> <p>— Хвала лепо, ја г |
| трговац опет мене проси.</p> <p>— И то је масивер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћи?</p |
| заће ти: „Нећу за Швабу!“</p> <p>— И то је истина.{S} Чуо сам већ од других таково што.{S} А ме |
| ајати!</p> <pb n="71" /> <p>— Та већ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја б |
| ебало га је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекмеџијићу писала:</p> <milestone u |
| иле су његове најмилије забаве; особито је радо играо фарбл, понајвише са „шантлам“.{S} И сам Љ |
| ује.</p> <p>Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.{S} |
| и оду.</p> <p>Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити |
| у.{S} И врло је паметно учинио Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са |
| другарица се само у том разликовала што је била најбогатија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} |
| е онако с њом разговарати.{S} Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли |
| т да спасе.{S} Но, како?{S} Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{ |
| о. — А госпођа Гледићка докучила је што је желела: скинула је Марту с врата.{S} Сад је сама. </ |
| о реду исповеди.{S} Јулка се радује што је све по њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у |
| ни у чем оскудице.{S} У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси ста |
| е давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} |
| ислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па |
| ета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети“, истрчи |
| е се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а ч |
| d> <p>Љуба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да пристане на мањ |
| "DE-Cyrl">нах</foreign> Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је!</p> <p>— А јес |
| ли опет више је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, |
| обуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Бе |
| оваца у храну да уложи.{S} Оно мало што је улагао није му толико доносило да може себе и кућу и |
| прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало да га насеки |
| врата па мисли шта га стаје све то што је потрошио ради женидбе.{S} Не може начисто да дође — |
| ња само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму крадом пио.</p> <p>Посл |
| форинти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће би |
| вој варошици није било могућно, јер што је боље, нису хтели дати за њега, лоше опет он није хте |
| квог је владања?</p> <p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; често у ка |
| , па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој је вр |
| {S} Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p>— Ах, у |
| а за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине |
| ми је!{S} Колико му је година?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друга година.{S} Слабачак ј |
| е педесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Макре — |
| ио пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема много прашине.</p> <p>— Хајд' да се куцнем |
| роши остави свог господара.{S} Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговин |
| /p> <p>Госпођа Перса са фрајлом такођер је имала разговора о младожењи, па онда поспаше.{S} Фра |
| тен, и три дуката, и све што треба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Си |
| писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га д |
| Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, |
| ла; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.{S} Она је није хтела давати у инш |
| S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је зло |
| е му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је ж |
| отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а |
| ође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да |
| Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи вра |
| учинио Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао |
| четка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чуд |
| {S} Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кув |
| ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка је та |
| е романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква сте ви онда С |
| ти шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер је то кад је мушко у женско, или женско у мушко заљубље |
| пак трговца.{S} Љубиног кума отац тутор је те девојке.{S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с а |
| се ја застидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја |
| тио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо н |
| — Ја не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила |
| музикалише дихтунг</foreign> — тако нас је клавир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један |
| Она је тим себи кредит правила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за |
| премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху |
| ишта то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима |
| а, то је добра трговина.{S} Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дун |
| S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео.</p> <p>— |
| ати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке охладнео те се опе |
| па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренство.</p> <p>Љуба је све то увидео, |
| S} Љуба је задовољан, <pb n="43" /> већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и |
| ути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође госпо |
| ауз.{S} Преоблаче се.{S} Чика-Гавра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год в |
| ба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи |
| ледати ако му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било |
| ати.</p> <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић је већ у авлији, прегледа економију.{S} Сада се по авли |
| вде, Љубо, мораш јако пазити.{S} Гледић је човек озбиљан, господска изгледа.{S} Гледићка је ђав |
| ба отпутује.</p> <pb n="19" /> <p>Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито |
| само погодба главна ствар.</p> <p>Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар |
| ту, а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Нап |
| {S} Дође и прстену време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треб |
| џијић, одмах ће зло бити.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, |
| часа — па је свему крај.{S} Чекмеџијић је, најзад, ожењен.</p> <p>Сватова је било сијасет.{S} |
| 18620_C5"> <head>V</head> <p>Чекмеџијић је узео за проводаџију чика-Гавру.{S} Чика-Гавра је био |
| мо!</p> <p>— Хајд’мо!</p> <p>Чекмеџијић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се д |
| ћева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је честан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има мно |
| мало се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} П |
| е да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сест |
| но љутит се врати кући.</p> <p>Ружичић је свуда приповедао шта се догодило са Чекмеџијићем.{S} |
| Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и |
| не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.{S} Јулка сама у |
| етрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ни |
| ем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.{S} Љ |
| Она је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на светковини |
| а, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.{S} Даје п |
| плела.{S} Договорила се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер |
| овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— Господар отац, |
| е кирајџије.{S} Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати мо |
| ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чик |
| ком шегрту за пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, ниј |
| дити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.</p> <p>— Верујте, није вредно |
| у лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба чека.</p> <pb |
| дина?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друга година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на лето |
| соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе; једна гл |
| ли, управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се да је простране руке, али ј |
| варошкој хроници забележено.{S} Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, по |
| ри дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просид |
| нде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београд |
| ш науке у свету да профитира.{S} Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу“ |
| и ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гле |
| ући дође, чека два три дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савк |
| допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, |
| ина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је година?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друга г |
| а Белкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да |
| вљати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпођа |
| засведочити не би могло.{S} Но, што му је пред светом шкодило, то је карта.{S} Холбер и макао |
| месту срећу покушати.</p> <p>Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зјело |
| у истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.{S} Чик |
| а да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништа.{ |
| а фрајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба за |
| Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!< |
| ва.{S} Пише Јулки писмо, да зна на чему је:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Дражајша фрајлиц |
| а; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прође у самим пургерским етикецијама.{ |
| писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика-Гавра га прочита. |
| азе.{S} Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, трговачка кћи.{ |
| ао.{S} Ишао је често по вашарима.{S} Ту је искусио сву романтику трговачког живота.{S} Зима, вр |
| од погледа на многе лепе ствари.{S} Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачк |
| у послу нашао.</p> <p>Уђу у собу.{S} Ту је Љубина мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изиша |
| Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна ствар.</p> <p>Редић је врло прак |
| борављати таково што, јер куда идемо ту је фрајла врло воспитана.</p> <p>— Пазићу на све, па ћу |
| </p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буд |
| ио, те Чекмеџијић прими новце.{S} Одмах је Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце б |
| с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао.{S} Ишао је |
| е баш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава.{S} Даљ |
| и, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу задобити, |
| а форинти.{S} Младој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и п |
| кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије |
| алић је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, |
| штене, па ниједне муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у |
| тре?</p> <p>— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори францу |
| <p>— О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге |
| Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Руж |
| лфа, који је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки штудент, не знам, у Франкфурту или у Бран |
| ро изићи из бирцауза где су сврнули.{S} Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној к |
| и?</p> <p>— Хоћемо — хајд’мо!</p> <p>За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то |
| жичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује.</p> <p> |
| -мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у музици или певању — како се каже — пома |
| ске приправљају вечеру. — У почетку све један другог хвата, напипавају ко шта има.{S} Љуба је с |
| путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке. — шеснаест форинти.</p> <p>„Осовин |
| хиљаде форинти?{S} Не, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиљаду форинти |
| јесам ли ја дуго спавао?</p> <p>— Тако један сат.</p> <p>— Па кажи ми како ти се тамо код те у |
| дбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу н |
| ћу вам казати.{S} Мени је приповедао то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.{ |
| олим, станите само мало.{S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам мога |
| а овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учин |
| /p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом |
| еџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали.{S} Плаче, тужи се м |
| остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест — дванаест... триест и четири — остаје ми три |
| оси!“ За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у по |
| , жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену по |
| а трговина, то је добра трговина.{S} Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом напуње |
| S} Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра се, опет, са Чекмеџијићем у |
| огу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где неко објављуј |
| се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је давно би |
| мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет |
| } Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу н |
| гао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.</p> <p>— Види му се по |
| ће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи.{S} Осим тога мис |
| рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Че |
| ећ је готово на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савк |
| баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Ма |
| ће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</p> < |
| да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је двадесет година, а прилична, има сермије о |
| госпођа Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у |
| ило јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. — Ујутру први устане чика-Гавр |
| Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати могао.</p> <p>— Па |
| ује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Гавра дође.{S} Напослетку, ево их.{S |
| p>Сад се нуткају ракијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да мало добије куражи.{S} Чика-Гаври ниј |
| никако нема.{S} Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгу |
| S} Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах |
| , кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад каж |
| век говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се удати кад год хо |
| из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити.</p> <p>— А засад |
| еле крајцару!{S} Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати.{S} Кад неће ка |
| а стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда и |
| г негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Свака има по две х |
| јако тера.{S} Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио.{S} Љуба прис |
| еста.{S} Једна у Ц., а друга у Ш. У, Ц. једна стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћ |
| — четири — пет — шест — десет... сума: једна хиљада четрдесет форинти и тридесет крајцара.“</p |
| ђарница, осим дућана има само две собе; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гле |
| <p>— Куда?</p> <p>— Знам два места.{S} Једна у Ц., а друга у Ш. У, Ц. једна стара удовица, гос |
| ртије пред очима, и то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућн |
| уо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну дев |
| разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{ |
| ="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЈЕДНА ЖЕНИДБА</p> <p>НАРОДНА КЊИГА</p> <p>БЕОГРАД 1953< |
| по каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он |
| о трговини почеше надметати.{S} Љуба је једнако својим речма онамо шибао, као да баш није мали |
| иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.{S} Она му показује прија |
| аке посластице, <pb n="16" /> али му се једнако хиљада форинти врзе по глави, па како је, замиш |
| иге.{S} Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли ј |
| е су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да пр |
| {S} Вино још остаје на столу.{S} Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо |
| асти.{S} Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — дугачак м |
| о вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију.{S} На |
| ним.{S} Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравно.</p> <p>— И |
| поред тога има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шајна.</p> <p>— А шта |
| ресвуку.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb n="39" /> и мате |
| о, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> |
| м је пречи мираз него девојка.</p> <p>— Једно ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам |
| не, а мати чека да он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и |
| о?</p> <p>— Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи.</p> <p>—А шта нам фали?{S} |
| } Ходају по соби горе доле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо |
| кан папир, па се приближи и узме у руке једно.</p> <p>— Шта је то, фрајлице?{S} Како су лепа пи |
| љац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је окретан, |
| га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да израз |
| ти, јер ја ћу задату реч одржати.{S} До једно шест недеља очекивамо вас.{S} Желећи добро здрављ |
| те да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики дуг термин правите.{S} |
| е је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S} Гледић и Гледићка хоће сјајне сватове да |
| на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је л |
| ка остане дешператна, али наскоро се за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је код куће још три да |
| ле где је фрајла Паулина баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и ч |
| арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ су просиоци на путу.</p> <p>Када стигну |
| први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се често |
| е, молићу? — запита Љуба.</p> <p>— Имам једног синчића.{S} Сад ће доћи.{S} Само, опростите, да |
| <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата!{S} Шта мислите, док мало образ уредим и др |
| колини.{S} У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде.{S} Љуба да опра |
| лка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Руж |
| ма ни брата ни сестре?</p> <p>— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображе |
| да иду спавати.{S} Љуба и чика-Гавра у једној су соби спавали.{S} Још су се неко доба шушкајућ |
| дуго није могао заспати.{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао |
| нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни су се о |
| вечере се разиђу.{S} Љуба и Гавра су у једној соби.</p> <p>— Како ти се допада овде? — запита |
| е мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког калфе у |
| а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би и |
| лу Савку, што ми се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се сме |
| нда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као |
| ање школе, постане шегртом трговачким у једном на гласу дућану.{S} Ту се он тако владао да је с |
| шта ви имате?</p> <p>— Имам куће у О., једну велику, једну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} |
| фина девојка, тако око двадесет година, једну годину мање или више.{S} Била је умиљата, разгово |
| ићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру.{ |
| </p> <p>— Имам куће у О., једну велику, једну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу гвожђар |
| ма за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром |
| ви имате?</p> <p>— Имам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под ки |
| спом врло добро познат.{S} Она је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати.{S} Ви |
| ма две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, |
| — Хајд' да се куцнемо!</p> <p>Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић |
| ке излазе.{S} Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, трговачка |
| седи господин Гледић који има под своје једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она је прилична девојка, |
| удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је з |
| д дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је г |
| на да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру.{S} Али шестор |
| бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> <p>— С драге воље.</p> |
| во се развеселило.{S} Сваки је морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао „Тулумбашу“, као д |
| ај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу насамо, да му написати квиту да је примио, |
| а сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је |
| десет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — руч |
| и уђу.{S} Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари.{S |
| p>Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{S} Својим лицемерним начином у први ма |
| нем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S} Кажите |
| и сујета.{S} Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.</p> <pb n="82" / |
| но се зна облачити.{S} Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста теч |
| у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу.</ |
| S} Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.</p> <p>— Види му се по рукама да р |
| се одобровоље.</p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле |
| је већ начисто са уговором.{S} Госпођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да |
| својим срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га об |
| Није ми ништа познато.</p> <p>— Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљад |
| дговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка.</p> <p>На то дође и фрајла Савка.{S} Фина девојк |
| варајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па с |
| ишта бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на |
| ар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљу |
| даће хиљаду форинти, — шушне му госпођа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са целом фамилијом |
| на већ на том настојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да се мало провозају.{S} Љуба пристане на |
| <p>— Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила?</p> <p>— Не знам ништа. |
| некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.{S} |
| да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} |
| удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се сад допада моја Са |
| мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — трошак пет форинти; могао сам без тог |
| даред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево.{S} Отседну у |
| шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p |
| а је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за њ |
| и бити.</p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онд |
| Сватова је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> <p>Чекмеџијић, који се за време |
| бро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— П |
| шом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом <pb n="37" /> чаршав не омасти.{S} Љуба нема мане |
| је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у |
| прстен, и три дуката, и све што треба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је ко |
| обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, нотарош још може време |
| ру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и францус |
| ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала |
| {S} Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— |
| {S} Зато се слабо и удаје таква фрајла, јер нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин не |
| ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер су тако улицкани.</p> <p>— Ђаво, браца Гавра!{S} Да |
| на фруштуку.{S} Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати.{S} После фруштука започне |
| га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер значи оцеубица.</p> <p>— Име није лепо, |
| ара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу.{S} Двадесет и девет |
| од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе досадише.{ |
| , опет, најволијем кад спустим фиранге, јер како ме сунца зрак ухвати, одма’ поцрним.</p> <p>— |
| ас сад најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложи |
| а није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n="79" /> <p>Чекмеџијић и чи |
| ривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.{S} Она је није хтела давати у |
| за недељу дана уда, поред дишпензације, јер неће да се то дуже провлачи; чика-Гавра је задовоља |
| мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим |
| важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече ч |
| ђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то н |
| вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</ |
| р, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гав |
| <p>— Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати! |
| се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допа |
| ва.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је |
| његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира.{S} |
| карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите...{S} Остајем твој |
| ена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их шесторо — бригу |
| јем.</p> <p>— Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети.</p> <p>— Кажите јој да ћу |
| е гласе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.{S} До једно шест недеља о |
| а за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном |
| пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби |
| то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.</p> <p>Остајем ваш |
| толико покућство у његовој соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана |
| ти сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће о |
| у Љуба устане па каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина одмах слабије иде. |
| к били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш |
| се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад са провод |
| а пази како ћеш пред девојком говорити, јер није проста, и само углађен човек јој у очи пада.</ |
| хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?< |
| ешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију |
| ка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да зна |
| {S} Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи |
| м друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан.</p> <p>Ту уђе госпођа Г |
| кревети лепо намештени; у соби хладак, јер су фиранге увек спуштене, па ниједне муве нема.</p> |
| а Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити. |
| де Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном ист |
| S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас?</p |
| аву плове; но на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у храну да уложи.{S} Оно мало што |
| етно учинио Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем пр |
| <p>Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да.{ |
| А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш |
| Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако |
| он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, |
| а вашу љубав ’хоћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио |
| ажи.{S} Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу |
| .</p> <p>— Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам |
| } У његовој варошици није било могућно, јер што је боље, нису хтели дати за њега, лоше опет он |
| S} Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.< |
| <p>— Сад немој заборављати таково што, јер куда идемо ту је фрајла врло воспитана.</p> <p>— Па |
| научили немачки и француски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски.</p> <p>— Науч |
| .{S} Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад видио.</p> <p>— Ви се са |
| е живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада |
| ије ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка ј |
| ићеве романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква сте ви он |
| еданпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Че |
| {S} Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби не радује као госпођа Гледићка, |
| једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Е |
| l">ауф мајне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула с |
| џијић опет није штетовао што се оженио; јер уколико се већма у просидбама истрошио, утолико сад |
| му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу |
| во, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има би |
| ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидет |
| ро; ви сте онде добро познати.</p> <p>— Јесам ли имао мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се |
| улку тај Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала ка |
| сподине, добили од мене писмо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте ми досад ништа на њега одговор |
| p>— Чули сте за моју трговину?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Знате да имам две куће?</p> <p>— Знам.< |
| исам могао од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спавао?</p> <p>— Тако један сат.</p> < |
| е опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од мисли за |
| ови господари су са тобом задовољни!{S} Јеси л’ ти са господар-Чекмеџијићем задовољна?</p> <p>— |
| жичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је певала |
| је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић ка |
| p>— Дакле, јесте л’ задовољни?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Дакле, да буде данас прстен?</p> <p>— Н |
| се моја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све до |
| сам чуо, у Пешти је на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Ми |
| трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж |
| јави му још и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад узети ту богату удовицу.{S} Каже д |
| авише тежи. — Љуба остаје при првом, то јест да сутра отпутује.{S} Опрости се са мајком.</p> <p |
| зволите, ми смо готови.</p> <p>— Дакле, јесте л’ задовољни?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Дакле, да |
| говарала!</p> <p>— Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили?</p> <p>— Нисам.</ |
| а сишавши поздрави:</p> <p>— Добар дан, јесте л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; изволи |
| име Чекмеџијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ ради гостију!{S} Ево мој сродник, Љубомир Чекм |
| зато и донде је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако задовољни?</p> <p>— Та, може се све то ле |
| упитати.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили од мене писмо?</p> <p>— Јес |
| не да се може што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — |
| Кажу.</p> <p>— Па је л’ жива?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па шта сад ради?</p> <p>— И сад лудује, |
| ин Туркај</foreign>, је л’ те?</p> <p>— Јесте; ал’ не Тиркај, но у Србији.</p> <p>— Ја то не мо |
| сам ли имао мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри |
| о опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, на том остати.</p> <p>— |
| Је л’ вам моје стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не сасвим.</p> <p>— Чули сте за моју трговин |
| Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ништа |
| м гувернант правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p |
| на шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па ј |
| Ал’ тек је опет лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, а |
| говором.{S} Госпођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети |
| ам срећно кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ очи |
| Чекмеџијићем задовољна?</p> <p>— Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа.</p> |
| у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је двадесет година, а прилична, има сермије око дев |
| је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да |
| ли то се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту осам хиља |
| о она не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} |
| ма готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n="79" |
| Допада ми се.</p> <p>— Па хоћете ли да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p> |
| даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после |
| и Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бит |
| ристајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јој јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре се |
| мем га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да и |
| сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, б |
| Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а |
| на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? — |
| што Јулка тако дугачак термин даје, па јој одмах овако отпише:</p> <milestone unit="letter" /> |
| ре у тестаменту осам хиљада оставио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане |
| ати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евиц |
| и је, а Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усх |
| радо била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит |
| ас много.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, |
| о истрчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овд |
| је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у памети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавр |
| језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и су |
| ве, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа- |
| рам јој одговор однети.</p> <p>— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљ |
| p>— Ни најмање; све се церекала кад сте јој шапутали.</p> <p>— Та знам, мора она мене радо имат |
| спођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Макра и Па |
| ијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p> <p>Разговарају се.{S} Чекмеџији |
| ка била, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединиц |
| уре.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није ба |
| , јер није проста, и само углађен човек јој у очи пада.</p> <p>Дођоше у Ш. Терају у бирцауз.{S} |
| p>— Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети.</p> <p>— Кажите јој да ћу узети њен |
| гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — дабогда |
| препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n="80" /> младожења допада.{S} Она вели да ј |
| рајлицу због писма задиркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што |
| осећао, кад је дошло до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он |
| акру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује.</p> <p>— Но, како ва |
| се са фрајлом не забавља.{S} Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{ |
| е то?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни |
| с ким разговарати може.{S} И године су јој таман за удају.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, |
| каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ва |
| авке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифоњера и |
| ислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је казао да је ч |
| Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотарош |
| ваки је морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао „Тулумбашу“, као домаћин, Ружичић пак „Же |
| ’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са њ |
| биног господара удате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били |
| > <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се ов |
| веселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрадан разиђу се.{S} Љ |
| чувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем — |
| спођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами —</p> <p>до гроба в |
| омешају и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искушао.{S} Дођу кући.{S} Фрајле спремају ручак.{S |
| роизвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати је с |
| сестре?</p> <p>— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори фр |
| p>— Шта су ти абентајери?</p> <p>— Шта, још ни то не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали |
| Није баш тако.{S} Кад човек што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.< |
| ут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема много прашине.</p> <p>— Хајд' да се куцнемо!</ |
| ити.</p> <pb n="90" /> <p>— Па, видите, још штогод да вам кажем.{S} Наша Марта је тако васпитан |
| ет крајцара — дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдесет форинти и тридесет крај |
| а ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је шт |
| још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом |
| једна сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; ве |
| чика-Гавра у једној су соби спавали.{S} Још су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали |
| у напред морају хиљаду форинти дати.{S} Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема.{S} Че |
| p>— Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће добити више од |
| да имате наклоност према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да зап |
| удгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инкогнито!</p> <p>— Да, инкогнито |
| бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу |
| ић?</p> <p>— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово |
| промишљења.{S} Прођу два три дана, Љуба још иште термина.{S} Прођу две три недеље, мати га гони |
| кле, хајдемо! — рече Гавра.</p> <p>Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо |
| ћа већ у седам сати у посету.{S} Милева још спава.{S} Пробуде је.{S} Љуба је нешто замишљен.</p |
| љен.</p> <p>— Па шта, зар фрајла-Милева још спава?</p> <p>— Знате, читала је ноћас много.{S} Си |
| ата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после р |
| > <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још ш |
| ма већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте недеље.</p> <p> |
| е да <pb n="35" /> послуша мајку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} |
| ну ципелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{S} Хајд’ унутра!</p> <p>— Мол |
| } Шта мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се |
| ову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.{S} Љубиној <pb n="10" /> прво |
| а Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена |
| а нема ни брата ни сестре?</p> <p>— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изоб |
| још девојком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!</p> <p>— О том, чика-Гавро, немојте рачу |
| када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојк |
| ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да ч |
| , он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадно п |
| бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим изг |
| а већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је д |
| ате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А |
| >— Та ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуг |
| се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је човек као луд, не зна ш |
| види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све ј |
| ам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!< |
| обро, господар-Чекмеџијићу.{S} Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити в |
| шла у Н. да види илуминацију.{S} Начује још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело п |
| ад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџи |
| ати.</p> <p>Седну, мало чекају, девојке још нема.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојк |
| а говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— Кад н |
| сет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј |
| за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ дв |
| </p> <p>— Какве надежде?</p> <p>— Да се још промислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, с |
| тан човек, господар и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, |
| ала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— Зн |
| е стоји?</p> <p>— Стоји.</p> <p>Тако се још мало поразговарају, па онда Љуба да напослетку и ре |
| } Мало после обоје оду у собу.{S} Ту се још с матером о ситнијим стварима поразговарају.{S} Нап |
| ледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" /> <p>— Е, |
| же сачувај!{S} Ви сте ми мили, останите још.</p> <p>— Не могу, опростите.</p> <p>Тако Чекмеџији |
| Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим вас!</p> |
| л’ можете имати.{S} Шта мислите, ви сте још женска у најлепшим годинама, па лепа.</p> <p>— Моли |
| тим што сад фрајла има.</p> <p>— Ви сте још млад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам с |
| е се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо |
| г нотароша уда.</p> <p>Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав и |
| > мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су |
| те л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Мол |
| — Шта, још ни то не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим г |
| о, господар-Чекмеџијић!</p> <p>— Ал’ ви још већи, фрајлице!</p> <p>— Не би’ рекла!</p> <p>— Шта |
| та не спомиње.{S} Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа прису |
| размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио |
| о неће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</ |
| -Гавро, време је већ!</p> <p>— Та чекај још мало.</p> <p>— Задоцнићемо се.{S} Ја морам ићи, има |
| има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} Ми немамо деце.{S} Немојте мислит |
| запита га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито она Јул |
| ишта.{S} Само, знате, форме ради, морам још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питат |
| српски свира?</p> <p>— Нисам, онда сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да в |
| а српске?</p> <p>— Српске?{S} Ах, нисам још ниједну прочитала!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Знате |
| ко лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па није морао око |
| ту богату удовицу.{S} Каже да је могао још девојком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота |
| ете на његов имендан поштеде.{S} Таково још нигде нисам читао.</p> <p>— Е, можеш онде сваки дан |
| отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту“ да инсталирамо?</ |
| ћеван посао у реду.</p> <p>Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизан |
| оставити, мора одлазити.{S} Он је хтео још науке у свету да профитира.{S} Жао му је што није в |
| што треба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледа |
| тавите засад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати. |
| ршав не омасти.{S} Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — |
| p>Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S} Гледић и Гледићка хоће сјајне сватов |
| у опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити.{S} Сад гледај посао.</p> <p>За ж |
| Гледић човек је око педесет година, но још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне |
| >Тако сад у задовољству ручају.{S} Вино још остаје на столу.{S} Белкић једнако вином нутка гост |
| да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.{S} Чекмеџији |
| ет о фрајли Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад није видео.</p> <p>Да видимо како стоје ствар |
| поручи, обрече се да <pb n="81" /> ће у још важнијем послу доћи, па оде и однесе Чекмеџијићу гл |
| али врло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разговара с |
| ши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је њено ужи |
| ате, сваки има свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пин |
| ваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову |
| ије на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девој |
| ма код Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад уз |
| ер како се мало провуче удадба, нотарош још може времена добити да се попокаје.{S} Мати је по в |
| жења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата!{S} Шта м |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКИ КЛАСИЦИ</p> <p>3 ПРИПОВЕДАЧИ 3</p> <p>Уре |
| ржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто ј |
| опет, срећа што Ружичић Јулку неће.{S} Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори |
| башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује што је све по њеном плану испало.{S} Ма |
| жичићем.{S} Љуба се том јако зачуди.{S} Јулка и њена <pb n="73" /> мати саме су то разгласиле б |
| ладена Ружичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и Милка немају оца, само матер.{S} Јулка осећа ве |
| дао шта се догодило са Чекмеџијићем.{S} Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и |
| улка и Милка немају оца, само матер.{S} Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу д |
| {S} Све су се хватали у курмахерају.{S} Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичи |
| tone unit="letter" /> <p>Љубезна фрајла Јулка!</p> <p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се бог |
| ако.{S} Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси |
| особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вечере дру |
| по две хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има |
| ло га је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекмеџијићу писала:</p> <milestone unit |
| ст, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а |
| e unit="letter" /> <p>Дражајша фрајлице Јулка!</p> <p>Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хв |
| писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дугачак термин даје, па јој одмах овако отпи |
| умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} |
| е курмахерај на живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан чов |
| може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, |
| еби расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића |
| _end" /> <pb n="74" /> <p>Кад је фрајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је ве |
| у.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Јулка Нерић</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Када |
| али, већ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке охладнео те се опет за другу справљао.{S} Њега су |
| нта.</p> <p>„Два путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке. — шеснаест форинт |
| традан разиђу се.{S} Љуба се срдачно од Јулке опростио.</p> <pb n="46" /> <p>Кад дође кући, поч |
| лас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем.{S} Љуба се том јако зачуд |
| </p> <p>Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.{S} Она му показује пријатно лице; види се да је |
| </p> <p>— Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке.{S} Читај само ово последње што ми је пре пет дан |
| па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке Чекмеџијића.{S} Оде госпођи Нерићки да Љуби намес |
| е да буде ствар што пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да зна на чему је:</p> <milestone unit="le |
| епртљарије.</p> <p>Љуба сам дође фрајла-Јулки.{S} Она му почне пребацивати, што се није на њено |
| е са Ружичићем.{S} Разговарају о фрајла-Јулки.{S} Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим |
| о“, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулки.</p> <p>После вечере се разиђу.{S} Љуба и Гавра с |
| оју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра |
| за Љубу поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика д |
| >— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јес |
| мучи!</p> <p>— Мени се чини да Ружичић Јулку воли.</p> <p>— И мени се чини; само она њега да н |
| {S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.{S} Јулка сама у себи начинила је тај план д |
| ори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била |
| елиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје |
| ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети?</p> <p>— Нити сам заљубљен, нити сам је ра |
| ге воље.</p> <p>— Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени?</p> <p>Ружичић се смеје.</p> <p>— Ал' |
| Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је окретан, муштер |
| заспати; размишљао је.{S} Преспавао је јутро.{S} Премишљао је да <pb n="35" /> послуша мајку, |
| о ће исто Љуба Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> <pb n |
| може бити.</p> <pb n="33" /> <p>— Добро јутро, фрајлице!{S} Како сте спавали?</p> <p>— Врло доб |
| Марта ђипи са канабета.</p> <p>— Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.{S} Било је посл |
| и и амо долазили.</p> <p>Остајем</p> <p>Јуца Мргодић</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Љуб |
| ти да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све то |
| оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к фрајла Варвари и запроси је.{S} Фрајла Варвара види д |
| тле се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућев |
| а оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је дево |
| у госпођа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са целом фамилијом.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p |
| <p>— Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад |
| е је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи к њима у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да се за недељу д |
| фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се ма |
| недеље сам са мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и позд |
| — Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но |
| пођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте по |
| сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се моја кћи доп |
| .{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p> <p>— Јест |
| у руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— |
| ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Ми ћем |
| удати.{S} Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима |
| ље и стрпљење, остајем ваша...</p> <p>Ј-ка</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Кад је Чекмеџ |
| ..{S} Остајем твоја до гроба —</p> <p>Ј-ка</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>— Но, то је л |
| } Лумп и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек |
| је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти те |
| оса му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.{S |
| казати да изгледам као слепачка тиква, кад се смешите.{S} Но, ништа, волим и тако да изгледам: |
| рдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. |
| евесте била Сока.{S} Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке н |
| и.{S} Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јо |
| м, али реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате, то је толико као да сте реч задали!</p> |
| ноћас много.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много чит |
| S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Б |
| у, коње и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад це |
| бити, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Е, кад баш хоћете, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пр |
| авим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.< |
| ти, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— Ми |
| "> <head>XI</head> <p>После две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, с |
| </p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Види се, кад сте тако доцкан устали.</p> <p>— Знате, читала сам |
| лице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.</p> <p>— Ја, опет, најволијем |
| апитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце |
| } Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га до |
| жном времену под колима спавао.{S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића како му |
| <p>— Та знам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{S} Мора она још м |
| рон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши.{S} А кад |
| а ме лакше улови.{S} Та, можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како |
| започети.{S} Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав |
| погледа.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде |
| можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> < |
| није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас мога |
| мислима легне и заспи.</p> <p>Сутрадан, кад устану, скупе се на фруштуку.{S} Фрајла је кући оти |
| наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошло до решења, искрено јој је исповедао да је |
| вемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“.</p> < |
| ође!</p> <p>Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да у |
| на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.{ |
| ала!</p> <pb n="70" /> <p>— Шта ћеш му, кад си му се допала.{S} Видиш, онај други трговац опет |
| француски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.</p> <p>— Е, па |
| арваре четири форинта.</p> <p>„Пут у Ш. кад сам жену испросио — шест форинти.</p> <p>„О прстену |
| и, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи.{S} О |
| прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе |
| ершемт!{S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду |
| те удовице допада?</p> <p>— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као пома |
| мад је тежак, врло заплетено испада.{S} Кад је отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то |
| <p>— Молим вас, маните се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у т |
| и’ да није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фиш |
| тра на ручак, такођер и Чекмеџијића.{S} Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и ст |
| уче да после никад пропасти не може.{S} Кад су, изучене, у нужди могу и учитељке бити.</p> <p>— |
| д вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку |
| Љуба неће <pb n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па свршивши упола ствар, |
| n="71" /> <p>— Та већ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фант |
| } Љуба и Гавра у кујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били, опет уђу у собу да промишљају к |
| нице; те знају на памуку крв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.</p> <p>— Ништа, |
| оће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што |
| изјавити шта о целој ствари мислим.{S} Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се |
| федера и врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио |
| S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и |
| нденбургу, први је ту моду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га |
| реч задали!</p> <p>— Није баш тако.{S} Кад човек што обећа, још није обавезан; али кад зада ре |
| поздрави госте, па оде у другу собу.{S} Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра ост |
| их да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од п |
| вати могао.</p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, п |
| онако — како кажу, <pb n="54" /> оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> |
| рст.{S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— Кад нећеш да уђеш, што ти драго!</p> <p>Госпођа Макра б |
| тако истрчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни |
| ени бити да нећу ником казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да неће |
| ник.{S} На друго не пристајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јој јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде К |
| > <p>— Дакле, дајете ми кошар?</p> <p>— Кад нећу да се удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— А |
| но, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p> <p |
| ра, госпођо!{S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То ми ј |
| жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добити, п |
| допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да |
| само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, онда ћете се другачије разговарати. |
| После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало.{S} Имање је |
| љ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три ст |
| ве хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а кад почиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дати |
| аду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <foreign xml:lan |
| мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се сла |
| <p>— Па ништа, то се тако трефило.{S} А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда јо |
| како си прошао!</p> <p>— Тако му треба кад је машкртан.</p> <p>Чика-Гавра, да ствар забашури, |
| све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледао.{S} Чекмеџијић |
| послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке девојке у његов дућа |
| много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— |
| али српске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако се дуго још ко |
| н неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да мож |
| си л’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише мучи!</p> <p>— Мени се |
| о?</p> <p>— Ни најмање; све се церекала кад сте јој шапутали.</p> <p>— Та знам, мора она мене р |
| .{S} Фрајла Варвара страшно се расрдила кад је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да |
| и.{S} Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нис |
| и.{S} Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.</p |
| .{S} Ја вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, знам да ћете и испунити.</p> <p>— Ала |
| м!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; |
| .{S} Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што с |
| <p>— Ал’ је то унгебилдет човек!{S} Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дош |
| ачу реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмем |
| отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то бити?</p> <p>— Само мало стрпљења имајте.{S} |
| кућевни лек употребљавати.</p> <p>— Та кад се има, нека се троши.</p> <p>На то дође и тата, го |
| недеља.{S} Љуба чека код црквених врата кад женске излазе.{S} Гледа, телбизи — и доиста једну ј |
| кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је зло?</p> <p>— |
| неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије.</p> <p>Љуба сам дође фрајла- |
| е зове путешествије.{S} Путешествије је кад се иде <foreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> Па |
| авир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у музици или певању — како се каже — |
| с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли п |
| мите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p>Остајем са п |
| миње.{S} Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не с |
| човек што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!< |
| ми право, зашто сте тако очи извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то |
| ра.</p> <p>— Та, већ знамо како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима |
| Тражите ви младе!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за т |
| ица, а имаш мираза доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чек |
| ино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је |
| ости уђе.</p> <p>— Ја, опет, најволијем кад спустим фиранге, јер како ме сунца зрак ухвати, одм |
| арати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим вас, фрајли |
| оведајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.</p> <p>Чек |
| е срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад је Чекме |
| е дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, |
| ад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, о |
| — Та, може се све то лепо уредити, само кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза г |
| ћу, не треба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разговор, |
| је то.</p> <p>— Знате, абентајер је то кад је мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па |
| ете као своје сопствено држати, особито кад се има откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дететом почи |
| ели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, премда |
| <p>— Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мати по |
| дакле, ви младиће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; с |
| тио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је |
| e unit="letter_end" /> <pb n="21" /> <p>Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде |
| e unit="letter_end" /> <pb n="74" /> <p>Кад је фрајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплаш |
| од Јулке опростио.</p> <pb n="46" /> <p>Кад дође кући, почне озбиљно да мисли.{S} Није шала, та |
| </p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Кад је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допада |
| ко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу |
| ознајете.</p> <p>— Драго нам је.</p> <p>Кад је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима го |
| ла ствар, опрости се и отпутује.</p> <p>Кад кући дође, чека два три дана.{S} Дуго му је време, |
| ротив Чекмеџијића, она га брани.</p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и |
| Мајка ће дуже у гостима остати.</p> <p>Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је.</p> <p>— |
| могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и |
| кић им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, почне распитивати за стање Белкићев |
| авити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуб |
| ринти; — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форин |
| пут тамо и натраг пет форинта.</p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Перс |
| ринти; могао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и н |
| тају ме четири стотине форинти.</p> <p>„Кад сам ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове |
| Скорићеву у П. — десет форинти.</p> <p>„Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој срећ |
| ут тамо и натраг десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и н |
| мо и натраг — петнаест форинти.</p> <p>„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелко |
| љућена мати.</p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора |
| ре ће, вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, |
| — То је сасвим друго.{S} Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а в |
| је.{S} Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} |
| е у његов дућан долазиле.{S} Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се ни |
| е у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као го |
| {S} Кочијаш <pb n="9" /> бесно тера.{S} Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли |
| асом потпомогао.{S} Много су певали.{S} Када су певали: „У мјесту пријатном“, <pb n="25" />Љуба |
| шу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш ду |
| </p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Када је Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио |
| </p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Када је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{ |
| нећу ићи.</p> <p>— Тако и треба.</p> <p>Када Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигур |
| да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Када Чекмеџијић кући дође, поче размишљати да ли да доч |
| по сата далеко од госпође Персе.</p> <p>Када су кући дошли, почну наново размишљати.{S} Љуба ми |
| ог сата већ су просиоци на путу.</p> <p>Када стигну у село Ј., траже бирцауз.{S} У бирцаузу нем |
| , ко није кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити га.</p> <p>Љуба свој посао започне.{ |
| изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити га.</p |
| што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво |
| авила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А у Шапцу?< |
| на многе лепе ствари.{S} Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, п |
| богату девојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина |
| S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и |
| и сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије.</p> <p>Љ |
| ина мати брзо се спреми и <pb n="30" /> каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац и |
| је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла |
| зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} |
| тају за фрајлу, но она не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опрос |
| -Гавра, рад узети ту богату удовицу.{S} Каже да је могао још девојком узети.{S} Она је хтела, а |
| ро бити.</p> <p>— Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не |
| остану Чекмеџијић и чика-Гавра.{S} Љуба каже чика-Гаври да је задовољан.{S} Приповеди му све, п |
| питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџијић т |
| Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.{S} Чекмеџијић је им |
| илично.</p> <p>— Тако исто и она о вама каже.</p> <pb n="89" /> <p>— Мило ми је!</p> <p>— Чула |
| Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас свију чувство је онде |
| ароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за ме |
| ијића поћи, да каже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дак |
| Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла.“ Није дуго т |
| зговарају.{S} Напослетку Љуба устане па каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трго |
| оје Чекмеџијићеве акције.{S} Чика-Гавра каже на то: „Добро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка |
| екмеџијић са чика-Гавром.{S} Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљањ |
| и и француски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, |
| еће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла штета што није трговац, |
| н другоме у музици или певању — како се каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио да компаније само |
| а врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто |
| ној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту.{S} Отишло ми у штет |
| >— Дакле, знаш шта је у ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S |
| образа по хиљаду форинти.</p> <p>— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке |
| а фрајлом не забавља.{S} Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Г |
| меџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони.</p> <p>Фруштук је гото |
| то?</p> <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну |
| да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, р |
| на каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да |
| и чика-Гавра већ долазе.{S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. |
| зговарају о фрајла-Јулки.{S} Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му |
| ко напипали су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде |
| овек, све то може у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га з |
| <p>— Мене мрзи пред овим господарима да кажем.</p> <p>— Та реци слободно пред нама, неће ти ниш |
| обито драго!{S} Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено... — р |
| ет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да никакву љубав' спрам њега не осећам, али мисли |
| али вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.</p> <p>— Сад разумем. — Зашто не?{S} Као што при |
| сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би |
| м пила и певала.</p> <p>— Дакле, да вам кажем?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да вас пр |
| " /> <p>— Па, видите, још штогод да вам кажем.{S} Наша Марта је тако васпитана да може целу кућ |
| почетак!</p> <p>— Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку н |
| познавало?</p> <p>— Онако — како да вам кажем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметно ра |
| и ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без њ |
| је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одус |
| ми се.</p> <p>— Па хоћете ли да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А заш |
| ме шмајхловати.</p> <p>— Ја само истину кажем.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата ни сестре?< |
| ас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањирати или компонирати?</p> <p |
| је „другојачије“.</p> <p>— Па зашто не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред |
| а ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред т |
| ета, пролупаће се поред тебе.{S} Дакле, кажи, ако хоћеш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу поћи за њ |
| Марта, како ти се допада Чекмеџијић?{S} Кажи право, имаш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види |
| о?</p> <p>— Тако један сат.</p> <p>— Па кажи ми како ти се тамо код те удовице допада?</p> <p>— |
| /> <p>— Мани се тога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте |
| ?</p> <p>Ружичић се смеје.</p> <p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уверени |
| асвим чист.</p> <pb n="45" /> <p>— Ал’, кажите ми право, зашто сте тако очи извраћали кад сте п |
| >— Молићу, ја сам само господар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} |
| pb n="22" /> <p>— Госпођо бирташице!{S} Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња?{ |
| {S} Баш сам вас хтео о томе упитати.{S} Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле |
| езао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи?</p> <p>— |
| би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?</p> <p>— |
| } Већ су се прилично упознали.</p> <p>— Кажите ми искрено, господине Ружичићу, што ћу вас питат |
| јер морам јој одговор однети.</p> <p>— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ |
| — Он распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види и |
| кућу Милеуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да |
| — А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па је л’ жива?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— |
| же и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у инштитуту тако изуче да после никад пропас |
| о читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— Госп |
| <p>— Море, Љубо, устај!{S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, па како доцне устаје!“</p> <pb n= |
| риест година, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.{S} Та |
| ћа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи д |
| ају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <foreign xml:lang="DE-Cyrl">Тоз ис а хибше грихин |
| нате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу, <pb n="54" /> оно — кад велика господа кудгод иду |
| го нам је.</p> <p>Кад је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није |
| <p>— Та, већ знамо како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима возила! |
| ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети“, истрчи нап |
| бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата!{S} Шта мислите, док мало образ у |
| се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја |
| ј лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије свој |
| ваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом распо |
| <p>— Ви ђаволите!{S} Хтели сте, ваљда, казати да изгледам као слепачка тиква, кад се смешите.{ |
| ам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} Ми немамо деце.{S} Немојте мислити да ви узи |
| разговарати.</p> <p>— Можете и овде све казати.</p> <p>— Нећу да ови чују.</p> <pb n="68" /> <p |
| се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{S} Само није сад |
| бл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анк |
| , видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан.</p> <p>Ту уђе госпођа Гледићка |
| ?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Сад ћу вам казати.{S} Мени је приповедао то један трговачки калфа, |
| искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега |
| ом карактеру уверени бити да нећу ником казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и |
| сестрама упознао.{S} Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фр |
| аним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету |
| само паметно!</p> <p>— Тако ћу ја лепо казати да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к матери.{S |
| улови.{S} Та, можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као |
| за тебе поћи.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Казаће ти: „Нећу за Швабу!“</p> <p>— И то је истина.{S} |
| чика-Гавра.</p> <p>— Е, кад баш хоћете, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у |
| ећу ником казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником каза |
| ко ћете почети?</p> <p>— По обичају.{S} Казаћу:{S} Молим покорно, мени би на срцу лежало, и жел |
| >VIII</head> <p>Љуба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да прист |
| добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао. |
| је разговарати. <pb n="52" /> Нећете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако о |
| Сад видим.</p> <p>— Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и сам же |
| врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А отку |
| ак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, какав почетак!</p> <p>— Видите, управо да вам кажем, то |
| Марта између ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, ј |
| p>Фрајла Варвара размеће карте, хоће л’ какав младожења доћи.{S} Гледа у карте.{S} Карта помишљ |
| те ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли си |
| аспитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покуд |
| ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен!</p> <p>— Ви ђаволите!{S |
| о не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења.</p> <p>Зове их сутра на ручак, |
| мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за |
| не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило — од капута. |
| те, нисам хтео читати, но само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи намалан |
| те на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав шаранчић, па се по њему, праћкате, зато ми срце н |
| и?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па добр |
| говац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S} И то се могло приметити као да |
| мо и остати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви |
| ма.</p> <p>Женске се око ручка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Д |
| изиђоше напоље да приправљају ручак.{S} Каква радост за њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био ј |
| к и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Договори се са Љубом и чика-Гавром, п |
| човека без јаке титуле.{S} Она би хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; или какв |
| олим вас!</p> <p>— Више вредите него ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми баш тако ласкати!</p |
| јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице?</p> <p>— Знате, ја |
| добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али частољубив |
| каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од триде |
| човека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионир |
| ми дајте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежде?</p> <p>— Да се још промислите, па онда д |
| им, нег' што мислим то и говорим.{S} Па какве сте оштре памети!{S} На свашта знате брзо да одго |
| мо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p>— А, то је са |
| ишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима.</p> <p>— Шта су ти |
| е лепа опера, па театри — комифо!{S} Па какви штуцери!{S} Нема ниједног без фатермердера, а то |
| S} Њу су многи просили, и богословци, и какви нотароши из околине, па није хтела поћи.{S} Ви ће |
| чи.{S} Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене бирташиц |
| гу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" /> <p>— Е, та ви сте увек |
| >— Видиш то, Љубо!{S} Толика сала, па с каквим скупоценим стварима напуњена!</p> <p>Љуба блене |
| } Кад је отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то парче, фрајлице?</p> <p>— То је била ф |
| ри.{S} Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира!</ |
| деце.{S} Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.{S} Она је наше дете, ми с |
| а гвожђарница се може напунити.{S} Али, каквог је владања?</p> <p>— То је баш што је најгоре.{S |
| p>Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца.{S} Љубиног кума отац ту |
| е знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српски свирати.</p> <p>— А зар ни |
| {S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више не |
| пак Љуба, мада је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошло до решења, искрено |
| ти је што писао, него се бринуо о новој каквој партији. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| азиле.{S} Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док |
| а она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се по |
| говор.</p> <p>— Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p |
| је много требало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као |
| о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је дош |
| , ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет година, само ако је б |
| чинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре б |
| ини намигне, те она изиђе.</p> <p>— Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{ |
| ића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме тако упрљана затек |
| разговара.</p> <p>— Шта мислиш, Марта, како ти се допада Чекмеџијић?{S} Кажи право, имаш ли во |
| ен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да су му се ноге увис п |
| жати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две |
| </p> <p>— Па ћемо пробати!</p> <p>— Ви, како устанете, најпре се разговарајте с њим насамо, па |
| ја сам само господар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је ле |
| ш Љубу Чекмеџијића како муштерије мами, како му слатко речи теку, мора човек од њега што то куп |
| мо, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо к |
| } Љуба мора своју част да спасе.{S} Но, како?{S} Као год што је Редић њему писао, тако ће исто |
| да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допало?</p> <p>— Мало боље него пређашње |
| ће, да Чекмеџијић не чује.</p> <p>— Но, како вам се допада мој Љуба?</p> <p>— Фајн — здрав мома |
| сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, како вам се то допада?</p> <p>— Врло брзо свирате.</p> |
| чика-Гаври потсмевати.</p> <p>— Видиш, како си прошао!</p> <p>— Тако му треба кад је машкртан. |
| шкињу да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само |
| ="33" /> <p>— Добро јутро, фрајлице!{S} Како сте спавали?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Види се |
| чи.</p> <p>— Ала ми је тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног устајања, и то све откако с |
| — не знам.</p> <p>— Та шта не знаш!{S} Како си ономад лепо свирала!{S} Мораш свирати!</p> <pb |
| .</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</ |
| за искреност што ћу вас сад питати.{S} Како вам се допада наша Марта?</p> <p>— Прилично.</p> < |
| > <pb n="11" /> <p>— Изволите сести.{S} Како сте?</p> <p>Ето и господара Пере.{S} Мален, дебео, |
| , премда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратим |
| ће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} Како су дошли, тако ће и отићи!</p> <p>— Ја идем на лус |
| а, па није дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне |
| једно.</p> <p>— Шта је то, фрајлице?{S} Како су лепа писма — ваљда су љубавна?</p> <p>— Дајте т |
| а мени јако познавало?</p> <p>— Онако — како да вам кажем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам с |
| {S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу, <pb n="54" /> оно — кад велика господа кудго |
| ори, шта ти је?</p> <p>— Тај господар — како се зове — Хекмешич — тако је импертинент био, да ј |
| кад један другоме у музици или певању — како се каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио да компан |
| ћи ће се трпети.</p> <pb n="88" /> <p>— Како се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и |
| , нисам још ниједну прочитала!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Знате, ја сам била три године у леру, |
| ато јер би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, в |
| Љуба и Гавра су у једној соби.</p> <p>— Како ти се допада овде? — запита га чика-Гавра.</p> <p> |
| уба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се сад допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као |
| ко је, може нас мрак ухватити.</p> <p>— Како изволевате.</p> <pb n="14" /> <p>Љуба опет кочијаш |
| д сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, па ми је доста; н |
| онако сама у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћете почети?</p> <p>— По обичају.{S} Казаћу:{S} Мо |
| тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарукџи |
| и; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога |
| по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?< |
| ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим др |
| ише!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је чове |
| Како се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.</p> <p |
| казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> <p>— То је давно било; уз т |
| одазвао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} Љуба све т |
| а Савком.{S} Све је у реду, само да зна како стоји са миразом.{S} Дође сестра, умеша се у разго |
| S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, па како доцне устаје!“</p> <pb n="87" /> <p>Љуба се буди, |
| еднако хиљада форинти врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече федермесером р |
| лободан...</p> <p>— Драго нам је.{S} Па како код вас, пошто ’рана?</p> <p>— Скаче.</p> <p>— Так |
| те.{S} Чика-Гавра Чекмеџијића информира како се има код Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и |
| куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> <p>— |
| — А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира?</p> <p>— Нисам, онда сам још била у |
| ашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића како муштерије мами, како му слатко речи теку, мора чов |
| ло приметити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалека давао на знањ |
| седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај, девојко!</p> <p>С |
| лонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb n="39" /> и матери допада, а д |
| pb n="17" /> <p>— Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила?</p> <p>— Н |
| римећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом < |
| убав не осећате.</p> <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} |
| ди.{S} Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да |
| </p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија.</p> |
| Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он |
| пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру |
| га рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} |
| даред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције.{S} Чика-Гавра каже на |
| >— Мани се тога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде |
| ђеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, јер није проста, и сам |
| ао да је код куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> |
| оба шушкајући разговарали и испланирали како ће се сутра због женидбе разговарати.</p> <p>Госпо |
| почну наново размишљати.{S} Љуба мисли како ће та ствар испасти.{S} Ако Перси у кућу дође, мор |
| м заговори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако |
| p>— Тако један сат.</p> <p>— Па кажи ми како ти се тамо код те удовице допада?</p> <p>— Никако! |
| адовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје?</p> <p>Дође вечера.{S} При |
| је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам.{S} А и са мира |
| мам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} Ако сте |
| винама читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новац |
| чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, |
| вам што из „Профете“ свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.</ |
| станите само мало.{S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, кан |
| обра трговина.{S} Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; |
| па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда.{S} Першунов |
| првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести.</p> <p>— Дакле, допада ва |
| евао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То ме нај |
| еселити.</p> <p>Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као |
| ожу.</p> <p>Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа.{S} Кожа на образу збркана, нафарба |
| , баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?</p> < |
| адне чика-Гавра.</p> <p>— Та, већ знамо како те воли кад је казала да се не би на таковим матор |
| тина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само како је шмукирана!{S} У Ш. седи господин Гледић који им |
| још никад није видео.</p> <p>Да видимо како стоје ствари у Гледићевој кући.{S} Господин Стева |
| хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има |
| че одмах, но да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, нотарош још може времена д |
| ет, најволијем кад спустим фиранге, јер како ме сунца зрак ухвати, одма’ поцрним.</p> <p>— Е, и |
| и се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n="80" /> младожења допада.{S} Она вели |
| вра већ су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мора |
| ови били, опет уђу у собу да промишљају како ће визиту правити.{S} Било је већ пред вече.{S} Хо |
| уба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду.{S} Ето опет слушкиње.< |
| мате наклоност према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запроси |
| ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове противне гласе чујете, немојте ништа веровати, ј |
| p>Љуба је све то увидео, па гледа да се какогод ожени.{S} У његовој варошици није било могућно, |
| у Ш. У, Ц. једна стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест г |
| дем да јој јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери |
| едан прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у кујни.</p> <p>— Доб |
| } Мени је приповедао то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки |
| о; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести.</p> <p>Врати се ку |
| и је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке девојке у његов дућан долазиле.{S} |
| му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично |
| ечи, могао се узети за идеал трговачког калфе у малој вароши.</p> <p>Љуба је свуд у друштво при |
| о је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он са |
| му крадом пио.</p> <p>После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара.{S} Гос |
| p> <p>— Скаче.</p> <p>— Тако и овде.{S} Камо срећа да сам пре два месеца жита накуповао, могао |
| у се.{S} Гледићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.</p> <p>— Узмите за |
| соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто |
| } Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика;<pb |
| а није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: |
| ди има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са канабета.</p> <p>— Добро јутро, фрајлице! — поздрави Че |
| ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљ |
| да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи.</p> <p |
| о је уморна, па и она у предњој соби на канабету прилегне.</p> <p>Међутим, Чекмеџијић и чика-Га |
| оринти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифоњера и огледало.</p> <p>— Што |
| што да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскура |
| /p> <p>— Неће ни мираз фалити.</p> <p>— Канда сте ми из уста извукли!{S} Баш сам вас хтео о том |
| и сигурно мираз подразумевате?</p> <p>— Канда сте погодили!</p> <p>— Ала сте ђаво, тек вам је п |
| у певати.{S} Јоца је певао „Тулумбашу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим за |
| а зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.</p> <p>— Дакле, шта мислите,госп |
| ра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева |
| а показали!{S} Ја сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не |
| немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бр |
| и мислим.{S} Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказати.{S} Но, са |
| ина, но још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, |
| ml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је!</p> <p |
| ба је једнако својим речма онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио |
| тетом почињати.{S} Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се о |
| лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав шаранчић, па се по њему, праћкате, зато ми ср |
| а, — рече мати.</p> <p>— Господар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару?</p> <p>— Јест, и |
| збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба чека.</p> <pb n="84" |
| ошке девојке у његов дућан долазиле.{S} Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, |
| ој варошици да се <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, ал |
| извући.</p> <p>Љуба свршава визиту.{S} Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра о |
| м.</p> <p>— Сад разумем. — Зашто не?{S} Као што примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја н |
| ра своју част да спасе.{S} Но, како?{S} Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белк |
| е Милева одмах кринолин купити.{S} Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви.{S} М |
| сад допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као богиња!</p> <p>— Неће ни мираз фалити.</p> <p>— Кан |
| фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па |
| свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер ил |
| био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нем |
| ељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.</p> <pb n=" |
| реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S |
| стити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам.{S} Ја сам о вама распитао.{S} М |
| а неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати |
| и сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.{S} Поред свог покојног јако |
| Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има три хиљаде форинт |
| секира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у памети ниј |
| и трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S} И то се могло приметити као |
| рити; јер нико се тој женидби не радује као госпођа Гледићка, што ће Марту с врата <pb n="92" / |
| ровео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести.</p> <p>Врати с |
| , па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар Че |
| p> <p>— И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен!</p> <p>— |
| и дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.</p> <p>— И вама ништа не фали; изгледате |
| /p> <p>—А шта нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као мла |
| дете.</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се има откуд.</ |
| редит и имање.{S} Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, |
| знају на памуку крв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.</p> <p>— Ништа, добра ће |
| м, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> <p>— То је давно било; уз то, нисте је |
| вирати!{S} Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди.{S} Није чудо што га зову фантазијо |
| Па шта би нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, |
| анжира.{S} Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме о |
| моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!</p> <p>Сестр |
| у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га.{S} Дође вечера, опет га части, али |
| ао трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бога вам, колико |
| о се разгрејаше.{S} Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао п |
| ђу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узм |
| друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то б |
| дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим друго |
| росхандлер“.{S} И то се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуб |
| е још страшније?</p> <p>— Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А је |
| S} Хтели сте, ваљда, казати да изгледам као слепачка тиква, кад се смешите.{S} Но, ништа, волим |
| о младић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— |
| ош и дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја т |
| Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.</p> <p |
| „Збогом немарна душо“, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулки.</p> <p>После вечере се разиђу |
| ежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.</p> <p>„Два путна трошк |
| p> <p>— Та, кад обећавате, то је толико као да сте реч задали!</p> <p>— Није баш тако.{S} Кад ч |
| девојка.</p> <p>— Једно ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без м |
| а она има дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пустила.{S} Сока је зовну настрану.</p> <p> |
| а се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго |
| бро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате право.</p> <pb |
| младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу.{S} Двадесет и девет год |
| де свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — викне мати. |
| ешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао? |
| оговоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да оста |
| ег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као младић, а |
| акше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па није морао око ње |
| анга чиновника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} |
| и за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију.{S} Начује јо |
| први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него тражимо другу! </p> < |
| осподар-Љубо, добро дошли!{S} Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка.</p> <p>Дакле, на |
| одар Першуновић, солидан старији човек, капут му до пете, а висок шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— |
| p>Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном. |
| бојица; Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.</p> <pb n="23" /> <p>— Опростите, ми смо се ради |
| т сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти.{S} Није м |
| члија пред вама отргао шос — крило — од капута.</p> <p>— Ви сте смешан господин!</p> <p>— Молић |
| !{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе |
| ' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати.</p> <p>— К |
| ав младожења доћи.{S} Гледа у карте.{S} Карта помишљеника, младожења — тиквени долњак, лежи у с |
| о, што му је пред светом шкодило, то је карта.{S} Холбер и макао биле су његове најмилије забав |
| сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатур |
| ’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даљ |
| жати, па ма колико да су говорили да је карташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби две три године дана; |
| Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему.</p> <p>Ал |
| иче погрешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новц |
| а путују.</p> <p>Фрајла Варвара размеће карте, хоће л’ какав младожења доћи.{S} Гледа у карте.{ |
| ста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима.{S} Ф |
| јли Варвари поче срце куцати.{S} Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирца |
| оће л’ какав младожења доћи.{S} Гледа у карте.{S} Карта помишљеника, младожења — тиквени долњак |
| ко да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ћ |
| пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до посл |
| се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих девојака у околини.{S} У селу С. има ле |
| Међутим се људи разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић |
| а постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити.</p> <p>— Па т |
| га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулк |
| ао.</p> <p>— Ексцелент виц!</p> <p>Дође кафа.{S} Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у друг |
| и госте, па оде у другу собу.{S} Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те |
| о почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас |
| доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба |
| чика-Гавра.</p> <p>— О, ништа за то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само |
| о Ј., траже бирцауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорим |
| е, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, ништа за то!{S |
| чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао ко |
| .{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је ба |
| е овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.</p> <p>Скоро ће доћи вечера.{S} За вечером је |
| е у једну собицу насамо, да му написати квиту да је примио, те Чекмеџијић прими новце.{S} Одмах |
| ет мене проси.</p> <p>— И то је масивер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па н |
| јла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; то значи: мл |
| о у кавани на билијару спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> < |
| на девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И године су јој таман за удају |
| јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српски свирати.</p> <p>— А зар нисте чул |
| а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гвожђарница пак така му је да би оданде ј |
| познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако в |
| тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу.</p |
| био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; |
| ене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде наст |
| ујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити.</p> |
| икалише дихтунг</foreign> — тако нас је клавир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један дру |
| где сте научили немачки и француски, и клавир, јер чика-Гавра каже да знате и француски.</p> < |
| не у скупоцене ствари; тек тако опази и клавир.{S} Онда почне се мислити где ће толико покућств |
| /p> <p>— Та и боље је за вас ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш добро, — дода тихо чик |
| шкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка.{S} Она би ра |
| ј, девојко!</p> <p>Сад фрајла седне код клавира и почне свирати.{S} Свира неку фантазију од Тал |
| — Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањирати или компонирати?</p> <p>— Ах, компо |
| ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трго |
| остране руке, али је у срцу циција прве класе.</p> <p>Госпођа Евица Гледићка има око триест пет |
| о је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава.{S} Даље — кеца |
| <div type="titlepage"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКИ КЛАСИЦИ</p> <p>3 ПРИПОВЕДАЧИ 3</p> <p>Уредник</p> <p> < |
| Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је зло?</ |
| мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!</p> <p>Сестре се |
| ри?</p> <p>— О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке |
| ВИЋ</p> <p>ЈЕДНА ЖЕНИДБА</p> <p>НАРОДНА КЊИГА</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> <pb n="4" /> <div |
| огли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у ред |
| и’ вас купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге не читате?</p> <p>— Српски нема ништа модерн; чуј |
| рмахерају ништа.{S} Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какв |
| о леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а српске?</p> <p>— Српске?{S} Ах, нисам ј |
| Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морал |
| сасвим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар ни заслужит |
| ог је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио |
| ав мизерабл човек па мене критизира!{S} Ко је тај Хекмешич, је л’ те мутер?</p> <p>— Он је трго |
| отов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — так |
| онесе се печење — дугачак матор зец.{S} Ко ће га транжирати?</p> <p>Код господара Белкића није |
| ту с врата <pb n="92" /> скинути, па ма ко шта говорио против Чекмеџијића, она га брани.</p> <p |
| би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хи |
| > <p>— Дакле, и овде ништа!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година ж |
| лушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту.{S} Отишло ми у штету — л |
| је дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном |
| ара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик |
| оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени?</p> <p>— Разумете мираз?</p> <p>— Погодили сте |
| .</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми не мо |
| етку све један другог хвата, напипавају ко шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић |
| себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира.{S} Али, нико му се тако не |
| > <p>— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дрт |
| Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са канабета.</p> <p>— Добро |
| уди човек.{S} Могао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати.{S} Код |
| оју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом |
| е; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то више нико покварити; |
| т се одмах разбере.</p> <p>— Опростите, код нас су ови проклети басамаци.{S} Колико пута сам мо |
| ез тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинт |
| це; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојк |
| адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао.{S} |
| и, а, опет, због багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише је |
| би човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка се |
| то приметио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не |
| p>— Како се ја застидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле |
| Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка ниј |
| /> <p>Сутрадан је недеља.{S} Љуба чека код црквених врата кад женске излазе.{S} Гледа, телбизи |
| о сале где је фрајла Паулина баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их |
| ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без |
| Гавра Чекмеџијића информира како се има код Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и ту тајну да |
| аљубио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки |
| е кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не мож |
| ам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо.</p |
| мију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p |
| — Хоћу на сваки начин.{S} Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ћ |
| а каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина одмах слабије иде.{S} Оне га из п |
| Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} |
| .</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љуб |
| чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, а |
| RP18620_C2"> <head>II</head> <p>Љуба је код куће време добро проводио.{S} У матере је остало не |
| за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти дан му ј |
| , почне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да |
| са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледао.{S} Чекмеџијић дарива |
| траг — петнаест форинти.</p> <p>„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Сав |
| уснићеву да проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, кој |
| .{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, |
| ирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет |
| тере оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за некол |
| вирај, девојко!</p> <p>Сад фрајла седне код клавира и почне свирати.{S} Свира неку фантазију од |
| близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јако пази |
| спођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове му |
| тује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Чекмеџији |
| не се збуне, не знају живети као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер баро |
| м у варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате кћери.{S} Њен муж |
| још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И |
| </p> <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка м |
| и фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим друго, виде |
| м дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту.{S} Отишло ми у штету — лагала је.< |
| сле мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје све то што је |
| ало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па |
| је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда п |
| Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарукџић.</p> <pb n="6 |
| ка-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.</p> <p>Т |
| усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију! |
| трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке. — шеснаест форинти.</p> <p>„Осовина ми с |
| и прстену време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треба, јер ј |
| Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све у |
| ан...</p> <p>— Драго нам је.{S} Па како код вас, пошто ’рана?</p> <p>— Скаче.</p> <p>— Тако и о |
| ат.</p> <p>— Па кажи ми како ти се тамо код те удовице допада?</p> <p>— Никако!{S} Кад сам био |
| бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Макре — осам форинти.</p> <p>„Пут код чика- |
| спође Макре — осам форинти.</p> <p>„Пут код чика-Гаврине Варваре четири форинта.</p> <p>„Пут у |
| виној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у ви |
| ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.</p> <p>„Дв |
| јзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са л |
| била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба ј |
| тор зец.{S} Ко ће га транжирати?</p> <p>Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо м |
| екмеџијић видео како фрајла изгледа.{S} Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирне |
| — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост |
| рвој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; |
| хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после поноћи устану.{S} Гл |
| сна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велик |
| , одма’ поцрним.</p> <p>— Е, имате фину кожу.</p> <p>Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла из |
| селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и а |
| са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је в |
| уком дође у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженит |
| другој <pb n="48" /> срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато д |
| ма једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гвожђарница пак та |
| и увређени, боље ми се допадате него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно |
| тим је уклоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити.</p> <p>Оду у цркву.{S} |
| дит правила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је |
| <p>Донде је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не з |
| ртира се код трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тет |
| /p> <p>Уђу у собу.{S} Ту је Љубина мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуч |
| о кринолин, и само чека на прву господу која ће га носити па ће Милева одмах кринолин купити.{S |
| он није хтео.{S} Могао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{ |
| госпођо!</p> <p>— Бог ти добро дао!{S} Које нам добро носиш?</p> <p>— Та, добро вам носим, вај |
| а бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за |
| чких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које |
| омантично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести.</p> |
| ојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш |
| е.</p> <p>— Право имате, — упадне Љуба, који се радовао да му Марта што више донесе.</p> <p>— Е |
| оши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{ |
| , она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече |
| би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; н |
| је приповедао то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки штуден |
| ве грке који су по трипут банкротирали, који се на вашару под својом фирмом показати нису смели |
| јело, пило, певало.</p> <p>Чекмеџијић, који се за време својих толико просидба никад честито н |
| уле.{S} Она би хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранг |
| терао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и титрао са судбом |
| око триест година, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.{ |
| > свет проћи.{S} Служио је и такве грке који су по трипут банкротирали, који се на вашару под с |
| шта је то?</p> <p>— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.</p> <pb n="63" |
| да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба |
| вили били.</p> <p>— Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.</p> |
| р Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, |
| ом просити, и то са таквим проводаџијом који ће га знати у свему препоручити. </p> </div> <div |
| воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на |
| шмукирана!{S} У Ш. седи господин Гледић који има под своје једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она ј |
| већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</p> <p |
| естра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.{S} Госпођа Цифрићка |
| ј фрајли, час опет о фрајли Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад није видео.</p> <p>Да видимо |
| т.{S} Она је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на светко |
| богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.{S} Д |
| шља и реши се да стару љубав обнови.{S} Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком.{S} Љуб |
| 4"> <head>IV</head> <p>Љуба се мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} |
| а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па је л’ жива?</ |
| а јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуд |
| } Има три хиљаде форинти сребра.</p> <p>Коју ће сад Чекмеџијић од ове две?{S} Татијана је богат |
| евојке.{S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у |
| } Младој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног |
| у сокака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњевима покривена.{S} Кочијаш <pb n="9" /> бесно |
| јићу дуго чекати, па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када д |
| а преко две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, доч |
| н прави:</p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — |
| ут, хоће богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ е |
| га просула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасв |
| ..</p> <p>— Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?</p> <p>— Колико би’ ја хтео искати, о |
| дер или шустер.</p> <p>— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љуба |
| кати, о том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је казао да |
| Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је година?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му |
| е, код нас су ови проклети басамаци.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, |
| Ништа.{S} Ја сам са Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћ |
| , отприлике, колико ви иштете?</p> <p>— Колико би’ ја хтео искати, о том немојте ни питати, но |
| ћу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На такав начин до вечере сви троје прили |
| али опет није се могао уздржати, па ма колико да су говорили да је карташ.</p> <p>Овако прођош |
| сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду фор |
| S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</p> <pb n="77" /> <p>— Не |
| ођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; в |
| га прода лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадно пише |
| те, али опази кроз пенџер два страна на колима.{S} Фрајли Варвари поче срце куцати.{S} Спреми к |
| ешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љ |
| шару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.{S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љ |
| ристане на то, и то да он њих на својим колима у виноград воза.{S} Упрегну и оду.</p> <p>Господ |
| ка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави:</p> <p>— Добар дан, јесте |
| хоћете?</p> <p>— Коло!</p> <p>— Дакле, коло.</p> <p>— Видите да знате!</p> <p>Сад поче она кол |
| да видим!</p> <p>— Шта хоћете?</p> <p>— Коло!</p> <p>— Дакле, коло.</p> <p>— Видите да знате!</ |
| >— Видите да знате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да |
| има ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S} Немецке и францу |
| е, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он до |
| врло грубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отказује свако познанство.{S} Чекмеџијић, истина |
| S} Свира неку фантазију од Талберга.{S} Комад је тежак, врло заплетено испада.{S} Кад је отсвир |
| ечу!{S} Тамо је лепа опера, па театри — комифо!{S} Па какви штуцери!{S} Нема ниједног без фатер |
| ра је све то шапћући говорио.{S} Његова компанија је међутим пила и певала.</p> <p>— Дакле, да |
| аже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио да компаније само у трговаца и солдата има, ал’ никад ниса |
| олим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањирати или компонирати?</p> <p>— Ах, композицион — |
| а има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{S} Из тога се види да без трговин |
| акра.</p> <p>И фрајла-Паулина господски комплименат начини.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Гос |
| Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини.</p> <p>— Драго ми је особито...{S} |
| мпањирати или компонирати?</p> <p>— Ах, композицион — то је сасвим друго, то је <foreign xml:la |
| це, кажете л’ у клавиру компањирати или компонирати?</p> <p>— Ах, композицион — то је сасвим др |
| н трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки штудент, не знам, у Франкфу |
| доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p>— Дакле |
| у је да би оданде једва четири циганска коња потковати могао.</p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад о |
| велика;<pb n="83" /> велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да н |
| ма толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, |
| амоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што ра |
| те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је |
| раво, био је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се да је простране руке, али је у ср |
| пски свирати.</p> <p>— А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира?</p> <p>— Нисам, |
| а виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, |
| .</p> <p>— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?</p> <p>— Молим |
| S} Иду нека кола арњевима покривена.{S} Кочијаш <pb n="9" /> бесно тера.{S} Када дођу до дућана |
| олевате.</p> <pb n="14" /> <p>Љуба опет кочијаши.{S} Настао је већ сумрак.{S} Љуба јако тера.{S |
| да се удајем.</p> <p>— Дакле, дајете ми кошар?</p> <p>— Кад нећу да се удајем, то није за вас к |
| — Кад нећу да се удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</p> < |
| н посао у реду.</p> <p>Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант жи |
| ишао!</p> <p>Тако су се љубазно донекле кошкали.{S} Љуба је само из курмахераја речима забадао, |
| дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она о |
| ; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стотине форинти.</p> <p>„Кад сам ишао |
| е,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Нов шешир — десет форинти.< |
| ;<pb n="83" /> велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни |
| то што је господаров ауспрук у подруму крадом пио.</p> <p>После двогодишњег калфовања у својој |
| о белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Га |
| џићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.</p> <p>— Та ш |
| p>Оду у цркву.{S} По часа — па је свему крај.{S} Чекмеџијић је, најзад, ожењен.</p> <p>Сватова |
| правити, него је могао одмах са другога краја шале започети.{S} Госпођа Макра га је увек, кад г |
| трговчић из О.</p> <p>— Мутер, па то је крајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има нешто гвожђарнице.< |
| з ис а хибше грихин</foreign>!{S} А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?{S} Да сам з |
| проси.</p> <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, п |
| ица изгледа на дућанским вратима.{S} На крају сокака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњеви |
| у на мање.</p> <p>— Од хиљаде не сме ни крајцара фалити!</p> <p>— Ја то не могу одма’ учинити!{ |
| дна хиљада четрдесет форинти и тридесет крајцара.“</p> <p>Чекмеџијић се чеше по глави, па се оп |
| у купио за четрдесет форинти и тридесет крајцара у шајну!{S} 3богом памети!</p> <p>Он оде у соб |
| сам хиљаду четрдесет форинти и тридесет крајцара — дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио |
| ми се покидала — четир форинта и триест крајцара.</p> <p>„Опет сам овом приликом дао правити из |
| , колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави.</p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ј |
| да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја таке старе јединице; те знају |
| лим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?</p> <p>— Молим вас, не разу |
| Ту му се сад цела романтика развила.{S} Красни виногради, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ с |
| е.{S} Он ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ствар свршити |
| сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После кратког разговора гости се препоруче и оду.{S} Мати пит |
| таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.</ |
| {S} Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу |
| о уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Диван |
| д ораховине; на орманима шоље поређане; кревети лепо намештени; у соби хладак, јер су фиранге у |
| Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите као млада или |
| ло женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит правила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати |
| чење транжирати, онда је сасвим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар печење транжирати |
| а са арњевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба |
| а недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра о |
| , опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економију.{S} Б |
| ?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се кренкујем.</p> <p>Такав мизерабл човек па мене критизир |
| ан сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, да се Власи не сете |
| ти је, Паулина?</p> <p>— Имала сам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми |
| уњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.{S} Она то примећује, па хотимиц |
| је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило — од капута.</p> <p>— Ви сте смешан господин!</p> |
| Носила је рајфрок — онда се тек започео кринолин, и само чека на прву господу која ће га носити |
| ду која ће га носити па ће Милева одмах кринолин купити.{S} Љуба као да се помамио тако курове |
| ем.</p> <p>Такав мизерабл човек па мене критизира!{S} Ко је тај Хекмешич, је л’ те мутер?</p> < |
| гледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, |
| че срце куцати.{S} Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су свр |
| стане.{S} После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави. |
| траг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6" /> свет проћи.{S} Служио је и такве грке |
| p>Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима.{S} Фрајли Варвари поч |
| му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговачким у једном на |
| мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била руж |
| — двадесет и два форинта.</p> <p>„Други крупни и_ ситни трошкови о женидби</p> <p>— сто двадесе |
| дмукло потсмешкује.</p> <p>Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајл |
| итанију.</p> <p>Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца.{S} Љубино |
| тек издалека да има ваљана младожењу за кћер, или фину девојку за сина, па је одмах циљ постигл |
| т је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, је |
| гости се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n="80" /> младожења допада.{S} Она |
| у задају.</p> <p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавра |
| она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег |
| и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; |
| и.</p> <p>— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ се |
| и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет ниј |
| довица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда има сплетк |
| еми господине!</p> <p>Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за |
| и.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.</p> <p>— Сад разу |
| азати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на |
| ика-Гавра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџ |
| о да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Не прис |
| ати брзо се спреми и <pb n="30" /> каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вар |
| о деце, па ипак ће дати што поред своје кћери.</p> <p>Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белки |
| орно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?</p> <p>— Молим вас, не разумем вас |
| није трпео много визите, особито што се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; |
| е код негдашњег Љубиног господара удате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни дру |
| елике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се н |
| и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла Варвара страшно се рас |
| бити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произвести може, |
| } Оца нема.</p> <p>Милева Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка |
| је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Татијана Скориће |
| Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете е |
| те се послужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’ |
| /p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се моја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и он |
| зио.{S} То је Анка Белкићева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је честан трговац и грађанин; н |
| ре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Тат |
| обро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити.</p> <p>— А з |
| амо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— Господар отац, као |
| шљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више деце, |
| каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да је мало м |
| и дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После кратког разговора гости се препо |
| седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не |
| е, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, |
| ао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Д |
| шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби н |
| изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— |
| оле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Га |
| а да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Знам два места.{S} Једна у Ц., а друга у |
| је.{S} Фрајла Варвара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њ |
| >— Ала сте ме ухватили, не могу с речма куда.</p> <pb n="53" /> <p>Љуба се смеје, мати се смеши |
| мо!</p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како |
| уд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— Да идемо у Србију, у Београд?</p> <p>— П |
| <p>Љуба се опет са чика-Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му се досадило толико путовање, па |
| — Сад немој заборављати таково што, јер куда идемо ту је фрајла врло воспитана.</p> <p>— Пазићу |
| <pb n="54" /> оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не з |
| ве пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика;<pb n="83" /> велика шта |
| едеља, после подне око три сата; собе и кујна су у реду.{S} Господин Гледић отишао је да се про |
| ; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће с |
| дној соби са паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били, опет уђу |
| напоље да потражи Паулину.{S} Нађе је у кујни уплакану.</p> <p>— Шта је теби, Паулина?</p> <p>— |
| ај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, него на столу.{S} Он понуди Љубу да тра |
| аво Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у кујни.</p> <p>— Добардан, госпођо!</p> <p>— Бог ти добр |
| сти.</p> <p>Обадве, лепо обучене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино на служавнику приправљено.{S |
| пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад бити |
| вог ученог, или пак трговца.{S} Љубиног кума отац тутор је те девојке.{S} Љуба се није дуго мис |
| најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов отац, чича Ђука, тутор и стриц Татијанин, био је |
| S} Са чика-Гавром иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов отац, чича Ђука, |
| ли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге не читате?</p> < |
| вакав рачун прави:</p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми |
| велику, једну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу гвожђарницу.</p> <p>— Све је то добро! |
| дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдесет форинти и тридесет крајцара у шајну! |
| е га носити па ће Милева одмах кринолин купити.{S} Љуба као да се помамио тако курове прави фра |
| ко речи теку, мора човек од њега што то купити.{S} Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода |
| ро овуд пролазити; имам нешто у околини куповати.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>— Сад се препор |
| Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју ку |
| трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло до |
| тин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајд’мо!</p> <p>— Х |
| кртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још |
| рихин</foreign>!{S} А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ м |
| Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува р |
| уба је то једва дочекао, да мало добије куражи.{S} Чика-Гаври није толико требало, јер је кураж |
| најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно |
| а са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса како би се удал |
| има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из руке и |
| па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макр |
| о.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је била пра |
| зно донекле кошкали.{S} Љуба је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева знала се в |
| ема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S} Немецке и француске књиге све пиш |
| практичан човек.{S} Све су се хватали у курмахерају.{S} Јулка је волела Ружичића, али је примет |
| купити.{S} Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви.{S} Милева све успија.</p> < |
| писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није сплео са такви |
| с онамо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу ва |
| , али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд кожна ка |
| две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Бел |
| енити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вино?{S} Је |
| уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати је сама.</p> <p>— Сл |
| ћи врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може ма |
| ћу на сваки начин.{S} Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то |
| же да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина одмах слабије иде.{S} Оне га из полит |
| ати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето |
| 620_C2"> <head>II</head> <p>Љуба је код куће време добро проводио.{S} У матере је остало нешто |
| једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти дан му је љу |
| чне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да иско |
| ћеву да проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је |
| Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Миле |
| а, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му с |
| оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико |
| е збуне, не знају живети као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и |
| а сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је го |
| нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а |
| Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић |
| <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алату |
| е Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину д |
| а питам шта ви имате?</p> <p>— Имам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао |
| <p>— Јесам.</p> <p>— Знате да имам две куће?</p> <p>— Знам.</p> <p>— То је што знате; ал’ има |
| обро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, |
| аки ће казати: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шета |
| мем питати, шта ви имате?</p> <p>— Имам куће у О., једну велику, једну малу.{S} Ову сам недавно |
| во прекинути.</p> <p>Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и Милевина сест |
| ске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако се дуго још кошкају, |
| тори само своје терају.{S} Боље би било кућевни лек употребљавати.</p> <p>— Та кад се има, нека |
| и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су ово просио |
| дуже у гостима остати.</p> <p>Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S |
| сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју |
| до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њ |
| твар, опрости се и отпутује.</p> <p>Кад кући дође, чека два три дана.{S} Дуго му је време, па м |
| оја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде кући.{S} Фрајла Савка остане дешператна, али наскоро се |
| да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, почне распитивати за стање Белкићево.{S} Дозна да |
| опростио.</p> <pb n="46" /> <p>Кад дође кући, почне озбиљно да мисли.{S} Није шала, така лепа д |
| а не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мир |
| ану, скупе се на фруштуку.{S} Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати.{S} После фруш |
| ба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у буна |
| каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом го |
| <p>Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора има |
| дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече.{S} Љуба |
| и у Београду провести.</p> <p>Врати се кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18620_ |
| одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, |
| није хтео задржавати, но љутит се врати кући.</p> <p>Ружичић је свуда приповедао шта се догодил |
| а видимо како стоје ствари у Гледићевој кући.{S} Господин Стева Гледић човек је око педесет год |
| а би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће бити у О. слава на Свету Петку, онде |
| ствари мислим.{S} Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказати.{S} |
| } Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распиту |
| тво у његовој соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две с |
| мак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у кујни.</p> <p>— Добардан, госпођ |
| <p>— Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гвожђарница |
| м.</p> <p>— Ја мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени.</p> <p>— Сад видим.</p> <p>— М |
| ра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да останете!</p |
| /p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.</p> <pb n="75" /> <p>Чекмеџи |
| ко има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу м |
| ви је ту моду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а ота |
| а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој.{S} На путу нешто се груди стешњавају Ч |
| бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви ст |
| прости се и оде.</p> <p>Када Чекмеџијић кући дође, поче размишљати да ли да дочека пролеће, или |
| да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је гос |
| госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.< |
| сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли“ пет сре |
| , сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду.{S} Истина, није било п |
| а-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља, но они н |
| овић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то |
| ка-Гавра је дотле Јоцу искушао.{S} Дођу кући.{S} Фрајле спремају ручак.{S} Приспе и ручак.{S} П |
| се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код кућ |
| е и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га задржавају да |
| head> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра стигну кући.{S} Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли |
| далеко од госпође Персе.</p> <p>Када су кући дошли, почну наново размишљати.{S} Љуба мисли како |
| ђу њима развије говор, најпре о обичним кућним стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са г |
| окуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а |
| ако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду.{S} |
| може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може напуни |
| није му толико доносило да може себе и кућу издржавати.{S} Од имања материног све се више и ви |
| говкиња?{S} Има дућан, велику трафику и кућу.</p> <p>— Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S} |
| >Тако Чекмеџијић препоручивши се остави кућу попину.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч да просло |
| свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи к њима у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да се за недељу дана уда, |
| а десетка; то значи: младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} В |
| ако ће та ствар испасти.{S} Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; |
| отароша из Ј., Младена Ружичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и Милка немају оца, само матер.{S |
| а?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрт |
| товао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није |
| судба чека.</p> <pb n="84" /> <p>Уђу у кућу.{S} Никога нема.{S} Куцну на собна врата, нико се |
| ? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао д |
| онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} Доноси свакојаке |
| је прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је т |
| да узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике |
| ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја ни |
| а сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да ј |
| ша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, а покрај тога, што се њеног разговора |
| ив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S} На лицу би му читао доброту, и доис |
| ама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Јулка Нерић< |
| а последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p>Врата се отворе.{S} Напре |
| де ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на врата.{S} Уђу.</p> <p>— Ми смо тако слободни |
| на колима.{S} Фрајли Варвари поче срце куцати.{S} Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли ск |
| а то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или ј |
| ема много прашине.</p> <p>— Хајд' да се куцнемо!</p> <p>Гледић на једну страну разговара се са |
| 4" /> <p>Уђу у кућу.{S} Никога нема.{S} Куцну на собна врата, нико се не одзива.{S} Чика-Гавра |
| Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу |
| свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.</p> |
| м Белкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто не, — одгов |
| l">ин Сербијен; ин Туркај</foreign>, је л’ те?</p> <p>— Јесте; ал’ не Тиркај, но у Србији.</p> |
| м.</p> <p>— Вама се моја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне |
| не критизира!{S} Ко је тај Хекмешич, је л’ те мутер?</p> <p>— Он је трговчић из О.</p> <p>— Мут |
| нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер |
| исмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та да, само да смо обоје |
| ет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, на т |
| и.</p> <p>— И то је масивер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} |
| мислите.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не сасви |
| како ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело |
| фиранге, па сат што свира!</p> <p>— Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро?</p> <p> |
| ку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору?</p> <p>— Није ми ни |
| залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па је л’ жива?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па шта сад ради?</p> |
| > <p>— Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањирати или компонирати?</p> <p>— Ах, |
| >— Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад |
| е, ми смо готови.</p> <p>— Дакле, јесте л’ задовољни?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Дакле, да буде д |
| вши поздрави:</p> <p>— Добар дан, јесте л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; изволите уну |
| кмеџијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ ради гостију!{S} Ево мој сродник, Љубомир Чекмеџијић |
| ти.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили од мене писмо?</p> <p>— Јесам.</p |
| се може што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запит |
| рнант правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А у |
| ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па је л’ ж |
| к је опет лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу |
| ћно кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ очију оно |
| > <p>Фрајла Варвара размеће карте, хоће л’ какав младожења доћи.{S} Гледа у карте.{S} Карта пом |
| ите мало простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да |
| ’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> |
| а мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете. |
| т као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од мисли заспати |
| осподари су са тобом задовољни!{S} Јеси л’ ти са господар-Чекмеџијићем задовољна?</p> <p>— Ако |
| кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} |
| може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је |
| л’ тешко ће ићи.</p> <p>— Дакле, хоћемо л’ ићи?</p> <p>— Хоћемо — хајд’мо!</p> <p>За један сат |
| фрајле у визиту.{S} Отишло ми у штету — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — дваде |
| а их на миндрос.{S} Чекмеџијић устане и лагано<pb n="65" /> се довуче до сале где је фрајла Пау |
| је видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао |
| p>— Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза.</p> <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу.</p> |
| и виче слугу, слуга дође.</p> <p>— Иди, Лазо, брже по Татијану.{S} Тражи је па одма’ да дође.</ |
| ко понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, |
| дај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, |
| пет година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} Штав |
| спођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам рад да добије мајоренс |
| .{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обр |
| о.{S} Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има |
| одимо.</p> <p>— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну.{S} Шта ви иштете |
| н обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.{S} У месту ћ |
| Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се кренкујем.</p> <p>Такав мизерабл чов |
| ; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улови.{S} Та, можеш мислити, кад ти већ казати мо |
| убезекнуо.{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу покушати, н |
| јић прими новце.{S} Одмах је Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намири |
| хиљада.{S} Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојко |
| по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и М |
| , но одмах поквари уста и скине хаљину, ланац и бразлетне.{S} Мати јави чика-Гаври да девојка н |
| терује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику |
| која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све пр |
| , или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а т |
| а девојка!</p> <p>— Немојте ми баш тако ласкати!</p> <p>— Верујте ми, штогод говорим, из срца г |
| и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на мин |
| крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Глед |
| шли.{S} Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо.</p> <p>— То смо ми онда рђав |
| та разговарали пре спавања, но одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, |
| да му у рукама остане.{S} У тим мислима легне и заспи.</p> <p>Сутрадан, кад устану, скупе се на |
| заћу:{S} Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за |
| омишљеника, младожења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајл |
| е доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} После по сат |
| де Паулини да види шта ради.{S} Паулина лежи на дивану.</p> <p>— Шта ти је, Паулина?</p> <p>— И |
| ш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је казао да је човек |
| огод говорим, из срца говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав шаран |
| ворим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав шаранчић, па се по њему, праћ |
| о своје терају.{S} Боље би било кућевни лек употребљавати.</p> <p>— Та кад се има, нека се трош |
| же матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.{S} |
| јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и то вреди хиљаду.</p> <p>— То је све ле |
| почну певати.{S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомогао. |
| Она би хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновн |
| али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кревети л |
| е погађа.{S} Гледић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а чика-Гавра иште две хиљаде.{S} Не попу |
| осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифоњера и огледало |
| је врло лепа немецка књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а с |
| ео читати, но само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи намалани!</p> <p>— |
| ледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен!</p> <p>— Ви ђаволите!{S} Хтели сте, ваљда, |
| романтика развила.{S} Красни виногради, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са својим срцем сас |
| {S} Свака има по две хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоц |
| мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана |
| зуби рђави.{S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој ј |
| не озбиљно да мисли.{S} Није шала, така лепа девојка и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до ок |
| {S} Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинт |
| их девојака у околини.{S} У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде.{ |
| сте још женска у најлепшим годинама, па лепа.</p> <p>— Молим вас, немојте ме шмајхловати.</p> < |
| у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па театри — комифо!{S} Па какви штуцери!{S} |
| Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изи |
| то ти мушкетири?</p> <p>— О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви |
| p> <p>— Шта је то, фрајлице?{S} Како су лепа писма — ваљда су љубавна?</p> <p>— Дајте таки натр |
| то она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јул |
| војка.{S} Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме |
| еза га чисто напада од погледа на многе лепе ствари.{S} Ту је диван од кадиве црвене, па какво |
| армант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима.</p> <p>— Шта су ти абентај |
| ој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим вас!</p> <p>— Више |
| ема вам пара, госпођо!{S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p |
| видим какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи намалани!</p> <p>— То не сме нико видити! |
| ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на п |
| такових гласова одустао, требало га је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекмеџиј |
| то си ме освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким начином отказати.{S} Зевалић се није |
| ће ти младожењу довести.</p> <p>Обадве, лепо обучене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино на служа |
| о мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но после ручка почне се важ |
| е у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок |
| оправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девој |
| и оцеубица.</p> <p>— Име није лепо, ал’ лепо стоји; штета што се тако зове!</p> <p>— А знате, ф |
| у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и |
| ћу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} После ручка поче чика-Гавра |
| <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, |
| огом, само паметно!</p> <p>— Тако ћу ја лепо казати да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к мате |
| p>Уђу у собу.{S} Ту је Љубина мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} |
| ентајер?</p> <p>— То је.</p> <p>— Хвала лепо, ја га не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет леп |
| и под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даће је за трговца.{S} Даје поред ње |
| а“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је р |
| .{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га.{S} Дође вечера, опет |
| <p>— Та шта не знаш!{S} Како си ономад лепо свирала!{S} Мораш свирати!</p> <pb n="59" /> <p>— |
| , и то вреди хиљаду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p |
| онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако ис |
| живота две хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а кад почиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу в |
| цу кћер за супругу дали.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, на |
| ре у руку пољубио нисам.</p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према мени |
| сам дошао да вас просим.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Дакле, хоћете ли поћи за мене?</p> <p>— |
| ердер значи оцеубица.</p> <p>— Име није лепо, ал’ лепо стоји; штета што се тако зове!</p> <p>— |
| овати да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навал |
| меџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно |
| м.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече |
| нам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.</p> <pb n="38" /> <p>— И сам се раду |
| ролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад |
| оже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; |
| ине; на орманима шоље поређане; кревети лепо намештени; у соби хладак, јер су фиранге увек спуш |
| је код куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Та |
| .{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује.{S} Чика-Га |
| љу прилично новаца.</p> <p>— То је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</p> <p |
| задовољни?</p> <p>— Та, може се све то лепо уредити, само кад смо у главном сложни, а главно ј |
| огу и учитељке бити.</p> <p>— Све је то лепо.{S} Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати се баронски |
| ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија.</p> <p>— Знате |
| не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали Видаковићеве ро |
| же слушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} После по сата је Чекмеџиј |
| ође и фрајла Савка.{S} Фина девојка.{S} Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене |
| аљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и фр |
| S} Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.</p> <p>— И вама |
| и, али особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вече |
| ег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Свака има по две хиљаде фор |
| , хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.</p> <p>— И вама ништа н |
| S} Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија.</p> <p>— Знате, сваки има свој |
| p> <p>— Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све н |
| дина.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му |
| ђе, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да |
| у руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба н |
| еће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.{S} Госпођа Јелка га увер |
| па започне.</p> <p>— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?</p> |
| онајзликер, — примети Љуба.</p> <p>— Да ли је — прочитај!</p> <p>— Нећу, не треба.{S} Знам свак |
| итати.</p> <p>— Драге воље.</p> <p>— Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени?</p> <p>Ружичић се с |
| риметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухват |
| екмеџијић кући дође, поче размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’де |
| Чули смо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p |
| то хоћеш да рекнем о њему?</p> <p>— Има ли што?</p> <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има |
| {S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са канабета.</p> <p>— Доб |
| ијом.{S} Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати?</p> <p>— Богме, не могу служити |
| обро, на то пристајем.{S} Дакле, хоћете ли господину оцу писати?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— И ја х |
| <p>— То је лепо.</p> <p>— Дакле, хоћете ли поћи за мене?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> |
| аскуражио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; а |
| да докучим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство ј |
| > <p>— Допада ми се.</p> <p>— Па хоћете ли да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</ |
| ла!</p> <p>— Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили?</p> <p>— Нисам.</p> <p> |
| и донде је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако задовољни?</p> <p>— Та, може се све то лепо уре |
| е гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ништа зато; |
| сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хи |
| мрак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде |
| Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули.{S} Један про |
| ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ ми |
| p>Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено.</p> <p>Она каж |
| ти.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каже д |
| Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се |
| а човек од њега што то купити.{S} Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по |
| д носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{S} Хајд’ унутра!</ |
| сте онде добро познати.</p> <p>— Јесам ли имао мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није |
| огао од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спавао?</p> <p>— Тако један сат.</p> <p>— Па |
| тки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу п |
| 8" /> <p>— Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, |
| обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фр |
| допада Чекмеџијић?{S} Кажи право, имаш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се добар момак, и |
| е попадију.</p> <pb n="17" /> <p>— Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину угов |
| ао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.?</p> <p>— Врло |
| мрти је од кћери господар.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Не пристајем.</p> <p>— Дакле, шта же |
| Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две недеље прав |
| ако очи извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етике |
| мбашу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо |
| ш?{S} Хајд’ унутра!</p> <p>— Молим вас, либе мутер, немојте ме тамо водити, то је човек мизераб |
| да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?</p> <p>— Молим вас, не разумем вас начис |
| </p> <p>— Нећу, не треба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену дру |
| се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> |
| p>Пију ликер.</p> <p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово је најфинији она |
| ођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш добро, — до |
| сипа.</p> <p>— Заповедајте.</p> <p>Пију ликер.</p> <p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чика-Гав |
| one unit="letter_end" /> <p>— Но, то је лисица!{S} Шта је мени писала, а шта теби сад пише.{S} |
| укавство из њених речи и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо б |
| четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, ал |
| ајле Јулке.{S} Она му показује пријатно лице; види се да је рада допадати му се, да га није рад |
| довољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје?</p |
| !</p> <p>Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет |
| оспођи Евици језик за то дат.{S} Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала |
| егови радо су му кућу посећивали.{S} На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али оп |
| о не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1862 |
| oreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је |
| кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу |
| р што је боље, нису хтели дати за њега, лоше опет он није хтео.{S} Могао је узети сироте, које |
| н сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.</p> <p>— И вама ништа не фали; изгледате као |
| ш страшније?</p> <p>— Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте |
| p> <p>— Па шта сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— |
| ли је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу је др |
| м састајао, тај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога лица.{S} Госпо |
| ?</p> <p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; често у кавани на билијар |
| е груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га |
| разговарајмо.</p> <p>Муштерија у дућану лупа, иште цигаре.{S} Госпођа Перса изиђе.{S} Долазе и |
| и, тако ће и отићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Макра |
| мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем —</p> <p>ваш на веки</p> <p>Љуб |
| дана промишљења.{S} Прођу два три дана, Љуба још иште термина.{S} Прођу две три недеље, мати га |
| , уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа.</p> <p>— Добро дошли!</p> < |
| уба Чекмеџијић</p> <p>Прође две недеље, Љуба не добија одговора.{S} Разљути се и одважи да више |
| S} Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се |
| ић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О. .</p> <p>— Драго ми је.</ |
| _end" /> <p>Када је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Саопшти га чика-Гаври.{S} |
| да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6" /> свет проћи.{S} |
| /> <p>После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почи |
| реду.</p> <p>Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љ |
| е, мати га гони, чантра.{S} Напослетку, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да |
| зме.</p> <p>Кола са арњевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо |
| Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише:</p> <m |
| е добро бити.</p> <p>— Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се шт |
| на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу.</p> <p>— Ал’, молим, станите само |
| } Изволите сести.</p> <p>Седну обојица; Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.</p> <pb n="23" / |
| спа-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улаз |
| остане тако налако у платки?{S} Не!{S} Љуба мора своју част да спасе.{S} Но, како?{S} Као год |
| Паулина доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p |
| ери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа П |
| е богатија, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за |
| ах се сетио да је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо ја |
| није била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је |
| Љубина мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допа |
| <pb n="36" /> <p>Сутрадан је недеља.{S} Љуба чека код црквених врата кад женске излазе.{S} Глед |
| пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојк |
| другог хвата, напипавају ко шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је с |
| ће да буду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни су се обукли.{S} Кад су већ готови |
| у.{S} Девојка има три хиљаде сребра.{S} Љуба је задовољан, <pb n="43" /> већ је по посла готово |
| само остану Чекмеџијић и чика-Гавра.{S} Љуба каже чика-Гаври да је задовољан.{S} Приповеди му с |
| сврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се |
| толу.{S} Он понуди Љубу да транжира.{S} Љуба је добро знао транжирати, али опет од толике зечин |
| олите унутра.</p> <p>Сад иду унутра.{S} Љуба неће први да улази у собу, учтив је.</p> <p>— Та и |
| } Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадн |
| ног грка, која има преко две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад |
| рече чика-Гавра.</p> <p>Девојче оде.{S} Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети |
| дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је увидео да је са Белк |
| на њега просула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се д |
| {S} Милева још спава.{S} Пробуде је.{S} Љуба је нешто замишљен.</p> <p>— Па шта, зар фрајла-Мил |
| га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухватити!{S} Чика-Гавра није н |
| писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, |
| Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да т |
| биног кума отац тутор је те девојке.{S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су гот |
| го му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез |
| опет га части, али ништа не спомиње.{S} Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га ј |
| пу.{S} Сутрадан иду мушки шетати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилич |
| ћем „пер ту“.{S} Сутрадан разиђу се.{S} Љуба се срдачно од Јулке опростио.</p> <pb n="46" /> <p |
| и сам желео.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне. |
| аш су се добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрад |
| кућним стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имал |
| ете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му |
| ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба чита писмо.</p> <milestone unit="letter" /> <p>Поч |
| >Тако су се љубазно донекле кошкали.{S} Љуба је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-М |
| шта фрајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулк |
| сле поноћи дигоше се да иду спавати.{S} Љуба и чика-Гавра у једној су соби спавали.{S} Још су с |
| кући дошли, почну наново размишљати.{S} Љуба мисли како ће та ствар испасти.{S} Ако Перси у кућ |
| ауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} Доноси свакојаке посластице, <pb n |
| се сад о трговини почеше надметати.{S} Љуба је једнако својим речма онамо шибао, као да баш ни |
| ња, да ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства |
| па ће Милева одмах кринолин купити.{S} Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви. |
| о сутра, Милева ће се дотле вратити.{S} Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распиту |
| елом <pb n="37" /> чаршав не омасти.{S} Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора прећи.{ |
| дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на ра |
| т кочијаши.{S} Настао је већ сумрак.{S} Љуба јако тера.{S} Сестре шапућу, смеју се, једна другу |
| фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем.{S} Љуба се том јако зачуди.{S} Јулка и њена <pb n="73" /> |
| ести.</p> <p>Сад се нуткају ракијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да мало добије куражи.{S} Чик |
| убав? — Последњу — са фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо |
| уба на „шантли“ пет сребра проиграо.{S} Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, ј |
| , радовао се што се беде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који б |
| он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, |
| ад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих девојака у околини.{S} У с |
| другу испиткује шта је Љуба говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јак |
| вечера.{S} За вечером је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фрајле.{S} Види да |
| мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да ниј |
| {S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомогао.{S} Много су |
| и стотине има сада са тастом процес.{S} Љуба неће процес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће |
| зговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како ф |
| улки.</p> <p>После вечере се разиђу.{S} Љуба и Гавра су у једној соби.</p> <p>— Како ти се допа |
| да види какви су странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене бирташици.</p> <pb n="22" /> <p>— Госпођ |
| екмеџијићево.{S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по |
| же девојку — тако парадно изгледају.{S} Љуба турио белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај м |
| Јелка рада је да се мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у |
| је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био ова |
| питкује.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо |
| ући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапред <pb n="29" /> знао, па нити је в |
| Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу Персу.</p> <p>Дође време славе.{S |
| а слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он такву неваспитану девојку |
| шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, то јест да сутра отпутује.{S} Оп |
| ји, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда о |
| ни као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, |
| а, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он так |
| лежено.{S} Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговач |
| } Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се са |
| Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} |
| } Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед |
| n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па свршивши упола ствар, опрости се и |
| .{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебре |
| ва живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово пос |
| ли тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.{S} Она то примећује, |
| Тако се још мало поразговарају, па онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекати.{S} Са |
| пургерским етикецијама.{S} После ручка Љуба се разговара са Савком.{S} Све је у реду, само да |
| вољу на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна |
| етено испада.{S} Кад је отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то парче, фрајлице?</p> <p |
| би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, ако отац није.{S} Сам |
| >— Ал’ зашто је тако истрчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно било.</p> <p>— Хај |
| <p>— Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба.</p> <p>— Имам једног синчића.{S} Сад ће доћи.{S} |
| главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, ош |
| ера и врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да |
| ка ће дуже у гостима остати.</p> <p>Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ниш |
| им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, почне распитивати за стање Белкићево.{S |
| у и реч да ће до пролећа чекати.{S} Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да вид |
| ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да остане тако налако у платки?{S} Не!{S} Љуба |
| руг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</ |
| него што би за ћифту пошла.</p> <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеуснићеву да проси.{S} Чика-Гавра о |
| м.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала н |
| дода тихо чика-Гавра.</p> <p>Сам остаде Љуба са фрајлом.</p> <p>— Сад ћу вам што из „Профете“ с |
| Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, |
| дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их |
| -Гавра каже на то: „Добро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и мамица отишле у другу собу да |
| ева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућу М |
| немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли“ пет сребра проиграо.{S} Љуба увиђа да |
| lestone unit="letter_end" /> <p>Када је Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је к |
| смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} |
| уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа |
| да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две куће у О.< |
| оју је хтела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка ј |
| ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хиљад |
| е ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика |
| а право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине кур |
| те Чекмеџијић прими новце.{S} Одмах је Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце брин |
| има накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао.{S} Ишао је чес |
| недеље.</p> <p>— Право имате, — упадне Љуба, који се радовао да му Марта што више донесе.</p> |
| елкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре |
| ало нуткати.</p> <p>После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом.{S |
| он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи.{S} Осим тог |
| /p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код госпође Мак |
| , опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут |
| ћете то добро поњати, — рече смешећи се Љуба.</p> <p>— Ви сигурно мираз подразумевате?</p> <p>— |
| — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разговарао.{ |
| /> <p>Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је памет |
| замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb n="39" /> и матери допада, а друго да |
| оћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, м |
| реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик.</p> <p>— Господар-Чекмеџ |
| је.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — рече Љуба.</p> <p>Женске се на то уклоне.</p> <p>— Пре него |
| ти: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се |
| ла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Све су се хватали у курмахерај |
| Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из |
| опитати.</p> <p>Тиме се договор сврши и Љуба отпутује.</p> <pb n="19" /> <p>Редић је био такав |
| } Чика-Гавра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду д |
| и га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, а Љ |
| м се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у |
| сте у стању.</p> <p>Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit="letter_end" /> <p> |
| 8" /> <p>— И сам се радујем, — одговори Љуба.</p> <p>Тако сад у задовољству ручају.{S} Вино још |
| озволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к |
| Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба.</p> <p>— Да ли је — прочитај!</p> <p>— Нећу, не т |
| је.</p> <p>— Но, како вам се допада мој Љуба?</p> <p>— Фајн — здрав момак!</p> <p>На то отворе |
| слободни — опростите — ово је мој рођак Љуба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене већ познајете. |
| евојачки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност према каквој девојци осећ |
| остите што смо тако слободни!{S} Ја сам Љуба Чекмеџијић.</p> <p>— А ја сам, опет, Гавра Церић.< |
| фарбл, понајвише са „шантлам“.{S} И сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није се мо |
| која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ свој постигао: н |
| Дигну се и оду.</p> <p>Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, н |
| и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице |
| ако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава |
| о бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!</p> <p |
| д што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо |
| подари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми ј |
| е недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част спасао. </p> </div> <div type="chapter" |
| авром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу, но она |
| то је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, како в |
| Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.{S} Госпођа Цифрићка је највећи непријатељ |
| м стварима поразговарају.{S} Напослетку Љуба устане па каже да мора одлазити, јер нема газде ко |
| , против тога што приметио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговачка; ми |
| хићена госпођа Јелка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави:</p> <p>— |
| али: „У мјесту пријатном“, <pb n="25" />Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав |
| могу с речма куда.</p> <pb n="53" /> <p>Љуба се смеје, мати се смеши.</p> <p>— Дакле, обећање с |
| — Како изволевате.</p> <pb n="14" /> <p>Љуба опет кочијаши.{S} Настао је већ сумрак.{S} Љуба ја |
| ако доцне устаје!“</p> <pb n="87" /> <p>Љуба се буди, тре очи.</p> <p>— Ала ми је тешко устати! |
| xml:id="SRP18620_C1"> <head>I</head> <p>Љуба Чекмеџијић био је у варошици О. момак на гласу.{S} |
| ml:id="SRP18620_C2"> <head>II</head> <p>Љуба је код куће време добро проводио.{S} У матере је о |
| :id="SRP18620_C8"> <head>VIII</head> <p>Љуба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем п |
| ml:id="SRP18620_C6"> <head>VI</head> <p>Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве доб |
| ml:id="SRP18620_C4"> <head>IV</head> <p>Љуба се мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш у |
| ml:id="SRP18620_C9"> <head>IX</head> <p>Љуба се опет са чика-Гавром договара куда ће сада.{S} В |
| мака, хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не мож |
| Изволите сести.</p> <p>— Хвала!</p> <p>Љуба седне.{S} Сад се међу њима развије говор, најпре о |
| им скупоценим стварима напуњена!</p> <p>Љуба блене у скупоцене ствари; тек тако опази и клавир. |
| и тешко је с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као |
| ко ће што и бити.{S} Дед’ устај!</p> <p>Љуба устаје.</p> <p>— Већ ми се досадио тај битанглук.{ |
| !</p> <pb n="28" /> <p>— Збогом!</p> <p>Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су в |
| Није чудо, има госта младожењу!</p> <p>Љуба је са својом фуром стигао у виноград.{S} Ту му се |
| ати, није кадар ни заслужити га.</p> <p>Љуба свој посао започне.{S} Салвет преда се, па транжир |
| скоро се за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти |
| а да ће сутра доћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде |
| >— Дакле, хајдемо! — рече Гавра.</p> <p>Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} |
| ; ми без новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато |
| а иде кад види саме шепртљарије.</p> <p>Љуба сам дође фрајла-Јулки.{S} Она му почне пребацивати |
| ине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мал |
| о дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љуба чује да и неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} |
| а овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати је сама.</p> <p>— Слуга сам покор |
| одговор, остајем слуга покорни.</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <p>Прође две недеље, Љуба не добија |
| ама.</p> <p>— Слуга сам покорни.</p> <p>Љуба матер у руку пољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и с |
| лепо казати да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она ј |
| те, онда ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љуб |
| ла-Милева знала се вешто извући.</p> <p>Љуба свршава визиту.{S} Као среће ради, остави два тали |
| трговачког калфе у малој вароши.</p> <p>Љуба је свуд у друштво пристао.{S} Радо се веселио при |
| путује.{S} Опрости се са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је.{S} Пре |
| ор; већ је ту грчко мајоренство.</p> <p>Љуба је све то увидео, па гледа да се какогод ожени.{S} |
| риног све се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло добро живео.{S} Сви су га држ |
| ће бити моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде кући.{S} Фрајла Савка остане дешператна, али н |
| е ручка иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.{S} Она му показу |
| да испишем —</p> <p>ваш на веки</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit="letter=end" /> <p> |
| м.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit="letter_end" /> <pb |
| јем вами —</p> <p>до гроба веран</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit="letter_end" /> <pb |
| здахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добро провеселише, |
| " /> да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити.</p> <p> |
| >— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љу |
| , рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо нику |
| дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. |
| рајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба зауст |
| врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13" /> проводити; наумио сам се женити.{S} |
| отворен.{S} Управо да кажем да никакву љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпе |
| p>— Не могу.</p> <p>— Дакле, ви никакву љубав не осећате.</p> <p>— Ја осећам, те како осећам, а |
| дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте позивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрач |
| /p> <p>Опет размишља и реши се да стару љубав обнови.{S} Коју стару љубав? — Последњу — са фрај |
| се да стару љубав обнови.{S} Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет н |
| ку љубити.</p> <p>— Па зар ми нећете ту љубав учинити?</p> <pb n="50" /> <p>— За вашу љубав ’хо |
| учинити?</p> <pb n="50" /> <p>— За вашу љубав ’хоћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу |
| олим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венча |
| велике господе па узму без крајцаре, из љубави.</p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него мо |
| оће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари ус |
| ац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те |
| јлице?{S} Како су лепа писма — ваљда су љубавна?</p> <p>— Дајте таки натраг писмо!{S} То је бел |
| с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно донекле кошкали.{S} Љуба је само из курмахераја |
| је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу |
| Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођ |
| ише:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Љубезна фрајла Јулка!</p> <p>Ја сам, хвала богу, здрав, |
| ише:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Љубезни господар Чекмеџијић!</p> <p>Хитам да вам одгово |
| мо.</p> <p>Чика-Гавра Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће |
| а.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно |
| ешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, м |
| игне, дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу. |
| се допада.</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на |
| и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S |
| {S} Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се једна |
| и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо.</p> <p>Чи |
| Чекмеџијића.{S} Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио Руж |
| .{S} Госпођа Цифрићка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на |
| поразговарају насамо.</p> <p>Чика-Гавра Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола ј |
| ати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дођ |
| кчије ићи.{S} Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љ |
| рили да је карташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање. |
| прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет |
| д бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да види какви с |
| е проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће Ружичић па ће се покаја |
| н, око четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да |
| њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обучене |
| а на пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на ква |
| рене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба чита писмо.</p> <milestone unit="letter" |
| да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их шесторо — бригу зада |
| </p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Љуби испаде писмо из руку.{S} То је било писмо од матер |
| што одма’ у почетку нисте матер у руку љубили.</p> <p>— То је истина да је од мене погрешка би |
| сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и |
| кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љ |
| ићи.</p> <p>— Тако и треба.</p> <p>Када Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, п |
| ослу нашао.</p> <p>Уђу у собу.{S} Ту је Љубина мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао д |
| у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је б |
| и за каквог ученог, или пак трговца.{S} Љубиног кума отац тутор је те девојке.{S} Љуба се није |
| ођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић |
| емда Савка још ни појма о томе нема.{S} Љубиној <pb n="10" /> првој забуни био је узрок што ниј |
| л’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.</p> <p>— Па зар ми нећете ту љубав учинити?</p> |
| јој је врло мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, се |
| и.</p> <pb n="72" /> <p>— Мани се тога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> |
| да се код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јако пазити.{S} Гледић је човек озбиљан, го |
| ра, па буди Чекмеџијића.</p> <p>— Море, Љубо, устај!{S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, па ка |
| бити!</p> <pb n="58" /> <p>— Видиш то, Љубо!{S} Толика сала, па с каквим скупоценим стварима н |
| , па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од ми |
| под арњева.</p> <p>— О, слатки господар-Љубо, добро дошли!{S} Отварајте капију! — виче усхићена |
| си.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Миле |
| Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> <p>— С драге вољ |
| на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапред <pb n="29" |
| ође за каква трговца.{S} Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да бу |
| жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој |
| ћ и Чарукџић, почем се са чика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра прашт |
| ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзов |
| те л’ ради гостију!{S} Ево мој сродник, Љубомир Чекмеџијић, трговац и гвожђар из О.</p> <p>— Чу |
| .{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће б |
| лка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је мислила, |
| руги не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.{S} Јулка с |
| а једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на светковини у К., па се |
| енидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну д |
| ићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да остане тако |
| од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског мом |
| о имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говори |
| ичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће |
| сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p> |
| пада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна ствар.</p> <p>Редић |
| у.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Си |
| орити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића з |
| лога, али врло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разгов |
| дић:</p> <p>— Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Ш |
| ино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи рас |
| {S} И то се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалек |
| ића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео |
| и транжира, него на столу.{S} Он понуди Љубу да транжира.{S} Љуба је добро знао транжирати, али |
| ен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма пази да не куц |
| ка-Гавра већ су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, |
| лкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га |
| је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад |
| {S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића како муштерије мами, како му слатко ре |
| ст!</p> <p>Поред ових речи ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало от |
| а.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује.{S} Чика-Гавра не може више да |
| ке да вечеру приправљају.{S} Међутим се људи разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика-Га |
| еселио при доброј чашици винца, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то сасвим ни |
| о осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, |
| <p>— Па шта би нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л |
| ке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у |
| >Чекмеџијић се није хтео задржавати, но љутит се врати кући.</p> <p>Ружичић је свуда приповедао |
| ла богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може.{S} Бад |
| <p>Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје ј |
| } И, доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљ |
| едићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На такав начин до вечере сви троје пр |
| и да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, а |
| за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем |
| нсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика-Гавра |
| и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове противне гласе чујете, немојте ништа веровати |
| ер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи |
| ст, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су говорили да је карташ.</p> <p>Овако про |
| Марту с врата <pb n="92" /> скинути, па ма ко шта говорио против Чекмеџијића, она га брани.</p> |
| рилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И године су јој таман за |
| мислити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма’ на страну.{S} Дед’те чашу бермета!</p> <p>— Хвала, |
| ла богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" /> <p>— Е, та ви сте |
| наћи увређени, боље ми се допадате него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} О |
| — Молим вас!</p> <p>— Више вредите него ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми баш тако ласкати! |
| дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и титрао са суд |
| сим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изи |
| енити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, в |
| ки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност према каквој девојци осећао, ка |
| који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би х |
| <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам |
| оренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надз |
| е барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <foreign xml:lang="DE-Cyrl |
| ">нах</foreign> Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ би |
| ра да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорње |
| је тетка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу |
| је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мал |
| /> послуша мајку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба |
| оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима остати.</p> <p>Кад Љуба кући до |
| а око куће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.{S} |
| ора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исп |
| ест да сутра отпутује.{S} Опрости се са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; разми |
| } Премишљао је да <pb n="35" /> послуша мајку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа |
| д вече хода око куће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га у |
| јте ми, <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ауф мајне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам |
| јоренство.</p> <p>— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и уд |
| Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам рад да добије мајоренство п |
| трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренство.</p> <p>Љуба је све то увидео, па гледа да |
| дихтунг</foreign> — тако нас је клавир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у |
| је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик.</p> <p>— Господар-Чекмеџијићу, ви сте се з |
| ветом шкодило, то је карта.{S} Холбер и макао биле су његове најмилије забаве; особито је радо |
| етку се сасвим намести, па устима ни да макне.{S} Мати спусти фиранге, да, бајаги, сунце не упи |
| сам хиљада шајна.{S} И, доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина донос |
| <p>— Ја немам жене.{S} Видите, госпођа Макра мене воли, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Та, већ |
| м црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади |
| другога краја шале започети.{S} Госпођа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила |
| Чарукџић, све сами весељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и |
| ђе у другу собу сав снужден.{S} Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.{S} Чекмеџ |
| о хтео, па сад што му драго.{S} Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује целу ствар.</p> <p |
| гла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину.{S} Нађе је у куј |
| е сести.</p> <p>Гости седну.{S} Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе.</p> <p>— Па, |
| у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.</p> < |
| тану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{S} Чекмеџи |
| /p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> <p>— Мислим, — дода Пинтерић.< |
| Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулина била је л |
| питана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то з |
| >Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.{S} Она зна да |
| </p> <p>— Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— |
| се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Не |
| баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} Штавише, свуда говори да се никад |
| ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том су се сложи |
| ам за њега, драго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p>И фрајла-Паулина господски комплименат на |
| авио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела уд |
| уди као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та да, само |
| зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господи |
| ешко пало.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се.{S} Слушки |
| се само шалите са мном!</p> <p>Госпођа Макра се смеје.{S} Чекмеџијићу дуго је било време.{S} Н |
| ш да уђеш, што ти драго!</p> <p>Госпођа Макра била је паметна женска.{S} Није је натеривала; зн |
| и друге госте позивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; |
| са чика-Гавром на путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, |
| авру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.</p> <p>Тако |
| о са његова места да може поред госпође Макре сести.</p> <p>— Иди, торњај се одавде, ти и онако |
| S} Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засветлиле, често глади брко |
| , покуша и он срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} После ручка |
| стала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Макре — осам форинти.</p> <p>„Пут код чика-Гаврине Варв |
| } Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту осам хиљада оставио, па јој ни бриге |
| истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о столицу почела чешати.{S} Ч |
| се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; све |
| о.</p> <pb n="62" /> <p>Сад већ госпођи Макри није много требало; само да испусти Гавра какву ј |
| ’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро?</p> <p>— Тако ће нешто бити!</p> <pb n="58" /> < |
| а, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер него клавир.{ |
| ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та да, само да смо обоје за једно петна |
| седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим с |
| <p>— Па кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за мене!</p |
| а изиђе.</p> <p>— Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала бо |
| p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим вас!</p> <p>— Више вредите него м |
| ећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало |
| <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарукџић.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ми |
| а за њиме Чекмеџијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ ради гостију!{S} Ево мој сродник, Љубом |
| Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић |
| , често глади бркове и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ |
| {S} После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође.{S} Она му најпре леп |
| и, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се |
| p>Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да |
| гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи в |
| је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе прези |
| арницу.</p> <p>— Све је то добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> |
| Шта ти је, Паулина?</p> <p>— Имала сам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Са |
| ко сте?</p> <p>Ето и господара Пере.{S} Мален, дебео, округао човек око педесет.</p> <p>— Добро |
| љубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели <pb n="34" /> да постигне; тако и |
| ика-Гавру.{S} Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет |
| његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изи |
| ати ако му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било ку |
| ојим речма онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „г |
| е у соби и разговарају се.{S} Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провл |
| спођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како |
| а после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи |
| ад је фрајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружич |
| срећу да покуша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.{S |
| ле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулк |
| ести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд |
| ор.</p> <p>— Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић.</p> <p> |
| обије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије. |
| е она доћи, — рекне мати.</p> <p>Седну, мало чекају, девојке још нема.{S} Донесу вино, пију, ве |
| .{S} Но вино је добро било, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{S} Першуновић се учини као да је ви |
| је што је све по њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у собу.{S} Ту се још с матером о с |
| p>— Но, како вам се то допало?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— С |
| а фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету при |
| а сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, то јест да с |
| акијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да мало добије куражи.{S} Чика-Гаври није толико требало, |
| уда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу пис |
| > <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати чек |
| у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у г |
| година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је |
| ицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чи |
| ло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме |
| ати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта ће би |
| о је он шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је ка |
| /p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лиц |
| Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта |
| јна, и то одма’ готови’.</p> <p>— То је мало; јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафир |
| ње.</p> <p>— Месец дана.</p> <p>— То је мало — годину дана!</p> <p>— Е, та ви се само шалите са |
| емељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, мога |
| ријатељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје |
| меџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онда започе:</p> <p>— |
| ава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да се мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њих |
| с смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо.</p> <p>— То смо ми онда рђаво дошли.</p> |
| и после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приб |
| тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p> <p>— |
| ало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед угоди.{S} Напослет |
| тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети“, истрчи напоље.{S} Срећа њена што су фи |
| пет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро |
| да ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви за |
| , но да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, нотарош још може времена добити да |
| Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Пау |
| ас, не разумем вас начисто.{S} Изволите мало простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали |
| о више донесе.</p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јав |
| нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Гавру.{S} Девојка има т |
| једно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.</p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би |
| p> <p>— Како то?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад |
| се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</p> |
| на пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Ч |
| е прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна к |
| је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало промислити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма’ на |
| је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест |
| сада је све прошло! —</p> <p>— одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка.</p> <p>На то дођ |
| преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу |
| у мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с |
| али до једног сата!{S} Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем!</p> <p>Фрајла |
| али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љу |
| е добро познати.</p> <p>— Јесам ли имао мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако |
| ћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме.</p> < |
| Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића у |
| сам задовољан, ал’ осам стотина је врло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико |
| > <p>— Па кад ће то бити?</p> <p>— Само мало стрпљења имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, па за |
| ајлу.</p> <p>— Ал’, молим, станите само мало.{S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекне |
| је имао новаца у храну да уложи.{S} Оно мало што је улагао није му толико доносило да може себе |
| > <p>— Шта, и француски?</p> <p>— Нешто мало.</p> <p>— Та ви бисте ме могли продати!</p> <p>— Т |
| дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то може у р |
| е имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— |
| јић путују.{S} Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао, па ј |
| Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџић |
| нима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла.“ Није дуго трајало, ето ђувегије са провода |
| легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. — Ујутру п |
| огледало.{S} Ту намешта уста.{S} Сад их мало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало смеши, а |
| хајдемо! — рече Гавра.</p> <p>Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обуч |
| десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два ба |
| оји?</p> <p>— Стоји.</p> <p>Тако се још мало поразговарају, па онда Љуба да напослетку и реч да |
| ро, време је већ!</p> <p>— Та чекај још мало.</p> <p>— Задоцнићемо се.{S} Ја морам ићи, имам сл |
| елики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом |
| о је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал |
| ао се узети за идеал трговачког калфе у малој вароши.</p> <p>Љуба је свуд у друштво пристао.{S} |
| не шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Ист |
| лаче се.{S} Чика-Гавра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећ |
| ну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу гвожђарницу.</p> <p>— Све је то добро!{S} Од мале |
| под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и ако је су |
| ирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер |
| {S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру.{S} Али |
| p>— Имам куће у О., једну велику, једну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу гвожђарницу.< |
| ате?</p> <p>— Имам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; |
| куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе к |
| а видиш Љубу Чекмеџијића како муштерије мами, како му слатко речи теку, мора човек од њега што |
| р је куражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестр |
| !“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и мамица отишле у другу собу да се пресвуку.{S} Уклонио с |
| , до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата!{S} Шта мисли |
| о пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би леп |
| соном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, |
| са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врл |
| а, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше љ... не смем да |
| сле две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских врата |
| рећи дан Чекмеџијић са младом и великим мамурлуком дође у О., на радост своје матере, која већ |
| ="37" /> чаршав не омасти.{S} Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе |
| другу страну.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врл |
| син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> < |
| иницу васпитали.</p> <pb n="72" /> <p>— Мани се тога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онд |
| о њу! — викне мати.</p> <p>— Молим вас, маните се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо |
| емо.{S} Хајде, пођите за мене!</p> <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S |
| елкићем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно се оженио један ње |
| гу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не сме ни крајцара фалити!</p> |
| ба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хиљаде.</p> <pb n="94" /> <p>И чика-Гавра се ус |
| е остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговачким у једном на глас |
| узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као |
| баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви немате према мени по |
| тако око двадесет година, једну годину мање или више.{S} Била је умиљата, разговорна, отворене |
| питао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у инштитуту |
| асти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У ти |
| ече Гавра.</p> <p>Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада гос |
| о парадно изгледају.{S} Љуба турио белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, иска |
| е с њом разговара.</p> <p>— Шта мислиш, Марта, како ти се допада Чекмеџијић?{S} Кажи право, има |
| навлачила, да она има дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пустила.{S} Сока је зовну настр |
| ри врата да види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са канабета.</p> <p>— Добро јутро, фрајлице! |
| већ вино на служавнику приправљено.{S} Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врат |
| ане и оде са Гледићком у трећу собу.{S} Марта такођер изиђе.{S} Чика-Гавра и Гледић погађају се |
| р је имала само кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' ре |
| Ја само истину кажем.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата ни сестре?</p> <p>— Има још једног |
| едићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пу |
| би мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она |
| мање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што ј |
| на то није много давала.</p> <p>Фрајла Марта је била црномањаста, фина девојка, тако око дваде |
| идите, још штогод да вам кажем.{S} Наша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, |
| з?</p> <p>— Погодили сте.</p> <p>— Наша Марта има хиљаду шајна, и то одма’ готови’.</p> <p>— То |
| сад питати.{S} Како вам се допада наша Марта?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Тако исто и она о ва |
| жим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још прип |
| да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да |
| да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је |
| чере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове. |
| ју, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обучене.{S} Гледићка зове Марту у т |
| да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљину |
| е, — упадне Љуба, који се радовао да му Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад изволите мало пр |
| је шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обучене.{S} Гл |
| ром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну.{S} Гледићка свуд |
| ајла-Савку гледао.{S} Чекмеџијић дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, |
| већ су сасвим обучене.{S} Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара.</p> <p>— Шта |
| а докучила је што је желела: скинула је Марту с врата.{S} Сад је сама. </p> </div> <div type="c |
| дају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пре |
| не радује као госпођа Гледићка, што ће Марту с врата <pb n="92" /> скинути, па ма ко шта говор |
| ледић и чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каж |
| који има под своје једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она је прилична девојка, радна и паметна, да |
| говац опет мене проси.</p> <p>— И то је масивер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћи?</p> < |
| је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабет |
| акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’ |
| <p>Насловну страну израдио</p> <p> <hi>Мате Зламалик</hi> </p> </div> </front> <body> <pb n="5 |
| /p> <p>— Слуга сам покорни.</p> <p>Љуба матер у руку пољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и сама м |
| ти.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити.{S} Он је хтео још н |
| вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у руку љубили.</p> <p>— То је истина да је од мен |
| ећа чекати.{S} Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради.{S} |
| лази.{S} Јулка и Милка немају оца, само матер.{S} Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, |
| велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ништа зато; имате у њој највећег п |
| p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити |
| а је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обреч |
| е писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{S} |
| је код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милевиној матери.{S} Дођу |
| м мамурлуком дође у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба ика |
| тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам.</p> <p>— То је лепо од вас |
| је код куће време добро проводио.{S} У матере је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што |
| рече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да же |
| а-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате |
| ена писма показивали.{S} Плаче, тужи се матери.{S} Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, |
| је како се Љуба девојци <pb n="39" /> и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври |
| нате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса како |
| матере маћеха, која је тетка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба с |
| ом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијо |
| да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све то фи |
| оже себе и кућу издржавати.{S} Од имања материног све се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у с |
| у видети.{S} Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу.{S} Чекмеџијић ову п |
| све то фино уплела.{S} Договорила се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му само на |
| после обоје оду у собу.{S} Ту се још с матером о ситнијим стварима поразговарају.{S} Напослетк |
| да.</p> <pb n="53" /> <p>Љуба се смеје, мати се смеши.</p> <p>— Дакле, обећање стоји?</p> <p>— |
| иште термина.{S} Прођу две три недеље, мати га гони, чантра.{S} Напослетку, Љуба се реши и при |
| екмеџијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p |
| Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати је сама.</p> <p>— Слуга сам покорни.</p> <p>Љуба м |
| о зачуди.{S} Јулка и њена <pb n="73" /> мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџи |
| девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си је |
| е матери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После кратког разговора гости с |
| може времена добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше п |
| свим намести, па устима ни да макне.{S} Мати спусти фиранге, да, бајаги, сунце не упире.</p> <p |
| а и скине хаљину, ланац и бразлетне.{S} Мати јави чика-Гаври да девојка не пристаје.{S} Чика-Га |
| оли у башту да види шта фрајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по ре |
| еме, рад је девојку што пре да види.{S} Мати виче слугу, слуга дође.</p> <p>— Иди, Лазо, брже п |
| з бирцауза управо Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у кујни.</p> <p>— Добардан, госпођо!</p> <p |
| њему у варошкој хроници забележено.{S} Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање ш |
| разговора гости се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n="80" /> младожења допа |
| а-Гавра дође.{S} Напослетку, ево их.{S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу собу оде; ос |
| p> <p>— Дакле, знаш шта је у ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи приста |
| еног образа по хиљаду форинти.</p> <p>— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из |
| ћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуб |
| /p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа јед |
| ољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила.</p> <pb n="51" /> <p>— Изволите сести. |
| а, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.</p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би ми њу питали!{ |
| > <p>— Тако и треба.</p> <p>Када Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се |
| шао.</p> <p>Уђу у собу.{S} Ту је Љубина мати која лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се пр |
| ђувегија са проводаџијом.{S} Татијанина мати брзо се спреми и <pb n="30" /> каже кћери да не ид |
| тек онда васпитанију.</p> <p>Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак тргов |
| ила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала |
| матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће Ружичић па ће се п |
| ла.{S} Договорила се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер как |
| ако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред свак |
| — Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати.</p> <p>Седну, мало чекају, девојке још нема.{S} Д |
| геша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — викне мати.</p> <p>— Молим вас, маните се тог посла.{S} Кад ј |
| кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— Господар отац, као што сам чуо, у Пешти |
| фа на прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па син |
| богом! ’Вала!{S} Дабогда срећно!</p> <p>Мати уђе у собу.</p> <p>— Девојко, приправи се, долази |
| дну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренство.</p> <p>Љуба је све |
| ра прећи.{S} Донесе се печење — дугачак матор зец.{S} Ко ће га транжирати?</p> <p>Код господара |
| голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле.{S} |
| у у другу собу.</p> <p>— Та шта ћемо ми матори овде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми ха |
| ли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима возила! — рече Пинтерић.</p> <p>Док ј |
| куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Ма |
| е нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вин |
| ат.{S} Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног прек |
| писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуб |
| и прошао!</p> <p>— Тако му треба кад је машкртан.</p> <p>Чика-Гавра, да ствар забашури, намигне |
| резирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није б |
| њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улови.{S} Та, можеш мислити, кад ти већ казати |
| е баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам неш |
| ба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Дакле |
| д ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— Ка |
| авити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала |
| Та знам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{S} Мора она још моја |
| ш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> <p>— |
| би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— Да идемо у Ср |
| те, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— Ја мислим да сте в |
| о вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А х |
| па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— Кад нећеш да уђеш, што ти драго!</p> <p |
| а почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, какав почетак!</p> <p>— Видите, управо да вам ка |
| /p> <p>— Молим вас, либе мутер, немојте ме тамо водити, то је човек мизерабл.{S} Ја се не знам |
| а, па лепа.</p> <p>— Молим вас, немојте ме шмајхловати.</p> <p>— Ја само истину кажем.{S} Дакле |
| ам да ћете и испунити.</p> <p>— Ала сте ме ухватили, не могу с речма куда.</p> <pb n="53" /> <p |
| зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме тако упрљана затекли!{S} Добро дошли!{S} Изволите ун |
| > <p>— Нешто мало.</p> <p>— Та ви бисте ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас купила.</ |
| полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p> |
| ајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Гавра и |
| докучим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још |
| ај глас?</p> <pb n="78" /> <p>— Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— М |
| </p> <pb n="20" /> <p>— Хвала ти што си ме освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким нач |
| ајволијем кад спустим фиранге, јер како ме сунца зрак ухвати, одма’ поцрним.</p> <p>— Е, имате |
| на на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише мучи!</p> <p>— Мени се чини да Ружичић Јулку |
| нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стотине форинти.</p> <p>„Кад сам ишао Савку С |
| ељку!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали.</p> <pb n="72" /> <p>— М |
| и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухватити!{S} Чика-Гавра није на то пазио, није га тр |
| ре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост |
| профитира.{S} Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде ко |
| тога, што се њеног разговора тиче, може међу најизображеније пристати.{S} Њу су многи просили, |
| p>— Хвала!</p> <p>Љуба седне.{S} Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним ствари |
| да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријат |
| "86" />женске да вечеру приправљају.{S} Међутим се људи разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић |
| бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати. |
| шапћући говорио.{S} Његова компанија је међутим пила и певала.</p> <p>— Дакле, да вам кажем?</p |
| едњој соби на канабету прилегне.</p> <p>Међутим, Чекмеџијић и чика-Гавра већ су близу Ш. Чика-Г |
| ђак Љуба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене већ познајете.</p> <p>— Драго нам је.</p> <p>Кад ј |
| нт био, да је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликат |
| знам зашто.</p> <p>— Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пред овим господарима да кажем.</p> <p>— Та р |
| код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разгов |
| ед Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ ре |
| то за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за ко |
| Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та ка |
| ћу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро |
| оје можемо сложити.{S} Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да |
| а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за мене!</p> <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за |
| .{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од мат |
| фрајлице Јулка!</p> <p>Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога |
| лепо.</p> <p>— Дакле, хоћете ли поћи за мене?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p>— Нећу |
| сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, |
| p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем.</p> <p>— Сад разумем. — З |
| /p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} |
| ој шапутали.</p> <p>— Та знам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{ |
| енкујем.</p> <p>Такав мизерабл човек па мене критизира!{S} Ко је тај Хекмешич, је л’ те мутер?< |
| Ја немам жене.{S} Видите, госпођа Макра мене воли, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Та, већ знамо |
| љубили.</p> <p>— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у |
| а, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим р |
| /p> <p>— Јесте л’, господине, добили од мене писмо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте ми досад |
| спасти.{S} Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.< |
| а тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо.</p> <p |
| — петнаест форинти.</p> <p>„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком |
| се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.</p> <p>„Два пу |
| има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.</p> <pb n="45" /> <p>— А |
| } Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвож |
| Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; п |
| па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде пор |
| пала.{S} Видиш, онај други трговац опет мене проси.</p> <p>— И то је масивер керл.{S} Је л’ те, |
| фиранге.</p> <p>— Опростите, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости у |
| о обичају.{S} Казаћу:{S} Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу ф |
| смо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о цел |
| ав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати |
| Не знам.</p> <p>— Сад ћу вам казати.{S} Мени је приповедао то један трговачки калфа, који је би |
| — Посао не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао.</p> <p |
| певала?{S} То ме највише мучи!</p> <p>— Мени се чини да Ружичић Јулку воли.</p> <p>— И мени се |
| испод астала — добићемо госте.</p> <p>— Мени опет десно око игра, плакаћу.</p> <p>Тек што Паули |
| на са „пер ту“ да инсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и д |
| нда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересиј |
| Чуо сам већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у |
| ише и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим ч |
| хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви немате према мени поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буд |
| Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.{S} Што се мог чувства према вама тиче, оно је у б |
| !{S} Сад видим да имате наклоност према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да |
| амо то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало?</p> <p>— Онако — како да вам кажем |
| nd" /> <p>— Но, то је лисица!{S} Шта је мени писала, а шта теби сад пише.{S} Не требам је!</p> |
| амо кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хо |
| о нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одгов |
| одма’ учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало промис |
| чини да Ружичић Јулку воли.</p> <p>— И мени се чини; само она њега да не воли!</p> <p>Тако се |
| те него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада |
| "72" /> <p>— Мани се тога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; в |
| госпођа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са целом фамилијом.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> |
| ић!</p> <p>Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака младости, знам сигурн |
| ажи.{S} Видим ја!</p> <p>— Остави ти то мени, стари сам ја врабац!{S} Само то хоћу да знам — да |
| ој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.</p> <p>— Дакле, шта мислите,господар Першуновић?< |
| м: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" /> <p>— Е, та |
| отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма пази да н |
| која се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, |
| ала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p> <p>Разговарају се. |
| дугачак термин на промишљање.</p> <p>— Месец дана.</p> <p>— То је мало — годину дана!</p> <p>— |
| ади свој посао по обичају.</p> <p>После месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајл |
| ко и овде.{S} Камо срећа да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиља |
| се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, рекао би му Љуб |
| мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравно.</p> <p>— И то нека ми буде пос |
| ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Знам два места.{S} Једна у Ц., а друга у Ш. У, Ц. једна стара уд |
| воје столице, па га је отерао са његова места да може поред госпође Макре сести.</p> <p>— Иди, |
| риџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево.{S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба их |
| а, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређ |
| о знао, више него ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и титрао са судбом својом.{S} Он је < |
| ше и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло добро живео.{S} Сви су га држали да је „хиро |
| ће, а међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати.</p> <p>Шушнуо му је чика-Гавра да |
| а провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је |
| е чика-Гавра.</p> <p>— Ви сте на добром месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, |
| мора да није баш у најбољем стању.{S} У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љуб |
| никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док |
| раз дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у |
| на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— Заповедајте.</p> <p>Пију |
| је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љуба чује да и неки млад нотарош проси фр |
| око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле се тако разговарају, онда устану <pb n |
| >— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи.</p> <p>— Дакле, |
| него гебилдет Српкиња.</p> <p>— Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати?{S} Само да м |
| е које никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се |
| нутра.</p> <pb n="91" /> <p>— Изволите, ми смо готови.</p> <p>— Дакле, јесте л’ задовољни?</p> |
| апут.</p> <pb n="23" /> <p>— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то ш |
| онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам б |
| ш за Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; треба ми такав неотесан г |
| кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика-Гавра.</p> <p>Девојче оде.{S |
| оворе.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Н |
| — Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да з |
| вести, — рече слушкиња.</p> <p>— Хвала; ми сад одма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако г |
| ићу?</p> <p>— Нама је особито драго!{S} Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, |
| <pb n="85" /> <p>— Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гво |
| > <p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} Ми немамо деце.{S} Немојте мислити да ви узимате какво |
| бу где су Гледић и чика-Гавра.</p> <p>— Ми смо већ свршили, — рече Гледићка радосно.</p> <p>— Х |
| } Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, на том остати.</p> <p>— Ја ћу и онако с |
| н к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо |
| у.{S} Куцају на врата.{S} Уђу.</p> <p>— Ми смо тако слободни — опростите — ово је мој рођак Љуб |
| /p> <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу д |
| јем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежде?</ |
| е?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и |
| > <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.</p |
| </p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.</p> <p>Му |
| дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти |
| ти, ми само шалу с њим проводимо; треба ми такав неотесан грк!{S} Знаш да сам ја увек за воспит |
| , па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник |
| њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту.{S} Отишло ми у ш |
| оге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмом на хинерауг ударио.</p> |
| > <p>— Да се још промислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дугачак термин |
| вети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја таке старе јединице; т |
| најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда од |
| увек, и такви ћемо и остати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала |
| мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако |
| аручницу, само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, |
| а између осталог госпа.</p> <p>— Допада ми се.</p> <p>— Па хоћете ли да јој то кажем?</p> <p>— |
| 50" /> <p>— За вашу љубав ’хоћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у |
| вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S |
| што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу с |
| {S} Ето опет слушкиње.</p> <p>— Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи.</p> <p>— Дакле, х |
| чашу бермета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што сам вам |
| а.</p> <p>— Наравно.</p> <p>— И то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не ож |
| <p>Љуба се буди, тре очи.</p> <p>— Ала ми је тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног уста |
| кад баш хоћете, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не ч |
| ке. — шеснаест форинти.</p> <p>„Осовина ми се покидала — четир форинта и триест крајцара.</p> < |
| га молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чек |
| } Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан ко |
| ако то?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми сто |
| та; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!</p> |
| и с њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам |
| — Шта је теби, Паулина?</p> <p>— Е, шта ми је, да знате шта ми је!</p> <p>— Та говори, шта ти ј |
| та Чарукџић.</p> <pb n="67" /> <p>— Шта ми је до вас, ви сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S |
| са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високор |
| на?</p> <p>— Е, шта ми је, да знате шта ми је!</p> <p>— Та говори, шта ти је?</p> <p>— Тај госп |
| не треба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разговор, кад |
| <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се кренкујем.</p> <p>Такав мизера |
| осамнаест... седамдесет — нула — остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест — дванаест... |
| — дванаест... триест и четири — остаје ми три; три — четири — пет — шест — десет... сума: једн |
| оне — кошта ме педесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код го |
| познато о нашем уговору?</p> <p>— Није ми ништа познато.</p> <p>— Госпођа Јелка Сириџићка угов |
| а и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мен |
| ћу да се удајем.</p> <p>— Дакле, дајете ми кошар?</p> <p>— Кад нећу да се удајем, то није за ва |
| <p>Хитам да вам одговор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трго |
| p>Ружичић се смеје.</p> <p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уверени бити д |
| ист.</p> <pb n="45" /> <p>— Ал’, кажите ми право, зашто сте тако очи извраћали кад сте певали „ |
| ћу, ја сам само господар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо ј |
| 2" /> <p>— Госпођо бирташице!{S} Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња?{S} Има |
| сам вас хтео о томе упитати.{S} Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке?< |
| рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?</p> <p>— Колико |
| у се прилично упознали.</p> <p>— Кажите ми искрено, господине Ружичићу, што ћу вас питати.</p> |
| ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.{S} Очекујући ваш одговор, остајем слуга поко |
| ђувегију са проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувеги |
| </p> <p>— Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега с |
| леко.{S} Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам |
| ћу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.</p> < |
| него ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми баш тако ласкати!</p> <p>— Верујте ми, штогод говори |
| е ми баш тако ласкати!</p> <p>— Верујте ми, штогод говорим, из срца говорим.{S} Ви ми лежите на |
| ете да свирате српски?</p> <p>— Верујте ми, <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ауф мајне ере</foreign> |
| еће ни мираз фалити.</p> <p>— Канда сте ми из уста извукли!{S} Баш сам вас хтео о томе упитати. |
| ђивао.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми мили, останите још.</p> <p>— Не могу, опростите.</p> |
| и на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p> <p>— То је л |
| иња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!</p> <p>— М |
| исмо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. -</p> <p>— Нисам био |
| е даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви |
| дем, па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се |
| ни са целом фамилијом.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један |
| а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — рече Љуба.</p> <p>Женске се на то уклоне.</p |
| ати.</p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — |
| а са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стотине форинти.</p> <p> |
| ње било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као ш |
| хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у ста |
| штогод говорим, из срца говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав ша |
| оспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите...{S} Ос |
| > <p>— Тако један сат.</p> <p>— Па кажи ми како ти се тамо код те удовице допада?</p> <p>— Ника |
| ле, шта мислиш сад?</p> <p>— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи.</p> <p>— Тако и треба.</p> <p>К |
| арукџић.</p> <p>— Идем и ја.{S} Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.</p> <p |
| амо да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво- |
| p>— Ја то не могу одма’ учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете с |
| p>Почитајеми господар Редић!</p> <p>Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погреш |
| кмеџијић!</p> <p>— Изволите. — А, драго ми је!</p> <p>— Немајте бриге, даће хиљаду форинти, — ш |
| из О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p>И фрајла-Паулина го |
| м, опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Изволите се |
| <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— |
| сок шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго ми је, господо, добро дошли!{S} Откуд тако, господар-Це |
| кмеџијић, трговац у О. .</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а ја иде |
| .</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је година?{S} Нешто је слаб.</p> <p |
| љиво комплименат начини.</p> <p>— Драго ми је особито...{S} Изволите се послужити...</p> <p>— О |
| ђар, и има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— |
| а просим фрајлицу Савку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору |
| ијић из О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>— И нама особито.</p> <p>— Изволи |
| ћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> < |
| добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара |
| S} Збогом!</p> <p>— Службеница.{S} Мило ми је било!</p> <p>— Збогом!</p> <pb n="28" /> <p>— Збо |
| вама каже.</p> <pb n="89" /> <p>— Мило ми је!</p> <p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S} И о |
| о долази код фрајле у визиту.{S} Отишло ми у штету — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белк |
| о пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики дуг термин правит |
| онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дугачак термин на промишљање.</p> <p>— Месец д |
| нисам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу дете |
| иду у другу собу.</p> <p>— Та шта ћемо ми матори овде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми |
| ле да се мало одморимо.</p> <p>— То смо ми онда рђаво дошли.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите |
| фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро? |
| речи мираз него девојка.</p> <p>— Једно ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пош |
| — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> |
| с вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта је томе узрок?</p> <p>— Све што год ј |
| шаранчић, па се по њему, праћкате, зато ми срце нема мира.</p> <p>— Ха, ха!</p> <p>— Немојте се |
| ићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као |
| фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би ма |
| > <p>— Да, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бри |
| а-Јулке.{S} Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала.</p> <p>Чекмеџијић отвори и ч |
| ј никога у руку љубити.</p> <p>— Па зар ми нећете ту љубав учинити?</p> <pb n="50" /> <p>— За в |
| педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе досадише.{S} Д |
| пут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџ |
| устај!</p> <p>Љуба устаје.</p> <p>— Већ ми се досадио тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре свр |
| <p>— Не могу чекати.</p> <p>— Дужни су ми, не могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S |
| едљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским нови |
| говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав шаранчић, па се по њему, п |
| /> <p>Драги господар Чекмеџијић!</p> <p>Ми смо, хвала богу, сви здрави.{S} Ја то исто мислим шт |
| , у том врашком инштитуту научила је на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило.</p |
| ше; само што се кренкујем.</p> <p>Такав мизерабл човек па мене критизира!{S} Ко је тај Хекмешич |
| ер, немојте ме тамо водити, то је човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мен |
| > <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад је Чекмеџијић видео как |
| чудо што се зовете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад видио.</p> <p>— Ви се само шалите |
| овала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити.{S} Љуба послуша, но засад с |
| мио тако курове прави фрајла-Милеви.{S} Милева све успија.</p> <pb n="32" /> <p>— Видите, фрајл |
| кмеџијића већ у седам сати у посету.{S} Милева још спава.{S} Пробуде је.{S} Љуба је нешто замиш |
| од ове две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба богат |
| држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, то је |
| аузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Носила |
| на прву господу која ће га носити па ће Милева одмах кринолин купити.{S} Љуба као да се помамио |
| уша мајку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутов |
| .</p> <pb n="32" /> <p>— Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми |
| још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече |
| з курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући.</p> <p>Љуба свршава визит |
| о замишљен.</p> <p>— Па шта, зар фрајла-Милева још спава?</p> <p>— Знате, читала је ноћас много |
| у земље и виноград.{S} Оца нема.</p> <p>Милева Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б. |
| ј матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту |
| о пет дана ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити.</p> <pb n="33" /> <p>— Д |
| да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви.{S} Милева све успија.</p> <pb n="32" /> <p>— Ви |
| ће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.{S} Сестра и |
| Б. његове матере маћеха, која је тетка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве. |
| а и зовну га унутра.{S} Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.</p> < |
| ручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н |
| би за ћифту пошла.</p> <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеуснићеву да проси.{S} Чика-Гавра остаје код |
| — десет форинти.</p> <p>„Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради два тали |
| је на вама.{S} Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад видио.</p> <p |
| а.</p> <p>Милева Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпи |
| екинути.</p> <p>Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и Милевина сестра сп |
| .</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није код к |
| и виноград.{S} Оца нема.</p> <p>Милева Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш ј |
| ифту пошла.</p> <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеуснићеву да проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а |
| форинти.</p> <p>„Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради два талира — то |
| ао.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми мили, останите још.</p> <p>— Не могу, опростите.</p> <p |
| РИПОВЕДАЧИ 3</p> <p>Уредник</p> <p> <hi>Миливоје Ристић</hi> </p> </div> <pb n="3" /> <div type |
| ринти.{S} Лепа се зове Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг |
| ужичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и Милка немају оца, само матер.{S} Јулка осећа велику нак |
| ди да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се развеселило.{S} С |
| ти може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати је сама.</p |
| есницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами —</p> <p>до гроба веран</p> <p>Љу |
| аго!{S} Збогом!</p> <p>— Службеница.{S} Мило ми је било!</p> <p>— Збогом!</p> <pb n="28" /> <p> |
| она о вама каже.</p> <pb n="89" /> <p>— Мило ми је!</p> <p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S |
| ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити |
| ите к мени са целом фамилијом.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку |
| а врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта је томе узрок?</p> <p>— Све што год је на в |
| ер ту“ да инсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} |
| него девојка.</p> <p>— Једно ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога |
| ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад је |
| коди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао.</p> <p>Уђу у собу. |
| ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разговарати |
| Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па |
| Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако |
| купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда ј |
| вљао.{S} Њега су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки.</p> </d |
| ар се насмејала, узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Оде Паулини да види шта ради.{S} Паулина ле |
| ођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{S} Чекмеџијић устане и лагано<pb n="65" /> се |
| ити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе |
| се по њему, праћкате, зато ми срце нема мира.</p> <p>— Ха, ха!</p> <p>— Немојте се смејати!{S} |
| ј!</p> <p>Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако им |
| Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћ |
| говор и да <pb n="12" /> му на знање да мираз неће фалити.{S} Она већ на том настојава.</p> <p> |
| види илуминацију.{S} Начује још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело познанство пр |
| се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да бере грожђе, |
| о кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође |
| свету слабо ко жени?</p> <p>— Разумете мираз?</p> <p>— Погодили сте.</p> <p>— Наша Марта има х |
| а искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребр |
| олазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна.{S} Такова треб |
| >— Изгледа као богиња!</p> <p>— Неће ни мираз фалити.</p> <p>— Канда сте ми из уста извукли!{S} |
| у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је она |
| /p> <p>— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.</p> <p>— Једно ми је тако мило као |
| ко ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а |
| че смешећи се Љуба.</p> <p>— Ви сигурно мираз подразумевате?</p> <p>— Канда сте погодили!</p> < |
| атери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.{S} Прођ |
| у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпођа |
| донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће карте, али опази кр |
| p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Господар Пера, када је |
| увења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p |
| бирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Да је мл |
| е, осим што у новинама читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви |
| ве је у реду, само да зна како стоји са миразом.{S} Дође сестра, умеша се у разговор и да <pb n |
| о!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, а |
| ла и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p> <p>Тих дана Чекмеџијић о |
| Ако се уда, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго |
| дошли, почну наново размишљати.{S} Љуба мисли како ће та ствар испасти.{S} Ако Перси у кућу дођ |
| " /> <p>Кад дође кући, почне озбиљно да мисли.{S} Није шала, така лепа девојка и две хиљаде фор |
| у, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру.{S} Он отпе |
| покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ић |
| еби дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје све то што је потрошио ради женидбе. |
| новаца или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; |
| ије за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена.</p> <p>Фрај |
| се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спавао?</p> |
| Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то |
| -Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.{S} Није ружна, узеће ј |
| је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.</p> <pb n="82" /> <p>Ако икоме, то |
| RP18620_C4"> <head>IV</head> <p>Љуба се мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос за |
| еднако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.{S} Госпођа Јел |
| е душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће |
| Чекмеџијић се чеше по глави, па се опет мисли.</p> <p>— Добио сам хиљаду форинти, а потрошио са |
| говори да је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће Ру |
| ви здрави.{S} Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мње |
| е разговор.</p> <p>— Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић. |
| а госпођа Макра, — рече Гавра.</p> <p>— Мислим, — дода Пинтерић.</p> <p>— Све ти нешто зазубице |
| примљени.</p> <p>— Сад видим.</p> <p>— Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли.</p> <p |
| p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ |
| ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— Ја мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени.</p> < |
| а буде.</p> <p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.< |
| тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што |
| икакву љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети.</p> <pb n="88" /> <p>— Како с |
| и морам вам изјавити шта о целој ствари мислим.{S} Кад сте били у мојој кући, као госту уструча |
| <p>— Немојте се смејати!{S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу соб |
| ,господар Першуновић?</p> <p>— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држим већ |
| , хвала богу, сви здрави.{S} Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се д |
| <p>— Знам шта мислите.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стање познато?</p> <p>— Јесте |
| лите!</p> <p>— Ја се не шалим, нег' што мислим то и говорим.{S} Па какве сте оштре памети!{S} Н |
| а друго да му у рукама остане.{S} У тим мислима легне и заспи.</p> <p>Сутрадан, кад устану, ску |
| S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дај |
| и, све ће то друкчије ићи.{S} Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} |
| ње је око педесет хиљада.{S} Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом |
| ава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухватити!{S} Чика-Гавра није на то паз |
| куша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и |
| се окрене на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, |
| <p>— Па зашто не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило |
| како се каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио да компаније само у трговаца и солдата има, ал’ |
| и дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> </div> <pb n="18" /> < |
| тор је те девојке.{S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} Са чика-Га |
| моја Перса у мени.</p> <p>— Дакле, шта мислите,господар Першуновић?</p> <p>— Ја добро мислим, |
| што нисте казали до једног сата!{S} Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем!< |
| то сте ви опет далеко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од |
| мамо.</p> <p>— Ал’ можете имати.{S} Шта мислите, ви сте још женска у најлепшим годинама, па леп |
| за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с |
| {S} Чика-Гавра га прочита.</p> <p>— Шта мислите, чико, о овом писму?</p> <pb n="47" /> <p>— Ја |
| е, онда је све добро.</p> <p>— Знам шта мислите.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стањ |
| грешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце карт |
| к тако опази и клавир.{S} Онда почне се мислити где ће толико покућство у његовој соби стати, ј |
| д казати.{S} Ми немамо деце.{S} Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.{S} |
| ељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па |
| и тако, да ме лакше улови.{S} Та, можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком во |
| је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама |
| мела са муштеријом!</p> <p>— Дакле, шта мислиш сад?</p> <p>— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи. |
| а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад |
| обу да се с њом разговара.</p> <p>— Шта мислиш, Марта, како ти се допада Чекмеџијић?{S} Кажи пр |
| носио.</p> <p>Не може човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име им |
| ед ових речи ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забу |
| Много су певали.{S} Када су певали: „У мјесту пријатном“, <pb n="25" />Љуба је уздахнуо, а гос |
| лкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.{S} Белкић каже ч |
| ао ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за т |
| ?</p> <p>— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски |
| азије метне.</p> <p>Љуба чује да и неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај |
| Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложити.{S} Хајде, пођите |
| што сад фрајла има.</p> <p>— Ви сте још млад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам се де |
| 8620_C3"> <head>III</head> <p>У селу X. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима.{S} На к |
| а који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног к |
| на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека и |
| о бирташице!{S} Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња?{S} Има дућан, велику тра |
| може се удати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџ |
| план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је двадесет година, а прилична |
| удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, ма |
| ви младе!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја |
| т и имање.{S} Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер |
| ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа.</p> <p>— Е, сад молим, господар-Чекмеџиј |
| тврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.{S} Ја почиту |
| о би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу |
| S} Ја вас сад најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можем |
| Та шта ћемо ми матори овде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, гос |
| ог доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и Милка |
| се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви се с |
| ао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата. |
| Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па добро, мад |
| а још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће |
| адић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту и |
| а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као младић, ал’ о |
| д си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрем |
| <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, ви младиће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако морала, нара |
| оца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића и тај у кућу до |
| S} Гледа у карте.{S} Карта помишљеника, младожења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом ње |
| веног долњака црвена десетка; то значи: младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или до |
| ати пита кћер како јој се <pb n="80" /> младожења допада.{S} Она вели да је задовољна, само да |
| ла Варвара размеће карте, хоће л’ какав младожења доћи.{S} Гледа у карте.{S} Карта помишљеника, |
| .</p> <p>— Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице |
| ори им, — само нек се нађе какав честит младожења.</p> <p>Зове их сутра на ручак, такођер и Чек |
| Љубо, устај!{S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, па како доцне устаје!“</p> <pb n="87" /> <p> |
| бо и удаје таква фрајла, јер нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а она оп |
| са фрајлом такођер је имала разговора о младожењи, па онда поспаше.{S} Фрајла је о чика-Гаври с |
| а она пусти тек издалека да има ваљана младожењу за кћер, или фину девојку за сина, па је одма |
| и пред дућаном.{S} Није чудо, има госта младожењу!</p> <p>Љуба је са својом фуром стигао у вино |
| аца Гавра!{S} Давно већ говори да ће ти младожењу довести.</p> <p>Обадве, лепо обучене, иду у к |
| ма сермије око девет хиљада форинти.{S} Младој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима |
| увегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса са синчићем.{S} Слабо, |
| ру следовао.{S} Трећи дан Чекмеџијић са младом и великим мамурлуком дође у О., на радост своје |
| зговарам.{S} Ја сам о вама распитао.{S} Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање. |
| ије о мени имате; што се тиче погрешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се |
| е се заиста показали!{S} Ја сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље транжир |
| без јаке титуле.{S} Она би хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; или каква млад |
| S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити.{S |
| о да смо обоје за једно петнаест година млађи.</p> <p>—А шта нам фали?{S} Ви изгледате као бубр |
| S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса са |
| ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари.{S} Ту је диван од кадиве црвене, па |
| зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па м |
| о још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је |
| међу најизображеније пристати.{S} Њу су многи просили, и богословци, и какви нотароши из околин |
| ока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим сватовима прате га.</p> <p>Све је већ готово да |
| е њу својим јаким гласом потпомогао.{S} Много су певали.{S} Када су певали: „У мјесту пријатном |
| авезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— Много сам света прошао.</p> <p>— Обећање испунити, то ј |
| ша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.{S} Житарска трг |
| имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — рече Чарукџић.</p> <p>— Идем и ја.{S} Чивутин |
| уба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад по |
| се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема много прашине.</p> <p>— Хајд' да се куцнемо!</p> <p>Гле |
| говац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери.</p> |
| ез проводаџије не може оженити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом п |
| ј отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му |
| вара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говорила: „Избирај, |
| до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.{S} З |
| цаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се |
| n="62" /> <p>Сад већ госпођи Макри није много требало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па |
| постигла.{S} Реч пак држати, на то није много давала.</p> <p>Фрајла Марта је била црномањаста, |
| добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него је могао одмах са другога |
| на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухватити!{S} Чи |
| зна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их шесторо — бригу задају.</ |
| цкан устали.</p> <p>— Знате, читала сам много ноћас.</p> <p>— А шта то читате, фрајлице?</p> <p |
| , ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говори |
| >— Изволите сести.</p> <p>Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба н |
| >Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче.{S} Ако може би |
| спава?</p> <p>— Знате, читала је ноћас много.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац није код |
| <p>— Шта судиш о њему?</p> <p>— О њему много се може судити.{S} Чега ради питаш?{S} Ваљда због |
| Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савке.< |
| мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговара |
| >— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гледић и чи |
| на!</p> <p>— Е, та ви се само шалите са мном!</p> <p>Госпођа Макра се смеје.{S} Чекмеџијићу дуг |
| > <p>— Господар Чекмеџијић, изволите са мном да вам нешто покажем.</p> <p>Чекмеџијић устане и о |
| reign>!{S} А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на форт |
| смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове противне гласе ч |
| сподар Редић!</p> <p>Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака младости, з |
| осим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд’мо — изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Ка |
| ="77" /> <p>— Не браним.{S} Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— |
| , хоћемо л’ ићи?</p> <p>— Хоћемо — хајд’мо!</p> <p>За један сат све је већ у приправности, па с |
| упује вино.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајд’мо!</p> <p>— Хајд’мо!</p> <p>Чекмеџијић је особито нава |
| b n="69" /> <p>— Хајд’мо!</p> <p>— Хајд’мо!</p> <p>Чекмеџијић је особито наваљивао, па мора и ч |
| тавимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је |
| то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а кад |
| м за ваше чувство према мени.{S} Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а |
| S} Само, знате, форме ради, морам још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад |
| ађаво дете од године и по.</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је година? |
| овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — од |
| друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Господар Пера |
| може коснути ваше красне кћери лик срца мога?</p> <p>— Молим вас, не разумем вас начисто.{S} Из |
| а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме тако уп |
| и проклети басамаци.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче |
| е, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког калфе у малој вароши |
| а да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити.</p> <p>Сад |
| м Јелком и Савком — трошак пет форинти; могао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код |
| А какав је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати |
| ар Белкић био је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због |
| ати за њега, лоше опет он није хтео.{S} Могао је узети сироте, које су око на њега бациле, али |
| узети ту богату удовицу.{S} Каже да је могао још девојком узети.{S} Она је хтела, али била је |
| око ње много етикеције правити, него је могао одмах са другога краја шале започети.{S} Госпођа |
| и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ нека |
| им начином отказати.{S} Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био неприј |
| а.</p> <p>Господар Першуновић дуго није могао заспати.{S} Он је сам у једној соби био, па је ду |
| е са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је.{S} Преспавао је јутро.{S} |
| о је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су говорили да је карта |
| најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.</p> <pb n |
| и.</p> <pb n="88" /> <p>— Како се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — тај ј |
| де једва четири циганска коња потковати могао.</p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, |
| , јеси л’ се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спа |
| хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало |
| , да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.</p> |
| идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се |
| дин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у |
| клоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити.</p> <p>Оду у цркву.{S} По часа |
| о не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидети нећу?</p> <p>— Код |
| могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа М |
| > <p>— Изволите грожђа.</p> <p>— Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко |
| а не смем стране књиге читати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, |
| p>— Нешто мало.</p> <p>— Та ви бисте ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас купила.</p> |
| } Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећа |
| ати, правио сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Н |
| је као какав „гросхандлер“.{S} И то се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како му акци |
| ада би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> <p |
| а се то сасвим никада засведочити не би могло.{S} Но, што му је пред светом шкодило, то је карт |
| те се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макр |
| м могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док |
| потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је њен |
| це игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад је Чекмеџији |
| што српски свирати?</p> <p>— Богме, не могу служити — не знам.</p> <p>— Та шта не знаш!{S} Как |
| ет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо гов |
| унити.</p> <p>— Ала сте ме ухватили, не могу с речма куда.</p> <pb n="53" /> <p>Љуба се смеје, |
| е могу чекати.</p> <p>— Дужни су ми, не могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ј |
| воље.</p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да |
| авка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Дакле, ви никакву љубав не осећате.</p> |
| нти шајна, а доцније друго.</p> <p>— Не могу чекати.</p> <p>— Дужни су ми, не могу да инкасирам |
| сте ми мили, останите још.</p> <p>— Не могу, опростите.</p> <p>Тако Чекмеџијић препоручивши се |
| па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</ |
| су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у бео |
| p> <p>— Обећавам вам, али реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате, то је толико као да с |
| ..</p> <p>— Ја се на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мање.</p> <p> |
| <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узе |
| е ни крајцара фалити!</p> <p>— Ја то не могу одма’ учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је жа |
| Тиркај, но у Србији.</p> <p>— Ја то не могу да тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш! |
| ав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13" /> проводити; наумио сам се |
| м немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је казао да ће поред |
| ти не може.{S} Кад су, изучене, у нужди могу и учитељке бити.</p> <p>— Све је то лепо.{S} Евала |
| у без крајцаре, из љубави.</p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему с |
| n="78" /> <p>— Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, |
| Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети извол |
| ожени.{S} У његовој варошици није било могућно, јер што је боље, нису хтели дати за њега, лоше |
| Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, него на столу.{S} |
| ма дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пустила.{S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ако б |
| и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна |
| е не читате?</p> <p>— Српски нема ништа модерн; чујем да у њима ништа друго нема, него све се т |
| било по собама покућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна. |
| анкфурту или у Бранденбургу, први је ту моду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакациј |
| препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квар |
| а се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Бел |
| } Јесте ли тако задовољни?</p> <p>— Та, може се све то лепо уредити, само кад смо у главном сло |
| ј, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни |
| нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио как |
| вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити.</p> <p>— Како изволевате.</p> < |
| је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и д |
| Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру инт |
| крај тога, што се њеног разговора тиче, може међу најизображеније пристати.{S} Њу су многи прос |
| јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, отсећи ћу.</p> |
| еће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити.</p> <pb n="90" /> <p>— Па, ви |
| /p> <p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.</p> <p>— |
| но је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите овај изражај од |
| p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Ма |
| ' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч |
| p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њи’ов |
| кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у |
| жем.{S} Наша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, а покрај тога, што се њеног |
| ице, па га је отерао са његова места да може поред госпође Макре сести.</p> <p>— Иди, торњај се |
| то је улагао није му толико доносило да може себе и кућу издржавати.{S} Од имања материног све |
| Он такву неваспитану девојку, вели, не може узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p>Добро је учинио Љ |
| {S} Но, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је осо |
| а имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити.{S} Он је хтео |
| то што је потрошио ради женидбе.{S} Не може начисто да дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућан, |
| раштају.{S} Питају за фрајлу, но она не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p |
| де тек већма узбуђује.{S} Чика-Гавра не може више да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, госпођо! |
| ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ би |
| Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непријатеља, зато закључи о |
| матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још н |
| тај начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb |
| ито искаже, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша |
| је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може |
| ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, |
| у тако изуче да после никад пропасти не може.{S} Кад су, изучене, у нужди могу и учитељке бити. |
| оба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести |
| да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љ |
| р — ја га никад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носи |
| ма узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадгод заљ |
| алатуру интабулирати, а гвожђарница се може напунити.{S} Али, каквог је владања?</p> <p>— То ј |
| почне.</p> <p>— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?</p> <p>— |
| аш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати.</p> <p>— То је већ што друго.{S} Молим |
| судиш о њему?</p> <p>— О њему много се може судити.{S} Чега ради питаш?{S} Ваљда због трговине |
| ћу.{S} Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А ка |
| Све је то добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер |
| о да се у селу за имућног човека држати може.{S} Ту се сад о трговини почеше надметати.{S} Љуба |
| свога новца слугу, коње и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда чов |
| а и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И године су јој таман за удају.{S} Поред ње ће |
| се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, |
| радила.{S} А да све то лакше произвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> |
| срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, п |
| зите, особито што се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђ |
| Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према |
| за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати.</p> <p>Шушнуо му |
| штало, али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуб |
| /p> <p>Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити.</p> <pb n="33" /> <p>— Добро јутро, фрајлице |
| уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, је |
| ако се мало провуче удадба, нотарош још може времена добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи |
| ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложити.{S} Хајде, пођите за мене, па Пинтерић д |
| ушкиња.</p> <p>— Хвала; ми сад одма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, |
| в и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту не |
| ма ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, |
| дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ствар свршити.</p> <p>— Дакле, шта да |
| жемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика-Гавра.</p> <p>Д |
| апочне се разговор.</p> <p>— Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Пер |
| .</p> <p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казат |
| и, сад је и онако сама у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћете почети?</p> <p>— По обичају.{S} К |
| вама нешто важно разговарати.</p> <p>— Можете и овде све казати.</p> <p>— Нећу да ови чују.</p |
| </p> <p>— Дакле, да вам кажем?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да вас просим.</p> <p>— Т |
| било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд’мо — изволите.</p> <p>— О, мол |
| шта за то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог т |
| ате деце?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Ал’ можете имати.{S} Шта мислите, ви сте још женска у најле |
| се чини тако, да ме лакше улови.{S} Та, можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девој |
| ково још нигде нисам читао.</p> <p>— Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син о |
| оже сачувај!{S} Изволите само сести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам |
| е чује.</p> <p>— Но, како вам се допада мој Љуба?</p> <p>— Фајн — здрав момак!</p> <p>На то отв |
| шкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.</p> <pb n="95" /> <p>„Пут за пао |
| атуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фра |
| смо тако слободни — опростите — ово је мој рођак Љуба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене већ |
| а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О. .</p> <p>— Дра |
| а нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрам |
| ти јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се удати |
| .</p> <p>— Дакле, ја вас уверавам да ће мој тата дати хиљаду форинти.</p> <p>— Е, добро, на то |
| .{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите...{S} Остајем твоја до гроба —</p> |
| <milestone unit="letter" /> <p>Дражајши мој!</p> <p>Откако те нисам видела, немам мира ни дању |
| ђа-Макро, јесте л’ ради гостију!{S} Ево мој сродник, Љубомир Чекмеџијић, трговац и гвожђар из О |
| /> <p>— Не брините се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.</p |
| пођа Перса? — пита чика-Гавра.</p> <p>— Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику |
| љаде; ако има више — још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафир |
| <p>— Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и д |
| иближи.</p> <p>— Како вам се сад допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као богиња!</p> <p>— Неће |
| из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све нешто |
| се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла штета што није трговац, та би умела са мушт |
| шурује целу ствар.</p> <p>— Неће да уђе моја Паулина.{S} Знате, у том врашком инштитуту научила |
| <p>— О, драго ми је особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Изволите сести.</p> <p>Седну обојица |
| зволите се послужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и г |
| ама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се моја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још |
| ар пређе.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Сока?</p> <p>— Врло.</p> <p>— Шта судите сад?</p> |
| дусрести.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа.</p> <p>— |
| <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде кући.{S} Фрајл |
| извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикеције; зн |
| као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева |
| н је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити.</p> <p>— Ја сам задовољ |
| то; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.</p> <p>— Дакле, шта мислите,господар |
| ођа Перса.</p> <pb n="27" /> <p>— Персо моја, ови господари су са тобом задовољни!{S} Јеси л’ т |
| он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро провесел |
| девојком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!</p> <p>— О том, чика-Гавро, немојте рачун во |
| мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; нем |
| ви сте се заиста показали!{S} Ја сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље тр |
| а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те |
| атраг писмо!{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!</p> <p>— Опростите, нисам хтео читат |
| е.{S} И ја то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не сасвим.</p> |
| и је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам.</p> <p>— То је лепо о |
| то имам на други свет носити; све је то моје деце...</p> <p>— Ја се на вересију женити не могу. |
| л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто |
| целој ствари мислим.{S} Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказат |
| ти слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим гос |
| у.{S} Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам ку |
| те, ал’ не сасвим.</p> <p>— Чули сте за моју трговину?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Знате да имам д |
| е?</p> <p>— Не, због женидбе.{S} Рад је моју Соку узети.</p> <p>— Па добро, што хоћеш да рекнем |
| оре не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="20" /> <p>— Хвала ти што си м |
| улирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Сима Ре |
| нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је да, |
| му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити.{S |
| ва „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себ |
| скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допа |
| клети басамаци.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на п |
| морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Дакле, в |
| то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањирати ил |
| та; Љуба заустави фрајлу.</p> <p>— Ал’, молим, станите само мало.{S} Већ има сат један како хоћ |
| киш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p>— |
| Сад сам се мало раскуражио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено |
| жичић се смеје.</p> <p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уверени бити да не |
| p>— Шта, фантазија!{S} Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати!{S} Тако то бучи човеку по |
| а без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свир |
| ије чудо што га зову фантазијом.{S} Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати?</p> < |
| агати.</p> <p>— То је већ што друго.{S} Молим вас, дакле, ви немате деце?</p> <p>— Немамо.</p> |
| ијану, о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— Кад нећеш да уђеш, што |
| ети?</p> <p>— По обичају.{S} Казаћу:{S} Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад |
| и дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем.</p> <pb n="85" /> <p>— Е |
| страну Гледићку.</p> <pb n="93" /> <p>— Молим вас, а шта је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрен |
| н кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија прави |
| а опет трпиш?{S} Хајд’ унутра!</p> <p>— Молим вас, либе мутер, немојте ме тамо водити, то је чо |
| још и сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим вас!</p> <p>— Више вредите него ма каква девојка! |
| е ми се допадате него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда н |
| у најлепшим годинама, па лепа.</p> <p>— Молим вас, немојте ме шмајхловати.</p> <p>— Ја само ист |
| и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери |
| Одма’ иди по њу! — викне мати.</p> <p>— Молим вас, маните се тог посла.{S} Кад је она знала да |
| {S} Ви ћете срећни с њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; а |
| ше красне кћери лик срца мога?</p> <p>— Молим вас, не разумем вас начисто.{S} Изволите мало про |
| стидљиво млада госпођа.</p> <p>— Е, сад молим, господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви има |
| разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допут |
| ка!</p> <p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада ш |
| p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ја вас уве |
| — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословит |
| отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети“, истрчи напоље.{S} С |
| е, а ја идем.{S} Опростите!</p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гледићка је изишла напоље и наредила да |
| /p> <p>— Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу не |
| јати!{S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама не |
| спођа Перса.</p> <p>— Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба.</p> <p>— Имам једног синчића.{S} |
| <p>— Па ’ајд’мо — изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла и |
| > <p>— Ви сте смешан господин!</p> <p>— Молићу, ја сам само господар.{S} Но, кажите ми, како је |
| — Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати.</p> <p |
| мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса.</ |
| <p>Љуба Чекмеџијић био је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове двадесете године слабо је |
| учка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби н |
| допада мој Љуба?</p> <p>— Фајн — здрав момак!</p> <p>На то отворе се врата, фрајла-Паулина нос |
| нерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таково |
| багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели ку |
| за њега?</p> <p>— Онако, види се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, оп |
| бирцауза где су сврнули.{S} Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући.{S} Мати |
| себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љути |
| али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — б |
| нићемо се.{S} Ја морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — рече Чарукџић.</p> |
| адесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још јед |
| на!{S} То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се <pb n="8" /> жени.{S} Као |
| Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренство.</p> <p>Љуба ј |
| ав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" /> <p>— Е, та ви сте увек здрав |
| твар испасти.{S} Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Пер |
| прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћину одбити.</p> <p>Го |
| и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изглед |
| и; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.{S} У месту ће говори |
| ли шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити.{S} Он је хтео још науке у свету да профи |
| да и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како сто |
| кад сте јој шапутали.</p> <p>— Та знам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро |
| штерије мами, како му слатко речи теку, мора човек од њега што то купити.{S} Вреди ли риф чоје |
| ад ме је још девојком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!</p> <p>— О том, чика-Гавро, нем |
| не тако налако у платки?{S} Не!{S} Љуба мора своју част да спасе.{S} Но, како?{S} Као год што ј |
| у.{S} Напослетку Љуба устане па каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина одм |
| је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни |
| , ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све |
| <p>Чекмеџијић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинт |
| да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже бољ |
| а нема мане, само још преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — дугачак матор зец.{S} |
| же бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други св |
| ска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити.</p> <p>— Па то је абентајер?</p> <p>— То |
| ати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер с |
| не слуша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S |
| ога шлога, али врло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Р |
| њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ |
| унгули заборавише да Чекмеџијићу напред морају хиљаду форинти дати.{S} Још по часа па је време |
| је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А |
| ла кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похва |
| е ноге увис почеле дизати.{S} Фрајла се морала на то насмејати.{S} Чика-Гавра седео је већ на т |
| диће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; старог сам већ |
| ти!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онда кад је кућев |
| гу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да остане |
| тога ништа.{S} Само, знате, форме ради, морам још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га |
| <p>— Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у |
| о, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме се договор сврши и |
| ош мало.</p> <p>— Задоцнићемо се.{S} Ја морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија мног |
| уху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари мислим.{S} Кад ст |
| стите што вам са овим писмом досађивати морам.{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је |
| S} Та, можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица |
| кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато |
| </p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што сам вам досађивао.</p> |
| </p> <p>— Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети.</p> <p>— Кажите јој да ћу узе |
| ће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6" /> свет проћи.{S} Служио ј |
| ере друштво се развеселило.{S} Сваки је морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао „Тулумбаш |
| о са девојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него је могао одм |
| p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну |
| Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> < |
| код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јако пазити.{S} Гледић је човек озбиљан, господск |
| наш!{S} Како си ономад лепо свирала!{S} Мораш свирати!</p> <pb n="59" /> <p>— Ах, мутер, без но |
| ка-Гавра, па буди Чекмеџијића.</p> <p>— Море, Љубо, устај!{S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, |
| сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шај |
| ра.</p> <p>— Дете има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не |
| да у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити.</p> <p>— Изволите се |
| ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани в |
| љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети.</p> <pb n="88" /> <p>— Како се не би |
| , тако!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у гр |
| ла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити к |
| емети уста.</p> <p>Чекмеџијићу се нешто мрак чини у соби.{S} Фиранге су истина, биле танке, бел |
| да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити.</p> <p>— Како изволевате.</p> <pb n="14" |
| љада шајна.{S} И, доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мира |
| ге госте позивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велик |
| а Чекмеџијића информира како се има код Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и ту тајну да је о |
| Опростите, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.</p> <p>— Ја, оп |
| биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.{S} Чика-Гавра н |
| мо долазили.</p> <p>Остајем</p> <p>Јуца Мргодић</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Љуби исп |
| ка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке. — шеснаест форинти.</p> <p>„Осовина ми се по |
| и се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна ствар.</p> <p |
| зашто.</p> <p>— Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пред овим господарима да кажем.</p> <p>— Та реци с |
| отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге в |
| ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не зна |
| умеша се у разговор и да <pb n="12" /> му на знање да мираз неће фалити.{S} Она већ на том нас |
| се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала!</p> <pb n="70" /> <p>— Шта ћ |
| у, па га зове у једну собицу насамо, да му написати квиту да је примио, те Чекмеџијић прими нов |
| веди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити.</p> <p>И чика |
| је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешт |
| ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, и |
| о уплела.{S} Договорила се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, ј |
| мате, — упадне Љуба, који се радовао да му Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад изволите мало |
| екмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У тим мислима легне и заспи.</p> |
| , био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Договори се са Љу |
| ом да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, но |
| и.{S} Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради.{S} Мати му |
| , а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— Господар ота |
| шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.{S} Она то примећује, па хотимице све горе и горе |
| седе кирајџије.{S} Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати |
| а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба |
| ка, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| оче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са |
| бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већ |
| кру напастовати да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра јед |
| е једнако врзе око фрајле Јулке.{S} Она му показује пријатно лице; види се да је рада допадати |
| > <p>Љуба сам дође фрајла-Јулки.{S} Она му почне пребацивати, што се није на њено писмо одазвао |
| и.{S} Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета ра |
| а два три дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе п |
| ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће најбоље бити |
| сваком шегрту за пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, |
| водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.</p> <p>— Верујте, није вред |
| е му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба чека.</p> < |
| о да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и ме |
| па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Реди |
| година?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друга година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на л |
| вој соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе; једна |
| , али, управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се да је простране руке, ал |
| дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче |
| ијић са чика-Гавром.{S} Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два |
| да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружичић се тек насмеши, па извади из |
| је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дугачак термин даје, па ј |
| Чекмеџијићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Ви |
| војка и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова. |
| а уложи.{S} Оно мало што је улагао није му толико доносило да може себе и кућу издржавати.{S} О |
| е није на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату де |
| нтајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p |
| јом жалио, али за неколико дана нестане му жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се да стару љуб |
| у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Н |
| јте бриге, даће хиљаду форинти, — шушне му госпођа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са цело |
| мали бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све |
| {S} Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби как |
| роји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то више нико по |
| ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби не р |
| о се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да |
| рифа на прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па |
| да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почита |
| уба са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> |
| ти може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што примет |
| .{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу покушати, не може до |
| тељ, против тога што приметио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговачка; |
| до су му кућу посећивали.{S} На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више |
| } Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{S} Са |
| бити.</p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну |
| е има код Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад |
| ика-Гаври да је задовољан.{S} Приповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило д |
| тај јектику добити неће.</p> <p>— Види му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А нег |
| свакојаке посластице, <pb n="16" /> али му се једнако хиљада форинти врзе по глави, па како је, |
| > <pb n="70" /> <p>— Шта ћеш му, кад си му се допала.{S} Видиш, онај други трговац опет мене пр |
| јатно лице; види се да је рада допадати му се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек катка |
| башту да види шта фрајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду ис |
| у варошкој хроници забележено.{S} Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, |
| после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло |
| .{S} Плакао је пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За вре |
| о грубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отказује свако познанство.{S} Чекмеџијић, истина, ни |
| ш три дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову про |
| и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Беог |
| још науке у свету да профитира.{S} Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађ |
| им чим тежио него за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љу |
| е би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, |
| д кући дође, чека два три дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу С |
| федермесером руку.{S} Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али ра |
| јка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџији |
| размишљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више |
| у Чекмеџијића како муштерије мами, како му слатко речи теку, мора човек од њега што то купити.{ |
| иметити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалека давао на знање, ка |
| еџијића!{S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће |
| овори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је |
| трговина.{S} Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но н |
| >— Видиш, како си прошао!</p> <p>— Тако му треба кад је машкртан.</p> <p>Чика-Гавра, да ствар з |
| г сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је година?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друг |
| ог у животу свом транжира.{S} Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он — салвет |
| Салвет преда се, па транжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и с |
| е са Белкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао |
| стављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпо |
| ада засведочити не би могло.{S} Но, што му је пред светом шкодило, то је карта.{S} Холбер и мак |
| т, али покојни је тако хтео, па сад што му драго.{S} Госпођа Макра се врати у собу, па забашуру |
| гом месту срећу покушати.</p> <p>Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. живи једна удовица, зје |
| ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, д |
| уди као господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну р |
| е су истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.{S} |
| е он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече ма |
| роцес.{S} Љуба неће процес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се о |
| ершуновић, солидан старији човек, капут му до пете, а висок шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго |
| уба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, |
| Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништ |
| ка-Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му се досадило толико путовање, па нигде ништа.</p> <p> |
| е са фрајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба |
| распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илумин |
| Милеуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека |
| , како је потежи, тако се спустио да су му се ноге увис почеле дизати.{S} Фрајла се морала на т |
| љубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S} На лицу би му читао доброту, и д |
| а својом фуром стигао у виноград.{S} Ту му се сад цела романтика развила.{S} Красни виногради, |
| свирала!</p> <pb n="70" /> <p>— Шта ћеш му, кад си му се допала.{S} Видиш, онај други трговац о |
| ер су фиранге увек спуштене, па ниједне муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне око три са |
| не хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту осам хиљада оставио, па |
| г Љубиног господара удате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су |
| Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде м |
| госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџ |
| ’ ћете и’ добити.</p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га з |
| солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{S} Из тога се види да без |
| руго, то је <foreign xml:lang="DE-Cyrl">музикалише дихтунг</foreign> — тако нас је клавир-мајст |
| акомпањирен, то је кад један другоме у музици или певању — како се каже — помаже.</p> <p>— Ја |
| вирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Срећа |
| <title><foreign xml:lang="DE-Cyrl">Драј Мускетире</foreign></title>“.</p> <p>— Шта су то ти муш |
| <p>— И то је масивер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} Како с |
| раш свирати!</p> <pb n="59" /> <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкињ |
| — Па тако исто и сад ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{S} К |
| </p> <p>— Он је трговчић из О.</p> <p>— Мутер, па то је крајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има неш |
| Хајд’ унутра!</p> <p>— Молим вас, либе мутер, немојте ме тамо водити, то је човек мизерабл.{S} |
| тизира!{S} Ко је тај Хекмешич, је л’ те мутер?</p> <p>— Он је трговчић из О.</p> <p>— Мутер, па |
| гледала кад је певала?{S} То ме највише мучи!</p> <p>— Мени се чини да Ружичић Јулку воли.</p> |
| — запита Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па |
| и имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.{S} Поред свог покојног јако се <pb n |
| тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити.</p> <p>— Па то је абента |
| oreign></title>“.</p> <p>— Шта су то ти мушкетири?</p> <p>— О, то је врло лепа немецка књига, ј |
| е; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.{S} Поре |
| зговарају док не заспу.{S} Сутрадан иду мушки шетати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га искуша. |
| све спремити, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремају за прстен.{S} Дође и пр |
| , или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели <pb n="34" |
| </p> <p>— Знате, абентајер је то кад је мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда м |
| нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где |
| то кад је мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, |
| орам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — рече Чарукџић.</p> <p>— Идем и ја.{S |
| пре се осим детета разговарајмо.</p> <p>Муштерија у дућану лупа, иште цигаре.{S} Госпођа Перса |
| ренебрегао.{S} У дућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога |
| Госпођа Перса изиђе.{S} Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају.</p> < |
| започне, да видиш Љубу Чекмеџијића како муштерије мами, како му слатко речи теку, мора човек од |
| S} Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док није с |
| штета што није трговац, та би умела са муштеријом!</p> <p>— Дакле, шта мислиш сад?</p> <p>— Ни |
| у му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију.{S} Начује још и то да мираз ниј |
| жу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити |
| младом и великим мамурлуком дође у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће |
| p> <p>— Јесте.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, на том остати.</p> <p>— Ја ћу и онако скоро овуд пролаз |
| јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не |
| одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, на то није много давала.</p> <p>Фрајла Марта је била цр |
| дати хиљаду форинти.</p> <p>— Е, добро, на то пристајем.{S} Дакле, хоћете ли господину оцу писа |
| сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кревети лепо намештени; у со |
| но само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи намалани!</p> <p>— То не сме н |
| ворим.{S} Па какве сте оштре памети!{S} На свашта знате брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, |
| џиница изгледа на дућанским вратима.{S} На крају сокака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњ |
| и његови радо су му кућу посећивали.{S} На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али |
| стране, иду управо кући Гледићевој.{S} На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му |
| без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не пристајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јо |
| ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На такав начин до вечере сви троје прилично се одоброво |
| ити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма’ на страну.{S} Дед’те чашу бермета!</p> <p>— Хвала, не п |
| Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу ва |
| одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. — |
| а.{S} За вечером је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фрајле.{S} Види да је л |
| врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да су му |
| р у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли“ пет сребра проиграо.{S} Љуба увиђа да се са |
| е хтела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је бил |
| војој кући.{S} Скоро ће бити у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира |
| лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лако |
| лас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љуба чује да и неки млад нота |
| } Госпођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> <p>Г |
| али су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти |
| ика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а |
| засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опет њу.</p |
| <p>У селу X. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима.{S} На крају сокака јако је запраш |
| има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари.{S} Ту је диван од кадиве црвене, |
| {S} Напослетку, ево их.{S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу собу оде; остане Чекмеџиј |
| га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби како је чуо |
| ијић видео како фрајла изгледа.{S} Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш, шу |
| да се тек започео кринолин, и само чека на прву господу која ће га носити па ће Милева одмах кр |
| оћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој бо |
| права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се г |
| увис почеле дизати.{S} Фрајла се морала на то насмејати.{S} Чика-Гавра седео је већ на том дива |
| карте, али опази кроз пенџер два страна на колима.{S} Фрајли Варвари поче срце куцати.{S} Спрем |
| пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да зна на чему је:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Дражајша |
| до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прође у самим пургерским етике |
| >— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише мучи!</ |
| авља.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, м |
| ће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може нап |
| же бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима остати.</p> <p>Кад Љ |
| pb n="79" /> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла н |
| ге партије тражити.</p> <p>И чика-Гавра на све пристане, те зове остале унутра.</p> <pb n="91" |
| о посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S |
| честит младожења.</p> <p>Зове их сутра на ручак, такођер и Чекмеџијића.{S} Кад сутрадан тамо о |
| под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану |
| година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата |
| Јесам.</p> <p>— Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. -</p> <p>— Нисам био у ствари начис |
| а по десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се што пре |
| Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} Дођу до врата; Љуба заустави фр |
| и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, |
| луде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S |
| ђа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова ку |
| опет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље |
| } Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићку.</p> <pb n="93" /> <p>— Молим вас, а |
| без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао г |
| ка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. <pb n="44" /> Напослетку се склони |
| уби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} |
| верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад |
| у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу Персу.</p> <p>Дође |
| <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а |
| е, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она |
| екмеџијићеве акције.{S} Чика-Гавра каже на то: „Добро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и ма |
| љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у |
| амом месту испиткује.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није пок |
| ате, у том врашком инштитуту научила је на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило. |
| је томе узрок?</p> <p>— Све што год је на вама.{S} Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако |
| ата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало.{S} Имање је око педесет хиљада.{S} Чик |
| подар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће доћи.</p |
| и весељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи припра |
| е љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> </div> <pb n="18" /> <div type=" |
| о Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љ |
| а то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спа |
| задовољству ручају.{S} Вино још остаје на столу.{S} Белкић једнако вином нутка госте, особито |
| : нећеш ме ухватити!{S} Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати.</p> <p>После подн |
| } Она му почне пребацивати, што се није на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула ка |
| бље разговарати: сваки хоће све чистије на ствар да удара. — Женске приправљају вечеру. — У поч |
| је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао |
| да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да бере грож |
| ури, намигне Чекмеџијићу да фрајлу узме на среду.{S} Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре |
| а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, ви м |
| да се мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у виноград воза. |
| а Белкићем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно се оженио један |
| велики је рачун!{S} Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун прави:</ |
| еџијићу дуго чекати, па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Кад |
| се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко |
| узети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенча |
| ни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— Заповедајте.</p> <p>Пију ликер. |
| ек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи.</p> |
| е?</p> <p>— Та оставите засад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћет |
| сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p> <p>Разговарају се.{S} Чекмеџијић се нешт |
| ; све је то моје деце...</p> <p>— Ја се на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите |
| уба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад му више фрајла Сока н |
| зио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економиј |
| аљине навучем!</p> <p>Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.{S} Оде у другу собу, свуче се |
| } Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало?</p> <p>— Онако — како да вам ка |
| ми ради, — рече Љуба.</p> <p>Женске се на то уклоне.</p> <p>— Пре него што почнемо разговор, м |
| .</p> <p>Сутрадан, кад устану, скупе се на фруштуку.{S} Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно |
| који су по трипут банкротирали, који се на вашару под својом фирмом показати нису смели, али оп |
| цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а |
| а Варвара не сме фалити.</p> <p>Тако се на путу разговарају, час о старој фрајли, час опет о фр |
| ављује да га његови пријатељи од посете на његов имендан поштеде.{S} Таково још нигде нисам чит |
| ворим, из срца говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав шаранчић, па |
| S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав шаранчић, па се по њему, праћкате, з |
| нку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами |
| нас, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ви сте на добром месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на |
| /p> <p>После месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичи |
| а шепртљарија.{S} Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије |
| ити, изучио је школе.</p> <p>— Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта |
| х већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволи |
| угу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле се тако ра |
| ти; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави букете, један да Руж |
| и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати.</p> <p>Шушнуо му је чик |
| сту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је |
| на добром месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p |
| о; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.{S} Али, кад се ва |
| како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима возила! — рече Пинтерић.</ |
| у.{S} Казаћу:{S} Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу |
| мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету прилегне.</p> <p>Међутим, Чекмеџијић и чика |
| ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.{S} Очеку |
| {S} Напослетку, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњ |
| ђају се.{S} Гледићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.</p> <p>— Узмите |
| јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да |
| улини да види шта ради.{S} Паулина лежи на дивану.</p> <p>— Шта ти је, Паулина?</p> <p>— Имала |
| и је од кћери господар.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Не пристајем.</p> <p>— Дакле, шта желиш |
| прављао.{S} Њега су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки.</p> |
| 0_C4"> <head>IV</head> <p>Љуба се мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио. |
| и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, |
| то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и |
| {S} Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за за |
| ти, и после једног сата већ су просиоци на путу.</p> <p>Када стигну у село Ј., траже бирцауз.{S |
| а-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и |
| ад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је била практична дево |
| а Чекмеџијић био је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове двадесете године слабо је што о |
| Почитајеми господару!</p> <p>Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то |
| одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет носити; све је то моје деце...</p> <p>— Ј |
| о чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ја вас уверавам да ће мо |
| ошли, тако ће и отићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Ма |
| сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се |
| , хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравно.</p> <p>— И то нека ми б |
| горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све п |
| ранцуски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе.</p> <p>— Тај неће на ш |
| лумп, да ми је с његовом великом чизмом на хинерауг ударио.</p> <p>— Па ништа, то се тако трефи |
| код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него тражимо другу! </p> </div> <div |
| ле, постане шегртом трговачким у једном на гласу дућану.{S} Ту се он тако владао да је сваком ш |
| ле по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна је била са друш |
| Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се |
| ест форинти.</p> <p>„О прстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данаш |
| p>— Добро, само ми дајте дугачак термин на промишљање.</p> <p>— Месец дана.</p> <p>— То је мало |
| акције стоје.{S} Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могл |
| ог устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ у четири сата сам |
| е му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} Посл |
| <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ |
| сађивати морам.{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени |
| а је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика-Гавра га |
| о сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазил |
| дважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође господар Сириџи |
| <p>— Хвала.</p> <p>— Ви сте већ готово на нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја сам човек ко |
| да, да се печење у кујни транжира, него на столу.{S} Он понуди Љубу да транжира.{S} Љуба је доб |
| икад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда |
| то Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p>Врата се отворе. |
| .{S} Могао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су и |
| е да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина |
| о нешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта ј |
| ати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> <pb n="42" /> <milestone unit=" |
| анке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у храну |
| тога има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шајна.</p> <p>— А шта има д |
| учене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино на служавнику приправљено.{S} Марта иде напред, носи ви |
| момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> </div> <div type= |
| о.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни |
| ну добру.{S} Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Бел |
| што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за |
| у да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуб |
| вучем!</p> <p>Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на |
| дњу — са фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже |
| и се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде |
| знање да мираз неће фалити.{S} Она већ на том настојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да се ма |
| ам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n= |
| о насмејати.{S} Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед |
| <p>— Хајд' да се куцнемо!</p> <p>Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџиј |
| знајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу |
| а не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на врата.{S} Уђу.</p> <p>— Ми смо тако слободни — опрос |
| то.{S} Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се |
| егов пријатељ, те тако опет добије вољу на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба једног негдашње |
| еша се у разговор и да <pb n="12" /> му на знање да мираз неће фалити.{S} Она већ на том настој |
| разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала!</p> <pb n="70" /> <p>— Шта ћеш |
| ра.</p> <p>Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — |
| свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је девојка леп |
| могу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не сме ни крајцара фалити!< |
| <p>Уђу у кућу.{S} Никога нема.{S} Куцну на собна врата, нико се не одзива.{S} Чика-Гавра отвори |
| ; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Оде Паулини да види шта ради.{S} Паулина |
| џијића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но а |
| ш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.</p> <p>Скоро ће доћи вечера.{S} За вечером |
| мо није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то бити?</p> <p>— Само мал |
| ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви с |
| фрајла врло воспитана.</p> <p>— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ |
| а ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{S} Само није сад код куће, отишао је у |
| измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега за |
| о практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Сока |
| оспођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{S} Чекмеџијић устане и лагано<pb n="65" /> |
| .{S} То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити.</p> <p>„Опет нове венчане хаљине. — |
| " /> <p>Ту им пресеку разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весело и у шали пролазио.{S} Сви |
| {S} Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у виноград воза.{S} Упрегну и оду.</p> |
| ; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу |
| , и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати мо |
| ше љ... не смем да испишем —</p> <p>ваш на веки</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit="let |
| ба?</p> <p>— Фајн — здрав момак!</p> <p>На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни лик |
| ријатно застиђена госпођа Јелка.</p> <p>На то дође и фрајла Савка.{S} Фина девојка.{S} Лепог ст |
| з, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпођа Перса.</p> <pb n="27" /> <p>— Перс |
| >— Та кад се има, нека се троши.</p> <p>На то дође и тата, господар Першуновић, солидан старији |
| > <p>— Хоћу.</p> <p>— И ја хоћу.</p> <p>На то дође Савка, те се разговор пресече.</p> <p>— Изво |
| ом донде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог шегртовања само ј |
| че.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} После не |
| <p>Диван је имао много федера и врло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је п |
| да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет |
| — Хајд’мо!</p> <p>Чекмеџијић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Н |
| урно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, то јест да сутра |
| а је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте.{S} Марта је то као |
| е, док мало образ уредим и друге хаљине навучем!</p> <p>Фрајла Варвара се на врат на нос припра |
| каквом сам послу дошао к вама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се моја кћи допала, је л’ те?</p |
| д прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} |
| ама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је мислила, ако |
| је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов |
| адожења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одм |
| це, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из руке испасти.{S} М |
| ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— С |
| м, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на пу |
| хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита |
| м што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма к |
| Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој д |
| питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је казао да ће поред Савке дати о |
| а јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S} П |
| јте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежде?</p> <p>— Да се још промислите, па онда да ми ј |
| ошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежде?</p> <p>— Да се још про |
| жичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу је држала у резерви; ако друг |
| сту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, он |
| је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, нотарош јо |
| ава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је њено уживање добра.{ |
| дата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.{S} Ја почитујем господара Чекмеџијића и х |
| ти може.{S} Ту се сад о трговини почеше надметати.{S} Љуба је једнако својим речма онамо шибао, |
| кра изиђе напоље да потражи Паулину.{S} Нађе је у кујни уплакану.</p> <p>— Шта је теби, Паулина |
| Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења.</p> <p>Зове их сутра на ру |
| " /> већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</ |
| ви врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S |
| а се само у том разликовала што је била најбогатија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} Оца нем |
| старац не може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика- |
| младости, као што цео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца |
| кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.{S} У месту ће говорити да је Белкић дош |
| ара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, |
| имам.</p> <p>— Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.</p> <p>— Дак |
| ку Љуба оставио.{S} Госпођа Цифрићка је највећи непријатељ Чекмеџијићу.{S} Свуда га оговара и з |
| на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише мучи!</p> <p>— Мени се чини да Ружичић Јулку во |
| ио.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред уда, да би |
| се са светлости уђе.</p> <p>— Ја, опет, најволијем кад спустим фиранге, јер како ме сунца зрак |
| ад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас сад најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ мл |
| г је владања?</p> <p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; често у каван |
| >— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео |
| ма ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор.</p> <p>— Хајдм |
| </p> <p>Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у |
| а — па је свему крај.{S} Чекмеџијић је, најзад, ожењен.</p> <p>Сватова је било сијасет.{S} Два |
| што се њеног разговора тиче, може међу најизображеније пристати.{S} Њу су многи просили, и бог |
| још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, б |
| ду.</p> <p>Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред |
| ти.{S} Шта мислите, ви сте још женска у најлепшим годинама, па лепа.</p> <p>— Молим вас, немојт |
| месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити.</p> <p>Сад се два трговца у |
| ти!</p> <pb n="71" /> <p>— Та већ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ |
| кри нисам се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; све се церекала кад сте јој шапутали.</p> <p>— |
| ма пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На такав начин до |
| бних врата, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са кан |
| 20_C8"> <head>VIII</head> <p>Љуба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао.{S} |
| се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.{ |
| за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежде?</p> <p>— Да се |
| карта.{S} Холбер и макао биле су његове најмилије забаве; особито је радо играо фарбл, понајвиш |
| Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе.{S} Дакле, ка |
| се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} |
| стина, није било по собама покућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је |
| отова.{S} Са чика-Гавром иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов отац, чич |
| мо пробати!</p> <p>— Ви, како устанете, најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а |
| дне.{S} Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним стварима, па онда о женидби.{S} |
| деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо.</p> <p>Муштерија у |
| мора и чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем се са чика-Гавром |
| књиге читати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онда ка |
| а, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор |
| {S} Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онда започе:</p |
| ја, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, т |
| авим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саоп |
| ко је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме се договор сврши и Љуба о |
| и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошл |
| напастовати да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнак |
| к ће дати што поред своје кћери.</p> <p>Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.{S} Разгова |
| и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишете к |
| кер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба.</p> <p>— Да ли је |
| вкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише:</p> <milestone |
| ић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онда започе:</p> <p>— Ви, ф |
| о је лепо од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л |
| у.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошло до |
| знавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе |
| оца, само матер.{S} Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло сла |
| верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.< |
| !</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно донекле кошкал |
| смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафине |
| м замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Бел |
| ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку |
| рмин правите.{S} Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две неде |
| } Камо срећа да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити.< |
| > <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да остане тако налако у платки?{S} Не!{S} Љуба мора своју част да спас |
| } Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} То н |
| но петнаест година млађи.</p> <p>—А шта нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав мл |
| ођо!</p> <p>— Бог ти добро дао!{S} Које нам добро носиш?</p> <p>— Та, добро вам носим, вајн ђув |
| /p> <p>— Шта, фантазија!{S} Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати!{S} Тако то бучи чове |
| и, — рече Першуновић.</p> <p>— Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра.</p> <p>— Вама ће из чу |
| се, — рече Чарукџић.</p> <p>— Па шта би нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја |
| есте л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; изволите унутра.</p> <p>Сад иду унутра.{S} Љуба |
| а.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Драго нам је!</p> <pb n="11" /> <p>— Изволите сести.{S} Како |
| што сам тако слободан...</p> <p>— Драго нам је.{S} Па како код вас, пошто ’рана?</p> <p>— Скаче |
| ђар; мене већ познајете.</p> <p>— Драго нам је.</p> <p>Кад је фрајла Варвара казала: „Драго нам |
| >— Сад се препоручујемо.</p> <p>— Драго нам је било.</p> <p>— Особито с наше стране драго!{S} З |
| <p>Кад је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јо |
| ругао човек око педесет.</p> <p>— Добро нам дошли!</p> <p>— Опростите што сам тако слободан...< |
| ру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље |
| } Откуд тако, господар-Церићу?</p> <p>— Нама је особито драго!{S} Ми смо дошли, управо да кажем |
| а кажем.</p> <p>— Та реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— |
| p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>— И нама особито.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Сад се ну |
| >— Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад м |
| Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но ид |
| руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Ј |
| ило.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> < |
| то леп папир; на њему су лепи голубићи намалани!</p> <p>— То не сме нико видити!</p> <p>Сад и |
| еће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n="36" /> <p>Сутрадан је недеља.{S} Љуб |
| Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати.{S} Отац Савк |
| Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао |
| ; ми сад одма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, |
| омажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је човек од старога |
| еџијића.{S} Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио Ружичићу |
| а поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим намести, па устима ни да макне.{S} Мати спусти фиранге, |
| све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса |
| /p> <p>— Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— Ја мис |
| знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Ч |
| ане сасвим обучена пред огледало.{S} Ту намешта уста.{S} Сад их мало јаче скупи, сад опет попус |
| на орманима шоље поређане; кревети лепо намештени; у соби хладак, јер су фиранге увек спуштене, |
| .</p> <p>Чика-Гавра, да ствар забашури, намигне Чекмеџијићу да фрајлу узме на среду.{S} Чекмеџи |
| и седну.{S} Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе.</p> <p>— Па, како сте, госпођа-М |
| ати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока.{S} Сока је п |
| гови гости код Цифрићке на квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Пер |
| Персе.</p> <p>Када су кући дошли, почну наново размишљати.{S} Љуба мисли како ће та ствар испас |
| је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари.{S} Ту је диван |
| сле ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже |
| реме уклонио се Парковић.{S} Чика-Гавра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет |
| ру. — У почетку све један другог хвата, напипавају ко шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и |
| ика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S} Некако напипали су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову |
| па га зове у једну собицу насамо, да му написати квиту да је примио, те Чекмеџијић прими новце. |
| ме својих толико просидба никад честито напити није смео, сад се охрабри и страшно се оклопави. |
| еба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо:</p> <milestone unit="letter" /> <p |
| уба се накани те ово писмо оцу Савкином напише:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајеми г |
| оли стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо напише:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Љубезни госп |
| >— О, молимо!</p> <p>Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко вино донесе.{S} Дотле се |
| љем по тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.</p> <p>Донде је са гос |
| а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину.{S} Нађе је у кујни уплакану. |
| је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{S} Чекмеџијић остане сам.{S} Чуди се, диви се, |
| попреко разговараше.{S} Женске изиђоше напоље да приправљају ручак.{S} Каква радост за њих!</p |
| им, изволите се мало претрпети“, истрчи напоље.{S} Срећа њена што су фиранге спуштене биле!</p> |
| аму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десн |
| гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде кући.{S} Фрајла Савка остане де |
| ражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помаж |
| /p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.{S} После ћу опе |
| ’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилично новаца.</p> <p>— То је врло лепо, само |
| не раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла.“ Није дуго трајало, ето ђувегије са |
| гледе на Ружичића бацала. <pb n="44" /> Напослетку се склони па отпева „Збогом немарна душо“, н |
| ве три недеље, мати га гони, чантра.{S} Напослетку, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату |
| S} Он једва чека да чика-Гавра дође.{S} Напослетку, ево их.{S} Мати погледа на девојку, па с њо |
| једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићк |
| еши, а очима изврће да поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим намести, па устима ни да макне.{S} |
| м о ситнијим стварима поразговарају.{S} Напослетку Љуба устане па каже да мора одлазити, јер не |
| још мало поразговарају, па онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекати.{S} Сад Љуба у |
| а је задовољан.{S} Приповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партиј |
| <p>— Херајн!</p> <p>Врата се отворе.{S} Напред чика-Гавра, а за њиме Чекмеџијић.</p> <p>— Госпо |
| на служавнику приправљено.{S} Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Глед |
| па у гунгули заборавише да Чекмеџијићу напред морају хиљаду форинти дати.{S} Још по часа па је |
| уру интабулирати, а гвожђарница се може напунити.{S} Али, каквог је владања?</p> <p>— То је баш |
| а сала, па с каквим скупоценим стварима напуњена!</p> <p>Љуба блене у скупоцене ствари; тек так |
| је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, |
| жите?</p> <p>— Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; старог сам већ имала.< |
| емо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравно.</p> <p>— И то нека ми буде последњи пут.{S} Ак |
| имо!</p> <p>Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта |
| В ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЈЕДНА ЖЕНИДБА</p> <p>НАРОДНА КЊИГА</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> <pb n="4" |
| него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице |
| сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем.</p> <pb |
| ите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ви сте на добром месту |
| >— Хвала.</p> <p>— Ви сте већ готово на нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја сам човек који |
| одмах разбере.</p> <p>— Опростите, код нас су ови проклети басамаци.{S} Колико пута сам мога м |
| риметио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не може |
| часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И код |
| <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме мо |
| ти, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити.</p> <p>— Како изволевате.</p> <pb n= |
| ђа Гледићка.</p> <p>— Опростите што сте нас овако нашли.{S} Ноћас смо имале доста посла, па лег |
| во, а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види |
| rl">музикалише дихтунг</foreign> — тако нас је клавир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад је |
| устанете, најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овд |
| а Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо.</p> <p>Чика-Гавра Љуби све ређа.{S} Љуби се доп |
| Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу насамо, да му написати квиту да је примио, те Чекмеџији |
| молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> <p>— С драге воље.</p> <p>Сви од |
| ивчина.{S} Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку у |
| {S} Фрајла Савка остане дешператна, али наскоро се за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је код к |
| ета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијићеве ак |
| њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?</p> <p>— Ниш |
| це, па ће временом моја деца све његово наследити.</p> <p>— Ја сам задовољан и са тим што сад ф |
| у, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не пристајем.</p> <p>— Кад је та |
| <pb n="4" /> <div type="titlepage"> <p>Насловну страну израдио</p> <p> <hi>Мате Зламалик</hi> |
| а задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Оде Паули |
| очеле дизати.{S} Фрајла се морала на то насмејати.{S} Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па |
| Покаже му њено писмо.{S} Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Че |
| него је тек погледа, па опет свој посао настави.{S} Али Чекмеџијић опет није штетовао што се ож |
| <pb n="14" /> <p>Љуба опет кочијаши.{S} Настао је већ сумрак.{S} Љуба јако тера.{S} Сестре шапу |
| канабета пометао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна?{S} |
| да мираз неће фалити.{S} Она већ на том настојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да се мало пров |
| о као из моде пустила.{S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те нокте, ј |
| акра била је паметна женска.{S} Није је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паул |
| жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6 |
| ир — десет форинти.</p> <p>„Пут онамо и натраг — петнаест форинти.</p> <p>„Кад је код мене био |
| просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинта.</p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром |
| Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да просим Сок |
| — ваљда су љубавна?</p> <p>— Дајте таки натраг писмо!{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дир |
| најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него ма која.</p> <p |
| година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} Штавише, |
| авити, мора одлазити.{S} Он је хтео још науке у свету да профитира.{S} Жао му је што није видео |
| огу дуго љубав <pb n="13" /> проводити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике зна |
| иромашне девојке у инштитут.{S} Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне |
| вра каже да знате и француски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштит |
| лина.{S} Знате, у том врашком инштитуту научила је на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој |
| <p>— Нисам.</p> <p>— Па добро, где сте научили немачки и француски, и клавир, јер чика-Гавра к |
| т није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, какав почетак!</p> <p>— Видите, управо д |
| а проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он такву неваспит |
| јла изгледа.{S} Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш, шуштала би; зуби рђав |
| ign> Париз, <foreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> Лондон, као што је наша мадам гувернант п |
| кад се иде <foreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> Париз, <foreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</f |
| е не замера, ма колико пио.{S} На такав начин до вечере сви троје прилично се одобровоље.</p> < |
| изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{S} Само није сад код куће, отишао је у Пешту на |
| клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, на тај начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ да |
| онизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мор |
| иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик.</p> <p>— Господар-Чекмеџијићу |
| је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удо |
| >И фрајла-Паулина господски комплименат начини.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Гости седну.{S} |
| ракије и бадема и стидљиво комплименат начини.</p> <p>— Драго ми је особито...{S} Изволите се |
| ужичић Јулку неће.{S} Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере п |
| сад ћу ја њему онако лепим, политичким начином отказати.{S} Зевалић се није могао дуже бавити, |
| и језик за то дат.{S} Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног |
| овољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева дец |
| то је потрошио ради женидбе.{S} Не може начисто да дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућан, седн |
| говорили. -</p> <p>— Нисам био у ствари начисто.</p> <p>— Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку |
| ма!{S} Он је већ са својим срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка сву је галантерију на њега пр |
| џијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружичић се тек нас |
| ога?</p> <p>— Молим вас, не разумем вас начисто.{S} Изволите мало простије говорити.</p> <p>— Б |
| вкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.{S} Госпођа Јелка га уверава да јес |
| итала је ноћас много.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на м |
| ном отишла у Н. да види илуминацију.{S} Начује још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се |
| неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки |
| се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али |
| е усхићена госпођа Јелка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави:</p> |
| ема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати |
| Па, видите, још штогод да вам кажем.{S} Наша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама вод |
| мираз?</p> <p>— Погодили сте.</p> <p>— Наша Марта има хиљаду шајна, и то одма’ готови’.</p> <p |
| он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> <p>— Мислим, — до |
| у вас сад питати.{S} Како вам се допада наша Марта?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Тако исто и она |
| Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још |
| " /> <p>— Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила?</p> <p>— Не знам н |
| -Cyrl">нах</foreign> Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је!</p> <p>— А јесте |
| ни је баш мило што сам вас тако у послу нашао.</p> <p>Уђу у собу.{S} Ту је Љубина мати која леп |
| какво сироче које никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо |
| — Драго нам је било.</p> <p>— Особито с наше стране драго!{S} Збогом!</p> <p>— Службеница.{S} М |
| је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору?</p> <p>— Није ми ништа познато.</p> <p>— |
| а!{S} Тамо је све тиркиш.</p> <p>— Та и наши дедови су оданде дошли!</p> <p>— И они су били тир |
| рно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку.{S} Иде Љу |
| а.</p> <p>— Опростите што сте нас овако нашли.{S} Ноћас смо имале доста посла, па легле да се м |
| мо идем.</p> <p>— Ја мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени.</p> <p>— Сад видим.</p> |
| , а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Јулка Н |
| склони па отпева „Збогом немарна душо“, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулки.</p> <p>После |
| <p>— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћ |
| е удати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић ме |
| аорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког |
| S} Дед’те чашу бермета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што |
| а мном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала!</p> <pb n="70" /> <p> |
| ашније?</p> <p>— Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви |
| у Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита |
| ли што српски свирати?</p> <p>— Богме, не могу служити — не знам.</p> <p>— Та шта не знаш!{S} |
| ивоту, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи.{S} Барони не |
| еџијић остане сам.{S} Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.{S} Уђе у друг |
| опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо |
| о.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам.{S} А и |
| пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.{S} Она то примећује, па хотимице све г |
| {S} Он такву неваспитану девојку, вели, не може узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p>Добро је учини |
| испунити.</p> <p>— Ала сте ме ухватили, не могу с речма куда.</p> <pb n="53" /> <p>Љуба се смеј |
| ала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p> <p>Тих дана Чекмеџијић оде у В. |
| — Не могу чекати.</p> <p>— Дужни су ми, не могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Ал |
| ло.{S} Но, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је |
| зове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, |
| ако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" |
| слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у |
| ам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стотине форинти.</ |
| ћери лик срца мога?</p> <p>— Молим вас, не разумем вас начисто.{S} Изволите мало простије говор |
| у кондицији.{S} Један немачки штудент, не знам, у Франкфурту или у Бранденбургу, први је ту мо |
| p>— Да ли је — прочитај!</p> <p>— Нећу, не треба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође |
| {S} А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{S} Хајд’ у |
| ом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем —</p> <p>ваш на веки</p> <p>Љуба Чек |
| > <p>— Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; не знам шта је то?</p> <p>— Е, други нек говоре који су |
| мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити.{S} Он је хт |
| је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="20" /> |
| ина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену |
| рска трговина, то је добра трговина.{S} Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом нап |
| све то што је потрошио ради женидбе.{S} Не може начисто да дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућ |
| ирунг, а чика-Гавра иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити.{ |
| на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад |
| је мени писала, а шта теби сад пише.{S} Не требам је!</p> <p>— Видиш, брате, да те вуче за нос! |
| ље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити и |
| p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају |
| има разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавр |
| шка, а шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој |
| ?{S} Да остане тако налако у платки?{S} Не!{S} Љуба мора своју част да спасе.{S} Но, како?{S} К |
| пристане на мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст об |
| бровоље.</p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се |
| рати?</p> <p>— Богме, не могу служити — не знам.</p> <p>— Та шта не знаш!{S} Како си ономад леп |
| и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут о |
| рошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једн |
| дужници плаћају.</p> <pb n="41" /> <p>— Не брините се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за |
| знам, видећемо.</p> <pb n="77" /> <p>— Не браним.{S} Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним пу |
| а Савка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Дакле, ви никакву љубав не осећате.</ |
| p>— Ал’ ви још већи, фрајлице!</p> <p>— Не би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама нак |
| овде? — запита га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито |
| оспођа Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођ |
| форинти поред фрајлице Савке.</p> <p>— Не знам ништа о томе.</p> <p>Попа зове попадију.</p> <p |
| оринти шајна, а доцније друго.</p> <p>— Не могу чекати.</p> <p>— Дужни су ми, не могу да инкаси |
| бе.{S} Дакле, кажи, ако хоћеш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани |
| Ви сте ми мили, останите још.</p> <p>— Не могу, опростите.</p> <p>Тако Чекмеџијић препоручивши |
| елка удадбу Савкину уговорила?</p> <p>— Не знам ништа.</p> <p>— Е, па добро, господар-Чекмеџији |
| фрајлице, зашто се тако зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Сад ћу вам казати.{S} Мени је припове |
| питаш?{S} Ваљда због трговине?</p> <p>— Не, због женидбе.{S} Рад је моју Соку узети.</p> <p>— П |
| сподар.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Не пристајем.</p> <p>— Дакле, шта желиш, говори, јер мо |
| слушкиња.</p> <p>— Хвала; ми сад одма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозвол |
| моје стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не сасвим.</p> <p>— Чули сте за моју трговину?</p> <p>— |
| вет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истран |
| ’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, |
| foreign>, је л’ те?</p> <p>— Јесте; ал’ не Тиркај, но у Србији.</p> <p>— Ја то не могу да тако |
| т према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— М |
| ој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потражи |
| у, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна.{S} Такова треба да има толико |
| ијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах покв |
| и, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, в |
| сане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Д |
| екмеџијић</p> <p>Прође две недеље, Љуба не добија одговора.{S} Разљути се и одважи да више не п |
| матери.{S} Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла |
| <p>— То је.</p> <p>— Хвала лепо, ја га не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет лепо читати.</p |
| човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер зна |
| о да кажем да никакву љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети.</p> <pb n="88" |
| g="DE-Cyrl">ауф мајне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстле |
| , то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда б |
| ни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p>Ост |
| к није хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали |
| хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији |
| <p>Седну обојица; Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.</p> <pb n="23" /> <p>— Опростите, ми с |
| пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би Чекмеџијић због такових гласова одустао, требало |
| /p> <p>— Море, Љубо, устај!{S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, па како доцне устаје!“</p> <pb |
| > <p>— И мени се чини; само она њега да не воли!</p> <p>Тако се разговарају док не заспу.{S} Су |
| Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, ил |
| а сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ |
| се спреми и <pb n="30" /> каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши.{S} Т |
| м гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.</p> <p>Чекмеџијићу се нешто мрак чини |
| Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар свршили.{S} Раср |
| да до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љуба се с |
| та за то!{S} Ја вас сад најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако о |
| ’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.{S} Онд |
| И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, ка |
| ба, па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући |
| ви.</p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ј |
| иди.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери |
| тне.{S} Мати јави чика-Гаври да девојка не пристаје.{S} Чика-Гавра се препоручи, обрече се да < |
| ко разљутио.{S} Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му |
| S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна ствар.< |
| ју чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је |
| а праштају.{S} Питају за фрајлу, но она не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи.</p> |
| оно бар хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савк |
| а руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.</p> <p>Тако се на путу разговарају, час |
| људе тек већма узбуђује.{S} Чика-Гавра не може више да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, госпо |
| удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће мла |
| ћ готова.{S} Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb n="15" /> да пристане.{S} |
| у, него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тезгом стајати!</p> <pb n="71" /> <p>— Т |
| <pb n="59" /> <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо п |
| могу служити — не знам.</p> <p>— Та шта не знаш!{S} Како си ономад лепо свирала!{S} Мораш свира |
| р, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ |
| ате као лубеница.</p> <p>— И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп |
| у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој посао наст |
| меџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на врата.{S} Уђу. |
| ћ је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгуби стрпљење, па позове на |
| } Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.{S} Љуба чека да тата започне, али кад други |
| О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој |
| ш остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подн |
| ан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још при софри, Љуб |
| ије је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.{S} Она је није хте |
| >— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} |
| јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у |
| убав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту |
| ање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.< |
| могу.</p> <p>— Дакле, ви никакву љубав не осећате.</p> <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми |
| препуни, или јелом <pb n="37" /> чаршав не омасти.{S} Љуба нема мане, само још преко једне проб |
| оји!</p> <p>— Фатермердер — ја га никад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат мицати, |
| ира — то је пет форинти — дабогда никад не имала среће!</p> <p>„И њеној слушкињи сам дао пет фо |
| жио него за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад |
| и онако све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућ |
| купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге не читате?</p> <p>— Српски нема ништа модерн; чујем да |
| е је сасвим друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан.</p> <p>Ту уђе |
| устите цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не сме ни крајцара фалити!</p> <p>— Ја то не могу одма’ |
| , пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши дово |
| на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар Чекмеџијић!< |
| S} Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непријатеља, зато закључ |
| госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж госпође Макр |
| а, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допало?</p> <p>— |
| л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— Да идемо у Србиј |
| <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то друго?</p> <p>— |
| е не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме |
| од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Јо |
| ловина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на |
| {S} Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На такав начин до вечере с |
| ада; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери с |
| на тај начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> |
| вала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити.</p> <p |
| знамо како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима возила! — рече Пинте |
| азговарале, и у том су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића.</p> <p>Чика-Гавра |
| да једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p> |
| водити, то је човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја |
| <p>— Ви се само шалите!</p> <p>— Ја се не шалим, нег' што мислим то и говорим.{S} Па какве сте |
| и.</p> <p>— Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— Ја |
| ба говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти |
| иоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела у |
| да, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у |
| јана, како је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћ |
| трпети.</p> <pb n="88" /> <p>— Како се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — |
| нема.{S} Куцну на собна врата, нико се не одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли ко |
| аље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествије.{S} Путешествије је кад се иде <fo |
| Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се |
| Мати спусти фиранге, да, бајаги, сунце не упире.</p> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе.{S} |
| дговора.{S} Разљути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} Кад је |
| авра Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена |
| м у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се че |
| е лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} Штавише, свуда говори да се никад удавати |
| стриц Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Д |
| /p> <p>— То је што знате; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, |
| нико покварити; јер нико се тој женидби не радује као госпођа Гледићка, што ће Марту с врата <p |
| а неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n="36" /> <p>Сутрадан је недеља.{S} |
| помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n="79" /> <p>Чекмеџ |
| брр — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја! |
| {S} Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа |
| ом воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Осим то |
| нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћ |
| шта мислиш сад?</p> <p>— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи.</p> <p>— Тако и треба.</p> <p>Када |
| ра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не |
| исте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад зна |
| ети као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже |
| то другим путем, унаоколо, да се Власи не сете.{S} Чика-Гавра Чекмеџијића информира како се им |
| .</p> <p>— Обећавам вам, али реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате, то је толико као д |
| љутито искаже, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор говорио да он девојку не сл |
| а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хт |
| } Договорила се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се |
| јој је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити м |
| а, ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гав |
| це...</p> <p>— Ја се на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мање.</p> |
| премда се то сасвим никада засведочити не би могло.{S} Но, што му је пред светом шкодило, то ј |
| туту тако изуче да после никад пропасти не може.{S} Кад су, изучене, у нужди могу и учитељке би |
| p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је |
| али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије тр |
| не воли!</p> <p>Тако се разговарају док не заспу.{S} Сутрадан иду мушки шетати се.{S} Љуба иде |
| ат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапред <pb n="29" /> зна |
| што у новинама читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја б |
| следњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву |
| спођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.{S} Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла |
| воје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет |
| те унутра!</p> <pb n="40" /> <p>— Посао не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што са |
| Не би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно д |
| умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не пристајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јој јавим.< |
| Шта судите сад?</p> <p>— Ја ништа друго не судим нег’ да узмем фрајла-Соку, само ако она хоће, |
| жду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> </di |
| оже бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} После неколико дана |
| пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по |
| уба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.</p> <p>Татиј |
| али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима о |
| и морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> <p>— То је давно било; уз то, ни |
| сам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ствар свршити.</p> <p>— Дакле, шта |
| свом транжира.{S} Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње |
| >— Хајдмо!</p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако |
| > <p>— Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; старог сам већ имала.</p> <p>С |
| ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики дуг термин правите.{S} Ја би’ |
| су лепи голубићи намалани!</p> <p>— То не сме нико видити!</p> <p>Сад и Чекмеџијић седне, па ф |
| ви бисте ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге |
| који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.</p> <pb n="31" /> < |
| може бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други |
| сме ни крајцара фалити!</p> <p>— Ја то не могу одма’ учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је |
| не Тиркај, но у Србији.</p> <p>— Ја то не могу да тако говорим — срр — брр — то је тако барбар |
| а вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам |
| вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом |
| ти абентајери?</p> <p>— Шта, још ни то не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер? |
| па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инкогнито!</p> <p>— Да, инкогнито!{S} Враг |
| е ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</p> <pb n="77" /> <p>— Не браним.{S} |
| е доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду прове |
| ври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обичају.</p |
| да кажем.</p> <p>— Сад разумем. — Зашто не?{S} Као што примећавам, она није вама ненаклоњена, а |
| е рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит млад |
| е жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— А зашто не?</p> <p>Чика-Гавра се смеје.</p> <p>— Неће онде није |
| а онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p> <p>— К |
| То је „другојачије“.</p> <p>— Па зашто не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пр |
| фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и мо |
| <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам српски свирати.</p> <p>— |
| } Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла штета што није тргов |
| љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13" /> проводити; наумио сам |
| ну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак |
| <p>Тако после поноћи устану.{S} Гледић не пушта их никуд, ту ће преноћити.{S} Чекмеџијић и чик |
| врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује.</p> <p>— Но, како вам се допада мој Љуба?</p> |
| је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, |
| } Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће |
| што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много зн |
| <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим вас, фрајлице, јесте |
| е куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом <pb n="37" /> чаршав не омасти.{S |
| да да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она св |
| шта.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— Верујте |
| започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка |
| </p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта |
| рдер — ја га никад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат мицати, па ни зато га не би н |
| , — Љуба неће ништа да зна.{S} Он такву неваспитану девојку, вели, не може узети.{S} Дигну се и |
| била Сока.{S} Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте.{S |
| новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока.{S} Сока је приметила, кад је невеста |
| е само шалите!</p> <p>— Ја се не шалим, нег' што мислим то и говорим.{S} Па какве сте оштре пам |
| </p> <p>— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну.{S} Шта ви иштете?</p> |
| азаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, |
| е сад?</p> <p>— Ја ништа друго не судим нег’ да узмем фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако с |
| ла би; зуби рђави.{S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати |
| с, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— одговор |
| дбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а |
| варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате кћери.{S} Њен муж Јоц |
| ијићу глас.{S} Чекмеџијић неће да чека, него хита у Ш.</p> <p>— Дакле, и овде ништа!</p> <p>— Т |
| дерн; чујем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S |
| де форинти!{S} Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова.{S} Пише Јулки п |
| мо мода, да се печење у кујни транжира, него на столу.{S} Он понуди Љубу да транжира.{S} Љуба ј |
| е бирцауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорима.{S} Љуба |
| ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.</p> <p>— Дакле, ми смо прости ув |
| пева „Збогом немарна душо“, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулки.</p> <p>После вечере се р |
| а лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмом на х |
| са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.{S} Али |
| а, није смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим сп |
| е морао око ње много етикеције правити, него је могао одмах са другога краја шале започети.{S} |
| говоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас |
| госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији. </p> </div> <div |
| да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тез |
| /p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ја ва |
| дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него тражимо другу! </p> </div> <div type="chapter" xml |
| присни друг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не |
| ама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се по |
| не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.</p> <p>Сад Љуба хоће Милеву |
| иш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја ст |
| ко вам се то допало?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам |
| <p>Женске се на то уклоне.</p> <p>— Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир |
| е се наћи увређени, боље ми се допадате него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени јако ласкате. |
| > <p>— Молим вас!</p> <p>— Више вредите него ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми баш тако лас |
| нства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и титрао с |
| видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија.</p> <p>— Знате, сваки има свој гешма |
| >— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.</p> <p>— Једно ми је тако мило као и друг |
| , да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у |
| добар, али опет више је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држ |
| } Он је <pb n="7" /> за вишим чим тежио него за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се с |
| Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да н |
| кро?</p> <p>— Та и боље је за вас ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш добро, — дода тих |
| ., једну велику, једну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу гвожђарницу.</p> <p>— Све је т |
| ога није било.</p> <p>У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш. Чик |
| амени.</p> <pb n="36" /> <p>Сутрадан је недеља.{S} Љуба чека код црквених врата кад женске изла |
| не, па ниједне муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у ред |
| еља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. </p> </div> <div type="chap |
| ћу задату реч одржати.{S} До једно шест недеља очекивамо вас.{S} Желећи добро здравље и стрпљењ |
| /p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <p>Прође две недеље, Љуба не добија одговора.{S} Разљути се и одважи |
| 8620_C11"> <head>XI</head> <p>После две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског себи |
| е ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, кад је |
| ке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част с |
| Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к ваш доћи, а д |
| још приправимо.{S} Зато нека буде шесте недеље.</p> <p>— Право имате, — упадне Љуба, који се ра |
| /p> <p>— Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја држим да је то в |
| Љуба још иште термина.{S} Прођу две три недеље, мати га гони, чантра.{S} Напослетку, Љуба се ре |
| у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да се за недељу дана уда, поред дишпензације, јер неће да се то |
| Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опор |
| ћи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла П |
| онде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог шегртовања само је је |
| ерења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад |
| врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А |
| огом, нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, х |
| ћемо ми матори овде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Ма |
| е; не знам шта је то?</p> <p>— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.</p> |
| p> <p>— Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења.</p> <p>Зове их сутр |
| а-Гавра.</p> <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p |
| употребљавати.</p> <p>— Та кад се има, нека се троши.</p> <p>На то дође и тата, господар Першу |
| трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет |
| — Дакле, да буде данас прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може |
| седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.{S} Чекмеџијић види нека |
| има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.</p> <p>— Верујте, није вредно трошити!{S} Д |
| те, мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} Како су дошли, тако ће и отићи!</p> <p>— |
| зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба чека.</p> <pb n="84" /> <p>Уђу у кућ |
| , премеће их и чита.{S} Чекмеџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се п |
| д, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.{S} Поред свог покојног јако се |
| што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} После неколико дана пропутуј |
| места.</p> <p>— Наравно.</p> <p>— И то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом |
| ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте недеље.</p> <p>— Право имате, — упадне |
| крају сокака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњевима покривена.{S} Кочијаш <pb n="9" /> б |
| Дакле, спремимо се.</p> <p>Оставимо их нека путују.</p> <p>Фрајла Варвара размеће карте, хоће |
| ође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, |
| азио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. <pb n="44" /> |
| ушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S} Некако напипали су се и искушали.{S} Белкић каже да на |
| ост даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ног |
| ај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао.{S} Ишао је често по ва |
| а теразије метне.</p> <p>Љуба чује да и неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да ј |
| срцу јој лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакр |
| Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p>Врата се от |
| рану.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро |
| данпут у београдским новинама читао где неко објављује да га његови пријатељи од посете на њего |
| у једној су соби спавали.{S} Још су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали како ће с |
| м рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S} К |
| га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.?</p> <p>— Врло добро.</p> |
| ћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћ |
| S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости.</p> <p>Опет размишља |
| е, оно нека ђувегија изостане.{S} После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало |
| milestone unit="letter=end" /> <p>После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо:</p> <milest |
| јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна.{S} Такова треба да има толико да |
| ло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.{S} Прођу два три дана, Љуба ј |
| 23" /> <p>— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво |
| седну, а фрајла опет поче<pb n="60" /> неку фантазију свирати.{S} Чарукџићу фантазија уши вређ |
| е код клавира и почне свирати.{S} Свира неку фантазију од Талберга.{S} Комад је тежак, врло зап |
| и више је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> <p>— Ни разговора.</p> <p>— А зашто?</p |
| еатри — комифо!{S} Па какви штуцери!{S} Нема ниједног без фатермердера, а то тако елегант стоји |
| р започео, па ми је и срећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде |
| ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследит |
| <pb n="37" /> чаршав не омасти.{S} Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора прећи.{S} До |
| <pb n="84" /> <p>Уђу у кућу.{S} Никога нема.{S} Куцну на собна врата, нико се не одзива.{S} Чи |
| авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем оскудице.{S} У првој соби што је са сокак |
| , а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> <p>С |
| ли каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких партија б |
| , па је' отишла у трешње, то је знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан човек, |
| а је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, |
| авра не може више да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, госпођо!{S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад |
| мо истину кажем.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата ни сестре?</p> <p>— Има још једног брата, |
| Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.</p> <p |
| {S} Има сесију земље и виноград.{S} Оца нема.</p> <p>Милева Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, |
| и да ви узимате какво сироче које никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудим |
| фиранге увек спуштене, па ниједне муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне око три сата; с |
| -Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанпут пр |
| су вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад |
| Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.{S} Љубиној <pb n="10" /> првој забуни био је узро |
| ује.{S} Из тога се види да без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не |
| , па се по њему, праћкате, зато ми срце нема мира.</p> <p>— Ха, ха!</p> <p>— Немојте се смејати |
| српске књиге не читате?</p> <p>— Српски нема ништа модерн; чујем да у њима ништа друго нема, не |
| шта модерн; чујем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ни |
| по часа па је време ту, а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ниш |
| вегије са проводаџијом и тутором.{S} Но нема Татијане.</p> <p>— Седите само, сад ће она доћи, — |
| Зато се слабо и удаје таква фрајла, јер нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин неће њ |
| ба устане па каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина одмах слабије иде.{S} |
| уф мајне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српск |
| проси је.{S} Фрајла Варвара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши |
| у село Ј., траже бирцауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са п |
| <p>— О, ништа за то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошље |
| нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ви |
| </p> <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је мо |
| није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема много прашине.</p> <p>— Хајд' да се куцнемо!</p> < |
| </p> <p>Седну, мало чекају, девојке још нема.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке не |
| година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Та |
| >— Изволите. — А, драго ми је!</p> <p>— Немајте бриге, даће хиљаду форинти, — шушне му госпођа |
| а и тај у кућу долази.{S} Јулка и Милка немају оца, само матер.{S} Јулка осећа велику наклоност |
| сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су иоле што имале, очеви |
| јши мој!</p> <p>Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, |
| је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.</p> <p>— Па зар ми н |
| је до вас, ви сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} Видите, госпођа Макра мене воли, — упадн |
| авам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{S} Само, знате, форме ради, мо |
| а ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нит |
| им вас, дакле, ви немате деце?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Ал’ можете имати.{S} Шта мислите, ви с |
| p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} Ми немамо деце.{S} Немојте мислити да ви узимате какво сир |
| слу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра |
| што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, ништа з |
| Напослетку се склони па отпева „Збогом немарна душо“, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулк |
| већ што друго.{S} Молим вас, дакле, ви немате деце?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Ал’ можете имати |
| ијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви немате према мени поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има |
| то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа н |
| едан врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а српске?</p> <p>— Српске?{S} Ах, |
| сам.</p> <p>— Па добро, где сте научили немачки и француски, и клавир, јер чика-Гавра каже да з |
| оји је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки штудент, не знам, у Франкфурту или у Бранденбур |
| мушкетири?</p> <p>— О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само |
| кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S} Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, га |
| ного од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски.</p> <p>— |
| се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли“ |
| сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да |
| а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напосл |
| стиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; тре |
| орављао те француске речи.</p> <p>— Сад немој заборављати таково што, јер куда идемо ту је фрај |
| о зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић.</p> <p>— |
| вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него ма к |
| ти се нећу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стањ |
| ли.{S} Ма какове противне гласе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.{S |
| моја бити!</p> <p>— О том, чика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра.</p> <p> |
| унутра!</p> <p>— Молим вас, либе мутер, немојте ме тамо водити, то је човек мизерабл.{S} Ја се |
| годинама, па лепа.</p> <p>— Молим вас, немојте ме шмајхловати.</p> <p>— Ја само истину кажем.{ |
| артам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја в |
| ош штогод казати.{S} Ми немамо деце.{S} Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог н |
| вредите него ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми баш тако ласкати!</p> <p>— Верујте ми, штого |
| це нема мира.</p> <p>— Ха, ха!</p> <p>— Немојте се смејати!{S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ м |
| ати, особито кад се има откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дететом почињати.{S} Детету сам ја туто |
| Па хоћете ли да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар |
| лберга.</p> <p>— Шта, фантазија!{S} Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати!{S} Тако то б |
| > <p>— Колико би’ ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надат |
| , та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас у |
| е?{S} Као што примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{S} Само, з |
| мо шалу с њим проводимо; треба ми такав неотесан грк!{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и кар |
| оставио.{S} Госпођа Цифрићка је највећи непријатељ Чекмеџијићу.{S} Свуда га оговара и зарекла с |
| е бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне мало мислити |
| водаџије не може оженити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом просити |
| <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Јулка Нерић</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Када је ов |
| а, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из |
| адам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његови |
| p> <p>„Два путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке. — шеснаест форинти.</p> |
| Јулку и да је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо |
| рајла-Јулке Чекмеџијића.{S} Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет.{S} Оговори га да је он |
| а ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити |
| ом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се да с |
| з за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и |
| м.</p> <p>— Та реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Е, ка |
| нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуб |
| што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког гр |
| девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види.{S} |
| то је масивер керл.{S} Је л’ те, мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} Како су дошли |
| ала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити.</p> <p>— Изв |
| роцес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Г |
| млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле |
| благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела каква млађ |
| тела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матор |
| > <p>— Па све нешто издалека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{ |
| овде мрак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— |
| ?</p> <p>— Изгледа као богиња!</p> <p>— Неће ни мираз фалити.</p> <p>— Канда сте ми из уста изв |
| е?</p> <p>Чика-Гавра се смеје.</p> <p>— Неће онде ниједна за тебе поћи.</p> <p>— Зашто?</p> <p> |
| обу, па забашурује целу ствар.</p> <p>— Неће да уђе моја Паулина.{S} Знате, у том врашком иншти |
| унутра.</p> <p>Сад иду унутра.{S} Љуба неће први да улази у собу, учтив је.</p> <p>— Та изволи |
| тине има сада са тастом процес.{S} Љуба неће процес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам |
| шати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он такву неваспитану девојку, вел |
| заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <p |
| задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, а Љуба д |
| ј!{S} Изволите само сести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ зва |
| д је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка поб |
| ођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла штета што није трговац, та би у |
| ега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути с |
| сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајл |
| прежи, па иди по њу.</p> <p>— Татијана неће доћи.</p> <p>— Зашто неће?</p> <p>— Ја знам зашто. |
| о би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А |
| осам хиљада шајна?{S} Шта је то?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а |
| оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инкогн |
| је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме ше |
| леда.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде кући |
| ; те знају на памуку крв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.</p> <p>— Ништа, добр |
| о благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљи |
| ше — још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.</p> <p>— До |
| з политике задржавају, а он из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Када Чекмеџ |
| p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта м |
| и да <pb n="12" /> му на знање да мираз неће фалити.{S} Она већ на том настојава.</p> <p>Госпођ |
| и да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби |
| авише, свуда говори да се никад удавати неће.{S} С тим је интересантнија.{S} Са чика-Гавром вол |
| а да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{S} Он |
| о је здрав и једар — тај јектику добити неће.</p> <p>— Види му се по рукама да ради.</p> <p>— П |
| ју, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би |
| ету бити, изучио је школе.</p> <p>— Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега с |
| о изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе. |
| у младожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер |
| ције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени |
| уце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз з |
| џијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — |
| <p>— Татијана неће доћи.</p> <p>— Зашто неће?</p> <p>— Ја знам зашто.</p> <p>— Па реци.</p> <p> |
| из етикеције зауставља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И |
| едељу дана уда, поред дишпензације, јер неће да се то дуже провлачи; чика-Гавра је задовољан.{S |
| т и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по |
| однесе Чекмеџијићу глас.{S} Чекмеџијић неће да чека, него хита у Ш.</p> <p>— Дакле, и овде ниш |
| Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.{S} Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу |
| особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и |
| S} Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разго |
| ни је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се |
| ћ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати. |
| се другачије разговарати. <pb n="52" /> Нећете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— |
| олим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— Верујте ми, <foreign |
| , казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S |
| > <p>— Сад видим.</p> <p>— Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и |
| икога у руку љубити.</p> <p>— Па зар ми нећете ту љубав учинити?</p> <pb n="50" /> <p>— За вашу |
| и радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухватити!{S} Чика-Гавра није на то пазио, није |
| {S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— Кад нећеш да уђеш, што ти драго!</p> <p>Госпођа Макра била |
| сад?</p> <p>— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи.</p> <p>— Тако и треба.</p> <p>Када Љубина мат |
| ам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а |
| рв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.</p> <p>— Ништа, добра ће она бити за чика- |
| p>— Е, тако!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла |
| енчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ те |
| па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси |
| госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</ |
| </p> <p>— Да ли је — прочитај!</p> <p>— Нећу, не треба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до нос |
| диш, брате, да те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?< |
| <p>— Можете и овде све казати.</p> <p>— Нећу да ови чују.</p> <pb n="68" /> <p>Чика-Гавра је св |
| Дакле, хоћете ли поћи за мене?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p>— Нећу да се удајем.</ |
| њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две недеље правим прстен са мојом милом. |
| <p>— Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p>— Нећу да се удајем.</p> <p>— Дакле, дајете ми кошар?</p> |
| це?</p> <p>— Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.</p> <p>— Дак |
| Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу вам иск |
| .</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви нема |
| мислим да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет носити; све је то мо |
| >— Дакле, дајете ми кошар?</p> <p>— Кад нећу да се удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ м |
| м о вама распитао.{S} Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање.{S} Ја ваше стање |
| ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ т |
| се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма о |
| {S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> |
| ам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!</p> <p>— О, заборавили |
| ате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, |
| за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем |
| идаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква сте |
| ти могла.</p> <p>— Како се ја застидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте мушко.</p> <p>— |
| касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволите сести.</p> < |
| </p> <p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да |
| и.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Казаће ти: „Нећу за Швабу!“</p> <p>— И то је истина.{S} Чуо сам већ |
| све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мало новаца, мало |
| ри, онда започе:</p> <p>— Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; не знам шта је то?</p> <p>— Е, други |
| чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, |
| пођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује.</p> <p>— Но, к |
| Драго ми је!{S} Колико му је година?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друга година.{S} Слаб |
| ки.</p> <p>— Шта, и француски?</p> <p>— Нешто мало.</p> <p>— Та ви бисте ме могли продати!</p> |
| мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— одговори мало |
| оспођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у св |
| те са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати.</p> <p>— Можете и овде све каз |
| њему?</p> <p>— Има ли што?</p> <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарни |
| је крајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има нешто гвожђарнице.</p> <p>— Ал’ је то унгебилдет човек! |
| фрајлу при сунцу видети.{S} Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу.{S} |
| и.</p> <p>Гости седну.{S} Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе.</p> <p>— Па, како |
| бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све нешто издалека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши |
| <p>— Опростите, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.</p> <p>— |
| ва још спава.{S} Пробуде је.{S} Љуба је нешто замишљен.</p> <p>— Па шта, зар фрајла-Милева још |
| нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то мо |
| стина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.{S} Чика-Г |
| у јој таман за удају.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</p> |
| авра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> |
| /p> <p>Разговарају се.{S} Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости и |
| не поремети уста.</p> <p>Чекмеџијићу се нешто мрак чини у соби.{S} Фиранге су истина, биле танк |
| аулине, госпођо Макро?</p> <p>— Тако ће нешто бити!</p> <pb n="58" /> <p>— Видиш то, Љубо!{S} Т |
| ају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тишта |
| ислим, — дода Пинтерић.</p> <p>— Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брат |
| дар Чекмеџијић, изволите са мном да вам нешто покажем.</p> <p>Чекмеџијић устане и оде са Гледић |
| S} Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.</p> <p>Сад |
| а ћу и онако скоро овуд пролазити; имам нешто у околини куповати.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p |
| јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски.</p> <p>— Шта, и француски?</p> <p>— |
| екмеџијић путују.{S} Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао |
| овина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6" /> свет проћи.{S} Служио је и та |
| е добро проводио.{S} У матере је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, |
| није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пред д |
| иду управо кући Гледићевој.{S} На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, зб |
| мо мало.{S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко |
| ишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила не |
| било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде нема |
| е хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, |
| али абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то. |
| /p> <p>— Не би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љ |
| ићи јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p> |
| о.</p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> <p>— Ни разговора.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу не |
| Макри нисам се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; све се церекала кад сте јој шапутали.</p> < |
| ш нисте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад |
| p>— Нисам.</p> <p>— А у Шапцу?</p> <p>— Ни тамо; то је све <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ин Серби |
| бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај г |
| Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се развеселило.{S |
| ћ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="20" /> <p>— Хвала ти што с |
| треба.</p> <p>Када Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љуб |
| њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На такав начин |
| собних врата, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са |
| p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ |
| а пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем оскудице.{S} У првој соби што је са сокака вел |
| тину кажем.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата ни сестре?</p> <p>— Има још једног брата, још |
| Напослетку се сасвим намести, па устима ни да макне.{S} Мати спусти фиранге, да, бајаги, сунце |
| и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушка |
| џијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба |
| <p>Не може човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фате |
| орите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.</p> <p>— Ви сте велики |
| > <p>Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш ис |
| м.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата ни сестре?</p> <p>— Има још једног брата, још је млад, |
| о бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за с |
| омољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је окрета |
| иру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је в |
| , на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је |
| тео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами |
| у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, |
| цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не сме ни крајцара фалити!</p> <p>— Ја то не могу одма’ учинит |
| 18620_C8"> <head>VIII</head> <p>Љуба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао. |
| олико би’ ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> < |
| <p>— Изгледа као богиња!</p> <p>— Неће ни мираз фалити.</p> <p>— Канда сте ми из уста извукли! |
| , да те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Н |
| и кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и б |
| рајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се једнако ок |
| паре.{S} Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај б |
| кућу попину.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> <p>— Ш |
| {S} Тражите ви младе!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа з |
| {S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.</p> <p>О |
| ринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем са почитани |
| тестаменту осам хиљада оставио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама |
| као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у памети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра ми |
| а као трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бога вам, коли |
| вршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — викне мати.</p> |
| а казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер |
| он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к фрајла Варвари и запроси |
| ићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је д |
| ије кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити га.</p> <p>Љуба свој посао започне.{S} Сал |
| ад најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложити.{ |
| ом фирмом показати нису смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових |
| ако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре мило |
| а, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволите сести.</p> <p>— Х |
| се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини тако, |
| аду форинти морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што ми с |
| Шта су ти абентајери?</p> <p>— Шта, још ни то не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абен |
| д иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инкогнито!</p> <p>— Да, инкогнито!{S} |
| наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.{S} Љубиној <pb n="10" /> првој за |
| ита га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито она Јулка; |
| S} Из тога се види да без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знат |
| Већ му се досадило толико путовање, па нигде ништа.</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p> |
| на његов имендан поштеде.{S} Таково још нигде нисам читао.</p> <p>— Е, можеш онде сваки дан чит |
| оспођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем —</p> <p>ваш на веки</p |
| отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ни |
| вако познанство.{S} Чекмеџијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је свега п |
| је било све чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама покућство по најновијој моди, али ј |
| рабац!{S} Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало?</p> <p>— Онако — како д |
| тутор, па нека троши.</p> <p>— Верујте, није вредно трошити!{S} Доктори само своје терају.{S} Б |
| држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити га.</p> <p>Љуба свој посао запо |
| p>Кад је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дугачак термин даје, |
| ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ |
| ватити!{S} Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати.</p> <p>После подне шета се Љуб |
| и богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је о |
| Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема много праш |
| ити.{S} Тако је Љуба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хиљаде.</p> <pb n="94" /> <p> |
| упна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва ј |
| ар Белкић је честан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што п |
| нде мисли како му се девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца |
| оспођа Макра била је паметна женска.{S} Није је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер |
| ок?</p> <p>— Све што год је на вама.{S} Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако миле усне н |
| .{S} Чекмеџијићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{ |
| човеку по глави као да ће да полуди.{S} Није чудо што га зову фантазијом.{S} Но, молим вас, фра |
| д дође кући, почне озбиљно да мисли.{S} Није шала, така лепа девојка и две хиљаде форинти!{S} А |
| анталоне — кошта ме педесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут к |
| о послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, има госта младожењу!</p> <p>Љуба је са својо |
| Онако, види се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је |
| препоручивши се остави кућу попину.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да |
| је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребра! — но само је зло т |
| толико као да сте реч задали!</p> <p>— Није баш тако.{S} Кад човек што обећа, још није обавеза |
| ити; она се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се ч |
| м што познато о нашем уговору?</p> <p>— Није ми ништа познато.</p> <p>— Госпођа Јелка Сириџићка |
| фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се раз |
| па девојка и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре го |
| : „Добро, само имам напољу мало посла.“ Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутор |
| хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; и |
| /> <p>Када је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика |
| иди се да је рада допадати му се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца умиљат |
| .{S} Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на |
| аса.{S} Осим певца и црквењака, другога није било.</p> <p>У то дође и шеста недеља, а Чекмеџији |
| <p>— Шта ми је до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао тако уче |
| да, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.{S} У месту ће говорити да је |
| исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребра! — но с |
| ="19" /> <p>Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче.{S} |
| снића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до су |
| p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе.{S} Д |
| остима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Ал |
| аго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави |
| — Зашто не?{S} Као што примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{ |
| ако се <pb n="55" /> испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а о |
| ија.{S} Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанпут прекине чика-Гавр |
| словци, и какви нотароши из околине, па није хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом бити.</p> <p>— |
| си у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, |
| ош као са девојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него је мога |
| квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да |
| ислио: нећеш ме ухватити!{S} Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати.</p> <p>После |
| стио је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђипила, |
| ило је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да |
| ранжирати?</p> <p>Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у ку |
| ом друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред |
| а толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добити, па не |
| и Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад није видео.</p> <p>Да видимо како стоје ствари у Гледић |
| же, јер је Паулина размажена.{S} Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, |
| атермердер значи оцеубица.</p> <p>— Име није лепо, ал’ лепо стоји; штета што се тако зове!</p> |
| <head>VIII</head> <p>Љуба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да |
| ло више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништ |
| у.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но после ру |
| ма отац тутор је те девојке.{S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} |
| т био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга св |
| ба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.{S |
| ки.{S} Она му почне пребацивати, што се није на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чу |
| еде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, |
| да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Ц |
| ити.</p> <pb n="75" /> <p>Чекмеџијић се није хтео задржавати, но љутит се врати кући.</p> <p>Ру |
| <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба ј |
| итичким начином отказати.{S} Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био н |
| не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} Ако сте шармантан човек, дајте ми реч д |
| а у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу |
| луминацију.{S} Начује још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело познанство прекинут |
| ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чи |
| ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипа |
| опада.</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему |
| о, да мало добије куражи.{S} Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога.{S} |
| тоје?</p> <p>Дође вечера.{S} При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са в |
| <pb n="62" /> <p>Сад већ госпођи Макри није много требало; само да испусти Гавра какву јачу ре |
| ко је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у памети није за њега поћи.{S} |
| узети није хтео.{S} Сад јој ни у памети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је го |
| их толико просидба никад честито напити није смео, сад се охрабри и страшно се оклопави.{S} Чик |
| а ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстр |
| се какогод ожени.{S} У његовој варошици није било могућно, јер што је боље, нису хтели дати за |
| о је гдегод у воздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари |
| } Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, да не би после на ми |
| мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.</p> <p>Сад чика-Гавра ухвати |
| по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} |
| Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла |
| је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она удала за богата старца, а ка |
| , нису хтели дати за њега, лоше опет он није хтео.{S} Могао је узети сироте, које су око на њег |
| ану да уложи.{S} Оно мало што је улагао није му толико доносило да може себе и кућу издржавати. |
| нивала.</p> <p>Господар Першуновић дуго није могао заспати.{S} Он је сам у једној соби био, па |
| сти се са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је.{S} Преспавао је јутро |
| свим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити г |
| па добро, господар-Чекмеџијићу.{S} Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може б |
| тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио кре |
| .</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{S} Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— |
| шар?</p> <p>— Кад нећу да се удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање на |
| циљ постигла.{S} Реч пак држати, на то није много давала.</p> <p>Фрајла Марта је била црномања |
| ји кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само како је |
| за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ак |
| виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље по |
| же да неће.{S} Та моја фрајла штета што није трговац, та би умела са муштеријом!</p> <p>— Дакле |
| у свету да профитира.{S} Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти |
| n="10" /> првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести.</p> <p>— Дакле, |
| зи како ћеш пред девојком говорити, јер није проста, и само углађен човек јој у очи пада.</p> < |
| плове; но на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у храну да уложи.{S} Оно мало што је у |
| ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако ни |
| угу дали.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, ка |
| је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу је држала у резерви; ако |
| признавао је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су говорили да |
| ј посао настави.{S} Али Чекмеџијић опет није штетовао што се оженио; јер уколико се већма у про |
| у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Так |
| а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжир |
| адно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак |
| ва три дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писа |
| јер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— |
| и бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће |
| } Плакао је пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време |
| руги Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њем |
| {S} Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо |
| а.</p> <p>— Ја нисам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n="26" /> <p |
| ко својим речма онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као как |
| сет и пет година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} |
| е баш тако.{S} Кад човек што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> |
| и.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да |
| ка-Гавра иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић з |
| у, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити.</p> <p>— Изволите сести.</p> < |
| девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још једну год |
| Чика-Гавра се смеје.</p> <p>— Неће онде ниједна за тебе поћи.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Казаће т |
| ладак, јер су фиранге увек спуштене, па ниједне муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне ок |
| — комифо!{S} Па какви штуцери!{S} Нема ниједног без фатермердера, а то тако елегант стоји!</p> |
| пске?</p> <p>— Српске?{S} Ах, нисам још ниједну прочитала!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Знате, ја |
| није само у трговаца и солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{S} И |
| који се за време својих толико просидба никад честито напити није смео, сад се охрабри и страшн |
| ант стоји!</p> <p>— Фатермердер — ја га никад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат ми |
| ва талира — то је пет форинти — дабогда никад не имала среће!</p> <p>„И њеној слушкињи сам дао |
| мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не прист |
| у да се у инштитуту тако изуче да после никад пропасти не може.{S} Кад су, изучене, у нужди мог |
| е удаје.{S} Штавише, свуда говори да се никад удавати неће.{S} С тим је интересантнија.{S} Са ч |
| ни то не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име |
| gn>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српски свирати.</p> <p>— |
| ете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад видио.</p> <p>— Ви се само шалите!</p> <p>— Ја се |
| /p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, г |
| чим тежио него за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба |
| фрајли Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад није видео.</p> <p>Да видимо како стоје ствари у |
| су да је пијаница, премда се то сасвим никада засведочити не би могло.{S} Но, што му је пред с |
| се да је отворен.{S} Управо да кажем да никакву љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи ће |
| љубав ’хоћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам.< |
| е!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Дакле, ви никакву љубав не осећате.</p> <p>— Ја осећам, те како о |
| се тамо код те удовице допада?</p> <p>— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипи |
| S} Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, |
| сати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.</p> <p>— Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру |
| } Никога нема.{S} Куцну на собна врата, нико се не одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види и |
| зец ког у животу свом транжира.{S} Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он — са |
| ено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; ба |
| а!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор говорио |
| p> <p>— Хајдмо!</p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо |
| и голубићи намалани!</p> <p>— То не сме нико видити!</p> <p>Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу |
| когод покварити.{S} Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби не радује као г |
| Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби не радује као госпођа Гледићка, што |
| мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род |
| ка.</p> <pb n="84" /> <p>Уђу у кућу.{S} Никога нема.{S} Куцну на собна врата, нико се не одзива |
| грешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.</p> <p>— Па зар ми нећете ту љуба |
| тигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџиј |
| вори француски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе.</p> <p>— Тај нећ |
| у вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред |
| Чекмеџијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је |
| те о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу вам искрено, |
| били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n="36" /> |
| ми и <pb n="30" /> каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши.{S} Татијана |
| идба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгл |
| ле поноћи устану.{S} Гледић не пушта их никуд, ту ће преноћити.{S} Чекмеџијић и чика-Гавра нису |
| воде неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи. |
| ћ их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још једар |
| ет форинти и тридесет крајцара — дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдесет фори |
| моје писмо дирате!</p> <p>— Опростите, нисам хтео читати, но само да видим какав је то леп пап |
| тате, а српске?</p> <p>— Српске?{S} Ах, нисам још ниједну прочитала!</p> <p>— Како то?</p> <p>— |
| ад ништа на њега одговорили. -</p> <p>— Нисам био у ствари начисто.</p> <p>— Ја сам дошао да пр |
| а, добила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте годи |
| Станковића како српски свира?</p> <p>— Нисам, онда сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам |
| л’ читали Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала.</p> <p>— П |
| и ви већ путешествија правили?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па добро, где сте научили немачки и фра |
| е Љубо, јеси л’ се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја ду |
| сте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А у Шапцу?</p> <p>— Ни тамо; то је све |
| /foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српски свирати.</p |
| е картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мо |
| Баш као младић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> |
| мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за д |
| волим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложити.{S} Хај |
| амо у трговаца и солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{S} Из тога |
| ов имендан поштеде.{S} Таково још нигде нисам читао.</p> <p>— Е, можеш онде сваки дан читати и |
| данпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> <p>— Ни ра |
| се зовете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад видио.</p> <p>— Ви се само шалите!</p> <p>— |
| нидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стоти |
| r" /> <p>Дражајши мој!</p> <p>Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се |
| је баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; све се цер |
| госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам.</p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим да имат |
| ко сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан сте све ле |
| је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p |
| како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се |
| е смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер или шустер.</p |
| а мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не з |
| ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан.</p> <p>Ту уђе госпођа Гледићка.</p> <p>— |
| <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом з |
| вица?</p> <p>— То је давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад о |
| а вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</ |
| ојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.</p> <p>Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџиј |
| мене писмо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. -</p> <p>— Нис |
| астали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове противне гласе чујете, н |
| шта немам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети?</p> < |
| аметно разговарао?</p> <p>— Смешно; али нисте џандрљиви били.</p> <p>— Све ће добро бити.</p> < |
| е овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата!{S} Шта мислите, док мало о |
| ера чула српски свирати.</p> <p>— А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира?</p> |
| ила од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у руку љубили.</p> <p>— То је истина да је |
| а, још ни то не знате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; н |
| ици није било могућно, јер што је боље, нису хтели дати за њега, лоше опет он није хтео.{S} Мог |
| е преноћити.{S} Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легл |
| p>— Не знам још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, ба |
| се на вашару под својом фирмом показати нису смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не б |
| <p>— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени |
| ати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи једин |
| S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов приј |
| p>— Дакле, накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети?</p> <p>— Нити сам заљ |
| улку узети?</p> <p>— Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, |
| ао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партиј |
| и сте ради фрајла-Јулку узети?</p> <p>— Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ им |
| и не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би му |
| е све то унапред <pb n="29" /> знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, нег |
| оста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} |
| вартира, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, ништа за то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овд |
| слепачка тиква, кад се смешите.{S} Но, ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, |
| овачког живота.{S} Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на вашару б |
| ђе, пита га чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и |
| ами?</p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Пе |
| као што ја хоћу, нећу никако.</p> <p>— Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не ис |
| p> <p>— А засад не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да |
| ам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас сад најволим.{S} Ја не требам мл |
| p> <p>— Дакле, шта мислиш сад?</p> <p>— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи.</p> <p>— Тако и треб |
| <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам са Гледићем познат.{S} Колико сам пута |
| а ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{S} Само, знате, форме ради, морам још и мог деве |
| ом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора |
| о.</p> <p>— Шта судите сад?</p> <p>— Ја ништа друго не судим нег’ да узмем фрајла-Соку, само ак |
| изгледате као лубеница.</p> <p>— И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у обра |
| ше је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> <p>— Ни разговора.</p> <p>— А зашто?</p> <p> |
| очео, па ми је и срећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с кап |
| иних ђаволија.{S} Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанпут прекине |
| е књиге не читате?</p> <p>— Српски нема ништа модерн; чујем да у њима ништа друго нема, него св |
| пски нема ништа модерн; чујем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о ку |
| н оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој поса |
| ишла у трешње, — рече Лаза.</p> <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу.</p> <p>— Татијана нећ |
| анска коња потковати могао.</p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез м |
| чизмом на хинерауг ударио.</p> <p>— Па ништа, то се тако трефило.{S} А кад носиш тесну ципелу, |
| <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. -</p> <p>— Нисам био у ствари |
| , него хита у Ш.</p> <p>— Дакле, и овде ништа!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба може јо |
| S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на врата.{S |
| тога се види да без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ |
| у се досадило толико путовање, па нигде ништа.</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Траж |
| е морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није н |
| све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, |
| > <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће |
| > <p>Дође вечера.{S} При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом е |
| ко познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; све се церекала кад |
| ити.{S} Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легли.{S} Ви |
| а какове противне гласе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.{S} До јед |
| мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он такву неваспитану девојку, вели, не |
| већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила ц |
| хиљада шајна?{S} Шта је то?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо с |
| тету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарај |
| ђа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође |
| меџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгуби стрпљење, па позо |
| га.{S} Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.{S} Љуба чека да тата започне, али кад |
| едње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.{S} Белкић |
| знато о нашем уговору?</p> <p>— Није ми ништа познато.</p> <p>— Госпођа Јелка Сириџићка уговори |
| p>— Та реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Е, кад баш хо |
| {S} Ако што чујеш за Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; треба ми |
| поред фрајлице Савке.</p> <p>— Не знам ништа о томе.</p> <p>Попа зове попадију.</p> <pb n="17" |
| дбу Савкину уговорила?</p> <p>— Не знам ништа.</p> <p>— Е, па добро, господар-Чекмеџијићу.{S} А |
| инти и тридесет крајцара — дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдесет форинти и |
| већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџијић рад |
| да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пр |
| руги дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још при софр |
| ргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.< |
| .{S} Није је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.{S} Она је ни |
| ака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</p> <p>— Опростите, код н |
| , а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да ост |
| е се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S} Немецке и француске књиге све пишу о шармант |
| сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нисте заљубље |
| из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљину, ланац и бразлетне |
| } Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи јо |
| ева Гледић човек је око педесет година, но још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз ра |
| нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало |
| А засад не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгле |
| а ће се дотле вратити.{S} Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши з |
| два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</p> <p>— Опрости |
| авка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} |
| ут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволите сести.</p |
| жичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџији |
| радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало да га |
| <p>Чекмеџијић се није хтео задржавати, но љутит се врати кући.</p> <p>Ружичић је свуда припове |
| ане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добр |
| а хтео искати, о том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је |
| </p> <p>— Опростите, нисам хтео читати, но само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи |
| /p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, |
| ста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је до |
| да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{ |
| о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора |
| е л’ те?</p> <p>— Јесте; ал’ не Тиркај, но у Србији.</p> <p>— Ја то не могу да тако говорим — с |
| ладости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање.{S} Ја ваше стање врло добро познајем.{S} |
| ешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић.</p> <p |
| је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући.</p> <p>Љуба свр |
| , да и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо г |
| ка-Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу, но она не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, ле |
| матером да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се мало провуче удад |
| њем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац н |
| лозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у хра |
| да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је |
| врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да вид |
| , <pb n="43" /> већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на друг |
| као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуб |
| — Ни не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абент |
| еднако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искуша |
| лиш?</p> <p>— Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје |
| е ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге диг |
| једног је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало прим |
| ди да без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да |
| оно што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би Чекмеџијић због такових гласова одустао, т |
| сам хиљада оставио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па б |
| , а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</ |
| е!{S} Љуба мора своју част да спасе.{S} Но, како?{S} Као год што је Редић њему писао, тако ће и |
| пођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док |
| као слепачка тиква, кад се смешите.{S} Но, ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав |
| ам кад могу још донекле надзиравати.{S} Но зато и донде је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако |
| устручавао сам се све вам исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда |
| се да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6" /> свет проћи. |
| S} Није чудо што га зову фантазијом.{S} Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати?</ |
| ђувегије са проводаџијом и тутором.{S} Но нема Татијане.</p> <p>— Седите само, сад ће она доћи |
| показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но после ручка почне се важан разговор.</p> <p>— Ви ћет |
| свим никада засведочити не би могло.{S} Но, што му је пред светом шкодило, то је карта.{S} Холб |
| ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћину одбит |
| а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене п |
| > <p>— Молићу, ја сам само господар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу |
| госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{ |
| није шала три хиљаде форинти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка др |
| p> <milestone unit="letter_end" /> <p>— Но, то је лисица!{S} Шта је мени писала, а шта теби сад |
| хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допало?</p> <p>— Мало боље него пређ |
| шапуће, да Чекмеџијић не чује.</p> <p>— Но, како вам се допада мој Љуба?</p> <p>— Фајн — здрав |
| , а сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, како вам се то допада?</p> <p>— Врло брзо свирате.< |
| ти; а хоћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p |
| мице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> |
| аки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чек |
| има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада. |
| иси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је до тога!{S} В |
| и је до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ј |
| сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, |
| би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, |
| на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ниш |
| старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређан |
| њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Нов шешир — десет форинти.</p> <p>„Пут онамо и натраг — |
| хаљине. — сто педесет форинти.</p> <p>„Нов шешир — десет форинти.</p> <p>„Нове чизме — двадесе |
| пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог шегрто |
| адожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свак |
| о хиљаду форинти.</p> <p>— Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S |
| а, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помало, већма пр |
| рошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једа |
| еби зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни уч |
| ења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити |
| ас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега |
| о на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим есп |
| на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у храну да уложи.{S} Оно мало што је улагао није |
| ем већем срећу да покуша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави |
| /p> <p>— Знате, ја имам напољу прилично новаца.</p> <p>— То је врло лепо, само ако је све сиугр |
| ао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — кошта |
| а ће их на себе потрошити.</p> <p>„Опет нове венчане хаљине. — сто педесет форинти.</p> <p>„Нов |
| <p>„Нов шешир — десет форинти.</p> <p>„Нове чизме — двадесет и два форинта.</p> <p>„Други круп |
| на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где неко објављује да га његови пријатељ |
| одуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прош |
| ао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији. </p> </div> <div type="chapter" x |
| убав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> </div> <pb n="18" /> <div type="cha |
| ва треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може.{S} Е сад, кад ј |
| таман за удају.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</p> <pb n= |
| почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сок |
| те, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте |
| квиту да је примио, те Чекмеџијић прими новце.{S} Одмах је Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док |
| новци буду пре венчања готови.</p> <p>— Новци су већ готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а в |
| вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p> <p>— Новци су већ го |
| е, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његово |
| јно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи |
| зло бити.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опас |
| је потежи, тако се спустио да су му се ноге увис почеле дизати.{S} Фрајла се морала на то насм |
| могао опасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фр |
| та Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик |
| рукавице навлачила, да она има дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пустила.{S} Сока је з |
| у.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и од |
| ћи ћу.</p> <p>И тако скрију се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња препона кој |
| е!</p> <p>— Видиш, брате, да те вуче за нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли |
| а Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба ј |
| ем!</p> <p>Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на огл |
| ба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разговор, кад најед |
| како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13" /> |
| внику приправљено.{S} Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка сед |
| тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба чита писмо.</p> <milestone uni |
| p>На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на с |
| није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог шегртовања само је једанпут био б |
| S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онда се тек започео кринолин, и сам |
| нам добро носиш?</p> <p>— Та, добро вам носим, вајн ђувегију са проводаџијом.{S} Припремите ми |
| > <p>— Фатермердер — ја га никад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат мицати, па ни з |
| у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер значи оце |
| и све што треба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку |
| и само чека на прву господу која ће га носити па ће Милева одмах кринолин купити.{S} Љуба као |
| } Та нећу ја ово што имам на други свет носити; све је то моје деце...</p> <p>— Ја се на вереси |
| Па ништа, то се тако трефило.{S} А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда још ве |
| p>— Бог ти добро дао!{S} Које нам добро носиш?</p> <p>— Та, добро вам носим, вајн ђувегију са п |
| јне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српски сви |
| !</p> <pb n="59" /> <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је л |
| ду да, јер како се мало провуче удадба, нотарош још може времена добити да се попокаје.{S} Мати |
| метне.</p> <p>Љуба чује да и неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај нота |
| си фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је |
| ић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића и тај у кућу долази.{S |
| не дешператна, али наскоро се за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је код куће још три дана за С |
| на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем.{S} Љуба се том јако зачуди.{S} Јул |
| је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Ова |
| су многи просили, и богословци, и какви нотароши из околине, па није хтела поћи.{S} Ви ћете сре |
| — Опростите што сте нас овако нашли.{S} Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одмори |
| ва још спава?</p> <p>— Знате, читала је ноћас много.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац ниј |
| стали.</p> <p>— Знате, читала сам много ноћас.</p> <p>— А шта то читате, фрајлице?</p> <p>— Чит |
| е.{S} Опрости се са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је.{S} Преспава |
| те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости |
| ес.{S} Љуба неће процес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмо |
| у, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p>— Заповедајте! — рече тако слабим гл |
| наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба |
| пропасти не може.{S} Кад су, изучене, у нужди могу и учитељке бити.</p> <p>— Све је то лепо.{S} |
| — четрнаест — осамнаест... седамдесет — нула — остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест |
| стаје на столу.{S} Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио |
| </p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Сад се нуткају ракијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да мало д |
| > <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од госпо |
| Гавра није на то пазио, није га требало нуткати.</p> <p>После подне шета се Љуба са фрајлом Анк |
| године су јој таман за удају.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видећ |
| јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, |
| ко му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обо |
| ти, и даће је за трговца.{S} Даје поред ње осам хиљада шајна.{S} И, доиста, госпођа Макра Мраче |
| имо шта ће бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њено |
| човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи.< |
| аво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази |
| чена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} |
| е, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. |
| л’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— |
| а мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла |
| ком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него је могао одмах са друг |
| близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пут, није се пр |
| ладнео те се опет за другу справљао.{S} Њега су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла ос |
| елкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже на ручк |
| а-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад |
| можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежд |
| , а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљину, ланац и бра |
| је хтео.{S} Сад јој ни у памети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа Ма |
| но, јер што је боље, нису хтели дати за њега, лоше опет он није хтео.{S} Могао је узети сироте, |
| ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом м |
| ш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се напољу Ст |
| авра је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће |
| — но само је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда М |
| ац и гвожђар из О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p>И фрајл |
| >— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="20" /> <p>— Хвала ти |
| меџијић?{S} Кажи право, имаш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се добар момак, искрен.{S} Н |
| ло је набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да су му се |
| Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише мучи!</p> |
| ам.</p> <p>— Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. -</p> <p>— Нисам био у ствари начисто. |
| } Могао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су иоле |
| {S} Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у С |
| бркове и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова |
| воли.</p> <p>— И мени се чини; само она њега да не воли!</p> <p>Тако се разговарају док не засп |
| Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.{S} Само ћу вам |
| ијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.</p> <p>— Узмите за искреност што ћу вас сад |
| тету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити.</p> <pb n="90" /> <p>— Па, видите, јо |
| како му слатко речи теку, мора човек од њега што то купити.{S} Вреди ли риф чоје седам форинти, |
| само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојком г |
| , опет, због багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а |
| дићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није би |
| .{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p> <p |
| Управо да кажем да никакву љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети.</p> <pb n |
| остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упр |
| ивота.{S} Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао |
| ију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкр |
| чика-Гавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулина била је лепушкаст |
| ује да га његови пријатељи од посете на његов имендан поштеде.{S} Таково још нигде нисам читао. |
| утим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу на женидбу.</p |
| е форинти?{S} Не, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а ка |
| е постао калфа све су варошке девојке у његов дућан долазиле.{S} Као шегрт, када је послат био |
| може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, |
| ика-Гавра је све то шапћући говорио.{S} Његова компанија је међутим пила и певала.</p> <p>— Дак |
| } Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има ку |
| ао са своје столице, па га је отерао са његова места да може поред госпође Макре сести.</p> <p> |
| е и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се.</p> <p>— |
| S} Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш |
| ра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милевиној матери.{S |
| је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој |
| то је карта.{S} Холбер и макао биле су његове најмилије забаве; особито је радо играо фарбл, п |
| новинама читао где неко објављује да га његови пријатељи од посете на његов имендан поштеде.{S} |
| овека.{S} Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S} На лицу би му чит |
| се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.{S} Намирисао је |
| мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.{S} Само ћу вам толико казати |
| нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити.</p> <p>— Ја сам задовољан и са тим шт |
| S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек |
| део, па гледа да се какогод ожени.{S} У његовој варошици није било могућно, јер што је боље, ни |
| не се мислити где ће толико покућство у његовој соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђ |
| и страшно се оклопави.{S} Чика-Гавра је његовом примеру следовао.{S} Трећи дан Чекмеџијић са мл |
| иквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвен |
| катно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмом на хинерауг ударио.</p> <p>— Па |
| је много знао, више него ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и титрао са судбом својом.{S} |
| јком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма |
| год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте позивала.</p> <p>Госпођа Мак |
| су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гл |
| вра је седео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа |
| нком, њеном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у обр |
| Хвала ти што си ме освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким начином отказати.{S} Зевал |
| само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи намалани!</p> <p>— То не сме нико |
| ваца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.{S} Житарска трговина, то је добра т |
| .{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет м |
| л’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала букет, и њему ј |
| оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је девојк |
| .</p> <p>— Шта судиш о њему?</p> <p>— О њему много се може судити.{S} Чега ради питаш?{S} Ваљда |
| карташ! — говорили су девојачки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност пр |
| p> <p>— Па добро, што хоћеш да рекнем о њему?</p> <p>— Има ли што?</p> <p>— Има нешто.</p> <p>— |
| његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележено.{S} Мати му је остал |
| > <p>— Врло добро.</p> <p>— Шта судиш о њему?</p> <p>— О њему много се може судити.{S} Чега рад |
| е на срцу, као какав шаранчић, па се по њему, праћкате, зато ми срце нема мира.</p> <p>— Ха, ха |
| е.{S} Но, како?{S} Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{S} Једно |
| ад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако га |
| ашњег Љубиног господара удате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно |
| , па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на др |
| ере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ свој постига |
| не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једно |
| , како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане |
| ало претрпети“, истрчи напоље.{S} Срећа њена што су фиранге спуштене биле!</p> <p>— Шта ћемо са |
| ека их.{S} Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи.</p> <p>— Опростите што см |
| {S} Љуба се том јако зачуди.{S} Јулка и њена <pb n="73" /> мати саме су то разгласиле биле да б |
| , нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити.</p> |
| ичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали.{S} Плаче, тужи се матери.{S} Гос |
| и кућу.</p> <p>— Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одвести. |
| ође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S} Пристајеш ли на то? |
| ек подмукло потсмешкује.</p> <p>Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се |
| би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна?{S} Шта је то?{S} Па неће ништа |
| ај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је и |
| д је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна |
| на му почне пребацивати, што се није на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како |
| шта, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери |
| екле надзиравати.{S} Но зато и донде је њено уживање добра.{S} Јесте ли тако задовољни?</p> <p> |
| и се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те не сил |
| је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружичић се тек насмеши, па извади из џеп |
| и’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти.</p> <p>— Мати каже да н |
| кућу сама водити, а покрај тога, што се њеног разговора тиче, може међу најизображеније пристат |
| метио лукавство из њених речи и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је имала ту слабост да је |
| Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> |
| дабогда никад не имала среће!</p> <p>„И њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долаз |
| ле подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{ |
| оведи.{S} Јулка се радује што је све по њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у собу.{S} |
| рна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш |
| однети.</p> <p>— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њ |
| да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без дец |
| нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Нов шешир — десе |
| дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја таке |
| ог господара.{S} Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи. |
| са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, ал |
| је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до |
| како устанете, најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде |
| иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захва |
| о је човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о |
| а, немој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; треба ми такав неотесан грк!{S} Знаш да |
| било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.</p> <p>— Ексцелент виц!</p> <p>Дође каф |
| је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи к њима у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да се за недељу дан |
| S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p> <p>— Јесте |
| помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не за |
| нису смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке р |
| е са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко ј |
| чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{S} Чекмеџијић устане и лага |
| >— Српски нема ништа модерн; чујем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; |
| амама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима.</p> <p>— Шта су ти абентајери?</p> <p>— Шта, још |
| вала!</p> <p>Љуба седне.{S} Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним стварима, п |
| Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.</p> <pb n="82" /> <p>Ако иком |
| а се отворе.{S} Напред чика-Гавра, а за њиме Чекмеџијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ ради |
| а приправљају ручак.{S} Каква радост за њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски |
| регледа економију.{S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S |
| ају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у виноград воза.{S} Упрегну и оду. |
| али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће бити |
| тављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Драго нам |
| се зове Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог |
| ца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> <p>Женске се око ручка журе.{S} К |
| друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш |
| би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би х |
| ћ се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Гав |
| а, али је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу ј |
| а-Гавра оде Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла В |
| е се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну |
| ђа Макра га је увек, кад год је дошао к њој, врло угостила и за његову љубав и друге госте пози |
| само из етикеције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакле, нак |
| атер имам.</p> <p>— Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.</p> <p>— |
| и.{S} Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружичић |
| где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба |
| авро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S} |
| во их.{S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу собу оде; остане Чекмеџијић са чика-Гавром |
| /> испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклоп |
| ледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара.</p> <p>— Шта мислиш, Марта, како ти се д |
| ика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу.{S} Чекмеџијић ову прилику улучи д |
| па није хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за |
| пада?</p> <p>— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је |
| а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Срећа што је фрајла скоро довршила, |
| реко воде превела.{S} Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство из |
| може међу најизображеније пристати.{S} Њу су многи просили, и богословци, и какви нотароши из |
| вара страшно се расрдила кад је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узме, а не из |
| слабо и удаје таква фрајла, јер нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а она |
| а нос!</p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до |
| ра.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој |
| .</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улови.{ |
| ети, кад цео њен мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај с |
| авра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад |
| е, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к |
| не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p> <p>Р |
| ођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомогао.{S} Много су певали.{ |
| је тим себи кредит правила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за же |
| уштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред уда, |
| дожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, вас |
| .</p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — реч |
| мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате |
| р као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — викне мати.</p> <p>— Молим вас, маните се тог пос |
| > <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу.</p> <p>— Татијана неће доћи.</p> <p>— Зашто неће?</ |
| у Макру.{S} Она њега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — ре |
| део је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, |
| ке куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг испл |
| те?</p> <p>— Колико би’ ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас |
| га прочита.</p> <p>— Шта мислите, чико, о овом писму?</p> <pb n="47" /> <p>— Ја сам доста школа |
| не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту! |
| нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S} Немецке и француске књиге све п |
| осте, а ја идем.{S} Опростите!</p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гледићка је изишла напоље и наредила |
| ећу; пре ћу од свега одустати!</p> <p>— О, заборавили смо, одма’ ћете и’ добити.</p> <p>Гледићк |
| ла!{S} Мора она још моја бити!</p> <p>— О том, чика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама |
| па промоли главу испод арњева.</p> <p>— О, слатки господар-Љубо, добро дошли!{S} Отварајте капи |
| о квартира, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, ништа за то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га |
| p> <p>— Па ’ајд’мо — изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могл |
| — А ја сам, опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Из |
| ар дан, јесте л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; изволите унутра.</p> <p>Сад иду унутра |
| > <p>— Шта су то ти мушкетири?</p> <p>— О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман! |
| ро.</p> <p>— Шта судиш о њему?</p> <p>— О њему много се може судити.{S} Чега ради питаш?{S} Ваљ |
| .</p> <p>Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба с |
| ку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> |
| кају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће |
| остани при том.{S} Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.{S} После ћу опет ја Чекмеџиј |
| Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо:</p> < |
| јпре о обичним кућним стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{ |
| и она?</p> <p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p> |
| према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.{S} Љубиној <pb n="10" /> првој забуни био |
| <p>— Прилично.</p> <p>— Тако исто и она о вама каже.</p> <pb n="89" /> <p>— Мило ми је!</p> <p> |
| а са фрајлом такођер је имала разговора о младожењи, па онда поспаше.{S} Фрајла је о чика-Гаври |
| ије до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари мислим.{S} Кад сте били у мојој кући, ка |
| фрајлице Савке.</p> <p>— Не знам ништа о томе.</p> <p>Попа зове попадију.</p> <pb n="17" /> <p |
| зу до госпође Макре, тако да се столица о столицу почела чешати.{S} Чика-Гавра је и онако био р |
| мућног човека држати може.{S} Ту се сад о трговини почеше надметати.{S} Љуба је једнако својим |
| и њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обуче |
| ладожењи, па онда поспаше.{S} Фрајла је о чика-Гаври снивала.</p> <p>Господар Першуновић дуго н |
| едић!</p> <p>Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака младости, знам сигу |
| Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним стварима, па онда о женидби.{S} Љуба ј |
| p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати.</p> |
| еш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Шта судиш о њему?</p> |
| убомир Чекмеџијић, трговац и гвожђар из О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — рече госпо |
| авра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>— |
| л’ те мутер?</p> <p>— Он је трговчић из О.</p> <p>— Мутер, па то је крајзлер!</p> <p>— Та бакал |
| ашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то друго? |
| и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност |
| </p> <p>„Други крупни и_ ситни трошкови о женидби</p> <p>— сто двадесет форинти.</p> <pb n="96" |
| ="23" /> <p>— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прв |
| d> <p>Љуба Чекмеџијић био је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове двадесете године слабо |
| нидбе као трговац разговарам.{S} Ја сам о вама распитао.{S} Младости погрешке нећу у рачун да у |
| авра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена.{S} |
| </p> <p>— Па добро, што хоћеш да рекнем о њему?</p> <p>— Има ли што?</p> <p>— Има нешто.</p> <p |
| ти.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, |
| до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати.{S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж |
| боје оду у собу.{S} Ту се још с матером о ситнијим стварима поразговарају.{S} Напослетку Љуба у |
| још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом <pb n="37" /> |
| ми из уста извукли!{S} Баш сам вас хтео о томе упитати.{S} Кажите ми право шта ће дати господин |
| ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору?</p> <p>— Није ми ништа познато.</p> <p |
| До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележено.{S} Мати му је ост |
| .</p> <pb n="17" /> <p>— Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила?</p> |
| ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији. </p> </div> <div type="chapter" |
| /p> <p>Тако се на путу разговарају, час о старој фрајли, час опет о фрајли Гледићевој, коју Чек |
| говарају, час о старој фрајли, час опет о фрајли Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад није вид |
| ћ са младом и великим мамурлуком дође у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала д |
| јић, трговац, гвожђар, и има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ |
| шта ви имате?</p> <p>— Имам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам по |
| ати, шта ви имате?</p> <p>— Имам куће у О., једну велику, једну малу.{S} Ову сам недавно купио. |
| је.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће бити у О. слава на Свету |
| у О., у својој кући.{S} Скоро ће бити у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба |
| ак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције.{S} Чика-Гав |
| Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трговкиње госпође Цифрићке која ј |
| р Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево.{S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба |
| е ће добро бити.</p> <p>— Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се |
| е мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О. .</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— Сад ти, Стево, заба |
| се састане са Ружичићем.{S} Разговарају о фрајла-Јулки.{S} Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њо |
| ише ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </div> </body> <back> <pb n="97" /> <d |
| ј дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем са п |
| .{S} Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абента |
| /p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Шта судиш о њему?</p> <p>— О њему много се може судити.{S} Чега р |
| м жену испросио — шест форинти.</p> <p>„О прстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са тр |
| ајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравно.</p> <p>— И то нека ми буде |
| ије обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— Много сам све |
| тако.{S} Кад човек што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— |
| опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, |
| вори да ће ти младожењу довести.</p> <p>Обадве, лепо обучене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино |
| галантерију на њега просула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није х |
| ова одустао, требало га је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекмеџијићу писала:</ |
| страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле се тако разго |
| {S} Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.{S} Сутрадан ето Чекмеџијић |
| p> <p>— Није баш тако.{S} Кад човек што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је оба |
| реч да ћете до пролећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам, али реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад |
| ли реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате, то је толико као да сте реч задали!</p> <p>— |
| вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, знам да ћете и испунити.</p> <p>— Ала сте ме у |
| е смеје, мати се смеши.</p> <p>— Дакле, обећање стоји?</p> <p>— Стоји.</p> <p>Тако се још мало |
| > <p>— Много сам света прошао.</p> <p>— Обећање испунити, то је поштење.{S} Ја вас држим за пош |
| мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.</p> <p>— Па зар ми нећете |
| ?</p> <p>Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транж |
| жете, ал’ како ћете почети?</p> <p>— По обичају.{S} Казаћу:{S} Молим покорно, мени би на срцу л |
| рочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обичају.</p> <p>После месец дана пуче глас да ће на про |
| их!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што |
| ад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је |
| т у београдским новинама читао где неко објављује да га његови пријатељи од посете на његов име |
| } Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.</p> <p>— Марта |
| ина; прилична је, особито удесно се зна облачити.{S} Памети је оштре, језика углађена, кад гово |
| а љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити.</p> <p>— Па то је абентајер?</p> <p>— То је.< |
| >Опет размишља и реши се да стару љубав обнови.{S} Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јул |
| ве по њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у собу.{S} Ту се још с матером о ситнијим ств |
| е, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложити.{S} Хајде, пођите за мене, па Пинт |
| пођо Макро?</p> <p>— Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи.</p> <p>—А шта нам |
| гарица.{S} Изволите сести.</p> <p>Седну обојица; Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.</p> <pb |
| меџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни |
| о једног сата!{S} Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем!</p> <p>Фрајла Варв |
| у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац н |
| био од средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окрет |
| задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти.</p> <p>— Мати каже да новаца, |
| ћ видео како фрајла изгледа.{S} Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш, шушта |
| њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p> <p>Разговарају се.{S} Чекмеџијић се нешто х |
| допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет н |
| ли; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен!</p> <p>— Ви ђаволите!{S} Хтели сте, |
| и.{S} Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи |
| а, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа.</p> <p>— |
| кџић.</p> <p>— Идем и ја.{S} Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.</p> <pb n |
| оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само сед |
| е пристаје.{S} Чика-Гавра се препоручи, обрече се да <pb n="81" /> ће у још важнијем послу доћи |
| Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, каже матери да је |
| оговорила се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се мал |
| си.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће Ружичић па ће се покајати и |
| амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кућ |
| ла да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} |
| да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, по |
| вља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да |
| , јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да н |
| сутра доћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одм |
| {S} Упрегну и оду.</p> <p>Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан |
| фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи |
| паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били, опет уђу у собу да п |
| ка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фиран |
| е, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прс |
| на ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити.</p> <pb n="33" /> <p>— Добро јут |
| } Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онда се тек |
| а онда оде у велику собу и стане сасвим обучена пред огледало.{S} Ту намешта уста.{S} Сад их ма |
| и мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — |
| арти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обучене.{S} Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њо |
| младожењу довести.</p> <p>Обадве, лепо обучене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино на служавнику |
| аест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја таке ста |
| .{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> |
| х Чекмеџијићу показује.</p> <p>— Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке.{S} Читај само ово последњ |
| ује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> <p>— Мислим, |
| а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду |
| код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би |
| p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу |
| у наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не |
| о лакше произвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; |
| о промислити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма’ на страну.{S} Дед’те чашу бермета!</p> <p>— Хв |
| може све добро испасти.{S} Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете прист |
| седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун прави:</p> <p>„Ради женидбе купио сам кола |
| кџић.</p> <p>— Па шта би нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макр |
| нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа М |
| ошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част спасао. </p> </div> <div t |
| ела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p |
| ледићка.</p> <p>— Опростите што сте нас овако нашли.{S} Ноћас смо имале доста посла, па легле д |
| тако дугачак термин даје, па јој одмах овако отпише:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Љубезн |
| ико да су говорили да је карташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и к |
| кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још пр |
| куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана |
| јче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да в |
| ди.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је |
| тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешње, то је знак да нема |
| одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да |
| е.{S} Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Знам два ме |
| како да се код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јако пазити.{S} Гледић је човек озбиљ |
| бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, је |
| , не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба чека.</p> <pb n="84" /> <p>Уђу |
| {S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог тату.{S} Он |
| чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанп |
| једној соби.</p> <p>— Како ти се допада овде? — запита га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни с |
| ко устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић је већ |
| отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде б |
| .</p> <p>— Опростите, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.</p> |
| . „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> </div> |
| о се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.</p> <p> |
| ави се, долази младожења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до ј |
| чека, него хита у Ш.</p> <p>— Дакле, и овде ништа!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба мо |
| то важно разговарати.</p> <p>— Можете и овде све казати.</p> <p>— Нећу да ови чују.</p> <pb n=" |
| ; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је са |
| ’рана?</p> <p>— Скаче.</p> <p>— Тако и овде.{S} Камо срећа да сам пре два месеца жита накупова |
| оспођо бирташице!{S} Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња?{S} Има дућан, велик |
| p>— Да, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеш |
| мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене |
| гу собу.</p> <p>— Та шта ћемо ми матори овде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо о |
| азе.{S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на вра |
| олио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра.< |
| ти и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p> <p>Сад с |
| не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу |
| p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, да мене го |
| ребра.</p> <p>Коју ће сад Чекмеџијић од ове две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитани |
| рса.</p> <pb n="27" /> <p>— Персо моја, ови господари су са тобом задовољни!{S} Јеси л’ ти са г |
| ете и овде све казати.</p> <p>— Нећу да ови чују.</p> <pb n="68" /> <p>Чика-Гавра је све то шап |
| разбере.</p> <p>— Опростите, код нас су ови проклети басамаци.{S} Колико пута сам мога молила д |
| господару!</p> <p>Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.{S} Ја сам чекао и чекао н |
| > <milestone unit="letter_end" /> <p>Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редић |
| > <p>— Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пред овим господарима да кажем.</p> <p>— Та реци слободно пр |
| </p> <p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се |
| !</p> <p>— Та ви сте гост!</p> <p>Поред ових речи ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па га увла |
| ката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао.{S} Иша |
| ић.</p> <p>— О, драго ми је особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Изволите сести.</p> <p>Седну |
| куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, |
| вишим чим тежио него за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> < |
| <p>— Ми смо тако слободни — опростите — ово је мој рођак Љуба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; ме |
| ..{S} Изволите се послужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Це |
| убе се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О. .</p> < |
| обар ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба.</p> <p>— Д |
| ранге, па сат што свира!</p> <p>— Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро?</p> <p>— Т |
| /> <p>— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И |
| ослужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба |
| Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две кућ |
| >После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајем |
| ne unit="letter_end" /> <p>Када је Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква |
| хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може.{S} |
| да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет носити; све је то моје деце. |
| је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекмеџијићу писала:</p> <milestone unit="lett |
| /> <pb n="74" /> <p>Кад је фрајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре |
| испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S} Дабог |
| јте.</p> <p>Пију ликер.</p> <p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово је нај |
| lestone unit="letter_end" /> <p>Када је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Саопш |
| е свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише:</p> <milestone unit="let |
| а смо сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо дол |
| писма су од фрајла-Јулке.{S} Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала.</p> <p>Чекм |
| вој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира.{S} Али |
| r_end" /> <pb n="21" /> <p>Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао.{ |
| it="letter_end" /> <p>Кад је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако |
| — рече Пинтерић.</p> <p>Док је Пинтерић ово говорио, чика-Гавра је устао са своје столице, па г |
| дем и ја.{S} Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.</p> <pb n="69" /> <p>— Ха |
| о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајем |
| ну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер су тако улиц |
| е.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жа |
| .</p> <p>Када Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу брин |
| ека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћ |
| нта и триест крајцара.</p> <p>„Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — к |
| прочита.</p> <p>— Шта мислите, чико, о овом писму?</p> <pb n="47" /> <p>— Ја сам доста школа п |
| куће у О., једну велику, једну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу гвожђарницу.</p> <p>— |
| дете? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ каз |
| е с њом оде у другу собу.{S} Чекмеџијић ову прилику улучи да дигне фиранге.</p> <p>— Опростите, |
| ом остати.</p> <p>— Ја ћу и онако скоро овуд пролазити; имам нешто у околини куповати.</p> <p>— |
| велику собу и стане сасвим обучена пред огледало.{S} Ту намешта уста.{S} Сад их мало јаче скупи |
| фирунг, канапе, столице, два шифоњера и огледало.</p> <p>— Што се штафирунга тиче, с тим сам за |
| Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира!</p> <p> |
| анабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на ор |
| а.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метн |
| ећи непријатељ Чекмеџијићу.{S} Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} Ве |
| дио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па |
| кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ћ |
| о посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</p> <p>Он је м |
| пођи Нерићки да Љуби намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да |
| од моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао т |
| епо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кревети лепо н |
| ожђарницу.</p> <p>— Све је то добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?< |
| ва у П. била је фина проста девојка.{S} Од својих другарица се само у том разликовала што је би |
| сило да може себе и кућу издржавати.{S} Од имања материног све се више и више ронило.</p> <p>Љу |
| Бечлија пред вама отргао шос — крило — од капута.</p> <p>— Ви сте смешан господин!</p> <p>— Мо |
| оно бар спустите цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не сме ни крајцара фалити!</p> <p>— Ја то не |
| ?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа б |
| новић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S} Ако се |
| видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари.{S} Ту је диван од кади |
| фрајлице?</p> <p>— То је била фантазија од Талберга.</p> <p>— Шта, фантазија!{S} Ал’ немојте на |
| Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у руку |
| ти, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, веру |
| .{S} Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може.{S} Е с |
| ерсине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку |
| Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим сватовима прате га.</p> <p>Све је |
| претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за |
| пођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све ма |
| упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих девојака у околини.{S} У селу С. има лепа девој |
| а не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српски свирати.</p> <p>— А зар |
| како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после поноћи устану.{S} Гледић |
| а штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити.</p> <pb n="90" /> <p>— Па, видите, |
| уку љубили.</p> <p>— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никог |
| нила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби об |
| обро да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Не п |
| У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледа |
| управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се да је простране руке, али је у |
| >— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе.{S} Дакле, |
| ћ је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи.{S} Да |
| је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествиј |
| елкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа |
| о је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смрт.{S} Фрајла- |
| ем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно се оженио један његов п |
| љ свој постигао: није се оженио са мање од хиљаде.</p> <pb n="94" /> <p>И чика-Гавра се усрећио |
| жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви немате према мени поверењ |
| ерса са синчићем.{S} Слабо, чађаво дете од године и по.</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго м |
| е доле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} |
| ензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких партија баш није ла |
| > <p>— Моја Сока засад неће добити више од две хиљаде и штафирунг.</p> <p>— Добро; ја сам и с т |
| тина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’вати |
| огата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са |
| Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, |
| n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадес |
| и.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили од мене писмо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте ми дос |
| учајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђи |
| е неко објављује да га његови пријатељи од посете на његов имендан поштеде.{S} Таково још нигде |
| лико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Бел |
| у женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вино?{S} |
| то хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Гавра дође. |
| о испасти.{S} Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућ |
| и, како му слатко речи теку, мора човек од њега што то купити.{S} Вреди ли риф чоје седам форин |
| те.</p> <p>Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан.{S} Он мора Љуб |
| у, ви сте се заиста показали!{S} Ја сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље |
| о читате, фрајлице?</p> <p>— Читала сам од Дима „<title><foreign xml:lang="DE-Cyrl">Драј Мускет |
| да на многе лепе ствари.{S} Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге |
| л’ се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спавао?</ |
| ам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а |
| а држали да је „хирош“.{S} Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, косе |
| је тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног устајања, и то све откако сам се дао на женидб |
| презати, па су већ после по сата далеко од госпође Персе.</p> <p>Када су кући дошли, почну нано |
| , па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засветлиле, често |
| паде писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{ |
| Сутрадан разиђу се.{S} Љуба се срдачно од Јулке опростио.</p> <pb n="46" /> <p>Кад дође кући, |
| руку пољубио нисам.</p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према мени.</p> |
| кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пред дужнико |
| Љуба је добро знао транжирати, али опет од толике зечине се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка и само п |
| /p> <p>— И то је истина.{S} Чуо сам већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају Београђ |
| и сребра.</p> <p>Коју ће сад Чекмеџијић од ове две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпит |
| азговарају се.{S} Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод |
| ојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је казао да ће поред Савке |
| почне свирати.{S} Свира неку фантазију од Талберга.{S} Комад је тежак, врло заплетено испада.{ |
| е, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати је сама.</p> <p>— |
| показује.</p> <p>— Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке.{S} Читај само ово последње што ми је п |
| жем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!</p> <p>— О, заборавили смо, одма’ ће |
| иди се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{ |
| треба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледао.{S |
| ђе Макре сести.</p> <p>— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ј |
| ко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, |
| пребацивати, што се није на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д |
| је.{S} Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати могао.</p> |
| ве тиркиш.</p> <p>— Та и наши дедови су оданде дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо с |
| , мора срећу покушати, не може домаћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је особите ћуди чове |
| још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело познанство прекинути.</p> <p>Пред вече х |
| уба не добија одговора.{S} Разљути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку забор |
| дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми не можемо, но иди кући и лепо упит |
| ушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан — онде сед |
| и.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.</p> <p>— Хвала; ми сад одма’ |
| дно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувство, а она ка |
| о, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим вас, фрајлице, јесте ли ви в |
| добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту |
| Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети.</p> <p>— Кажите јој да ћу узети њену кћ |
| осподар Чекмеџијић!</p> <p>Хитам да вам одговор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у пос |
| и, изволите ми јавити.{S} Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни.</p> <p>Љуба Чекмеџијић< |
| /p> <p>Прође две недеље, Љуба не добија одговора.{S} Разљути се и одважи да више не пише.{S} Ве |
| фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења. |
| ршуновић.</p> <p>— Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра.</p> <p>— Вама ће из чувења познато |
| љна?</p> <p>— Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа.</p> <p>— Е, сад молим, |
| <pb n="38" /> <p>— И сам се радујем, — одговори Љуба.</p> <p>Тако сад у задовољству ручају.{S} |
| Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса.</p> <p>— Имате |
| што, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка.</p> <p> |
| p> <p>— Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. -</p> <p>— Нисам био у ствари начисто.</p> |
| штре памети!{S} На свашта знате брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви |
| Варвара се на врат на нос приправља.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотеру |
| ади између фрајла-Јулке Чекмеџијића.{S} Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет.{S} Оговори |
| ала, узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Оде Паулини да види шта ради.{S} Паулина лежи на дивану |
| се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо дочека и части га |
| рајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се |
| можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разгово |
| казати да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све |
| ти моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде кући.{S} Фрајла Савка остане дешператна, али наскор |
| ац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане сасвим обучена пред огледало. |
| {S} Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу.{S} Кад се кафа попила, Пинтерић, Чару |
| испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к фрајла Варвари |
| 81" /> ће у још важнијем послу доћи, па оде и однесе Чекмеџијићу глас.{S} Чекмеџијић неће да че |
| о, идем да јој јавим.</p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћ |
| чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем се са чика-Гавром и Љубо |
| тови, — рече чика-Гавра.</p> <p>Девојче оде.{S} Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ћ |
| е, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у |
| го чекати, па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у с |
| што покажем.</p> <p>Чекмеџијић устане и оде са Гледићком у трећу собу.{S} Марта такођер изиђе.{ |
| олитике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Када Чекмеџијић кући дође, поче размишљати |
| } Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да |
| ије хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је увидео да је |
| Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу.{S} Чекмеџијић ову прилику улучи да ди |
| {S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него тражимо другу! |
| ра у шајну!{S} 3богом памети!</p> <p>Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, |
| , па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к фрајла Варвари и запроси је.{S} Фрајла Варвара ви |
| шта да ради.</p> <p>Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем.{S} Разговарају о ф |
| леда на девојку, па с њом у, другу собу оде; остане Чекмеџијић са чика-Гавром.{S} Чика-Гавра ка |
| аљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су ово просиоци.</p> |
| ма.{S} Куцну на собна врата, нико се не одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога |
| ај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љ |
| о!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрај |
| и.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гл |
| отова.{S} Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb n="15" /> да пристане.{S} Кад |
| а ће; не може матер саму оставити, мора одлазити.{S} Он је хтео још науке у свету да профитира. |
| Напослетку Љуба устане па каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина одмах сл |
| p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што сам вам досађивао.</p> <p>— |
| трешње, — рече Лаза.</p> <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу.</p> <p>— Татијана неће доћи. |
| фиранге, јер како ме сунца зрак ухвати, одма’ поцрним.</p> <p>— Е, имате фину кожу.</p> <p>Сад |
| а одустати!</p> <p>— О, заборавили смо, одма’ ћете и’ добити.</p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави |
| , — рече тутор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — викне мати.</p> <p>— Молим вас, мани |
| е како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с в |
| алирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика-Гавра је |
| Лазо, брже по Татијану.{S} Тражи је па одма’ да дође.</p> <p>— Татијана је отишла у трешње, — |
| ти.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет но |
| — рече слушкиња.</p> <p>— Хвала; ми сад одма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа |
| , ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, |
| > <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па |
| ј да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да |
| <p>— Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи.</p> <p>— Дакле, хајдемо! — рече Гавра.</p> |
| бито кад се има откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дететом почињати.{S} Детету сам ја тутор, као д |
| оће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.</p> <p>— М |
| па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ствар свршити.</p> <p>— Дакле, шта да радимо |
| <p>— Наша Марта има хиљаду шајна, и то одма’ готови’.</p> <p>— То је мало; јако сам се истроши |
| м кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у руку љубили.</p> <p>— То |
| крајцара фалити!</p> <p>— Ја то не могу одма’ учинити!{S} Жао ми је!</p> <p>— И мени је жао!</p |
| ада је Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија.{S} Љуба је доба |
| амо најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и |
| еговом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака ц |
| к рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима |
| е примио, те Чекмеџијић прими новце.{S} Одмах је Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за н |
| господу која ће га носити па ће Милева одмах кринолин купити.{S} Љуба као да се помамио тако к |
| чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на врата.{S} Уђу.</p> <p>— Ми |
| /p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља |
| је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе.</p> <p>— Дакле, допада вам се мој |
| и, јер нема газде код куће, па трговина одмах слабије иде.{S} Оне га из политике задржавају, а |
| ајлу узме на среду.{S} Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније гово |
| а кћер, или фину девојку за сина, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, на то није много |
| и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</p> <p>— Опростите, код нас су ови прокл |
| ла се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се мало прову |
| >Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу насам |
| Јулка тако дугачак термин даје, па јој одмах овако отпише:</p> <milestone unit="letter" /> <p> |
| много етикеције правити, него је могао одмах са другога краја шале започети.{S} Госпођа Макра |
| љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљину, ланац и бразлетне.{S |
| су се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало ис |
| у ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се ма |
| у у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Гавру.{S} Девојка има три хиљаде с |
| имале доста посла, па легле да се мало одморимо.</p> <p>— То смо ми онда рђаво дошли.</p> <p>— |
| ће у још важнијем послу доћи, па оде и однесе Чекмеџијићу глас.{S} Чекмеџијић неће да чека, не |
| та желиш, говори, јер морам јој одговор однети.</p> <p>— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако д |
| в начин до вечере сви троје прилично се одобровоље.</p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља |
| узбуђује.{S} Чика-Гавра не може више да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, госпођо!{S} Хајд’ што |
| е зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на |
| ју; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца |
| те ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.{S} До једно шест недеља очекивамо вас.{S} Желе |
| врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики дуг |
| тражити богату девојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но |
| ш мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да |
| > <p>— Збогом!</p> <p>Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по сата д |
| њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у собу.{S} Ту се још с матером о ситнијим стварима |
| јку, вели, не може узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p>Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Тат |
| кратког разговора гости се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n="80" /> младож |
| им колима у виноград воза.{S} Упрегну и оду.</p> <p>Господар Пера обукао је свој најлепши капут |
| вити.</p> <p>— С драге воље.</p> <p>Сви оду у другу собу, само остану Чекмеџијић и чика-Гавра.{ |
| премити, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену |
| и да га само жели видети.</p> <p>Гости оду.</p> <p>Чекмеџијићу дуго чекати, па трећи дан седне |
| ђер и Чекмеџијића.{S} Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат |
| ршуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је св |
| која је могла женидбу покварити.</p> <p>Оду у цркву.{S} По часа — па је свему крај.{S} Чекмеџиј |
| ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гледић и чика-Гавра.</p> <p>— Ми смо |
| а не би Чекмеџијић због такових гласова одустао, требало га је лепим речима обвезати; зато је Ј |
| з тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!</p> <p>— О, заборавили смо, одма’ ћете и’ доб |
| Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, отсећи ћу.</p> <p>И т |
| Ала ми је тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног устајања, и то све откако сам се дао на |
| а верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи.{S} Осим тога мислио је д |
| е све то увидео, па гледа да се какогод ожени.{S} У његовој варошици није било могућно, јер што |
| дњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву ста |
| не за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те та |
| Тако је Љуба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хиљаде.</p> <pb n="94" /> <p>И чика-Г |
| мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиљаду |
| ли Чекмеџијић опет није штетовао што се оженио; јер уколико се већма у просидбама истрошио, уто |
| p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S |
| није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ свој постигао: није се оже |
| увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад |
| е свему крај.{S} Чекмеџијић је, најзад, ожењен.</p> <p>Сватова је било сијасет.{S} Два дана се |
| n="67" /> <p>— Шта ми је до вас, ви сте ожењени!</p> <p>— Ја немам жене.{S} Видите, госпођа Мак |
| , мораш јако пазити.{S} Гледић је човек озбиљан, господска изгледа.{S} Гледићка је ђаво, пронич |
| ом памети!</p> <p>Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа |
| > <pb n="46" /> <p>Кад дође кући, почне озбиљно да мисли.{S} Није шала, така лепа девојка и две |
| је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма пази |
| и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова.{S} Пи |
| друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нек |
| Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били другој |
| није смео, сад се охрабри и страшно се оклопави.{S} Чика-Гавра је његовом примеру следовао.{S} |
| ли господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још н |
| анство прекинути.</p> <p>Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку.{S} Мајка и Милевина |
| ласе.</p> <p>Госпођа Евица Гледићка има око триест пет година; прилична је, особито удесно се з |
| диван на другу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле |
| њу у башту.</p> <p>Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.{S} Она му показује пријатно лице; вид |
| н за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока.{S} Сока је приметила, кад је нев |
| , имање је на удовицу пало.{S} Имање је око педесет хиљада.{S} Чика-Гавра мислио је утолико лак |
| кући.{S} Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан.{S} Прошао је и он, |
| вадесет година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти.{S} Младој госпођи Перси отац |
| нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у реду.{S} Господин Гледи |
| при њиховим еспапима.</p> <p>Женске се око ручка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој |
| асти, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто с |
| ра Пере.{S} Мален, дебео, округао човек око педесет.</p> <p>— Добро нам дошли!</p> <p>— Опрости |
| евојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него је могао одмах са |
| је била црномањаста, фина девојка, тако око двадесет година, једну годину мање или више.{S} Бил |
| ајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда има сплеткаша који кажу да је |
| страну.{S} Шта ви иштете?</p> <p>— Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.</p> <p>— Моја |
| обићемо госте.</p> <p>— Мени опет десно око игра, плакаћу.</p> <p>Тек што Паулина последњу реч |
| хтео.{S} Могао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које |
| сили, и богословци, и какви нотароши из околине, па није хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом би |
| а је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човека.{S} Гостољубив је б |
| Љуба је имао каталог од свих девојака у околини.{S} У селу С. има лепа девојка у једног грка, к |
| нако скоро овуд пролазити; имам нешто у околини куповати.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>— Сад с |
| ба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ би |
| какви су странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене бирташици.</p> <pb n="22" /> <p>— Госпођо бирташ |
| о опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се мане |
| , само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори јед |
| инуђени били другој <pb n="48" /> срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољ |
| ог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал |
| јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао |
| Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ на |
| >Ето и господара Пере.{S} Мален, дебео, округао човек око педесет.</p> <p>— Добро нам дошли!</p |
| пуни, или јелом <pb n="37" /> чаршав не омасти.{S} Љуба нема мане, само још преко једне пробе м |
| а госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Мак |
| питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све |
| ти.{S} Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане |
| време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак п |
| : и мени је дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Вр |
| ни виногради, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са својим срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Је |
| е научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он такву неваспитану девојку, вели, не може узети.{S} Д |
| обила цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувег |
| рзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савк |
| едао да је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без нова |
| укао крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући |
| </p> <p>— Само мало стрпљења имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако |
| те партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нест |
| Першуновић дуго није могао заспати.{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао |
| {S} Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери |
| матер саму оставити, мора одлазити.{S} Он је хтео још науке у свету да профитира.{S} Жао му је |
| } Зато се и титрао са судбом својом.{S} Он је <pb n="7" /> за вишим чим тежио него за бакалство |
| тарога шлога, али врло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S |
| могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне ма |
| рати, онда је сасвим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није када |
| се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главо |
| казује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Гавра дође.{S} Напослетку, ево их |
| ење у кујни транжира, него на столу.{S} Он понуди Љубу да транжира.{S} Љуба је добро знао транж |
| оје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љуб |
| } Само да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљи |
| да покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за |
| послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са ј |
| тај Хекмешич, је л’ те мутер?</p> <p>— Он је трговчић из О.</p> <p>— Мутер, па то је крајзлер! |
| и што?</p> <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има јед |
| {S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после поно |
| га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у паме |
| лио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} |
| т обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три стотине има са |
| де.{S} Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> |
| чека да мати што почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да |
| не може.{S} Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мора, |
| возају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у виноград воза.{S} Упрегну и о |
| е једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.{S} Госпођа |
| могао.</p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на |
| уби намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара. |
| ојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га задржал |
| дати.{S} Изјави му још и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад узети ту богату удовицу |
| Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она удала за богата старца, а |
| има, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало да га насекира, |
| Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте би |
| ита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад |
| чким у једном на гласу дућану.{S} Ту се он тако владао да је сваком шегрту за пример служио.{S} |
| ово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се |
| ојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер |
| а видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо доче |
| година, но још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је има |
| омислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} Вечера је |
| не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер |
| усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар |
| рви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.{ |
| и. <pb n="52" /> Нећете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</ |
| у, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће би |
| елкић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је до |
| акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ож |
| ти.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас |
| Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n="36" /> <p>Сутрадан је |
| н своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ оп |
| оље, нису хтели дати за њега, лоше опет он није хтео.{S} Могао је узети сироте, које су око на |
| јцара у шајну!{S} 3богом памети!</p> <p>Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говор |
| и он се окрене на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међ |
| стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заје |
| а ма ко шта говорио против Чекмеџијића, она га брани.</p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љ |
| знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па |
| ст форинти.{S} То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити.</p> <p>„Опет нове венчане |
| мем. — Зашто не?{S} Као што примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ниш |
| то?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон. |
| Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ прим |
| том, чика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} |
| ј се <pb n="80" /> младожења допада.{S} Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.{S} Ч |
| и француски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда |
| зимате какво сироче које никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опе |
| не помаже, јер је Паулина размажена.{S} Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је так |
| а корила, али то се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестамент |
| ва, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наслед |
| у Макру напастовати да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра |
| ба се једнако врзе око фрајле Јулке.{S} Она му показује пријатно лице; види се да је рада допад |
| богат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела каква млађа човека који је леп а није сиро |
| он срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} После ручка поче чика |
| да Љуба уста криви, не допада му се.{S} Она то примећује, па хотимице све горе и горе свира, а |
| Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар Чекмеџијић!</p> <p>— Изв |
| .</p> <p>Љуба сам дође фрајла-Јулки.{S} Она му почне пребацивати, што се није на њено писмо ода |
| Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> |
| и душа јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит правила.{S} Свет је њу познавао, |
| , збогом, нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момак |
| Каже да је могао још девојком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S |
| /> му на знање да мираз неће фалити.{S} Она већ на том настојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је |
| матери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све то фино уплела.{S} Договорила се с матером д |
| је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу |
| ади бркове и гледа на госпођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава |
| од своје једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ки |
| пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони.</ |
| ао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Н |
| е с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била |
| S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него т |
| Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла Варвара страш |
| зи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младожењу за кћер, |
| мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувство |
| {S} Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас свију чувство је |
| из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, з |
| .{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао |
| — Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића с |
| оспођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била |
| , кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте.{S} Марта је то као из моде пусти |
| , знаш шта је у ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта ми |
| онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па |
| а пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут |
| о бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо. |
| те јој шапутали.</p> <p>— Та знам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледа |
| је још девојком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!</p> <p>— О том, чика-Гавро, немојте |
| што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p>— Остави ти то мен |
| те, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћет |
| р говорио да он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љу |
| је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже |
| лим вас, маните се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешње, |
| ије баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улови.{S} Та, можеш |
| > <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише муч |
| едесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Макре — ос |
| могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p |
| сирота, па је он није хтео.{S} После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је |
| о већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паул |
| Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе.</p> <p>— Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ |
| , нећу никако.</p> <p>— Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком к |
| Татијане.</p> <p>— Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати.</p> <p>Седну, мало чекају, дево |
| видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мук |
| > <p>— Видите да знате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво |
| — Чула сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, |
| оспођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, прем |
| зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету прилегне.</p> <p>Међутим |
| моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао |
| оме, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад |
| /p> <p>— Прилично.</p> <p>— Тако исто и она о вама каже.</p> <pb n="89" /> <p>— Мило ми је!</p> |
| ођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо |
| не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ мисли |
| <p>— Та већ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију исте |
| дим нег’ да узмем фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње тиче, |
| лку воли.</p> <p>— И мени се чини; само она њега да не воли!</p> <p>Тако се разговарају док не |
| Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу, но она не може доћи.{S} Каже слушкиња да јој је зло, лежи. |
| ам како.{S} Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А ј |
| кмеџијића поћи, да каже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже.</p> <p>— |
| ћеш му, кад си му се допала.{S} Видиш, онај други трговац опет мене проси.</p> <p>— И то је ма |
| е чика-Гавра.</p> <p>— Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба.</p> <p>— Да ли је — прочита |
| и право, имаш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се добар момак, искрен.{S} Није баш од најн |
| ије се на мени јако познавало?</p> <p>— Онако — како да вам кажем — уполак сте били.</p> <p>— А |
| а свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Срећа што је фрајла скоро д |
| рмета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што сам вам досађива |
| олицу почела чешати.{S} Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је са |
| би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћете почет |
| него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке охладнео те се опет за |
| и до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ствар свршити.</p> <p>— Дакл |
| Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?</p |
| и.</p> <p>— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} З |
| дакле, на том остати.</p> <p>— Ја ћу и онако скоро овуд пролазити; имам нешто у околини купова |
| а идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу, <pb n="54" /> оно — кад велика госпо |
| а ти што си ме освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким начином отказати.{S} Зевалић се |
| се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо |
| , молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато |
| као возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, |
| метати.{S} Љуба је једнако својим речма онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар |
| и кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се |
| м хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p>— Дакле, хајдмо, чика-Гавр |
| ет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртља |
| имо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та и боље је за |
| Хвала; ми сад одма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда |
| ена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан — он |
| де седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.</p> <p>— Хвала; ми сад |
| >Нов шешир — десет форинти.</p> <p>„Пут онамо и натраг — петнаест форинти.</p> <p>„Кад је код м |
| вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, јер није про |
| Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад м |
| ест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— Знам шта мислите.{S} И ја т |
| вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да |
| пишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то н |
| ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку.</p> <p>Остајем са почитаниј |
| !{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Ј |
| ојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, онда ћете се другачије разговарати. <pb n="52" /> Нећет |
| најпре мало накашље, да јасније говори, онда започе:</p> <p>— Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; |
| па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није |
| вића како српски свира?</p> <p>— Нисам, онда сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо |
| р меша.{S} Донекле се тако разговарају, онда устану <pb n="86" />женске да вечеру приправљају.{ |
| а, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— Много |
| 9" /> <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а |
| а!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим ва |
| не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан |
| ене ствари; тек тако опази и клавир.{S} Онда почне се мислити где ће толико покућство у његовој |
| ена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онда се тек започео кринолин, и само чека на прву госпо |
| о би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад. |
| дине на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и удаје такв |
| р, најпре о обичним кућним стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро поз |
| лику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој к |
| е ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане сасвим обучена пред огле |
| ежде?</p> <p>— Да се још промислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дугача |
| ођер је имала разговора о младожењи, па онда поспаше.{S} Фрајла је о чика-Гаври снивала.</p> <p |
| н дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S |
| енско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели <pb n |
| <p>— Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има |
| > <p>Тако се још мало поразговарају, па онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекати.{ |
| ба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би чове |
| м иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов отац, чича Ђука, тутор и стриц Т |
| је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у на |
| и не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тезгом стајати!</p> <pb n="71" |
| Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онд |
| ш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{S} Хајд’ унутра!</p> <p> |
| је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љуба |
| свака читала.</p> <p>— Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице?</p> <p>— Знате, ја сам Српкиња, |
| да се мало одморимо.</p> <p>— То смо ми онда рђаво дошли.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите са |
| гатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.</p> <p>Татијанина мати је рада кћер у |
| или, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и до |
| ављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу инт |
| и морали српске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако се дуго ј |
| им?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, |
| аулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом д |
| истајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.</p> <p>Остајем ваш искрени |
| коро ће бити у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу Персу.< |
| о дају сиромашне девојке у инштитут.{S} Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне |
| p>Обадве, лепо обучене, иду у кујну.{S} Онде је већ вино на служавнику приправљено.{S} Марта ид |
| .{S} Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести |
| , Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добро познати. |
| во у бога!{S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја ж |
| о било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам.{S} А и са миразом не з |
| ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добро познати.</p> <p>— Јесам ли имао мало више у |
| > <p>Чика-Гавра се смеје.</p> <p>— Неће онде ниједна за тебе поћи.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Каз |
| рговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може |
| зволите, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако |
| ош нигде нисам читао.</p> <p>— Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за |
| куће, па трговина одмах слабије иде.{S} Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да |
| че баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи. |
| из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је з |
| p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо про |
| p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} Вече |
| гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <foreign xml:lang="DE-Cyrl">Тоз ис а хибше гр |
| узму без крајцаре, из љубави.</p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на че |
| Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна?{S} Шта је то?{S} Па неће |
| наши дедови су оданде дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, |
| па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче<pb n="60" /> неку фантази |
| тићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Макра и фрајла Паул |
| елкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још ј |
| ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени?</p> <p |
| је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> </div> <div t |
| бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} После неколико дана проп |
| {S} Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро |
| и ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша.</p> <p>— Од |
| чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p |
| идемо онако — како кажу, <pb n="54" /> оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна |
| p>— Молим вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> |
| р није имао новаца у храну да уложи.{S} Оно мало што је улагао није му толико доносило да може |
| >— Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате право.< |
| Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.</p> <p>Тако се на пут |
| но, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — рече Љу |
| > <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— |
| ћ једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би Че |
| се колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни п |
| кмеџијићу.{S} Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> <p |
| кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за мене!</p> <p>— Ма |
| се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане. |
| на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не см |
| ћан, велику трафику и кућу.</p> <p>— Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може |
| е л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— Знам шта |
| се кући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер т |
| сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућно |
| } Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, он |
| ба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледао.{S} Ч |
| бу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она |
| ној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом |
| ам.</p> <p>— Та шта не знаш!{S} Како си ономад лепо свирала!{S} Мораш свирати!</p> <pb n="59" / |
| е ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну.{S} Шта ви иштете?</p> <p>— Тако око т |
| </p> <p>Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима.{S} Фрајли Варва |
| Љуба блене у скупоцене ствари; тек тако опази и клавир.{S} Онда почне се мислити где ће толико |
| лева Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као |
| ., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Татијана Скорићева у П. бил |
| мда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ некако слу |
| у?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па театри — комифо!{S} Па какви штуцери!{S} Нема |
| разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту!</ |
| иранге су истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети |
| .{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да ника |
| виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи. |
| о је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати.{S} Код њега, ако је мома |
| , кад се са светлости уђе.</p> <p>— Ја, опет, најволијем кад спустим фиранге, јер како ме сунца |
| ; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на |
| ми као госта, части га.{S} Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.{S} Љуба чека да та |
| склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</p> <p>— Опростите, код нас су о |
| ође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.{S} Јулка сама у себ |
| =end" /> <p>После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо:</p> <milestone unit="letter" /> < |
| а брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> |
| о да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра се, опет, са Чекмеџијићем у бирцаузу разговара.</p> <p>— Да |
| у се обукли.{S} Кад су већ готови били, опет уђу у собу да промишљају како ће визиту правити.{S |
| сам Љуба Чекмеџијић.</p> <p>— А ја сам, опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је особито!{S} |
| већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало |
| провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је |
| не желим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер |
| >Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, |
| уба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер |
| ?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам српски свирати.</p> |
| супругу дали.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме в |
| /p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар свршили. |
| а да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу је држала у резерви |
| ри.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла штета што није |
| о изволевате.</p> <pb n="14" /> <p>Љуба опет кочијаши.{S} Настао је већ сумрак.{S} Љуба јако те |
| ="SRP18620_C6"> <head>VI</head> <p>Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре.{S |
| учи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а |
| риправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче<pb n="60" /> неку фантазију свирати.{S} Чарук |
| јићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла Варвара страшно с |
| Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ |
| ишта не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.{S} Али Чекмеџијић опет није шт |
| играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{S} Хајд’ унутра!</p> <p>— Молим вас, либе м |
| један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад с |
| дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати.</p> <p>— То је већ |
| , остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.{S} Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати |
| та уста.{S} Сад их мало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да погле |
| а хоћу.</p> <p>— Е добро, драги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви имате?</p> <p>— Имам дв |
| ба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му д |
| Последњу — са фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; |
| се нешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти исп |
| а га не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали Видаковиће |
| RP18620_C9"> <head>IX</head> <p>Љуба се опет са чика-Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му се |
| на пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони.</p> <p>Фруштук је готов; зову Чекмеџијића. |
| > <p>Чекмеџијић се чеше по глави, па се опет мисли.</p> <p>— Добио сам хиљаду форинти, а потрош |
| ика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу, н |
| ић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узи |
| асвим спрам фрајла Јулке охладнео те се опет за другу справљао.{S} Њега су, истина, узели били |
| азљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управ |
| ала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро про |
| је боље, нису хтели дати за њега, лоше опет он није хтео.{S} Могао је узети сироте, које су ок |
| Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам р |
| е у инштитуту.</p> <p>— Е, па то сте ви опет далеко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч одавде |
| Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: |
| својом фирмом показати нису смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код |
| .{S} Љуба је добро знао транжирати, али опет од толике зечине се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка и с |
| две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и |
| тао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји |
| Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су говорил |
| астала — добићемо госте.</p> <p>— Мени опет десно око игра, плакаћу.</p> <p>Тек што Паулина по |
| оспођу Макру.{S} Она њега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, |
| ро један присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу на женидбу.</p> <p>У вароши Г. има Љуб |
| јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — ре |
| ођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— М |
| ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Тражимо опет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{ |
| pb n="43" /> већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу с |
| како ће почети ако позвани буду.{S} Ето опет слушкиње.</p> <p>— Госпођа ми заповедила да изволи |
| у разговарају, час о старој фрајли, час опет о фрајли Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад ниј |
| т свој посао настави.{S} Али Чекмеџијић опет није штетовао што се оженио; јер уколико се већма |
| елкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S} Некако |
| о том са Гавром разговара.{S} После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свр |
| се допала.{S} Видиш, онај други трговац опет мене проси.</p> <p>— И то је масивер керл.{S} Је л |
| вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било јако |
| ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвор |
| еколико дана нестане му жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се да стару љубав обнови.{S} Коју |
| том процес.{S} Љуба неће процес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да |
| етир форинта и триест крајцара.</p> <p>„Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и пант |
| и, она ће их на себе потрошити.</p> <p>„Опет нове венчане хаљине. — сто педесет форинти.</p> <p |
| ота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човек |
| , која има преко две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо ст |
| авра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже |
| ба да презати, па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује.</p> <p>Кад кући дође, чека два т |
| ри првом, то јест да сутра отпутује.{S} Опрости се са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао |
| ју, а он из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Када Чекмеџијић кући дође, поч |
| разиђу се.{S} Љуба се срдачно од Јулке опростио.</p> <pb n="46" /> <p>Кад дође кући, почне озб |
| вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним |
| едног синчића.{S} Сад ће доћи.{S} Само, опростите, да пошаљем по тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Пер |
| и мили, останите још.</p> <p>— Не могу, опростите.</p> <p>Тако Чекмеџијић препоручивши се остав |
| прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што сам вам досађивао.</p> <p>— Боже сачувај! |
| и, Стево, забављај госте, а ја идем.{S} Опростите!</p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гледићка је изишл |
| S} Уђу.</p> <p>— Ми смо тако слободни — опростите — ово је мој рођак Љуба Чекмеџијић, трговац и |
| не искрши капут.</p> <pb n="23" /> <p>— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговар |
| игунг да ви моје писмо дирате!</p> <p>— Опростите, нисам хтео читати, но само да видим какав је |
| сет.</p> <p>— Добро нам дошли!</p> <p>— Опростите што сам тако слободан...</p> <p>— Драго нам ј |
| p> <p>Ту уђе госпођа Гледићка.</p> <p>— Опростите што сте нас овако нашли.{S} Ноћас смо имале д |
| рилику улучи да дигне фиранге.</p> <p>— Опростите, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, |
| ништа, опет се одмах разбере.</p> <p>— Опростите, код нас су ови проклети басамаци.{S} Колико |
| њена, постарија девојка седи.</p> <p>— Опростите што смо тако слободни!{S} Ја сам Љуба Чекмеџи |
| r" /> <p>Поштенородни господару!</p> <p>Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.{S} Ј |
| иња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} После по сата је Чекмеџијић са чи |
| рукџић, почем се са чика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају.{S |
| огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кревети лепо наме |
| није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кревети лепо намештени; у соби |
| ет форинти.</p> <pb n="96" /> <p>„Два — осам — четрнаест — осамнаест... седамдесет — нула — ост |
| платки!</p> <p>„Пут код госпође Макре — осам форинти.</p> <p>„Пут код чика-Гаврине Варваре чети |
| ј моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна?{S} Шта је то?{S} Па неће ништа да ра |
| афирунга тиче, с тим сам задовољан, ал’ осам стотина је врло мало за трговца.{S} Ја сам желео б |
| ла-Варвариној жељи.{S} Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у четири часа.{S} Осим |
| та је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са чик |
| и даће је за трговца.{S} Даје поред ње осам хиљада шајна.{S} И, доиста, госпођа Макра Мрачевић |
| ам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{S} Дед’ устај!</p> < |
| >— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, к |
| — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у |
| мало стрпљења имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма |
| тру у четири сата.{S} Чика-Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи.{S} Венчали с |
| покојни муж госпође Макре у тестаменту осам хиљада оставио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа |
| n="96" /> <p>„Два — осам — четрнаест — осамнаест... седамдесет — нула — остаје ми седам; седам |
| > <pb n="20" /> <p>— Хвала ти што си ме освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким начино |
| etter_end" /> <p>Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И вр |
| говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти коњ |
| може још и дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познај |
| Милка немају оца, само матер.{S} Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај |
| и никакву љубав не осећате.</p> <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа |
| етити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најс |
| а кажем да никакву љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети.</p> <pb n="88" /> |
| не осећате.</p> <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја в |
| је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошло до решења, искрено јој је исповеда |
| гу.</p> <p>— Дакле, ви никакву љубав не осећате.</p> <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је |
| } Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем |
| што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само |
| у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе; једна гледа у дућан, а д |
| , па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам.{S} А и са миразом не знам ка |
| ма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да са |
| ечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу П |
| живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу.</p> <p>— С |
| што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је |
| уз благослов, ујутру у четири часа.{S} Осим певца и црквењака, другога није било.</p> <p>У то |
| даред ожени, све ће то друкчије ићи.{S} Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазат |
| у неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо.</p> <p>Муштерија у дућану луп |
| две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру.{S} Али шесторо деце, па текар |
| мда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам.</p> <p>— То је л |
| на и сламе.{S} Види се да нема ни у чем оскудице.{S} У првој соби што је са сокака велико је од |
| и сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба чека.</p> <pb n="84" /> <p>Уђу у кућу.{S} |
| у одбити.</p> <p>Господар Белкић био је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале ствари кога з |
| има око триест пет година; прилична је, особито удесно се зна облачити.{S} Памети је оштре, јез |
| још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> |
| такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно |
| у.{S} Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкић |
| Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се има откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дете |
| макао биле су његове најмилије забаве; особито је радо играо фарбл, понајвише са „шантлам“.{S} |
| о.</p> <p>— Драго нам је било.</p> <p>— Особито с наше стране драго!{S} Збогом!</p> <p>— Службе |
| >— Драго ми је особито.</p> <p>— И нама особито.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Сад се нуткају |
| тако, господар-Церићу?</p> <p>— Нама је особито драго!{S} Ми смо дошли, управо да кажем, да вид |
| т, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је особито!{S} Ово је моја другарица.{S} Изволите сести.</ |
| омплименат начини.</p> <p>— Драго ми је особито...{S} Изволите се послужити...</p> <p>— Ово је |
| има две куће у О.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, дра |
| з О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>— И нама особито.</p> <p>— Изволите сес |
| да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо пев |
| и остави свог господара.{S} Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина н |
| </p> <p>— Хајд’мо!</p> <p>Чекмеџијић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се диго |
| ве весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није |
| Мргодићке. — шеснаест форинти.</p> <p>„Осовина ми се покидала — четир форинта и триест крајцар |
| о, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него |
| су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија и карта |
| еџијић доиста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто |
| Љуба свршава визиту.{S} Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.{S} Сут |
| она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p>— Остави ти то мени, стари сам ја врабац!{S} Само то хоћу |
| </p> <p>Тако Чекмеџијић препоручивши се остави кућу попину.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч да |
| е двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара.{S} Господар је особито за њим жа |
| и се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.{S} Уђе у другу собу сав снужден.{S} Госпођа Мак |
| , да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> <p>Женске се око |
| /p> <p>— Та шта ћемо ми матори овде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је |
| досадише.{S} Дакле, спремимо се.</p> <p>Оставимо их нека путују.</p> <p>Фрајла Варвара размеће |
| е Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.{S} Госпођа Цифрићка је највећи непријатељ Чекм |
| госпође Макре у тестаменту осам хиљада оставио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада б |
| о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— Кад нећеш да уђеш, што ти драг |
| ваљда ћете се и ви мало промислити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма’ на страну.{S} Дед’те ча |
| ин тата поред фрајле Савке?</p> <p>— Та оставите засад то питање на страну; имамо још часа за т |
| и.{S} Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју |
| је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити.{S} Он је хтео још науке у свет |
| на, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки.</p> </div> <div type="chapter |
| бро, — дода тихо чика-Гавра.</p> <p>Сам остаде Љуба са фрајлом.</p> <p>— Сад ћу вам што из „Про |
| аест — осамнаест... седамдесет — нула — остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест — дван |
| данаест — дванаест... триест и четири — остаје ми три; три — четири — пет — шест — десет... сум |
| премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, то јест да сутра отпутује.{S} Опрости |
| ву Милеуснићеву да проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маће |
| о сад у задовољству ручају.{S} Вино још остаје на столу.{S} Белкић једнако вином нутка госте, о |
| ас.{S} Желећи добро здравље и стрпљење, остајем ваша...</p> <p>Ј-ка</p> <milestone unit="letter |
| те ми јавити.{S} Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни.</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <p>Пр |
| ће се иначе мој живот прекратите...{S} Остајем твоја до гроба —</p> <p>Ј-ка</p> <milestone uni |
| о са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем —</p> <p>ва |
| поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами —</p> <p>до гроба веран</p> <p>Љуба Чекмеџ |
| је труд полагали и амо долазили.</p> <p>Остајем</p> <p>Јуца Мргодић</p> <milestone unit="letter |
| ами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <mile |
| ите, онда ћу вам дати моју Соку.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Сима Редић</p> <milestone |
| већ онда знам да нисте у стању.</p> <p>Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit |
| год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Јулка Нерић</p> <mileston |
| ет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Макре — осам ф |
| ошкој хроници забележено.{S} Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, поста |
| едва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водил |
| p>И чика-Гавра на све пристане, те зове остале унутра.</p> <pb n="91" /> <p>— Изволите, ми смо |
| четири сата.{S} Чика-Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи.{S} Венчали су се з |
| ће време добро проводио.{S} У матере је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што чинити.{S} |
| а вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа.</p> <p>— Допада ми се.</p> <p>— Па хоћет |
| на девојку, па с њом у, другу собу оде; остане Чекмеџијић са чика-Гавром.{S} Чика-Гавра каже му |
| о од матере оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али з |
| у да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да остане тако налако у платки?{S} Не!{S} Љуба мора своју |
| ке задржавају, а он из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Када Чекмеџијић кућ |
| риге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за д |
| .</p> <p>Љуба оде кући.{S} Фрајла Савка остане дешператна, али наскоро се за једног нотароша уд |
| мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У тим мислима легне и заспи.</p> <p>Сутрадан |
| да лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати |
| лица ђипи и изиђе напоље.{S} Чекмеџијић остане сам.{S} Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици |
| <pb n="35" /> послуша мајку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знају.{S} Држе |
| и.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— Дакле, ви никакву |
| м.{S} Ја ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се напољу Стева о том са Гавром |
| > <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми мили, останите још.</p> <p>— Не могу, опростите.</p> <p>Тако |
| ује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.</p> <p>Скоро ће доћи вечера.{S} |
| еције зауставља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић |
| попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра с |
| воље.</p> <p>Сви оду у другу собу, само остану Чекмеџијић и чика-Гавра.{S} Љуба каже чика-Гаври |
| и па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима остати.</p> <p>Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра ш |
| д нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али |
| треба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић је већ у авл |
| па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли |
| кле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били Срп |
| Јесте.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, на том остати.</p> <p>— Ја ћу и онако скоро овуд пролазити; им |
| за то; сутра је берба, па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутра остати.{S} И код нас |
| ће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Д |
| — Ви сте на добром месту.{S} Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спават |
| а.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пу |
| ва самом оцу Савкином о томе писати.{S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани т |
| у на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било |
| ченог, или пак трговца.{S} Љубиног кума отац тутор је те девојке.{S} Љуба се није дуго мислио.{ |
| кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов отац, чича Ђука, тутор и стриц Татијанин, био је честит |
| Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, ма |
| м моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> |
| и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>— И нама осо |
| хиљада форинти.{S} Младој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности |
| ного.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а о |
| а Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n="26" |
| спитана, — рече мати.</p> <p>— Господар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару?</p> <p>— Ј |
| а иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а фра |
| , слатки господар-Љубо, добро дошли!{S} Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка.</p> <p |
| ре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Так |
| е по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече федермесером руку.{S} Фрајла Савка брзо |
| куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p>Врата се отворе.{S} Напред чика-Гавра, а за њиме Чекмеџијић.</p> |
| > <p>— Фајн — здрав момак!</p> <p>На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, ба |
| ра Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љ |
| новијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да никакву љубав' спрам њег |
| и више.{S} Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</ |
| у други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу.{S} Св |
| врата, нико се не одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи |
| пре пет дана писала.</p> <p>Чекмеџијић отвори и чита:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Дража |
| дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и а |
| Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу страну.{S} Гледићка свуд око бац |
| вра је устао са своје столице, па га је отерао са његова места да може поред госпође Макре сест |
| ијићев.{S} Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџији |
| ти што поред своје кћери.</p> <p>Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.{S} Разговарају се |
| мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамак |
| ; но, ипак, мора једаред, и то наскоро, отићи у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције.{S} |
| а ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој и |
| нека дођу.{S} Како су дошли, тако ће и отићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p> |
| сваки начин.{S} Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то бити? |
| оду.</p> <p>Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се |
| е и кујна су у реду.{S} Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби м |
| е она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешње, то је знак да нема васпитања; а треба |
| каћемо.{S} Девојка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу |
| па одма’ да дође.</p> <p>— Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза.</p> <p>— Па ништа, одма’ |
| скупе се на фруштуку.{S} Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати.{S} После фруштука |
| у.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију.{S} Начује још и то да |
| <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и мамица отишле у другу собу да се пресвуку.{S} Уклонио се замал |
| каже ко долази код фрајле у визиту.{S} Отишло ми у штету — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Ан |
| ја њему онако лепим, политичким начином отказати.{S} Зевалић се није могао дуже бавити, па је о |
| рубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отказује свако познанство.{S} Чекмеџијић, истина, није |
| м се одучио од раног устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ |
| nit="letter" /> <p>Дражајши мој!</p> <p>Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} |
| етао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем. |
| се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић |
| — Драго ми је, господо, добро дошли!{S} Откуд тако, господар-Церићу?</p> <p>— Нама је особито д |
| и он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас?</p> <pb n="78" /> <p>— Послали ме да |
| је сопствено држати, особито кад се има откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дететом почињати.{S} Де |
| . <pb n="44" /> Напослетку се склони па отпева „Збогом немарна душо“, не из срца, него као у пр |
| “.{S} Дошао је ред на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу д |
| атим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на |
| дугачак термин даје, па јој одмах овако отпише:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Љубезна фрај |
| ећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и |
| лике знати...</p> <p>— Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?</p> <p>— Колико би’ ја хте |
| умио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право, отприлике, |
| за фрајлу.{S} Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће |
| том ништа не знају.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеус |
| евалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџијићев.{S} Ред |
| ти.</p> <p>Тиме се договор сврши и Љуба отпутује.</p> <pb n="19" /> <p>Редић је био такав човек |
| Љуба остаје при првом, то јест да сутра отпутује.{S} Опрости се са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуг |
| , па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује.</p> <p>Кад кући дође, чека два три дана.{S} Д |
| и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. </p> </ |
| </p> <pb n="64" /> <p>— А, то је сасвим отр шос?</p> <p>— Шта је то „отр шос“?</p> <p>— То је „ |
| је сасвим отр шос?</p> <p>— Шта је то „отр шос“?</p> <p>— То је „другојачије“.</p> <p>— Па заш |
| ам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило — од капута.</p> <p>— Ви сте смешан |
| ако је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите |
| , одма’ ћете и’ добити.</p> <p>Гледићка отрчи мужу и јави му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, п |
| јер има много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџи |
| Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред |
| тежак, врло заплетено испада.{S} Кад је отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то парче, |
| и Савком у О., место Чекмеџијићево.{S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје мн |
| е, отсећи ћу.</p> <p>И тако скрију се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња преп |
| оже и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, отсећи ћу.</p> <p>И тако скрију се и отсеку нокте, те с |
| овну настрану.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примет |
| изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p>Остајем са почитаније |
| </p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће |
| увек за воспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите |
| ећ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке охладнео те се опет за другу справљао.{S} Њега су, исти |
| никад честито напити није смео, сад се охрабри и страшно се оклопави.{S} Чика-Гавра је његовом |
| ија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} Оца нема.</p> <p>Милева Милеуснићева, кћи Ђоке Милеусни |
| p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти.</p> <p>„Кад сам |
| о јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.</p> <p>— Ексцелент виц!</p> <p>Дође кафа.{S |
| ки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад тога, п |
| у кућу долази.{S} Јулка и Милка немају оца, само матер.{S} Јулка осећа велику наклоност према |
| аве.{S} Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трговкиње госпође Цифрићке |
| пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало раз |
| ко гадно име има, јер фатермердер значи оцеубица.</p> <p>— Име није лепо, ал’ лепо стоји; штета |
| ка-Гавром иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов отац, чича Ђука, тутор и |
| оду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њег |
| е, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати.{S} Отац Савкин био је свешт |
| к у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише:</p> <milestone unit="letter" /> <p |
| ристајем.{S} Дакле, хоћете ли господину оцу писати?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— И ја хоћу.</p> <p>Н |
| бијене паре.{S} Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми |
| крија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву накл |
| је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.{S} Ја почитујем господара Чекмеџиј |
| ту реч одржати.{S} До једно шест недеља очекивамо вас.{S} Желећи добро здравље и стрпљење, оста |
| волети изволели, изволите ми јавити.{S} Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни.</p> <p>Љу |
| ту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић.</p> <p>— Па шта би нам |
| мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, та |
| умена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа.</p> <p>— Добро д |
| ад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подму |
| </p> <pb n="87" /> <p>Љуба се буди, тре очи.</p> <p>— Ала ми је тешко устати!{S} Како сам се од |
| едео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госп |
| чика-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте јо |
| је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба |
| нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Гавра д |
| >— Ал’, кажите ми право, зашто сте тако очи извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја“?</p> |
| , скупи све духа присуство те реши се у очи упитати.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л’, го |
| шице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да види какви су стран |
| о фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад н |
| није проста, и само углађен човек јој у очи пада.</p> <p>Дођоше у Ш. Терају у бирцауз.{S} Преоб |
| ави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећа |
| ог писма задиркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каж |
| ицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На так |
| , сад опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим н |
| а.{S} Красни виногради, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са својим срцем сасвим начисто.{S} |
| ad> <p>Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата |
| ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик.</p> <p>— Госпо |
| то удесно се зна облачити.{S} Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из у |
| то мислим то и говорим.{S} Па какве сте оштре памети!{S} На свашта знате брзо да одговорите.{S} |
| говара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу писала, |
| су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов отац, |
| у вароши Б.</p> <p>Татијана Скорићева у П. била је фина проста девојка.{S} Од својих другарица |
| <p>„Пут за паорушу Татијану Скорићеву у П. — десет форинти.</p> <p>„Кад сам гледао Милеву Милеу |
| , и то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вар |
| и.{S} Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код |
| ; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутра остат |
| до певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује.{S} Чика-Гавра не може |
| е што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће |
| ћу проглашује.{S} Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— |
| те ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту“ |
| кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би к |
| њати.{S} Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета |
| а ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.{S} Али Чекмеџијић опет није |
| рати.{S} Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу. |
| оспођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отк |
| ење.{S} Ја вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, знам да ћете и испунити.</p> <p>— А |
| те били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате |
| г јако се <pb n="55" /> испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, |
| /> <p>— Видиш то, Љубо!{S} Толика сала, па с каквим скупоценим стварима напуњена!</p> <p>Љуба б |
| ет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— П |
| {S} Фина девојка.{S} Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, |
| ла Паулина баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.{S} Чекмеџ |
| нашли.{S} Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо.</p> <p>— То смо ми онда р |
| е пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима.</p> <p>— Шта су |
| ви сте још женска у најлепшим годинама, па лепа.</p> <p>— Молим вас, немојте ме шмајхловати.</p |
| а, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша дев |
| <p>Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави:</p> <p>— Добар дан, јесте л’ ради |
| {S} Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла.“ Није дуг |
| овор, најпре о обичним кућним стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро |
| та са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпет |
| , па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те с |
| па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{S} Хајд’ унутра!</p> <p>— Молим вас, либ |
| ења имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, па за то кратко време и онако не можемо одма’ целу ства |
| жењу за кћер, или фину девојку за сина, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, на то није |
| S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету прилегне.</p> <p>Ме |
| оз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе з |
| авају. — Ујутру први устане чика-Гавра, па буди Чекмеџијића.</p> <p>— Море, Љубо, устај!{S} Зна |
| ала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фр |
| <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па театри — комифо!{S} Па какви штуцери!{S} Нема ниједн |
| мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе |
| и.{S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она удала за богата ста |
| је на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? |
| волија.{S} Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанпут прекине чика-Г |
| ушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити.</p> <p>— А засад не даје н |
| .{S} Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад му више фрајла |
| велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашо |
| требам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложити.{S} Хајде, пођите за ме |
| д фрајла има.</p> <p>— Ви сте још млад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка |
| ла?</p> <p>— Не знам ништа.</p> <p>— Е, па добро, господар-Чекмеџијићу.{S} Ако није још уговоре |
| четири године у инштитуту.</p> <p>— Е, па то сте ви опет далеко путовали.{S} Шта мислите, где |
| Гледићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.</p> <p>— Узмите за искренос |
| аде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк |
| мукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисати:</p> < |
| врло воспитана.</p> <p>— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ћ |
| и да је задовољан.{S} Приповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге пар |
| па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира!</p> <p>— Је л’ ово штафирунг фрајла-П |
| ако не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p |
| си на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— Заповедајте.</p> <p>Пи |
| Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кће |
| евојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор го |
| ало што Јулка тако дугачак термин даје, па јој одмах овако отпише:</p> <milestone unit="letter" |
| ло приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ов |
| де за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо напише:</p> <milestone uni |
| бу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије |
| по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или д |
| , не допада му се.{S} Она то примећује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех з |
| чека два три дана.{S} Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о том |
| дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева.</p> <p>— О, слатки госпо |
| видити!</p> <p>Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује.{S} Видило јој се из о |
| твари.{S} Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира |
| , да је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држ |
| жемо сложити.{S} Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем |
| и хладак, јер су фиранге увек спуштене, па ниједне муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне |
| огословци, и какви нотароши из околине, па није хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом бити.</p> < |
| оћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да п |
| {S} Већ му се досадило толико путовање, па нигде ништа.</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> |
| ј!{S} Знаш, да не кажу: „Гле младожење, па како доцне устаје!“</p> <pb n="87" /> <p>Љуба се буд |
| помаже.{S} Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићку.</p> <pb n="93" /> <p>— Мо |
| етне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане сасвим обучена пред о |
| свој посао започне.{S} Салвет преда се, па транжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чуде њ |
| иправља.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину |
| чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде |
| ика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић. |
| о желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да с |
| надежде?</p> <p>— Да се још промислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дуг |
| фа.{S} Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу.{S} Кад се кафа попила, Пинтерић, Ч |
| ?{S} Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони.</p> <p>Фруштук је готов; зову Чекмеџ |
| мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина одмах слабије иде.{S} Оне га из политике за |
| > <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити.</p> <p>— |
| анин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери.</p> <p>Најпре от |
| га трговину добру.{S} Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако и |
| , чика-Гавра је устао са своје столице, па га је отерао са његова места да може поред госпође М |
| отова.</p> <p>Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати.{S} Љуба и |
| ешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} |
| е једнако хиљада форинти врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече федермесеро |
| а.“</p> <p>Чекмеџијић се чеше по глави, па се опет мисли.</p> <p>— Добио сам хиљаду форинти, а |
| Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује.</p> <p>Због те њене кру |
| /> мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с |
| строшио, утолико сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </div> </body> < |
| бро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к фрајла Варв |
| е Лаза.</p> <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу.</p> <p>— Татијана неће доћи.</p> <p>— Заш |
| ић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је |
| е било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. — Ујутру први устане чика-Г |
| такођер је имала разговора о младожењи, па онда поспаше.{S} Фрајла је о чика-Гаври снивала.</p> |
| едан дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати |
| абост, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су говорили да је карташ.</p> <p>Овако |
| тане.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује.</p> <p> |
| ика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по сата далеко од госпође Персе.</p> <p |
| а понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју ек |
| ти оду.</p> <p>Чекмеџијићу дуго чекати, па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попо |
| p> <p>Не може човек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер ф |
| } Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} |
| а оно бар хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу С |
| о, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће најбоље б |
| .{S} Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџијићев.{ |
| Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довес |
| ло проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремај |
| После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити.{S} Сад гледај посао.</p> |
| куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може |
| угоди.{S} Напослетку се сасвим намести, па устима ни да макне.{S} Мати спусти фиранге, да, баја |
| За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, да се Власи н |
| д их мало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед угоди.{S} На |
| ће Марту с врата <pb n="92" /> скинути, па ма ко шта говорио против Чекмеџијића, она га брани.< |
| .{S} Оваких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} Штавише, свуда |
| } Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' отишла у трешње, то је знак да нема васпитања; а |
| n="81" /> ће у још важнијем послу доћи, па оде и однесе Чекмеџијићу глас.{S} Чекмеџијић неће да |
| >— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.</p> <pb n="75" /> <p>Чекмеџијић се |
| што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од |
| ђа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p |
| глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види |
| њено писмо.{S} Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу |
| и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећ |
| куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} |
| и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сама шепртљарија.{S} Сам |
| .</p> <p>Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе.</p> <p>— Дакле, до |
| ођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледа |
| .</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белк |
| е слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него |
| ат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао.{S} Са |
| p>Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој п |
| {S} Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спремна, доћи ће ђ |
| јлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, има госта младожењ |
| о накраће.{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к |
| кредит правила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој |
| и, али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се |
| /p> <p>Чекмеџијић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде П |
| а је све то унапред <pb n="29" /> знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, |
| среду.{S} Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онда запо |
| де живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна |
| се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим покорно, да ли се може косну |
| оренство.</p> <p>Љуба је све то увидео, па гледа да се какогод ожени.{S} У његовој варошици ниј |
| и у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго.{S} Госпођа Макра се врати у собу, |
| !{S} Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан |
| аспати.{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ствари и |
| м још као са девојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него је м |
| Макре у тестаменту осам хиљада оставио, па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да оста |
| ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара |
| ођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке Чекмеџији |
| ан од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира!</p> <p>— Је л’ ов |
| — Како то?</p> <p>— Е, тако!{S} И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми |
| на квартиру.{S} Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао |
| , па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новина |
| е, најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати |
| ше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати.</p> <p>— То је |
| у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели <p |
| } Љуба турио белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве |
| >— Он је трговчић из О.</p> <p>— Мутер, па то је крајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има нешто гвож |
| ма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно.</p> <p>— Шта је то, |
| ете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.</p> <p>— Верујте, није вредно трошити!{S |
| нти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадн |
| p> <p>— Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога и |
| ама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен!</p> <p>— Ви ђаволите |
| ке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зо |
| ми лежите на срцу, као какав шаранчић, па се по њему, праћкате, зато ми срце нема мира.</p> <p |
| раго.{S} Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује целу ствар.</p> <p>— Неће да уђе моја Пау |
| ађанке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, н |
| Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је би |
| је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре. |
| Гледићка хоће сјајне сватове да имају, па у гунгули заборавише да Чекмеџијићу напред морају хи |
| </p> <p>Тако се још мало поразговарају, па онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекат |
| је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сме |
| а.{S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.</p> < |
| н, седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун прави:</p> <p>„Ради женидбе купио сам к |
| шљао је да <pb n="35" /> послуша мајку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о том ништа не знај |
| ку, ево их.{S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу собу оде; остане Чекмеџијић са чика-Г |
| раво да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако |
| о трефило.{S} А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда још већма, па опет трпиш?{ |
| Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај, девојк |
| ојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајо |
| — Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки |
| ика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџ |
| >Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би ч |
| тут.{S} Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као шт |
| чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искре |
| ави му.{S} Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу насамо, да му написати квиту |
| мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање |
| речи ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни забор |
| вром иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов отац, чича Ђука, тутор и стри |
| ; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар изгледамо, г |
| о.{S} Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо: |
| кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— |
| да је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у |
| је бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим |
| и не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика-Гавра.</ |
| , па то је крајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има нешто гвожђарнице.</p> <p>— Ал’ је то унгебилдет |
| ам ја честан човек, господар и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, |
| /p> <p>— Ал’ је то унгебилдет човек!{S} Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— |
| о је лепа опера, па театри — комифо!{S} Па какви штуцери!{S} Нема ниједног без фатермердера, а |
| о слободан...</p> <p>— Драго нам је.{S} Па како код вас, пошто ’рана?</p> <p>— Скаче.</p> <p>— |
| шалим, нег' што мислим то и говорим.{S} Па какве сте оштре памети!{S} На свашта знате брзо да о |
| е у вољу да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, јер није |
| љати не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тезгом стајати!</p> <pb n="7 |
| де би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам |
| ни’ осам хиљада шајна?{S} Шта је то?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; |
| арити.</p> <p>Оду у цркву.{S} По часа — па је свему крај.{S} Чекмеџијић је, најзад, ожењен.</p> |
| ега свашта бити.</p> <pb n="90" /> <p>— Па, видите, још штогод да вам кажем.{S} Наша Марта је т |
| адић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш па |
| и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си |
| </p> <p>— То је „другојачије“.</p> <p>— Па зашто не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Б |
| отишла у трешње, — рече Лаза.</p> <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу.</p> <p>— Татијана |
| певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушки |
| у, јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице?</p> <p>— Знате, |
| p>— То не, пре би’ вас купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге не читате?</p> <p>— Српски нема н |
| м, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сам |
| Паулини намигне, те она изиђе.</p> <p>— Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам вид |
| а жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све нешто издалека говори.{S} Неће да дођемо па да с |
| госпа.</p> <p>— Допада ми се.</p> <p>— Па хоћете ли да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бог |
| да запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд’мо — изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сам |
| Па је л’ жива?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па шта сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помо |
| Види му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег свет |
| у јачу реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се уз |
| бе.{S} Рад је моју Соку узети.</p> <p>— Па добро, што хоћеш да рекнем о њему?</p> <p>— Има ли ш |
| м обичај никога у руку љубити.</p> <p>— Па зар ми нећете ту љубав учинити?</p> <pb n="50" /> <p |
| мушке хаљине се мора облачити.</p> <p>— Па то је абентајер?</p> <p>— То је.</p> <p>— Хвала лепо |
| од мене писмо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. -</p> <p>— |
| твија правили?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па добро, где сте научили немачки и француски, и клавир |
| је.{S} Љуба је нешто замишљен.</p> <p>— Па шта, зар фрајла-Милева још спава?</p> <p>— Знате, чи |
| циганска коња потковати могао.</p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чре |
| ком чизмом на хинерауг ударио.</p> <p>— Па ништа, то се тако трефило.{S} А кад носиш тесну ципе |
| саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо пробати!</p> <p>— Ви, како устанете, најпре се |
| неће?</p> <p>— Ја знам зашто.</p> <p>— Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пред овим господарима да ка |
| е, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то бити?</p> <p>— Само мало стрпљења имајте.{ |
| авао?</p> <p>— Тако један сат.</p> <p>— Па кажи ми како ти се тамо код те удовице допада?</p> < |
| чемерићеш се, — рече Чарукџић.</p> <p>— Па шта би нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо м |
| коју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па је л’ жива?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па шта сад ради |
| Да идемо у Србију, у Београд?</p> <p>— Па шта, у Београду да се жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— |
| л’ те, мутер, неће више доћи?</p> <p>— Па нека дођу.{S} Како су дошли, тако ће и отићи!</p> <p |
| о куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— Да идемо у Србију, у Београд?</p> <p> |
| му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све |
| /p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Н |
| ају хиљаду форинти дати.{S} Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџијић је |
| г себи дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје све то што је потрошио ради женид |
| доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!< |
| то, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави.</p> <p>— Они могу то ч |
| ди, Лазо, брже по Татијану.{S} Тражи је па одма’ да дође.</p> <p>— Татијана је отишла у трешње, |
| оразговарају.{S} Напослетку Љуба устане па каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па т |
| читељкама!{S} Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку!{S} Да сам женска, волео би’ да с |
| ала. <pb n="44" /> Напослетку се склони па отпева „Збогом немарна душо“, не из срца, него као у |
| може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима остати.</p> <p>Ка |
| чека на прву господу која ће га носити па ће Милева одмах кринолин купити.{S} Љуба као да се п |
| кренкујем.</p> <p>Такав мизерабл човек па мене критизира!{S} Ко је тај Хекмешич, је л’ те муте |
| ешто издалека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрај |
| Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки |
| /> оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инк |
| срр — брр — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p> |
| проста, и само углађен човек јој у очи пада.</p> <p>Дођоше у Ш. Терају у бирцауз.{S} Преоблаче |
| а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама чи |
| сести.</p> <p>Седну обојица; Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.</p> <pb n="23" /> <p>— Опр |
| чером је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, |
| да дођеш; код њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, јер није проста, |
| убу.{S} Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не пре |
| ш ме ухватити!{S} Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати.</p> <p>После подне шета |
| влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јако пазити.{S} Гледић је човек озбиљан, господска изгледа.{ |
| о ту је фрајла врло воспитана.</p> <p>— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске ре |
| овао се што се беде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би нем |
| адужена, седе кирајџије.{S} Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња |
| е рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца.{S} Љубиног кума отац тутор је те девојке.{ |
| л’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ст |
| певао „Тулумбашу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те |
| сина, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, на то није много давала.</p> <p>Фрајла Март |
| нате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не н |
| се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује.</p> <p>— Види |
| из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је казао да је човеку језик да |
| а као полумати сниже, а то би јој тешко пало.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Макра и Паулина седе |
| а кад је тај умро, имање је на удовицу пало.{S} Имање је око педесет хиљада.{S} Чика-Гавра мис |
| з новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где |
| је, особито удесно се зна облачити.{S} Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш ме |
| } Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но |
| лим то и говорим.{S} Па какве сте оштре памети!{S} На свашта знате брзо да одговорите.{S} Ја са |
| и тридесет крајцара у шајну!{S} 3богом памети!</p> <p>Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па |
| евојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у памети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли д |
| ти драго!</p> <p>Госпођа Макра била је паметна женска.{S} Није је натеривала; знала је да то н |
| ту.{S} Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И године с |
| ан мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба што је то писмо писао, јер је већ п |
| — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметно разговарао?</p> <p>— Смешно; али нисте џандрљив |
| — Збогом и донде!</p> <p>— Збогом, само паметно!</p> <p>— Тако ћу ја лепо казати да ћете се зач |
| јем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу ни |
| ом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти.{S} Није ми жао — |
| ам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам п |
| ве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> |
| него ако хоће да буду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни су се обукли.{S} Кад с |
| у је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.{S |
| задобијем.</p> <pb n="95" /> <p>„Пут за паорушу Татијану Скорићеву у П. — десет форинти.</p> <p |
| ека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно.</p> <p>— Шта |
| итати, но само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи намалани!</p> <p>— То н |
| /p> <p>— Па шта би нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} |
| ше произвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати |
| па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S} Ха |
| а нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате право.</p> <pb n="62" / |
| оже више да одоле.</p> <p>— Та нема вам пара, госпођо!{S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — |
| инти морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допад |
| ора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају.{S} Љуба турио белу мараму у стражњи |
| ко на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су иоле што имале, очеви ни да се даду ос |
| oreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> Париз, <foreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> Лондон |
| господара удате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били калф |
| поред своје кћери.</p> <p>Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.{S} Разговарају се, пита |
| м разговарао.{S} За то време уклонио се Парковић.{S} Чика-Гавра напипава Белкића шта би поред к |
| ише од тридесет и пет година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и |
| <head>VI</head> <p>Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре.{S} Једна је у се |
| у и то дода да му се већ досадило друге партије тражити.</p> <p>И чика-Гавра на све пристане, т |
| } То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за овом парт |
| то писао, него се бринуо о новој каквој партији. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
| Љуба остане код куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости |
| па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нутк |
| пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољуп |
| а, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то парче, фрајлице?</p> <p>— То је била фантазија од Талбе |
| ина лежи на дивану.</p> <p>— Шта ти је, Паулина?</p> <p>— Имала сам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ |
| у кујни уплакану.</p> <p>— Шта је теби, Паулина?</p> <p>— Е, шта ми је, да знате шта ми је!</p> |
| ровлачи се испод стола.</p> <p>— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте |
| ос.{S} Оде Паулини да види шта ради.{S} Паулина лежи на дивану.</p> <p>— Шта ти је, Паулина?</p |
| е целу ствар.</p> <p>— Неће да уђе моја Паулина.{S} Знате, у том врашком инштитуту научила је н |
| доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра к |
| кра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба је контен, |
| "65" /> се довуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код једног стола, па је извадила нек |
| ну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла.</p> <p>Сад чика-Гавра ухвати за руку гос |
| p> <p>Тако су се госпођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том су се сложиле да се не уда |
| знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.{S} Она је није хтела давати у инштит |
| иркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић |
| о.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се.{S} Слушкињин мали |
| десно око игра, плакаћу.</p> <p>Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> |
| к!</p> <p>На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па ме |
| , — рече госпођа Макра.</p> <p>И фрајла-Паулина господски комплименат начини.</p> <p>— Изволите |
| а Макра у њега заљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свира |
| асти, — рече она и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њ |
| ра!</p> <p>— Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро?</p> <p>— Тако ће нешто бити!</p |
| узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Оде Паулини да види шта ради.{S} Паулина лежи на дивану.</p |
| <p>Гости седну.{S} Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе.</p> <p>— Па, како сте, г |
| т госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те |
| } Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину.{S} Нађе је у кујни уплакану.</p> <p>— Шта је т |
| ин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је |
| од куће.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако по |
| Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује.{S} Чика-Гавра н |
| ер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. <pb n= |
| идео како је она на њега гледала кад је певала?{S} То ме највише мучи!</p> <p>— Мени се чини да |
| .{S} Његова компанија је међутим пила и певала.</p> <p>— Дакле, да вам кажем?</p> <p>— Можете.< |
| сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и |
| о, зашто сте тако очи извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било |
| помогао.{S} Много су певали.{S} Када су певали: „У мјесту пријатном“, <pb n="25" />Љуба је узда |
| им јаким гласом потпомогао.{S} Много су певали.{S} Када су певали: „У мјесту пријатном“, <pb n= |
| ило сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> <p>Чекмеџијић, који се за време својих толи |
| е.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек в |
| н, то је кад један другоме у музици или певању — како се каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио |
| морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао „Тулумбашу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли б |
| о је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на |
| госпођо!{S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је ба |
| о је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка га хвали како л |
| елило.{S} Сваки је морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао „Тулумбашу“, као домаћин, Ружи |
| му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је |
| лагослов, ујутру у четири часа.{S} Осим певца и црквењака, другога није било.</p> <p>У то дође |
| ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте |
| ти излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала у п |
| ање је на удовицу пало.{S} Имање је око педесет хиљада.{S} Чика-Гавра мислио је утолико лакше д |
| .{S} Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан.{S} Прошао је и он, као |
| ере.{S} Мален, дебео, округао човек око педесет.</p> <p>— Добро нам дошли!</p> <p>— Опростите ш |
| /p> <p>„Опет нове венчане хаљине. — сто педесет форинти.</p> <p>„Нов шешир — десет форинти.</p> |
| код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мог |
| млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и |
| це куцати.{S} Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули. |
| три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима.{S} Фрајли Варвари поче срц |
| ругарство још данас поред чаше вина са „пер ту“ да инсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, ма |
| S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрадан разиђу се.{S} Љуба се срдачно од Ј |
| кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ |
| раза? — То је сасвим друго.{S} Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удова |
| да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S} И то се мог |
| S} Каква радост за њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим тр |
| воза.{S} Упрегну и оду.</p> <p>Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био после |
| ти.{S} Како сте?</p> <p>Ето и господара Пере.{S} Мален, дебео, округао човек око педесет.</p> < |
| н!{S} Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун прави:</p> <p>„Ради жен |
| а пошаљем по тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.</p> <p>Донде је |
| у дућану лупа, иште цигаре.{S} Госпођа Перса изиђе.{S} Долазе и друге муштерије; дотле се у со |
| и.{S} Плаче, тужи се матери.{S} Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта с |
| ом.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гла |
| pb n="25" />Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p> <p>Сви с |
| } Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња?{S} Има дућан, велику трафику и кућу.</ |
| ни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпођа Перса.</p> <pb |
| Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.</p> <p>— Моја Перса има шилдг |
| а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса са синчићем.{S} Слабо, чађаво дете од године и по |
| време славе.{S} Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трговкиње госпође |
| пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу.{S} Љуба се о |
| ерса имаде.</p> <p>На то дође и госпођа Перса.</p> <pb n="27" /> <p>— Персо моја, ови господари |
| Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не с |
| ету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса.</p> <p>— Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба |
| и сам куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> |
| бог женидбе разговарати.</p> <p>Госпођа Перса са фрајлом такођер је имала разговора о младожењи |
| Перса? — пита чика-Гавра.</p> <p>— Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав |
| мате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.</p> <p>— Дакле, шта мислите,господар Перш |
| су већ после по сата далеко од госпође Персе.</p> <p>Када су кући дошли, почну наново размишља |
| да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Го |
| и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају.</p> <p>— Дакле, ако смем питати, шта |
| n="29" /> знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој к |
| девет хиљада форинти.{S} Младој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у припра |
| мисли како ће та ствар испасти.{S} Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави г |
| код трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпо |
| и госпођа Перса.</p> <pb n="27" /> <p>— Персо моја, ови господари су са тобом задовољни!{S} Јес |
| у до две недеље сам са мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десни |
| ставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, а |
| иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу Персу.</p> <p>Дође време славе.{S} Уочи дана дође госпо |
| о са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти.</ |
| ба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, с |
| ствари изгледати ако му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете м |
| ило, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{S} Першуновић се учини као да је више пио него што треба, |
| ћка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, сам |
| рошак двадесет форинти.</p> <p>„Госпође Першуновић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за м |
| им, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић.</p> <p>— Драго ће нам бити, — одговори чика |
| а има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати как |
| оши.</p> <p>На то дође и тата, господар Першуновић, солидан старији човек, капут му до пете, а |
| и.</p> <p>— Дакле, шта мислите,господар Першуновић?</p> <p>— Ја добро мислим, ал’ треба још да |
| е о чика-Гаври снивала.</p> <p>Господар Першуновић дуго није могао заспати.{S} Он је сам у једн |
| > <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, а |
| Плаче, тужи се матери.{S} Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради |
| развеселило.{S} Сваки је морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао „Тулумбашу“, као домаћин |
| четири — остаје ми три; три — четири — пет — шест — десет... сума: једна хиљада четрдесет фори |
| у узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пи |
| ио, само да чује да је Љуба на „шантли“ пет сребра проиграо.{S} Љуба увиђа да се сам без провод |
| р хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и |
| Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинта.</p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. д |
| оварају се.{S} Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод ст |
| о сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — дабогда никад не имала среће!</p> <p>„И њ |
| } Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала.</p> <p>Чекмеџијић отвори и чита:</p> < |
| т у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Бе |
| апетана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па за |
| форинти морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што ми се д |
| ић са госпођом Јелком и Савком — трошак пет форинти; могао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам б |
| среће!</p> <p>„И њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту.{ |
| и је на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће доћи.</p> <p>Ево и фрајла-Милеве, обучена ш |
| оспође Першуновић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.</p> <pb n=" |
| p>Госпођа Евица Гледићка има око триест пет година; прилична је, особито удесно се зна облачити |
| а-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка |
| вић, солидан старији човек, капут му до пете, а висок шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго ми је |
| о, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> </div> <pb n= |
| и.{S} Скоро ће бити у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу |
| т форинти.</p> <p>„Пут онамо и натраг — петнаест форинти.</p> <p>„Кад је код мене био у гостима |
| <p>— Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи.</p> <p>—А шта нам фали?{S} Ви из |
| дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном ре |
| аш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто |
| био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, него на столу.{S} Он понуди Љу |
| ко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — дугачак матор зец.{S} Ко ће га транжирати?</p> |
| ије био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио кредит.{S} Он |
| о кредит.{S} Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити га.</p> <p>Љ |
| Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествије.{ |
| <p>— Господар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до пет дана ће |
| Медину трговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је шт |
| {S} Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то бити?</p> <p>— Са |
| <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу |
| p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава |
| и винца, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то сасвим никада засведочити не би |
| руга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је |
| о, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не замера, |
| утка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо |
| лкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухватити!{S} Чика-Гав |
| е ред на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{ |
| кају, девојке још нема.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде не |
| било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.{S} |
| вљају.{S} Међутим се људи разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Че |
| то и сипа.</p> <p>— Заповедајте.</p> <p>Пију ликер.</p> <p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чик |
| говорио.{S} Његова компанија је међутим пила и певала.</p> <p>— Дакле, да вам кажем?</p> <p>— М |
| а је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> <p>Чекмеџијић, који се за време своји |
| ште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да види ка |
| де у другу собу.{S} Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чаши |
| , — рече Гавра.</p> <p>— Мислим, — дода Пинтерић.</p> <p>— Све ти нешто зазубице расту за госпо |
| о сложити.{S} Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за |
| -Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем се са чика-Гавром и Љубом оп |
| возила! — рече Пинтерић.</p> <p>Док је Пинтерић ово говорио, чика-Гавра је устао са своје стол |
| арог сам већ имала.</p> <p>Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гаври потсмевати.</p> <p>— Вид |
| аковим маторим ждрепцима возила! — рече Пинтерић.</p> <p>Док је Пинтерић ово говорио, чика-Гавр |
| а, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељаци.{S} Гос |
| се видети је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, |
| у поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра |
| .{S} Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се |
| је господаров ауспрук у подруму крадом пио.</p> <p>После двогодишњег калфовања у својој вароши |
| чију да ни најмање не замера, ма колико пио.{S} На такав начин до вечере сви троје прилично се |
| амо ово последње што ми је пре пет дана писала.</p> <p>Чекмеџијић отвори и чита:</p> <milestone |
| > <p>— Но, то је лисица!{S} Шта је мени писала, а шта теби сад пише.{S} Не требам је!</p> <p>— |
| нђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отказује свако познанство.{S} Чекмеџиј |
| ти; зато је Јулка ово писмо Чекмеџијићу писала:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Драги господ |
| јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Мисли, не з |
| насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује.</p> <p>— Видиш, ова |
| је паметно учинио Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотар |
| је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији. </p> </di |
| Но, како?{S} Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{S} Једно јутро |
| ања; намерава самом оцу Савкином о томе писати.{S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба |
| Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању.</p> <p>Оста |
| Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се није |
| ћ њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и ч |
| ајем.{S} Дакле, хоћете ли господину оцу писати?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— И ја хоћу.</p> <p>На то |
| кмеџијићу показује.</p> <p>— Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке.{S} Читај само ово последње шт |
| ас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Т |
| а код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.{S} Чекмеџијић види нека писма |
| меће их и чита.{S} Чекмеџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се прибли |
| м у В. састао и да су један другом њена писма показивали.{S} Плаче, тужи се матери.{S} Госпођа |
| се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође. |
| >— Шта је то, фрајлице?{S} Како су лепа писма — ваљда су љубавна?</p> <p>— Дајте таки натраг пи |
| ад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулин |
| смоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба чита писмо.</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајеми го |
| су љубавна?</p> <p>— Дајте таки натраг писмо!{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!</p |
| one unit="letter_end" /> <p>Љуби испаде писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате |
| писмо!{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!</p> <p>— Опростите, нисам хтео читати, но |
| p>— Јесте л’, господине, добили од мене писмо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нисте ми досад ништа |
| протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо напише:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Љубезн |
| морам.{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак није |
| уде ствар што пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да зна на чему је:</p> <milestone unit="letter" |
| а се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба чита писмо.</p> <milestone unit="le |
| била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отказује свако позна |
| ле неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајеми го |
| nit="letter_end" /> <p>Када је Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунц |
| епим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекмеџијићу писала:</p> <milestone unit="letter" |
| pb n="74" /> <p>Кад је фрајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога |
| one unit="letter_end" /> <p>Када је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Саопшти г |
| ештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише:</p> <milestone unit="letter" |
| d" /> <pb n="21" /> <p>Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао.{S} Љ |
| letter_end" /> <p>Кад је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дуга |
| оме и самог Редића увери, напише му ово писмо:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајеми го |
| уби испаде писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане код |
| почне пребацивати, што се није на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како је иш |
| а њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа јед |
| добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад му више фрајла Сока не треб |
| И врло је паметно учинио Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим |
| во.{S} Чекмеџијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, |
| ћу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> <pb n="42" /> <milestone |
| одару!</p> <p>Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.{S} Ја сам чекао и чекао на ваш |
| lestone unit="letter_end" /> <p>Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Б |
| ва су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба чита писмо.</p> <m |
| ита.</p> <p>— Шта мислите, чико, о овом писму?</p> <pb n="47" /> <p>— Ја сам доста школа прошао |
| заплетено испада.{S} Кад је отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то парче, фрајлице?</ |
| тима остати.</p> <p>Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш сам о |
| дне ето Љубе опет у кућу Милеуснића.{S} Пита за фрајлу.{S} Кажу му да није код куће, отпутовала |
| Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, брате, неког Љубу |
| о смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.</p> <p>— Моја Перса има шилдгерехтикај |
| ругу собу сав снужден.{S} Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.{S} Чекмеџијић ј |
| да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Г |
| овора гости се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n="80" /> младожења допада.{S |
| чика-Гавром Белкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто н |
| се опет Љуба и чика-Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу, но она не може доћи.{S} Каже слушкиња |
| Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено.</p |
| p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече т |
| добро, драги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви имате?</p> <p>— Имам две куће у О.; једну |
| p> <pb n="78" /> <p>— Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, |
| ле Савке?</p> <p>— Та оставите засад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, |
| девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а н |
| <p>— Узмите за искреност што ћу вас сад питати.{S} Како вам се допада наша Марта?</p> <p>— Прил |
| ко би’ ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> <p>— |
| е разговарају.</p> <p>— Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.</p> < |
| ад молим, господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви имате?</p> <p>— Имам куће у О., једну ве |
| искрено, господине Ружичићу, што ћу вас питати.</p> <p>— Драге воље.</p> <p>— Да ли сте ви у фр |
| њему много се може судити.{S} Чега ради питаш?{S} Ваљда због трговине?</p> <p>— Не, због женидб |
| го је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео је да овде |
| о хоће да буде ствар што пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да зна на чему је:</p> <milestone uni |
| !{S} Шта је мени писала, а шта теби сад пише.{S} Не требам је!</p> <p>— Видиш, брате, да те вуч |
| вора.{S} Разљути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} Кад једар |
| госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад |
| ане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива |
| > <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази свој |
| аше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не ид |
| ништа.{S} Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ а |
| а ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S |
| нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пред дужником донде, док му није пружио новац |
| сте.</p> <p>— Мени опет десно око игра, плакаћу.</p> <p>Тек што Паулина последњу реч испусти, а |
| Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, ј |
| е.{S} Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је |
| {S} Јулка се радује што је све по њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у собу.{S} Ту се |
| фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу вашу интабулирани ваш дуг, па он |
| миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18620 |
| и.{S} Није ми жао — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Макре — осам форинти.</ |
| покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичи |
| ће сад Љуба?{S} Да остане тако налако у платки?{S} Не!{S} Љуба мора своју част да спасе.{S} Но, |
| , а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њ |
| лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</p> <pb n="41" /> <p>— Не брините се за то.{S} |
| саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тезгом стајати!< |
| један другом њена писма показивали.{S} Плаче, тужи се матери.{S} Госпођа Перса Першуновићева н |
| рдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, јер није имао новац |
| и, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмом на хинерауг уд |
| брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад го |
| нидбу покварити.</p> <p>Оду у цркву.{S} По часа — па је свему крај.{S} Чекмеџијић је, најзад, о |
| Можете, ал’ како ћете почети?</p> <p>— По обичају.{S} Казаћу:{S} Молим покорно, мени би на срц |
| али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на |
| >— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало |
| љан да да поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти.</p> <p>— Мати каже да новаца, док је |
| е лепша а друга умиљатија.{S} Свака има по две хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, а умиљата |
| седам форинти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> < |
| л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма па |
| <p>Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све то фино уплела.{S} Договорила с |
| исповеди.{S} Јулка се радује што је све по њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у собу.{ |
| нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини п |
| у, слуга дође.</p> <p>— Иди, Лазо, брже по Татијану.{S} Тражи је па одма’ да дође.</p> <p>— Тат |
| > али му се једнако хиљада форинти врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече ф |
| } Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p>— |
| емена добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произвест |
| а.{S} Чика-Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи.{S} Венчали су се за осам дан |
| Љуба је задовољан, <pb n="43" /> већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он |
| још да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи је |
| асад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетан |
| <p>Лепо се опростише и одоше.{S} После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.</p> <p>Го |
| бирцауз и дају презати, па су већ после по сата далеко од госпође Персе.</p> <p>Када су кући до |
| како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, јер није |
| авлији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби |
| жите на срцу, као какав шаранчић, па се по њему, праћкате, зато ми срце нема мира.</p> <p>— Ха, |
| е друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да |
| ектику добити неће.</p> <p>— Види му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него каже |
| ет крајцара.“</p> <p>Чекмеџијић се чеше по глави, па се опет мисли.</p> <p>— Добио сам хиљаду ф |
| ићем.{S} Слабо, чађаво дете од године и по.</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Кол |
| утор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — викне мати.</p> <p>— Молим вас, маните се тог |
| </p> <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу.</p> <p>— Татијана неће доћи.</p> <p>— Зашто неће |
| рт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар |
| зволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује што је све по њено |
| ће доћи.{S} Само, опростите, да пошаљем по тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слуш |
| га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — |
| уштво се развеселило.{S} Сваки је морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао „Тулумбашу“, ка |
| е прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обичају.</p> <p>После месец дана пуче глас да ће на |
| } Истина, није било по собама покућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да |
| ојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте |
| кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допа |
| ве чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама покућство по најновијој моди, али је све било |
| ерије трговачке дошао.{S} Ишао је често по вашарима.{S} Ту је искусио сву романтику трговачког |
| нчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.</p> <p>— Видиш, Паулина, де |
| ти.{S} Било је већ пред вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} Кад дође једно девојче, иште од б |
| нтазије свирати!{S} Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди.{S} Није чудо што га зову |
| изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.</p> <p>Донде је са гостима фрајла другарица ко |
| роћи.{S} Служио је и такве грке који су по трипут банкротирали, који се на вашару под својом фи |
| пред морају хиљаду форинти дати.{S} Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџ |
| ља.{S} Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе |
| ити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу |
| .{S} Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба |
| ером руку.{S} Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор м |
| е.</p> <p>— Дакле, ви немате према мени поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одм |
| досно.</p> <p>— Хвала богу!{S} Браво! — повичу Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, |
| сви троје разговарају.{S} Чика-Гавра се погађа.{S} Гледић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а |
| а такођер изиђе.{S} Чика-Гавра и Гледић погађају се.{S} Гледићка Чекмеџијића посади на канабе, |
| ти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим намести, па устим |
| а испустити; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави букете, јед |
| део шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари.{S} Ту је диван од кадиве |
| ра дође.{S} Напослетку, ево их.{S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу собу оде; остане |
| вки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бити мо |
| лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.{S} Али Чекмеџијић |
| ајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. <pb n="44" /> Напослетку се |
| и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна ствар.</p> <p>Редић је врло практичан чо |
| жени?</p> <p>— Разумете мираз?</p> <p>— Погодили сте.</p> <p>— Наша Марта има хиљаду шајна, и т |
| мираз подразумевате?</p> <p>— Канда сте погодили!</p> <p>— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз |
| јла-Соку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' д |
| тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал’ |
| ли.</p> <p>— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку |
| управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у руку љубили. |
| {S} Ја сам о вама распитао.{S} Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање.{S} Ја ва |
| !{S} У Ш. седи господин Гледић који има под своје једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она је приличн |
| мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.{S} Ја почитујем господара Чекм |
| Госпођа Цифрићка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос |
| иви једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и |
| у, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу |
| а вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.{S} Али, кад се вашар започне, да вид |
| трипут банкротирали, који се на вашару под својом фирмом показати нису смели, али опет ни сто |
| ог, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се |
| светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све изврћ |
| е, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује.</p> <p>Због те њене крутости чест |
| муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у реду.{S} Господин |
| — поздрави Чекмеџијић.{S} Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу да ос |
| , није га требало нуткати.</p> <p>После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестро |
| } Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића.{S} Пита за фрајл |
| шећи се Љуба.</p> <p>— Ви сигурно мираз подразумевате?</p> <p>— Канда сте погодили!</p> <p>— Ал |
| бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму крадом пио.</p> <p>После двогодишњег калфовања |
| дмах ће зло бити.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није мог |
| ра госпођу Макру напастовати да за њега пође.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је ч |
| рон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир |
| тит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Договори се са Љубом и чика-Г |
| ић да нам буде кум!</p> <p>— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашт |
| >— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на |
| се тако обоје можемо сложити.{S} Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум!</p> <p>— Ш |
| ђо Макро, а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за мене!</p> <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто |
| p>— Да, инкогнито!{S} Враг зна, већ сам позаборављао те француске речи.</p> <p>— Сад немој забо |
| а; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки |
| шетају и договарају како ће почети ако позвани буду.{S} Ето опет слушкиње.</p> <p>— Госпођа ми |
| !</p> <p>Дође кафа.{S} Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу.{S} Кад се кафа поп |
| бета.</p> <p>— Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.{S} Било је после подне, и Чекмеџиј |
| аш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави:</p> <p>— Добар дан, јесте л’ ради гостима?</p |
| а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами —< |
| гостила и за његову љубав и друге госте позивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка била је мало |
| р.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? — запита |
| у да знам — дакле, није се на мени јако познавало?</p> <p>— Онако — како да вам кажем — уполак |
| и?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа замерио?</p> |
| .{S} Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност пре |
| тим себи кредит правила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женид |
| о њи’ов слуга и да ми деле крајцару!{S} Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв |
| само имање.{S} Ја ваше стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истер |
| Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене већ познајете.</p> <p>— Драго нам је.</p> <p>Кад је фрајла |
| добро дошао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.?</p> < |
| боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па куда?</p> <p>— Да идемо у Србију, |
| еџијићу писала, у ком му отказује свако познанство.{S} Чекмеџијић, истина, није смео то писмо н |
| раз није баш сигуран.{S} Одважи се цело познанство прекинути.</p> <p>Пред вече хода око куће Ми |
| ?</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам са Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега у гостима бивао. |
| је с удовицом још као са девојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правит |
| би.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну сестру, Савку, коју је хт |
| заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се |
| адао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добро познати.</p> <p>— Јесам ли имао мало више у глави?</p> |
| чика-Гавра.</p> <p>— Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за се |
| о нашем уговору?</p> <p>— Није ми ништа познато.</p> <p>— Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је |
| то исто мислим.{S} Је л’ вам моје стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не сасвим.</p> <p>— Чули с |
| — Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору?</p> <p>— Није ми ништа познато |
| маже.{S} Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићку.</p> <pb n="93" /> <p>— Молим |
| лоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.{S} Љубиној <pb n="10" /> првој забун |
| ужичићу да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружичић се тек насмеши, па изв |
| кмеџијић, изволите са мном да вам нешто покажем.</p> <p>Чекмеџијић устане и оде са Гледићком у |
| видела, немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, |
| Господар-Чекмеџијићу, ви сте се заиста показали!{S} Ја сам од моје младости, као што цео свет |
| ли, који се на вашару под својом фирмом показати нису смели, али опет ни сто адвоката с њима на |
| састао и да су један другом њена писма показивали.{S} Плаче, тужи се матери.{S} Госпођа Перса |
| је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се да је простране руке, али је у срцу циција |
| Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но после ручка п |
| џијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и она |
| S} Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека |
| еднако врзе око фрајле Јулке.{S} Она му показује пријатно лице; види се да је рада допадати му |
| а један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује.</p> <p>— Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке. |
| че, <pb n="49" /> чуће Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.{S} Шта |
| и.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине хаљину, ланац и бразлетне.{S} Мати |
| се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то више нико покварити; јер н |
| покварити.{S} Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби не радује као госпођ |
| последња препона која је могла женидбу покварити.</p> <p>Оду у цркву.{S} По часа — па је свему |
| шеснаест форинти.</p> <p>„Осовина ми се покидала — четир форинта и триест крајцара.</p> <p>„Опе |
| Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем срећу да пок |
| /p> <p>„Госпође Першуновић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.</p |
| е фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту осам хиљада оста |
| на је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго.{S} Госпођа М |
| о нека мушкара изгледала.{S} Поред свог покојног јако се <pb n="55" /> испрактицирала, па није |
| S} Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни.</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <p>Прође две недеље |
| собу; мати је сама.</p> <p>— Слуга сам покорни.</p> <p>Љуба матер у руку пољуби.{S} Тако је цм |
| p> <p>— По обичају.{S} Казаћу:{S} Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте |
| буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик ср |
| питана да може целу кућу сама водити, а покрај тога, што се њеног разговора тиче, може међу нај |
| је запрашено.{S} Иду нека кола арњевима покривена.{S} Кочијаш <pb n="9" /> бесно тера.{S} Када |
| ђа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у к |
| како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љ |
| намести кревет.{S} Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара.{S} |
| у реду.{S} Истина, није било по собама покућство по најновијој моди, али је све било пуно; вид |
| {S} Онда почне се мислити где ће толико покућство у његовој соби стати, јер у великој кући, где |
| чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код госпође Макре.{S} Она га |
| > <p>Љуба би рад у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много среће |
| ати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да ће |
| е би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћину одбити.</p> <p>Господар Белк |
| м, потајно може и на другом месту срећу покушати.</p> <p>Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М. |
| ам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p>Остајем</p> <p>Јуца Мрг |
| те се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте ме хтели ни кад |
| рговина одмах слабије иде.{S} Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да остане.{S |
| Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Ка |
| е освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким начином отказати.{S} Зевалић се није могао д |
| држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не трпим.</p> |
| ко то бучи човеку по глави као да ће да полуди.{S} Није чудо што га зову фантазијом.{S} Но, мол |
| седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.</p> <pb n="56" |
| ћи свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна та |
| а сам покорни.</p> <p>Љуба матер у руку пољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменил |
| никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам.</p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим |
| на тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.</p> <p>— Ексцелент виц!</p> < |
| трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати.</p> <p>— То је већ што друго.{S} Молим вас, д |
| ме у музици или певању — како се каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио да компаније само у трго |
| е немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгуби стрпљење, па позове на стр |
| је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.{S} Она је није хтела |
| а ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се наместе.</p> < |
| азала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су |
| новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије.{S} В |
| ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта њеног |
| дмах кринолин купити.{S} Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви.{S} Милева све |
| с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео.</p> <p>— Дакле, нема ни |
| радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они |
| и ће мило бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искушао.{ |
| била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младожењ |
| дожења доћи.{S} Гледа у карте.{S} Карта помишљеника, младожења — тиквени долњак, лежи у среди; |
| ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте |
| је забаве; особито је радо играо фарбл, понајвише са „шантлам“.{S} И сам Љуба признавао је ту с |
| ве или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пред дужником донде, док му није пр |
| т, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крен |
| Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; |
| ају се.{S} Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он је |
| >Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати.{S} Љуба и чика-Гавра у |
| и из коже од радости.</p> <p>Тако после поноћи устану.{S} Гледић не пушта их никуд, ту ће прено |
| у кујни транжира, него на столу.{S} Он понуди Љубу да транжира.{S} Љуба је добро знао транжира |
| n="79" /> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди |
| зме на среду.{S} Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, он |
| је то друго?</p> <p>— Ви ћете то добро поњати, — рече смешећи се Љуба.</p> <p>— Ви сигурно мир |
| .</p> <p>— Не знам ништа о томе.</p> <p>Попа зове попадију.</p> <pb n="17" /> <p>— Знаш ли ти ш |
| Не знам ништа о томе.</p> <p>Попа зове попадију.</p> <pb n="17" /> <p>— Знаш ли ти што о томе |
| ога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти.</ |
| оћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремају за |
| те, па оде у другу собу.{S} Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се о |
| Чекмеџијић препоручивши се остави кућу попину.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, н |
| ајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писа |
| , нотарош још може времена добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да с |
| н седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата |
| емо! — рече Гавра.</p> <p>Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.{S} Лепо обучена м |
| нити.</p> <p>Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.{S} Женске изиђоше напоље да припра |
| та.{S} Сад их мало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед уго |
| нг, а чика-Гавра иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} |
| Ту се још с матером о ситнијим стварима поразговарају.{S} Напослетку Љуба устане па каже да мор |
| о да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо.</p> <p>Чика-Гавра Љуби све ређа.{ |
| /p> <p>— Стоји.</p> <p>Тако се још мало поразговарају, па онда Љуба да напослетку и реч да ће д |
| — Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то друго?</p> <p>— Ви |
| -Варвара хоће да се за недељу дана уда, поред дишпензације, јер неће да се то дуже провлачи; чи |
| онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на друго в |
| — сва је као нека мушкара изгледала.{S} Поред свог покојног јако се <pb n="55" /> испрактицирал |
| и рад у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се ње |
| ти.{S} Јоца Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.{S} Само |
| .{S} И године су јој таман за удају.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, |
| поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти.</p> <p |
| Кажите јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим |
| тер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањира |
| Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.</p> <p>— Узмите за искреност што ћу в |
| жите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке?</p> <p>— Та оставите засад то питањ |
| е је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје |
| >— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, да мене госпођа |
| па га је отерао са његова места да може поред госпође Макре сести.</p> <p>— Иди, торњај се одав |
| аспитати, и даће је за трговца.{S} Даје поред ње осам хиљада шајна.{S} И, доиста, госпођа Макра |
| није од најновијег света, пролупаће се поред тебе.{S} Дакле, кажи, ако хоћеш.</p> <p>— Не бран |
| ас надати?</p> <p>— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати |
| .{S} Чика-Гавра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта |
| да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке бор |
| је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савке.</p> <p>— Не знам ништа о томе.</p |
| ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери.</p> <p>Најпре отиде Парковић с чика- |
| вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту“ да инсталирамо?</p> <p>— Ме |
| ђо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p |
| и први!</p> <p>— Та ви сте гост!</p> <p>Поред ових речи ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па г |
| је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кревети лепо намештени; у соби хладак, јер су |
| ласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.</p> <p>Чекмеџијићу се нешто мрак чини у |
| Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спремна, доћи ће ђуве |
| а мислиш сад?</p> <p>— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи.</p> <p>— Тако и треба.</p> <p>Када Љу |
| ић погађају се.{S} Гледићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.</p> <p>— |
| Изволите унутра!</p> <pb n="40" /> <p>— Посао не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило |
| мо још данас све свршити.{S} Сад гледај посао.</p> <p>За женскима дође Гледић и чика-Гавра у ис |
| кадар ни заслужити га.</p> <p>Љуба свој посао започне.{S} Салвет преда се, па транжирај.{S} Врл |
| што не прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обичају.</p> <p>После месец дана пуче глас да |
| вори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.{S} Али Чекмеџијић опет није штетовао што |
| е читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако се дуго још кошкају, Љуба о е |
| еко објављује да га његови пријатељи од посете на његов имендан поштеде.{S} Таково још нигде ни |
| једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, почне распитивати |
| адан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету.{S} Милева још спава.{S} Пробуде је.{S} Љуба је |
| био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S} На лицу би му читао доброту, и доиста би |
| с овако нашли.{S} Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо.</p> <p>— То смо ми |
| мати.</p> <p>— Молим вас, маните се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је' |
| пођите за мене!</p> <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви м |
| у да покуша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.{S} Жит |
| па каже: „Добро, само имам напољу мало посла.“ Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом |
| а је задовољан, <pb n="43" /> већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се |
| да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ј |
| ну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бир |
| куд ти тај глас?</p> <pb n="78" /> <p>— Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.</p |
| } Љуба их угошћава.{S} Доноси свакојаке посластице, <pb n="16" /> али му се једнако хиљада фори |
| в дућан долазиле.{S} Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући |
| иједне муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у реду.{S} Го |
| а је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S |
| у гледао.{S} Чекмеџијић дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шес |
| е.{S} Она га лепо дочека и части га.{S} После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати д |
| рође у самим пургерским етикецијама.{S} После ручка Љуба се разговара са Савком.{S} Све је у ре |
| ољу Стева о том са Гавром разговара.{S} После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још дана |
| ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић |
| ње два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После кратког разговора гости се препоруче и оду.{S} Ма |
| и.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.</p> |
| отишла, јер ће се тајно разговарати.{S} После фруштука започне се разговор.</p> <p>— Сад се већ |
| е спремају ручак.{S} Приспе и ручак.{S} После ручка иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се јед |
| била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, |
| зову Чекмеџијића.{S} Сви су у скупу.{S} После доручка прва устане Гледићка.</p> <p>— Господар Ч |
| кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S} Пристајеш ли |
| л’ кажу да се у инштитуту тако изуче да после никад пропасти не може.{S} Кад су, изучене, у нуж |
| ушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, ску |
| p> <p>Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе.</p> <p>— Дакле, допад |
| лице! — поздрави Чекмеџијић.{S} Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу |
| , дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после састати?</p> <p>— У башти.</p> <p>— Збогом и донд |
| ла са арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ су просиоци на путу.</p> <p>Када |
| хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да бер |
| /p> <p>Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати.{S} Љуба и чика-Г |
| ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволите сести.</p> <p>— Хвала!< |
| искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после поноћи устану.{S} Гледић не пушта их никуд, ту ће |
| о је све по њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у собу.{S} Ту се још с матером о ситниј |
| казивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но после ручка почне се важан разговор.</p> <p>— Ви ћете с |
| оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по сата далеко од госпође Персе.</p> <p>Када су к |
| <p>После две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских |
| </p> <milestone unit="letter=end" /> <p>После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо:</p> < |
| l:id="SRP18620_C11"> <head>XI</head> <p>После две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватов |
| Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се развеселило.{S} Сваки је морао |
| , него као у пркос фрајла-Јулки.</p> <p>После вечере се разиђу.{S} Љуба и Гавра су у једној соб |
| пазио, није га требало нуткати.</p> <p>После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом |
| ов ауспрук у подруму крадом пио.</p> <p>После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог |
| ијић ради свој посао по обичају.</p> <p>После месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен |
| секу нокте, те с тим је уклоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити.</p> < |
| е две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад |
| а су од фрајла-Јулке.{S} Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала.</p> <p>Чекмеџиј |
| p>— Наравно.</p> <p>— И то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил |
| ру љубав обнови.{S} Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, а |
| о игра, плакаћу.</p> <p>Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> <p>— Хе |
| о је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, има го |
| <p>— Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се |
| е се да <pb n="81" /> ће у још важнијем послу доћи, па оде и однесе Чекмеџијићу глас.{S} Чекмеџ |
| простите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, |
| {S} Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам.{S} Ја сам о |
| га.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме тако упрљана затекли!{S} Доб |
| {S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао.</p> <p>Уђу у собу.{S} Ту је Љубина мати ко |
| ућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао к |
| — Драго ми је особито...{S} Изволите се послужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су господа |
| јутро.{S} Премишљао је да <pb n="35" /> послуша мајку, па да још остане.{S} Мајка и Милева о то |
| ра, Милева ће се дотле вратити.{S} Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по |
| је имала разговора о младожењи, па онда поспаше.{S} Фрајла је о чика-Гаври снивала.</p> <p>Госп |
| ази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</p> <p>— |
| дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако мо |
| већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што |
| вица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговачким у једном на гласу дућану.{S} |
| добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрадан разиђ |
| вао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке девојке у његов дућан долаз |
| .{S} Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи.</p> <p>— Опростите што смо тако |
| икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хиљаде.</p> <pb n=" |
| и фину девојку за сина, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, на то није много давала.</ |
| малеру, само што жели <pb n="34" /> да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке |
| мање није кајао што је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљаде форинти? |
| ра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати.</p> <p>Ш |
| дао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да су му се ноге увис почеле ди |
| да би оданде једва четири циганска коња потковати могао.</p> <p>— Па ништа за то?{S} Кад он има |
| глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомогао.{S} Много су певали.{S} Када су певали: „У м |
| зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину.{S} Нађе је у кујни уплакану.</p> <p>— |
| никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{S} Из тога се види да без трговине нема нигд |
| >— То је.</p> <p>— Хвала лепо, ја га не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет лепо читати.</p> < |
| ајбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекл |
| , кад цео њен мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{ |
| и.</p> <p>— Добио сам хиљаду форинти, а потрошио сам хиљаду четрдесет форинти и тридесет крајца |
| ата па мисли шта га стаје све то што је потрошио ради женидбе.{S} Не може начисто да дође — вел |
| су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити.</p> <p>„Опет нове венчане хаљине. — сто педе |
| се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гаври потсмевати.</p> <p>— Видиш, како си прошао!</p> <p>— Та |
| рајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује.</p> <p>Због те њене крутости често је госп |
| ео.{S} Сад јој ни у памети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа Макра у |
| је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи |
| — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпо |
| по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у инштитуту тако изуче да |
| акви нотароши из околине, па није хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом бити.</p> <p>— Молим вас, |
| ту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чек |
| и побојао се да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6" /> св |
| еје.</p> <p>— Неће онде ниједна за тебе поћи.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Казаће ти: „Нећу за Шваб |
| ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за кога он |
| Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере м |
| — То је лепо.</p> <p>— Дакле, хоћете ли поћи за мене?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p |
| и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће.{S} |
| увегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, кад |
| ако хоћеш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се н |
| кати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођ |
| исмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке |
| е, јер како ме сунца зрак ухвати, одма’ поцрним.</p> <p>— Е, имате фину кожу.</p> <p>Сад је тек |
| оде.</p> <p>Када Чекмеџијић кући дође, поче размишљати да ли да дочека пролеће, или још да пок |
| ди да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. јед |
| лепо дочека и части га.{S} После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега по |
| о.</p> <p>— Видите да знате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепр |
| како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} |
| два страна на колима.{S} Фрајли Варвари поче срце куцати.{S} Спреми карте и гледа кроз пенџер: |
| вила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче<pb n="60" /> неку фантазију свирати.{S} Чарукџићу |
| <p>— Дакле, шта да радимо?</p> <p>— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамиц |
| ам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није била приправна, отишла је д |
| ође Макре, тако да се столица о столицу почела чешати.{S} Чика-Гавра је и онако био румен у обр |
| , тако се спустио да су му се ноге увис почеле дизати.{S} Фрајла се морала на то насмејати.{S} |
| оше.{S} Најпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем се са чика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се оп |
| екмеџијић прими новце.{S} Одмах је Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и |
| .</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, какав поче |
| ро.</p> <p>—Дакле, научите ме ви, какав почетак!</p> <p>— Видите, управо да вам кажем, то је би |
| у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћете почети?</p> <p>— По обичају.{S} Казаћу:{S} Молим покорн |
| ка-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду.{S} Ето опет слушкиње.</p> <p>— |
| удара. — Женске приправљају вечеру. — У почетку све један другог хвата, напипавају ко шта има.{ |
| то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у руку љубили.</p> <p>— То је истин |
| ћи.{S} Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом на |
| ка држати може.{S} Ту се сад о трговини почеше надметати.{S} Љуба је једнако својим речма онамо |
| откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дететом почињати.{S} Детету сам ја тутор, као деда, па му неће |
| иљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а кад почиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дати седа |
| смо.</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајеми господару!</p> <p>Дајемо вам на знање да је |
| ише:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајеми господине!</p> <p>Будући да ја вашу кћер Сав |
| смо:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајеми господар Редић!</p> <p>Жао ми је што тако мњ |
| смо:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Почитајеми господар Чекмеџијић!</p> <p>- Ја вам благода |
| ла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone unit= |
| у вам дати моју Соку.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Сима Редић</p> <milestone unit="lett |
| приступ у нашу кућу.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Јулка Нерић</p> <milestone unit="let |
| ба да је под очевим надзиранијем.{S} Ја почитујем господара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је |
| Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Глед |
| их посетити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, почне распитивати за стање Белкићево.{S} Дозна да Белки |
| ио.</p> <pb n="46" /> <p>Кад дође кући, почне озбиљно да мисли.{S} Није шала, така лепа девојка |
| твари; тек тако опази и клавир.{S} Онда почне се мислити где ће толико покућство у његовој соби |
| о је Белкића угостио.{S} Но после ручка почне се важан разговор.</p> <p>— Ви ћете сигурно знати |
| ла; старог сам већ имала.</p> <p>Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гаври потсмевати.</p> <p |
| а зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смрт.{S} Ф |
| ио непријатељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи |
| !</p> <p>Сад фрајла седне код клавира и почне свирати.{S} Свира неку фантазију од Талберга.{S} |
| д мало заћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа једно у друг |
| p>Љуба сам дође фрајла-Јулки.{S} Она му почне пребацивати, што се није на њено писмо одазвао; п |
| се на то уклоне.</p> <p>— Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, |
| спође Персе.</p> <p>Када су кући дошли, почну наново размишљати.{S} Љуба мисли како ће та ствар |
| , и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S} Љу |
| <p>— То нам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чис |
| {S} Сад ће доћи.{S} Само, опростите, да пошаљем по тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и по |
| ило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Госп |
| е Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет |
| рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, ако о |
| о, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ниш |
| г момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког момка |
| је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опростите ми, морам |
| би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.</p> <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеуснићеву да прос |
| ти се да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпођа Пер |
| ту.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.</p> <p>Донде је са гостима фрај |
| можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом де |
| ви пријатељи од посете на његов имендан поштеде.{S} Таково још нигде нисам читао.</p> <p>— Е, м |
| нити, то је поштење.{S} Ја вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, знам да ћете и испу |
| били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ="42" /> <milestone unit="letter" /> <p>Поштенородни господару!</p> <p>Опростите што вам са ови |
| рошао.</p> <p>— Обећање испунити, то је поштење.{S} Ја вас држим за поштена човека, па кад сте |
| .{S} Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> <pb n="42" /> <milestone unit="let |
| <p>— Драго нам је.{S} Па како код вас, пошто ’рана?</p> <p>— Скаче.</p> <p>— Тако и овде.{S} К |
| пи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст ст |
| т поглед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба б |
| .{S} Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви.{S} Милева све успија.</p> <pb n="3 |
| кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са с |
| } Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик.</p> <p>— Господар-Чекмеџијићу, ви ст |
| у, узме перо и хартију, па овакав рачун прави:</p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; |
| ти и удавати.{S} Она је тим себи кредит правила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати имала |
| Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Беог |
| фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па добро, где сте нау |
| ети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, |
| „Кад сам ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ б |
| но не иде у главу што толики дуг термин правите.{S} Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја |
| о, па није морао око ње много етикеције правити, него је могао одмах са другога краја шале запо |
| ара.</p> <p>„Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет фо |
| уђу у собу да промишљају како ће визиту правити.{S} Било је већ пред вече.{S} Ходају по соби го |
| } Зато нека буде шесте недеље.</p> <p>— Право имате, — упадне Љуба, који се радовао да му Марта |
| Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p |
| као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате право.</p> <pb n="62" /> <p>Сад већ госпођи Макри није |
| , како ти се допада Чекмеџијић?{S} Кажи право, имаш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се до |
| .</p> <pb n="45" /> <p>— Ал’, кажите ми право, зашто сте тако очи извраћали кад сте певали „Жел |
| м вас хтео о томе упитати.{S} Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке?</p> |
| д отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?</p> <p>— Колико би’ |
| лка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Све су се хватали у курмахерају.{S} |
| , но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сама ше |
| одба главна ствар.</p> <p>Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе.</ |
| а живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Све су |
| не се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу покуш |
| а сестра од стрица, са многим сватовима прате га.</p> <p>Све је већ готово да се венчају, само |
| рцу, као какав шаранчић, па се по њему, праћкате, зато ми срце нема мира.</p> <p>— Ха, ха!</p> |
| ића.</p> <p>— Какав је био пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема много прашине.</p> |
| шило?</p> <p>— Добар је, још нема много прашине.</p> <p>— Хајд' да се куцнемо!</p> <p>Гледић на |
| стише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу, но она не може доћи.{S} |
| ћа.{S} Сви су у скупу.{S} После доручка прва устане Гледићка.</p> <p>— Господар Чекмеџијић, изв |
| је простране руке, али је у срцу циција прве класе.</p> <p>Госпођа Евица Гледићка има око триес |
| аш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава.{S} Даље — |
| знам, у Франкфурту или у Бранденбургу, први је ту моду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу |
| ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </div> </body> <back> <pb n="97" /> <div |
| е и срећа усечена.{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илу |
| ра.</p> <p>Сад иду унутра.{S} Љуба неће први да улази у собу, учтив је.</p> <p>— Та изволите!</ |
| >— Та изволите!</p> <p>— Та изволите ви први!</p> <p>— Та ви сте гост!</p> <p>Поред ових речи у |
| то дат.{S} Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног |
| и, па једва чекају да спавају. — Ујутру први устане чика-Гавра, па буди Чекмеџијића.</p> <p>— М |
| и разговора.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за м |
| ом послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика- |
| а о томе нема.{S} Љубиној <pb n="10" /> првој забуни био је узрок што није знао како ће га госп |
| Види се да нема ни у чем оскудице.{S} У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; н |
| ева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, то јест да сутра отпутује.{S} Опрости се са мајк |
| се тек започео кринолин, и само чека на прву господу која ће га носити па ће Милева одмах крино |
| е, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће д |
| ћи дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.</p> |
| бисте ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге не ч |
| а што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да |
| она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до |
| рено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!</p> <p>— О, заборавили смо, о |
| то све откако сам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, |
| /p> <p>Женске се на то уклоне.</p> <p>— Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квар |
| е.{S} Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала.</p> <p>Чекмеџијић отвори и чита:</ |
| ало на колима испавао, па је опет као и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао?</p> < |
| и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легли.{S} Вино је било јако, а |
| <p>— Тако и овде.{S} Камо срећа да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање |
| p> <p>— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако мл |
| и није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прође у самим пургер |
| садио тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем к |
| /p> <p>Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора |
| о намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би Чекмеџијић |
| еком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — р |
| о оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова.{S} Пише Јулки писмо, да зна на чему је:</p> |
| неће да губи време, рад је девојку што пре да види.{S} Мати виче слугу, слуга дође.</p> <p>— И |
| рочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до де |
| узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p> <p>— Новци су већ готови.</p> < |
| у.{S} Држе да је Љуба отпутовао.</p> <p>Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића.{S} Пита за ф |
| сам дође фрајла-Јулки.{S} Она му почне пребацивати, што се није на њено писмо одазвао; пребацу |
| ати, што се није на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити |
| које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су иоле што имале, очеви ни да |
| оче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се |
| знала и не једног је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се често с њом састајао, тај је мало |
| Гавра изиђе.{S} Гледић је већ у авлији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији њих двоје шета |
| о?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило — од капута.</p> <p>— Ви с |
| азвила.{S} Красни виногради, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са својим срцем сасвим начисто |
| де у велику собу и стане сасвим обучена пред огледало.{S} Ту намешта уста.{S} Сад их мало јаче |
| је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони.</p> < |
| дуга свом господару понео.{S} Плакао је пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„На, |
| сведочити не би могло.{S} Но, што му је пред светом шкодило, то је карта.{S} Холбер и макао бил |
| I</head> <p>Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре.{S} Једна је у селу П., б |
| о.</p> <p>— Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пред овим господарима да кажем.</p> <p>— Та реци слобод |
| пут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, има госта младожењу!</p> <p |
| има да кажем.</p> <p>— Та реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра.</p> |
| како ће визиту правити.{S} Било је већ пред вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} Кад дође јед |
| њега је лако.{S} Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, јер није проста, и само углађен |
| жи се цело познанство прекинути.</p> <p>Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку.{S} Ма |
| ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першун |
| > <p>Љуба свој посао започне.{S} Салвет преда се, па транжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви |
| е, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би Чекмеџијић због т |
| уд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету прилегне.</p> <p>Међутим, Чекм |
| је узрок што није знао како ће га госпа предусрести.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Савка? |
| м се то допало?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам српск |
| ан човек, па после ручка одмах на ствар пређе.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Сока?</p> <p> |
| , — рече Лаза.</p> <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу.</p> <p>— Татијана неће доћи.</p> < |
| > да пристане.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује |
| „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима остати.</ |
| >Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по сата далеко од госпође Перс |
| и кога заволети, а, опет, због багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако |
| човек, господар и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу |
| , и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове противне гласе чујете, немојте |
| а није рад да губи време.{S} Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор.</p> <p>— Хајдмо, чика-Гав |
| ш сигуран.{S} Одважи се цело познанство прекинути.</p> <p>Пред вече хода око куће Милеуснића да |
| ма лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па |
| је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се често с њом састајао, |
| е собе; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, |
| премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.{S} Та је богата.{S |
| уткају, па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засветлиле, |
| не омасти.{S} Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — дуг |
| ођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите...{S} Остајем твоја до гроба —</p> <p>Ј-ка</ |
| вство према мени.{S} Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је доба |
| шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам са |
| ње од хиљаде.</p> <p>— Дакле, ви немате према мени поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, н |
| <p>- Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.{S} Што се мог чувства према вама тиче, оно |
| могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ј |
| од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро би |
| Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошло до решења, ис |
| и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.{S} |
| матер.{S} Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију |
| ужичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} |
| у кћер Варвару, тако око триест година, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, |
| } Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом |
| рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то сасвим никада засведочити не би могло.{S} |
| ошао до собних врата, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Ма |
| знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.{S} Љубиној <pb n |
| упује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Са |
| дар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Ниј |
| <pb n="50" /> <p>— За вашу љубав ’хоћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје ма |
| да поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало |
| и.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даљ |
| > <p>— Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада |
| аред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица |
| едног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.{S} Чекмеџијић види нека писма, све с |
| размишљао је.{S} Преспавао је јутро.{S} Премишљао је да <pb n="35" /> послуша мајку, па да још |
| ад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је окретан, муштерије брзо |
| ану.{S} Гледић не пушта их никуд, ту ће преноћити.{S} Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа раз |
| /p> <p>Дођоше у Ш. Терају у бирцауз.{S} Преоблаче се.{S} Чика-Гавра већ је готов.{S} Малочас и |
| Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се |
| о госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић та |
| е, те с тим је уклоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити.</p> <p>Оду у ц |
| се.{S} После кратког разговора гости се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n="8 |
| ајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи |
| ика-Гавром.{S} Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата.{S} |
| а девојка не пристаје.{S} Чика-Гавра се препоручи, обрече се да <pb n="81" /> ће у још важнијем |
| е вратити.{S} Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.{S} |
| >Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је |
| могу, опростите.</p> <p>Тако Чекмеџијић препоручивши се остави кућу попину.{S} Није хтео фрајли |
| м проводаџијом који ће га знати у свему препоручити. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| </p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>— Сад се препоручујемо.</p> <p>— Драго нам је било.</p> <p>— Осо |
| о безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се да је |
| уцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом <pb n="37" /> чаршав не омасти.{S} Љ |
| Анка и мамица отишле у другу собу да се пресвуку.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да чује |
| рзо свирате.</p> <pb n="61" /> <p>Ту им пресеку разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весело |
| /p> <p>На то дође Савка, те се разговор пресече.</p> <p>— Изволите грожђа.</p> <p>— Хвала; могл |
| х шесторо — бригу задају.</p> <p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима допада.</p |
| го није могао заспати; размишљао је.{S} Преспавао је јутро.{S} Премишљао је да <pb n="35" /> по |
| што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети“, истрчи напоље.{S} Срећа њена што су фиранге |
| пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и д |
| пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло |
| а мане, само још преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — дугачак матор зец.{S} Ко ћ |
| дили!</p> <p>— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.</p> <p>— Једно ми је тако мил |
| ом акције стоје?</p> <p>Дође вечера.{S} При вечери није се ништа интересантно збило, осим што ј |
| Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, то јест да сутра отпутује.{S} Опрости се са |
| а ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се напољу Стева о том са Гавром разгова |
| д у друштво пристао.{S} Радо се веселио при доброј чашици винца, а рђави људи говорили су да је |
| опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.{S} Чика-Гавра нешто шапуће са матером |
| новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> <p>Женске се око ручка журе.{ |
| е спомиње.{S} Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство |
| е сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно.</p> <p>— Шта је то, фрајл |
| да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се сад допада моја Савка?</ |
| Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то |
| , понајвише са „шантлам“.{S} И сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није се могао у |
| Дед’те чашу бермета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што са |
| оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу на женидбу.</p> <p>У |
| нти?{S} Не, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо |
| ез новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, рекао |
| > <p>— Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.</p> <p>— Дакле, шта м |
| а имућна човека.{S} Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S} На лицу |
| а читао где неко објављује да га његови пријатељи од посете на његов имендан поштеде.{S} Таково |
| ешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чару |
| зе око фрајле Јулке.{S} Она му показује пријатно лице; види се да је рада допадати му се, да га |
| је све прошло! —</p> <p>— одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка.</p> <p>На то дође и ф |
| су певали.{S} Када су певали: „У мјесту пријатном“, <pb n="25" />Љуба је уздахнуо, а госпођа Пе |
| ају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџ |
| на, па и она у предњој соби на канабету прилегне.</p> <p>Међутим, Чекмеџијић и чика-Гавра већ с |
| и буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узе |
| триест крајцара.</p> <p>„Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта |
| њом оде у другу собу.{S} Чекмеџијић ову прилику улучи да дигне фиранге.</p> <p>— Опростите, фра |
| частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а |
| ица Гледићка има око триест пет година; прилична је, особито удесно се зна облачити.{S} Памети |
| довица, једва јој је двадесет година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти.{S} Млад |
| е једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разго |
| Како вам се допада наша Марта?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Тако исто и она о вама каже.</p> <pb |
| .{S} На такав начин до вечере сви троје прилично се одобровоље.</p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — |
| са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилично упознали.</p> <p>— Кажите ми искрено, господин |
| ад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилично новаца.</p> <p>— То је врло лепо, само ако је |
| а чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина. |
| ам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— Ја мислим да сте ви у нашо |
| е он тако владао да је сваком шегрту за пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љу |
| о се оклопави.{S} Чика-Гавра је његовом примеру следовао.{S} Трећи дан Чекмеџијић са младом и в |
| оспођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко |
| /p> <p>— Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба.</p> <p>— Да ли је — прочитај!</p> <p>— Не |
| те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, отсећ |
| де је око невесте била Сока.{S} Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она им |
| ју.{S} Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет ни |
| осте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и мног |
| е се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је пев |
| есто с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога лица. |
| пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и |
| нам ви јесте л’ здрави.{S} Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако |
| о какав „гросхандлер“.{S} И то се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како му акције сто |
| p>— Сад разумем. — Зашто не?{S} Као што примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам про |
| се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о |
| уста криви, не допада му се.{S} Она то примећује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у |
| а дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га.{S} Дође вечера, опет га част |
| исати квиту да је примио, те Чекмеџијић прими новце.{S} Одмах је Љуба почео лакше дисати.</p> < |
| бицу насамо, да му написати квиту да је примио, те Чекмеџијић прими новце.{S} Одмах је Љуба поч |
| добар, може све добро испасти.{S} Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оће |
| учим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још дан |
| мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени.</p> <p>— Сад видим.</p> <p>— Мислим да се нећ |
| тање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били другој <pb n="48" /> срећи окренути се, |
| се врати кући.</p> <p>Ружичић је свуда приповедао шта се догодило са Чекмеџијићем.{S} Јулка чу |
| </p> <p>— Сад ћу вам казати.{S} Мени је приповедао то један трговачки калфа, који је био у Бечу |
| age"> <p>ЈУГОСЛОВЕНСКИ КЛАСИЦИ</p> <p>3 ПРИПОВЕДАЧИ 3</p> <p>Уредник</p> <p> <hi>Миливоје Ристи |
| уба каже чика-Гаври да је задовољан.{S} Приповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ |
| ође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићев |
| > <p>Мати уђе у собу.</p> <p>— Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити. |
| , чантра.{S} Напослетку, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да узме.</p> <p>Ко |
| нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испад |
| да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче<pb n |
| ећ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте недеље.</p> <p>— Пр |
| /p> <p>Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на огледал |
| азговараше.{S} Женске изиђоше напоље да приправљају ручак.{S} Каква радост за њих!</p> <p>Госпо |
| све чистије на ствар да удара. — Женске приправљају вечеру. — У почетку све један другог хвата, |
| да устану <pb n="86" />женске да вечеру приправљају.{S} Међутим се људи разговарају и пију.{S} |
| ујну.{S} Онде је већ вино на служавнику приправљено.{S} Марта иде напред, носи вино, а Гледићка |
| ао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде |
| јд’мо!</p> <p>За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, |
| ц је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ су просиоци на пу |
| осим, вајн ђувегију са проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав ј |
| испиткује шта је Љуба говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не |
| л’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу на жени |
| .{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба не |
| Дођу кући.{S} Фрајле спремају ручак.{S} Приспе и ручак.{S} После ручка иду сви у шетњу у башту. |
| ње.{S} И Чекмеџијић, мало помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из |
| аш шта је у ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш |
| ђа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> <p>Гости од |
| .{S} Мати јави чика-Гаври да девојка не пристаје.{S} Чика-Гавра се препоручи, обрече се да <pb |
| дар.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Не пристајем.</p> <p>— Дакле, шта желиш, говори, јер морам |
| ла, да сам ја наследник.{S} На друго не пристајем.</p> <p>— Кад је тако, идем да јој јавим.</p> |
| иљаду форинти.</p> <p>— Е, добро, на то пристајем.{S} Дакле, хоћете ли господину оцу писати?</p |
| ересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да |
| сле њене смрти је од кћери господар.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Не пристајем.</p> <p>— Дак |
| а рада је да се мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у виног |
| одлази, али Љуба неће <pb n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па свршивши |
| је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно се оже |
| ије тражити.</p> <p>И чика-Гавра на све пристане, те зове остале унутра.</p> <pb n="91" /> <p>— |
| ј вароши.</p> <p>Љуба је свуд у друштво пристао.{S} Радо се веселио при доброј чашици винца, а |
| зговора тиче, може међу најизображеније пристати.{S} Њу су многи просили, и богословци, и какви |
| да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да је мало млађа |
| ај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> |
| фри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати.{S} Баш су сами били |
| м немарна душо“, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулки.</p> <p>После вечере се разиђу.{S} Љ |
| ва је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда ва |
| мо већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо пробати!</p> <p>— Ви, како устанете, најпре се разговар |
| оспитана.</p> <p>— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи. |
| S} Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — дугачак матор з |
| сати у посету.{S} Милева још спава.{S} Пробуде је.{S} Љуба је нешто замишљен.</p> <p>— Па шта, |
| у“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Ша |
| p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружи |
| бав је била готова.</p> <p>Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спава |
| је време као калфа у Шапцу и у Београду провести.</p> <p>Врати се кући. </p> </div> <div type=" |
| месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује.{ |
| ед дишпензације, јер неће да се то дуже провлачи; чика-Гавра је задовољан.{S} Фрајла-Варвара хо |
| стола.</p> <p>— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.</p> <p>— Мени о |
| Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му ј |
| ћ од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.</p> <p>— Видиш, Паулина, дете |
| а проиграо.{S} Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непријатеља, |
| ри да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијом.{S} Татијанина мати брзо се спреми и <pb n |
| ного непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџијом који |
| ла.“ Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором.{S} Но нема Татијане.</p> <p>— С |
| — Та, добро вам носим, вајн ђувегију са проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако буде што.</ |
| са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџијом који ће га знати у свему препоручити. </p> |
| <head>V</head> <p>Чекмеџијић је узео за проводаџију чика-Гавру.{S} Чика-Гавра је био частан, ма |
| ица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и удав |
| емој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; треба ми такав неотесан грк!{S} Знаш да сам |
| </head> <p>Љуба је код куће време добро проводио.{S} У матере је остало нешто имања, да ће се в |
| Ја већ не могу дуго љубав <pb n="13" /> проводити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад от |
| /p> <p>Госпођа Јелка рада је да се мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њих на св |
| да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, нотарош још може времена добити да се п |
| о где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад тога, па да идемо овамо |
| ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде кући.{S} Фрајла Савка |
| Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с риф |
| што мало.</p> <p>— Та ви бисте ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас купила.</p> <p>— П |
| еду.{S} Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта |
| што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прође у самим пургерским етикецијама.{S} После ручка Љу |
| покорни.</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <p>Прође две недеље, Љуба не добија одговора.{S} Разљути с |
| су говорили да је карташ.</p> <p>Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит |
| два три дана, Љуба још иште термина.{S} Прођу две три недеље, мати га гони, чантра.{S} Напослет |
| жели само неколико дана промишљења.{S} Прођу два три дана, Љуба још иште термина.{S} Прођу две |
| чује да је Љуба на „шантли“ пет сребра проиграо.{S} Љуба увиђа да се сам без проводаџије не мо |
| и кћериној радила.{S} А да све то лакше произвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку о |
| моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као |
| ере.</p> <p>— Опростите, код нас су ови проклети басамаци.{S} Колико пута сам мога молила да их |
| о прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите као |
| х на ручак.{S} Ручак је весело и у шали пролазио.{S} Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па |
| тати.</p> <p>— Ја ћу и онако скоро овуд пролазити; имам нешто у околини куповати.</p> <p>— Е, б |
| /p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} |
| !</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није дал |
| армантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам, али реч задати н |
| онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекати.{S} Сад Љуба устане и замоли матер да му |
| шта да радимо?</p> <p>— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећ |
| пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} Ако сте шармантан човек, дајте |
| и дође, поче размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, ’дегод срећу.{S} |
| <p>После месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем |
| ећ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволите |
| , ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту срећ |
| него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе.{S} Дакле, кажи, ако хоћеш.</p> |
| м била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са |
| >— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друг |
| ти.</p> <p>— А да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у |
| <p>— Какве надежде?</p> <p>— Да се још промислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, само |
| ао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало промислити.{S} Оставите, дакле, то за овај ма’ на стран |
| су већ готови били, опет уђу у собу да промишљају како ће визиту правити.{S} Било је већ пред |
| Добро, само ми дајте дугачак термин на промишљање.</p> <p>— Месец дана.</p> <p>— То је мало — |
| у да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После к |
| леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.{S} Прођу два три дана, Љуба још иште термин |
| у до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева.</p> <p>— О, слатки господар |
| био је човек од старога шлога, али врло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком искушати да |
| господска изгледа.{S} Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; |
| би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па добр |
| не незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за дост |
| е у инштитуту тако изуче да после никад пропасти не може.{S} Кад су, изучене, у нужди могу и уч |
| удбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме се договор сврши и Љуба отпутује |
| вегија изостане.{S} После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића |
| <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеуснићеву да проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у |
| {S} Видиш, онај други трговац опет мене проси.</p> <p>— И то је масивер керл.{S} Је л’ те, муте |
| ј план да Љубу наговори да је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb |
| зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзлера да по |
| /p> <p>Љуба чује да и неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај нотарош изда |
| меџијић, који се за време својих толико просидба никад честито напити није смео, сад се охрабри |
| о што се оженио; јер уколико се већма у просидбама истрошио, утолико сад више ради и штеди, па |
| та, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе досадише.{S} Дакле, спремимо се.</p> <p>Остави |
| изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> </div> <pb n="18" /> <div type="chapter" |
| ајизображеније пристати.{S} Њу су многи просили, и богословци, и какви нотароши из околине, па |
| <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двад |
| твари начисто.</p> <p>— Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А |
| г десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форин |
| >— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да вас просим.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Дакле, хоћете ли |
| дном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S |
| дећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер су тако улицкани |
| риправности, и после једног сата већ су просиоци на путу.</p> <p>Када стигну у село Ј., траже б |
| ам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће |
| еља, зато закључи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџијом који ће га знати у |
| ну.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> <p>— Шта ћу да ј |
| рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> <p>— С драге воље.</p> <p>Сви оду у дру |
| ћи из бирцауза где су сврнули.{S} Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући.{S |
| <p>Татијана Скорићева у П. била је фина проста девојка.{S} Од својих другарица се само у том ра |
| ворио да он девојку не слуша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба н |
| ко ћеш пред девојком говорити, јер није проста, и само углађен човек јој у очи пада.</p> <p>Дођ |
| Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.</p> <p>— Дакле, ми смо п |
| ебилдет Српкиња.</p> <p>— Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати?{S} Само да ми будет |
| е разумем вас начисто.{S} Изволите мало простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу |
| де му је од користи, показивао се да је простране руке, али је у срцу циција прве класе.</p> <p |
| оспођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку |
| Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Ко |
| она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{S} Само, знате, форме ради, морам јо |
| n="92" /> скинути, па ма ко шта говорио против Чекмеџијића, она га брани.</p> <p>Кад је чика-Га |
| пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</ |
| мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове противне гласе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћ |
| то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече |
| мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо напише:</ |
| е донесе.</p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.< |
| је морао нешто и кроз <pb n="6" /> свет проћи.{S} Служио је и такве грке који су по трипут банк |
| м на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били другој <pb n="48 |
| са фрајлом.</p> <p>— Сад ћу вам што из „Профете“ свирати, да видим како ће вам се то допасти, — |
| ити.{S} Он је хтео још науке у свету да профитира.{S} Жао му је што није видео Медину трговачки |
| има сада са тастом процес.{S} Љуба неће процес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да ид |
| те због три стотине има сада са тастом процес.{S} Љуба неће процес.</p> <p>Опет му нуде девојк |
| у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумат |
| Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика-Гавра га прочита.</p> <p>— Шта мислите, чико, о овом писму?</p> |
| ер, — примети Љуба.</p> <p>— Да ли је — прочитај!</p> <p>— Нећу, не треба.{S} Знам сваки ликер, |
| 74" /> <p>Кад је фрајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа |
| > <p>— Српске?{S} Ах, нисам још ниједну прочитала!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Знате, ја сам бил |
| d" /> <p>Када је Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија.{S} Љу |
| it="letter_end" /> <p>Када је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Саопшти га чика |
| <pb n="21" /> <p>Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао.{S} Љуба па |
| _end" /> <p>Кад је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дугачак те |
| да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обичају.</p> < |
| .{S} Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговачким у |
| око педесет година, но још угледан.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; |
| там.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу |
| > <pb n="47" /> <p>— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га! |
| Ала сте ђаво!</p> <p>— Много сам света прошао.</p> <p>— Обећање испунити, то је поштење.{S} Ја |
| ври потсмевати.</p> <p>— Видиш, како си прошао!</p> <p>— Тако му треба кад је машкртан.</p> <p> |
| стен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар |
| одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, н |
| но је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— одговори мало пријатно застиђена гос |
| ић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шт |
| џак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Ма |
| е чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе на |
| о фортепијану, о опери; па ме још боли прст.{S} Молим, оставите ме ту!</p> <p>— Кад нећеш да у |
| сио — шест форинти.</p> <p>„О прстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — с |
| > <p>Мушки оду, а женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену време.{S} Чекмеџијић је имао |
| време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треба, јер је све то са |
| ец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем.{S} Љуба се |
| > <p>— Нећу.{S} Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се |
| ротивно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, само молим, |
| >— Јесмо.</p> <p>— Дакле, да буде данас прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p>— А венчање?</p> <p> |
| Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до |
| женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и прстен, |
| жену испросио — шест форинти.</p> <p>„О прстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три |
| хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане сасвим обуче |
| о десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се што пре ку |
| није могао опасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх доди |
| као је пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог |
| велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем оскудице |
| башта велика;<pb n="83" /> велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се |
| е, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика;<pb n="83" /> велика штала пун |
| је кућа масна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; |
| тво по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике собе, с |
| на чему је.</p> <p>Ручак прође у самим пургерским етикецијама.{S} После ручка Љуба се разговар |
| .{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може |
| а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младожењу за кћер, или |
| гачке нокте.{S} Марта је то као из моде пустила.{S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ако бога з |
| милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџијића, немој ништа в |
| сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинта.</p> <p>„Кад сам ишао са |
| сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да |
| оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби како је чуо да |
| бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ће дуже у гостима остати.</p> <p>Кад Љуба |
| у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Ов |
| бављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у ру |
| ; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економију.{ |
| Напослетку, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњеви |
| но.</p> <p>— И то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу |
| ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема много |
| нтерес задобијем.</p> <pb n="95" /> <p>„Пут за паорушу Татијану Скорићеву у П. — десет форинти. |
| о — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Макре — осам форинти.</p> <p>„Пут код ч |
| Гаврине Варваре четири форинта.</p> <p>„Пут у Ш. кад сам жену испросио — шест форинти.</p> <p>„ |
| Отишло ми у штету — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; |
| д госпође Макре — осам форинти.</p> <p>„Пут код чика-Гаврине Варваре четири форинта.</p> <p>„Пу |
| > <p>Нов шешир — десет форинти.</p> <p>„Пут онамо и натраг — петнаест форинти.</p> <p>„Кад је к |
| иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на |
| а сам са Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Дев |
| нас су ови проклети басамаци.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми с |
| чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија.</p> <p>— Знате, сваки има |
| приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, да се Власи не сете.{S} Чика-Гавра Чек |
| Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравно.</p> <p>— И то нек |
| >— Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па добро |
| , Беч, — то се не зове путешествије.{S} Путешествије је кад се иде <foreign xml:lang="DE-Cyrl"> |
| еште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествије.{S} Путешествије је кад се иде <foreign xm |
| гост — ручак четир форинта.</p> <p>„Два путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргод |
| у.</p> <p>— Е, па то сте ви опет далеко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још |
| а ће сада.{S} Већ му се досадило толико путовање, па нигде ништа.</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Г |
| ране, иду управо кући Гледићевој.{S} На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му луп |
| ах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. — Ују |
| арвара не сме фалити.</p> <p>Тако се на путу разговарају, час о старој фрајли, час опет о фрајл |
| и после једног сата већ су просиоци на путу.</p> <p>Када стигну у село Ј., траже бирцауз.{S} У |
| по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна је била са друштво |
| — са фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, ш |
| е, спремимо се.</p> <p>Оставимо их нека путују.</p> <p>Фрајла Варвара размеће карте, хоће л’ ка |
| еџијића.</p> <p>Чика-Гавра и Чекмеџијић путују.{S} Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али с |
| та друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S} Немецке и француске књи |
| сао по обичају.</p> <p>После месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са |
| док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и онако |
| >Тако после поноћи устану.{S} Гледић не пушта их никуд, ту ће преноћити.{S} Чекмеџијић и чика-Г |
| очне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, а |
| е моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече о |
| осподари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми |
| тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад узети ту богату удовицу.{S} Каже да је могао још де |
| ба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види.{S} Мати виче слугу, слу |
| Гледић.</p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> |
| нке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.{S} Чика-Гавра нешто шап |
| своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дет |
| трговине?</p> <p>— Не, због женидбе.{S} Рад је моју Соку узети.</p> <p>— Па добро, што хоћеш да |
| га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер је то ка |
| ићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто не, — одговори им |
| /p> <p>— Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад |
| S} Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време.{S} Наједанпут прекине чика-Гаврин ра |
| чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то н |
| му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мало новаца |
| ка-Гавро!</p> <p>— Хајдмо!</p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро |
| ра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита |
| ила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, је |
| ек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p>— Каж |
| ; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право, отприл |
| Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје?</p> <p>Дође ве |
| има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилично новац |
| и, но што је он шаљивчина.{S} Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а |
| на том настојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да се мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и |
| па јој ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, н |
| у показује пријатно лице; види се да је рада допадати му се, да га није рада из шака испустити; |
| васпитанију.</p> <p>Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца.{S} Љ |
| е да је рада допадати му се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца умиљат погл |
| цуски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је |
| Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте недеље. |
| поздрави:</p> <p>— Добар дан, јесте л’ ради гостима?</p> <p>— О, драго нам је; изволите унутра |
| џијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ ради гостију!{S} Ево мој сродник, Љубомир Чекмеџијић, т |
| м на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, |
| >— О њему много се може судити.{S} Чега ради питаш?{S} Ваљда због трговине?</p> <p>— Не, због ж |
| неће.</p> <p>— Види му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од |
| есет дана дође.{S} Мисли, не зна шта да ради.</p> <p>Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане |
| ајна?{S} Шта је то?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се |
| а му дозволи у башту да види шта фрајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фра |
| <p>— Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залуд |
| на миндрос.{S} Оде Паулини да види шта ради.{S} Паулина лежи на дивану.</p> <p>— Шта ти је, Па |
| ва?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па шта сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, |
| омпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо |
| ло ми је!</p> <p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја |
| ротив тога ништа.{S} Само, знате, форме ради, морам још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто |
| ва не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке Чекмеџијића.{S} Оде госпођи Не |
| <pb n="23" /> <p>— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, је |
| , накратко, ви нисте заљубљен, нити сте ради фрајла-Јулку узети?</p> <p>— Нити сам заљубљен, ни |
| Дражајша фрајлице Јулка!</p> <p>Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и мол |
| леву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — дабогда никад не |
| p> <p>Љуба свршава визиту.{S} Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.{ |
| у просидбама истрошио, утолико сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </ |
| оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — рече Љуба.</p> <p>Женске се на то уклоне.</p> < |
| сли шта га стаје све то што је потрошио ради женидбе.{S} Не може начисто да дође — велики је ра |
| ори, да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обичају.</p> <p>После месец дана пуч |
| хартију, па овакав рачун прави:</p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам же |
| е попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произвести може, уклонила |
| у ствар свршити.</p> <p>— Дакле, шта да радимо?</p> <p>— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ а |
| , баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па к |
| ајла-Марту.{S} Она је прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И |
| > <p>Љуба је свуд у друштво пристао.{S} Радо се веселио при доброј чашици винца, а рђави људи г |
| о најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— Ја нисам пр |
| и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да |
| Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било жен |
| разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није |
| су његове најмилије забаве; особито је радо играо фарбл, понајвише са „шантлам“.{S} И сам Љуба |
| ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— Ја мислим да сте ви у |
| путали.</p> <p>— Та знам, мора она мене радо имати, кад ме је још девојком добро гледала!{S} Мо |
| ја.{S} Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он ша |
| сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опрости |
| S} Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S} На лицу би му читао добр |
| етио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба је мислио: нећеш ме ухватити |
| — Ја мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени.</p> <p>— Сад видим.</p> <p>— Мислим да с |
| идите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта је томе уз |
| не!</p> <p>Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, |
| /> <p>Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао.{S} Љуба пак воли што |
| p>— Право имате, — упадне Љуба, који се радовао да му Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад из |
| p>— Ми смо већ свршили, — рече Гледићка радосно.</p> <p>— Хвала богу!{S} Браво! — повичу Гледић |
| > <p>Женске се око ручка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Дође вр |
| е напоље да приправљају ручак.{S} Каква радост за њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обич |
| адом и великим мамурлуком дође у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се |
| ко лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после поноћи устану.{S} Гледић не |
| хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Гавра дође.{S} |
| о покварити; јер нико се тој женидби не радује као госпођа Гледићка, што ће Марту с врата <pb n |
| ве фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује што је све по њеном плану испало.{S} Мало после |
| жирати.</p> <pb n="38" /> <p>— И сам се радујем, — одговори Љуба.</p> <p>Тако сад у задовољству |
| о посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</p> <p>— Опростите, код нас су ови проклети ба |
| отроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и удаје таква фрајла, је |
| >— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу |
| и Милка.</p> <p>После вечере друштво се развеселило.{S} Сваки је морао по једну песму певати.{S |
| </p> <p>Љуба седне.{S} Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним стварима, па онд |
| иноград.{S} Ту му се сад цела романтика развила.{S} Красни виногради, лепа Савка пред очима!{S} |
| ка и њена <pb n="73" /> мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а |
| за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то приме |
| гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђув |
| ким етикецијама.{S} После ручка Љуба се разговара са Савком.{S} Све је у реду, само да зна како |
| ћка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара.</p> <p>— Шта мислиш, Марта, како ти се допад |
| е на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо г |
| {S} Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.{S} После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па |
| ра се, опет, са Чекмеџијићем у бирцаузу разговара.</p> <p>— Дакле, знаш шта је у ствари?{S} Мат |
| куцнемо!</p> <p>Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком |
| код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо.</p> <p>Муштерија у дућану лупа, иште цига |
| !</p> <p>— Ви, како устанете, најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зови |
| оде у В. Ту се састане са Ружичићем.{S} Разговарају о фрајла-Јулки.{S} Чекмеџијић каже Ружичићу |
| тиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати.< |
| у.{S} Гледић зовне жену те се сви троје разговарају.{S} Чика-Гавра се погађа.{S} Гледић даје хи |
| амо она њега да не воли!</p> <p>Тако се разговарају док не заспу.{S} Сутрадан иду мушки шетати |
| ге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају.</p> <p>— Дакле, ако смем питати, шта има г |
| p>Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се.{S} Слушкињин мали синчић од пет година |
| S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта |
| вечеру приправљају.{S} Међутим се људи разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика-Гавром |
| ни са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <foreign xml:lang="DE-Cyrl">Тоз |
| ане у разговор меша.{S} Донекле се тако разговарају, онда устану <pb n="86" />женске да вечеру |
| а не сме фалити.</p> <p>Тако се на путу разговарају, час о старој фрајли, час опет о фрајли Гле |
| мери и броји јој боре на образу.</p> <p>Разговарају се.{S} Чекмеџијић се нешто хладан и поносит |
| ко су се госпођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том су се сложиле да се не удају за чи |
| } Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легли.{S} Вино је |
| авали.{S} Још су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали како ће се сутра због женидбе |
| с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам.{S} Ја сам о вама распитао.{S} Младости погр |
| а шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разговарао.{S} За то време уклонио се Парковић.{S} Чика |
| к сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметно разговарао?</p> <p>— Смешно; али нисте џандрљиви били.< |
| планирали како ће се сутра због женидбе разговарати.</p> <p>Госпођа Перса са фрајлом такођер је |
| будете старији, онда ћете се другачије разговарати. <pb n="52" /> Нећете се кајати ако и он св |
| .</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије на ствар да удара. |
| S} А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепијано |
| евојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И године су јој таман за удају.{S} |
| човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о форт |
| уби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Срећа што је фрајла скоро довршила, јер |
| другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати.</p> <p>— Можете и овде све казати.</p> <p> |
| Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати.{S} После фруштука започне се разговор.</p> |
| па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадгод заљубљени, г |
| те, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друг |
| > <p>Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.{S} Женске изиђоше напоље да приправљају ру |
| ој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и |
| зговарати.{S} После фруштука започне се разговор.</p> <p>— Сад се већ можемо, мислим, мало дубљ |
| ја хоћу.</p> <p>На то дође Савка, те се разговор пресече.</p> <p>— Изволите грожђа.</p> <p>— Хв |
| до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и ну |
| е, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он |
| остио.{S} Но после ручка почне се важан разговор.</p> <p>— Ви ћете сигурно знати у каквом сам п |
| реме.{S} Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор.</p> <p>— Хајдмо, чика-Гавро, време је већ!</p |
| о уклоне.</p> <p>— Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде |
| ићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле се тако разговарају, онда уст |
| са миразом.{S} Дође сестра, умеша се у разговор и да <pb n="12" /> му на знање да мираз неће ф |
| ате.</p> <pb n="61" /> <p>Ту им пресеку разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весело и у шали |
| спођа Перса са фрајлом такођер је имала разговора о младожењи, па онда поспаше.{S} Фрајла је о |
| } Мати и кћи врате се.{S} После кратког разговора гости се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер к |
| ама водити, а покрај тога, што се њеног разговора тиче, може међу најизображеније пристати.{S} |
| /p> <p>— Дакле, нема ништа?</p> <p>— Ни разговора.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, |
| дину мање или више.{S} Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном др |
| p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га |
| вино је добро било, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{S} Першуновић се учини као да је више пио н |
| ос фрајла-Јулки.</p> <p>После вечере се разиђу.{S} Љуба и Гавра су у једној соби.</p> <p>— Како |
| Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрадан разиђу се.{S} Љуба се срдачно од Јулке опростио.</p> <p |
| а.{S} Од својих другарица се само у том разликовала што је била најбогатија.{S} Има сесију земљ |
| али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу рас |
| две недеље, Љуба не добија одговора.{S} Разљути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово н |
| али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад му више фрајла Сока не треба; па да о |
| ић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љу |
| ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.</p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би ми њ |
| е да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена.{S} Она је није хтела давати у инштитут, али |
| о их нека путују.</p> <p>Фрајла Варвара размеће карте, хоће л’ какав младожења доћи.{S} Гледа у |
| , има доста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на коли |
| ко дана нестане му жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се да стару љубав обнови.{S} Коју стару |
| > <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је.{S} Преспавао је јутро.{S} Премишљао је да |
| соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда.{S |
| </p> <p>Када Чекмеџијић кући дође, поче размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, |
| /p> <p>Када су кући дошли, почну наново размишљати.{S} Љуба мисли како ће та ствар испасти.{S} |
| н.{S} Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па с |
| е знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још |
| равила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски.</p> <p>— Шта, и француски?</ |
| е дати — то хоћу да кажем.</p> <p>— Сад разумем. — Зашто не?{S} Као што примећавам, она није ва |
| и лик срца мога?</p> <p>— Молим вас, не разумем вас начисто.{S} Изволите мало простије говорити |
| ао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је чудно.{S} Ја јој једно п |
| садашњем свету слабо ко жени?</p> <p>— Разумете мираз?</p> <p>— Погодили сте.</p> <p>— Наша Ма |
| лице Јулка!</p> <p>Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ва |
| била обучена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онда се тек започео кринолин, и само чека на |
| обићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S} Дабогда срећно! |
| .{S} Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини.</p> <p>— |
| ок се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— А |
| — Изволите сести.</p> <p>Сад се нуткају ракијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да мало добије ку |
| ра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p>— Заповедајте! — ре |
| из вароши.{S} Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла. |
| раго нам је.{S} Па како код вас, пошто ’рана?</p> <p>— Скаче.</p> <p>— Тако и овде.{S} Камо сре |
| а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног капетана, али |
| а би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, ал |
| -Гавра.</p> <p>— Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал |
| тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!{ |
| и, па како је, замишљен, дунст отварао, расече федермесером руку.{S} Фрајла Савка брзо му руку |
| неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене |
| читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад тога, па да ид |
| ао трговац разговарам.{S} Ја сам о вама распитао.{S} Младости погрешке нећу у рачун да узмем, н |
| етити.</p> <p>Кад Љуба дође кући, почне распитивати за стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има |
| луша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једн |
| абулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав је и как |
| а детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> <p>— Та, већ го |
| па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к фра |
| и саопшти.{S} Фрајла Варвара страшно се расрдила кад је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено |
| смо без његова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казат |
| пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певал |
| >— И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен!</p> <p>— Ви ђа |
| исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначи |
| интерић.</p> <p>— Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш с |
| би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао.{S} Ишао је често по вашарим |
| а тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун прави:</p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњ |
| {S} Не може начисто да дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и харт |
| ти!</p> <p>— О том, чика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра.</p> <p>— Није б |
| а распитао.{S} Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање.{S} Ја ваше стање врло до |
| ; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам |
| веди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребра! — но само ј |
| ле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се развесел |
| о се веселио при доброј чашици винца, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то сас |
| сува — да је додирнеш, шуштала би; зуби рђави.{S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, ал |
| се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n="79" /> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра на |
| мало одморимо.</p> <p>— То смо ми онда рђаво дошли.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите само се |
| уд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру.{S} Он отпева „Вино пије Дојчин Петар |
| али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло |
| } Он је био непријатељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где |
| ићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџиј |
| д онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мр |
| > <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Сима Редић</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Када је Љу |
| "letter_end" /> <pb n="21" /> <p>Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде куртал |
| а спасе.{S} Но, како?{S} Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{S} |
| unit="letter" /> <p>Почитајеми господар Редић!</p> <p>Жао ми је што тако мњеније о мени имате; |
| и и Љуба отпутује.</p> <pb n="19" /> <p>Редић је био такав човек да није трпео много визите, ос |
| Ту је само погодба главна ствар.</p> <p>Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на |
| јла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо:</p> <milestone unit= |
| кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Чекмеџијићев. |
| нти.</p> <p>„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинта.</p> <p>„ |
| м, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба што |
| би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу |
| нут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прав |
| ли.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује што је све по њеном п |
| уба се разговара са Савком.{S} Све је у реду, само да зна како стоји са миразом.{S} Дође сестра |
| ди.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама покућство по најно |
| , и то само онда кад је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији |
| е подне око три сата; собе и кујна су у реду.{S} Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа |
| рају насамо.</p> <p>Чика-Гавра Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољ |
| е надежду изгубила.{S} Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љ |
| <p>— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, доб |
| одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим вас, |
| месни учитељ, против тога што приметио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба т |
| да оду.{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на |
| Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-Макро |
| ш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер су тако улицкани.</p> <p>— Ђаво, браца Гавра |
| ви још већи, фрајлице!</p> <p>— Не би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изи |
| ш хоћете, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, |
| кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим |
| p> <p>— Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати.</p> <p>Седну, мало чекају, девојке још нема |
| о ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар свршили.{S} Расрдио |
| а је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати |
| узети.</p> <p>— Па добро, што хоћеш да рекнем о њему?</p> <p>— Има ли што?</p> <p>— Има нешто. |
| ећ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завеза |
| сподара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, него на ст |
| д говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.</p> <p>— Ви сте ве |
| о госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад је чика- |
| ба је опремљен.{S} Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају.{ |
| жне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гле |
| ће?</p> <p>— Ја знам зашто.</p> <p>— Па реци.</p> <p>— Мене мрзи пред овим господарима да кажем |
| овим господарима да кажем.</p> <p>— Та реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне ч |
| у за сина, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, на то није много давала.</p> <p>Фрајла |
| обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— |
| кад обећавате, то је толико као да сте реч задали!</p> <p>— Није баш тако.{S} Кад човек што об |
| зговарају, па онда Љуба да напослетку и реч да ће до пролећа чекати.{S} Сад Љуба устане и замол |
| лећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам, али реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате, то је т |
| о.{S} Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам, а |
| ћу попину.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> <p>— Шта |
| само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> <p>— С драге воље.</p> <p>Св |
| лакаћу.</p> <p>Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> <p>— Херајн!</p> |
| емојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати.{S} До једно шест недеља очекивамо вас.{S} |
| ебало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати.</p> <p>— Па кад као пар изгледа |
| се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики |
| антазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.</p> <p>— Та шта ћем |
| на таковим маторим ждрепцима возила! — рече Пинтерић.</p> <p>Док је Пинтерић ово говорио, чика |
| ем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.</p> <pb n="31" /> <p>— Да, ка |
| јла нуди госте.</p> <p>— Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да |
| одма’ доћи.</p> <p>— Дакле, хајдемо! — рече Гавра.</p> <p>Љуба још мало поправи мараму на врат |
| ерић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече отац.</p> <p>— Драго ми је особито.</p> <p>— И нам |
| пада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.</p> <p>— Господар отац, као што сам чуо, у П |
| немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, ништа за то!{S} Квартира у |
| Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> <p>— Мислим, — дода Пинтерић.</p> <p>— |
| > <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p>И фрајла-Паулина господски к |
| а мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја држим да је то врло рано, |
| /p> <p>— Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза.</p> <p>— Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу |
| кром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић.</p> <p>— Па шта би нам фалило!{S} Оваки |
| ј; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика-Гавра.</p> <p>Девојче оде.{S} Љуба и чика-Гав |
| скорије.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — рече Љуба.</p> <p>Женске се на то уклоне.</p> <p>— Пре |
| а-Гавра.</p> <p>— Ми смо већ свршили, — рече Гледићка радосно.</p> <p>— Хвала богу!{S} Браво! — |
| го?</p> <p>— Ви ћете то добро поњати, — рече смешећи се Љуба.</p> <p>— Ви сигурно мираз подразу |
| мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић.</p> <p>— Драго ће нам бити, — одговори |
| } Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди по њу! — |
| , да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби ј |
| Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.</p> <p>— Хвала; ми сад одма’ не можемо, |
| ти, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и |
| ог момка у дућану, а муштерија много, — рече Чарукџић.</p> <p>— Идем и ја.{S} Чивутин ми обрека |
| кер.</p> <p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово је најфинији онајзликер, |
| р овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ви сте на добром месту.{S} Ви |
| мо госпођу ћерку, па ако је суђено... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ бу |
| зна, већ сам позаборављао те француске речи.</p> <p>— Сад немој заборављати таково што, јер ку |
| , па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи.</p> <p>— Дакле, хоћемо л’ ићи?< |
| ене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.</p> < |
| подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког калфе у малој |
| га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на |
| ића како муштерије мами, како му слатко речи теку, мора човек од њега што то купити.{S} Вреди л |
| <p>— Та ви сте гост!</p> <p>Поред ових речи ухвати госпа-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љ |
| мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога лица.{S} Госпођа Евица је имала т |
| кошкали.{S} Љуба је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући. |
| ф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима |
| их гласова одустао, требало га је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекмеџијићу пи |
| ше надметати.{S} Љуба је једнако својим речма онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и го |
| /p> <p>— Ала сте ме ухватили, не могу с речма куда.</p> <pb n="53" /> <p>Љуба се смеје, мати се |
| каквој девојци осећао, кад је дошло до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети |
| га гони, чантра.{S} Напослетку, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да узме.</p |
| а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Г |
| ло угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Је |
| тане му жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се да стару љубав обнови.{S} Коју стару љубав? — П |
| И 3</p> <p>Уредник</p> <p> <hi>Миливоје Ристић</hi> </p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepa |
| овек од њега што то купити.{S} Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по дес |
| речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се шт |
| } Начује још да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико |
| ићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој ј |
| {S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати.</p |
| тако слободни — опростите — ово је мој рођак Љуба Чекмеџијић, трговац и гвожђар; мене већ позн |
| екмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О. .</p> <p>— Драго м |
| осподин Гледић који има под своје једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она је прилична девојка, радна |
| врло лепа немецка књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а српск |
| /p> <p>— А јесте л’ читали Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака ч |
| стигао у виноград.{S} Ту му се сад цела романтика развила.{S} Красни виногради, лепа Савка пред |
| често по вашарима.{S} Ту је искусио сву романтику трговачког живота.{S} Зима, врућина, жеђ — ни |
| , „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као |
| } Од имања материног све се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло добро живео.{S |
| Јоца је певао „Тулумбашу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Ј |
| им начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет п |
| највише мучи!</p> <p>— Мени се чини да Ружичић Јулку воли.</p> <p>— И мени се чини; само она њ |
| волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгуб |
| } Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љубу поћи.</ |
| је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати |
| рдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.</p> <p>Скоро ће доћи |
| л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео |
| ти и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.{S} Јулка сама у себи начинила је та |
| ржавати, но љутит се врати кући.</p> <p>Ружичић је свуда приповедао шта се догодило са Чекмеџиј |
| сте ви у фрајла-Јулку заљубљени?</p> <p>Ружичић се смеје.</p> <p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} |
| атали у курмахерају.{S} Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лука |
| кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. <pb n="44" /> Напослетку се склони па |
| ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави букете, један да Ружичи |
| г друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића и тај у кућу долази.{S} Јулка и Милка немају о |
| дан иду мушки шетати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилично упознали. |
| на Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем.{S} Разговарају о фрајла-Јулки.{S} Чекмеџијић |
| ићем.{S} Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма п |
| оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрадан разиђу се.{S} Љуба се с |
| е бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем.{S} Љуба се том јако зачуди.{S} Јулка и њена |
| {S} Фрајла-Јулка прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу ниј |
| ичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад |
| .{S} Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако |
| плашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође.{S} Ми |
| рају о фрајла-Јулки.{S} Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено |
| .</p> <p>— Кажите ми искрено, господине Ружичићу, што ћу вас питати.</p> <p>— Драге воље.</p> < |
| будиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што |
| кревет.{S} Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара.{S} Госпођа |
| лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека |
| исли како му се девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поре |
| ђе кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана пром |
| е знам још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш леп |
| а.{S} Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте.{S} Марта |
| вства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато |
| ику добити неће.</p> <p>— Види му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш д |
| ијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У тим мислима легне и заспи.</p> <p>С |
| S} Шта је то?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове |
| још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једна |
| д користи, показивао се да је простране руке, али је у срцу циција прве класе.</p> <p>Госпођа Е |
| во над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим з |
| ваца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.{S} Она вели њена је кћи јединица, па ће и о |
| изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно.</p> <p>— Шта је то, фрајлице?{S} Како су ле |
| тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па дође код П |
| за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.</p |
| да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.</p> <p>Татијанина мати је |
| нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпођа Перса имала |
| т преда се, па транжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себ |
| дошла.</p> <p>Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто ј |
| "letter_end" /> <p>Љуби испаде писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије. |
| љен, дунст отварао, расече федермесером руку.{S} Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бр |
| ла, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.</p> <p>— Па зар ми нећете ту љубав учинити |
| р ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам.</p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад |
| Слуга сам покорни.</p> <p>Љуба матер у руку пољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и сама мати зару |
| решка што одма’ у почетку нисте матер у руку љубили.</p> <p>— То је истина да је од мене погреш |
| ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо |
| ермесером руку.{S} Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разго |
| гме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду ид |
| као ’раст, па какав сте у образу леп и румен!</p> <p>— Ви ђаволите!{S} Хтели сте, ваљда, казат |
| ла чешати.{S} Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен |
| Фина девојка.{S} Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуб |
| ла у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сва |
| ори Љуба.</p> <p>Тако сад у задовољству ручају.{S} Вино још остаје на столу.{S} Белкић једнако |
| пресеку разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весело и у шали пролазио.{S} Сви се шале, само |
| >„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.</p> <p>„Два путна трошка у Г. због |
| без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и |
| стит младожења.</p> <p>Зове их сутра на ручак, такођер и Чекмеџијића.{S} Кад сутрадан тамо оду, |
| > <p>Ту им пресеку разговор, зову их на ручак.{S} Ручак је весело и у шали пролазио.{S} Сви се |
| е на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опе |
| .{S} Фрајле спремају ручак.{S} Приспе и ручак.{S} После ручка иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љ |
| S} Женске изиђоше напоље да приправљају ручак.{S} Каква радост за њих!</p> <p>Господар Пера Сир |
| кушао.{S} Дођу кући.{S} Фрајле спремају ручак.{S} Приспе и ручак.{S} После ручка иду сви у шетњ |
| лео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прође у самим пургерским етикецијама.{S} После ру |
| онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госп |
| Она га лепо дочека и части га.{S} После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њ |
| самим пургерским етикецијама.{S} После ручка Љуба се разговара са Савком.{S} Све је у реду, са |
| мају ручак.{S} Приспе и ручак.{S} После ручка иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се једнако в |
| а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све |
| Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе.</p> <p>— Дакле, допада вам |
| о, лепо је Белкића угостио.{S} Но после ручка почне се важан разговор.</p> <p>— Ви ћете сигурно |
| p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p> |
| њиховим еспапима.</p> <p>Женске се око ручка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој се д |
| ло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком искушати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али |
| м месту испиткује.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није покази |
| Момак јој се допада.</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пр |
| ситније сестре помажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је |
| едало.</p> <p>— Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал’ осам стотина је врло мало за т |
| уда говори да се никад удавати неће.{S} С тим је интересантнија.{S} Са чика-Гавром воли да се ш |
| м једну реч насамо прословити.</p> <p>— С драге воље.</p> <p>Сви оду у другу собу, само остану |
| ад се има откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дететом почињати.{S} Детету сам ја тутор, као деда, п |
| е је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам д |
| ан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуб |
| -Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S |
| е.{S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село |
| ична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И године су јој таман за уда |
| богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" /> <p>— Е, та ви сте ув |
| певања.{S} Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује.{S} Чика-Гавра не може ви |
| <p>— Видиш то, Љубо!{S} Толика сала, па с каквим скупоценим стварима напуњена!</p> <p>Љуба блен |
| ево их.{S} Мати погледа на девојку, па с њом у, другу собу оде; остане Чекмеџијић са чика-Гавр |
| о помало, већма пристаје уз обојицу, па с њима пије.{S} Види Гледићу из очију да ни најмање не |
| скашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој.{S} На путу |
| ти нису смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке |
| ога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се |
| било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> |
| Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него тражимо другу! </p> |
| ликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом чизмом на хинерауг ударио.</p> <p>— П |
| ку ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одз |
| ио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па ниј |
| а да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и |
| м речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се |
| " /> испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако прикл |
| овор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам.{S} |
| Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара.</p> <p>— Шта мислиш, Марта, како ти се |
| 2" /> <p>— Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шт |
| је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко |
| је све то фино уплела.{S} Договорила се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му само |
| ика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ј |
| т чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{S} Чекмеџијић устане и ла |
| да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати.</p> <p>— Можете и овде |
| <p>И тако скрију се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња препона која је могла |
| Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу.{S} Чекмеџијић ову прилику улучи |
| , како устанете, најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу дон |
| .{S} После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави.{S} З |
| а иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се зах |
| е и штафирунг.</p> <p>— Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, драги.{S} С |
| ’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно донекле |
| , па није хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је з |
| то је човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад ја говорим |
| о крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гл |
| допада?</p> <p>— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више |
| а, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Срећа што је фрајла скоро довршил |
| p>— Драго нам је било.</p> <p>— Особито с наше стране драго!{S} Збогом!</p> <p>— Службеница.{S} |
| преко воде превела.{S} Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство и |
| оје кћери.</p> <p>Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ |
| спасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У |
| уба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Ред |
| о ми у штету — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чист |
| >„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинта.</p> <p>„Кад сам иша |
| еџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара уда |
| .</p> <p>— Ала сте ме ухватили, не могу с речма куда.</p> <pb n="53" /> <p>Љуба се смеје, мати |
| ића, немој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; треба ми такав неотесан грк!{S} Знаш д |
| г од свих девојака у околини.{S} У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две х |
| чила је што је желела: скинула је Марту с врата.{S} Сад је сама. </p> </div> <div type="chapter |
| дује као госпођа Гледићка, што ће Марту с врата <pb n="92" /> скинути, па ма ко шта говорио про |
| је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.</p> <p>— Ексцелент виц!</p> <p>Дође к |
| ло после обоје оду у собу.{S} Ту се још с матером о ситнијим стварима поразговарају.{S} Напосле |
| олази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубиног гос |
| ћ дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се |
| и Сока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим сватовима прате га.</p> <p>Све је већ готово |
| дар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, |
| е једанпут уда.{S} Чика-Гавра се, опет, са Чекмеџијићем у бирцаузу разговара.</p> <p>— Дакле, з |
| о.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село П., најпре кумовом оцу, па он |
| ти неће.{S} С тим је интересантнија.{S} Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не |
| ну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест форинти.{S} То су в |
| нови.{S} Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} |
| рајлу Савку, што ми се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се |
| проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка М |
| тихо чика-Гавра.</p> <p>Сам остаде Љуба са фрајлом.</p> <p>— Сад ћу вам што из „Профете“ свират |
| едну здраво имућну девојку.{S} Иде Љуба са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ д |
| , не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдач |
| а каже на то: „Добро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и мамица отишле у другу собу да се пр |
| та интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавр |
| уткати.</p> <p>После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом.{S} Њем |
| м стотина, те због три стотине има сада са тастом процес.{S} Љуба неће процес.</p> <p>Опет му н |
| S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна?{S} Шта је то?{S} Па не |
| p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> <p>— С драге |
| казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> <p>— |
| атери да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијом.{S} Татијанина мати брзо се спреми и <p |
| јла штета што није трговац, та би умела са муштеријом!</p> <p>— Дакле, шта мислиш сад?</p> <p>— |
| </p> <p>Госпођа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на м |
| дој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног сата |
| ви:</p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — кошт |
| оће богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти |
| то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту“ да инсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, |
| ијама.{S} После ручка Љуба се разговара са Савком.{S} Све је у реду, само да зна како стоји са |
| а Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса са синчићем.{S} Слабо, чађаво дете од године и по.</p> |
| славе.{S} Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трговкиње госпође Цифри |
| нидбе разговарати.</p> <p>Госпођа Перса са фрајлом такођер је имала разговора о младожењи, па о |
| лата није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је каза |
| а много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџијом ко |
| традан иду мушки шетати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилично упозна |
| покажем.</p> <p>Чекмеџијић устане и оде са Гледићком у трећу собу.{S} Марта такођер изиђе.{S} Ч |
| до, има госта младожењу!</p> <p>Љуба је са својом фуром стигао у виноград.{S} Ту му се сад цела |
| био практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао што ће |
| е по вароши за Милеву.{S} Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију.{S} |
| улки.{S} Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружи |
| >— Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савк |
| <pb n="93" /> <p>— Молим вас, а шта је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да без тога |
| пошље слушкињу по тату.</p> <p>Донде је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, а |
| — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест фор |
| задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје? |
| оже бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа н |
| у чем оскудице.{S} У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старин |
| посла.“ Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором.{S} Но нема Татијане.</p> <p> |
| ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем.{S} Љуба се том јако зачуди.{S} |
| писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је уда |
| дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем.{S} Разговарају о фрајла-Јулки.{S} Чекмеџи |
| ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на вр |
| рса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапред <pb n="2 |
| <p>Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Март |
| ени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.</p> <p>— Ја, опет, најволијем кад спу |
| мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <foreign xml:lang="DE-C |
| а пође за каква трговца.{S} Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да |
| к ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је до тога!{S |
| о јест да сутра отпутује.{S} Опрости се са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; ра |
| је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.{S} Само ћу вам толико каза |
| ајпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем се са чика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и |
| жден.{S} Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.{S} Чекмеџијић јој каже да је фра |
| ено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разгов |
| <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где су Гледић и |
| дана!</p> <p>— Е, та ви се само шалите са мном!</p> <p>Госпођа Макра се смеје.{S} Чекмеџијићу |
| </p> <p>— Господар Чекмеџијић, изволите са мном да вам нешто покажем.</p> <p>Чекмеџијић устане |
| унцу видети.{S} Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу.{S} Чекмеџијић ов |
| особито је радо играо фарбл, понајвише са „шантлам“.{S} И сам Љуба признавао је ту своју слабо |
| /foreign>!{S} А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на ф |
| онде, осим што у новинама читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљ |
| наследити.</p> <p>— Ја сам задовољан и са тим што сад фрајла има.</p> <p>— Ви сте још млад, па |
| ра, него ако хоће да буду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни су се обукли.{S} Ка |
| би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало |
| те ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени?</p> |
| } Све је у реду, само да зна како стоји са миразом.{S} Дође сестра, умеша се у разговор и да <p |
| да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још већма |
| еба.</p> <p>Када Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу б |
| се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Управо оде к фрајла Варвари и запроси је. |
| богом памети!</p> <p>Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погл |
| ђа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са целом фамилијом.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Са |
| па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они к |
| види има ли кога у соби.{S} Марта ђипи са канабета.</p> <p>— Добро јутро, фрајлице! — поздрави |
| ри су са тобом задовољни!{S} Јеси л’ ти са господар-Чекмеџијићем задовољна?</p> <p>— Ако ви јес |
| дни господару!</p> <p>Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.{S} Ја сам чекао и чека |
| , чика-Гавро?</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам са Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега у го |
| бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим |
| дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин та |
| рајла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Љуба Чекмеџијић</p> <milestone un |
| а ћу вам дати моју Соку.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Сима Редић</p> <milestone unit="l |
| ете приступ у нашу кућу.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Јулка Нерић</p> <milestone unit=" |
| и при том.{S} Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.{S} После ћу опет ја Чекмеџијића ух |
| , а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва |
| Нећу.{S} Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам |
| до циља доћи што је с удовицом још као са девојком добро познат био, па није морао око ње мног |
| устао са своје столице, па га је отерао са његова места да може поред госпође Макре сести.</p> |
| рк у његовом месту.{S} Зато се и титрао са судбом својом.{S} Он је <pb n="7" /> за вишим чим те |
| провеселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрадан разиђу се.{S |
| нтерић ово говорио, чика-Гавра је устао са своје столице, па га је отерао са његова места да мо |
| атраг пет форинта.</p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгере |
| имо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Остајем вас нижај |
| сао.{S} Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чу |
| рима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну сест |
| Љуба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хиљаде.</p> <pb n="94" /> <p>И чика-Гавра се |
| ба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљ |
| чић је свуда приповедао шта се догодило са Чекмеџијићем.{S} Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружи |
| да.{S} Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром.</p> <p>— Дакле, хајдмо, чика-Гавро!</p> |
| дуката, и све што треба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фра |
| учи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџијом који ће га знати у свему препору |
| ате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.{S} Госпођа Јелка га уверава да јесте, да н |
| 20_C9"> <head>IX</head> <p>Љуба се опет са чика-Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му се доса |
| ди, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са својим срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка сву је |
| разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде мисли ка |
| зговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу стр |
| и одоше.{S} После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна |
| ом у, другу собу оде; остане Чекмеџијић са чика-Гавром.{S} Чика-Гавра каже му да се препоручи, |
| џијићем.{S} Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писм |
| ead>VII</head> <p>Сад долази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С. и уквартирају се ко |
| имеру следовао.{S} Трећи дан Чекмеџијић са младом и великим мамурлуком дође у О., на радост сво |
| > <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разговарао.{S} За то време уклонио се Па |
| >„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — трошак пет форинти; могао |
| о.{S} Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево.{ |
| <p>— Та, добро вам носим, вајн ђувегију са проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако буде што |
| 7" /> <p>— Персо моја, ови господари су са тобом задовољни!{S} Јеси л’ ти са господар-Чекмеџији |
| ика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти.</p> <p> |
| етикеције правити, него је могао одмах са другога краја шале започети.{S} Госпођа Макра га је |
| ужником донде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог шегртовања с |
| </p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Ре |
| лдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда |
| да га тако остави.{S} Уђе у другу собу сав снужден.{S} Госпођа Макра пита га зашто се са фрајл |
| светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код кућ |
| , да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Ј |
| за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.{S} Љубиној <pb n="10" / |
| и.</p> <p>— Како вам се сад допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као богиња!</p> <p>— Неће ни ми |
| сти.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа.</p> <p>— Допад |
| напољу.</p> <p>Љуба оде кући.{S} Фрајла Савка остане дешператна, али наскоро се за једног нотар |
| ао, расече федермесером руку.{S} Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их ча |
| спођа Јелка.</p> <p>На то дође и фрајла Савка.{S} Фина девојка.{S} Лепог стаса, бела, па румена |
| је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу.</p> <p>— |
| тика развила.{S} Красни виногради, лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са својим срцем сасвим н |
| о се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искрено и |
| .</p> <p>— И ја хоћу.</p> <p>На то дође Савка, те се разговор пресече.</p> <p>— Изволите грожђа |
| ати?</p> <p>— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп ш |
| шта ће дати господин тата поред фрајле Савке?</p> <p>— Та оставите засад то питање на страну; |
| ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савке.</p> <p>— Не знам ништа о томе.</p> <p>Попа зове |
| је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.{S} Љубино |
| остави кућу попину.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа.</p> |
| ом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га.{S} Дође |
| мом оцу Савкином о томе писати.{S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово |
| ти.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти.</p> <p> |
| , али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уг |
| а му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати.{S} Отац Савкин био је свештеник |
| селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише:</p> <milestone unit="letter" /> <p>Поч |
| ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила?</p> <p>— Не знам ништа.</p> <p>— Е, |
| /p> <p>Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети |
| ма.{S} После ручка Љуба се разговара са Савком.{S} Све је у реду, само да зна како стоји са мир |
| у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — трошак пет форинти; могао сам без тога бити.</ |
| е господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево.{S} Отседну у бирцаузу |
| о познат.{S} Она је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на |
| е се око ручка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Дође време ручку. |
| жи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку заборавио.{S} Кад једаред дође господар Сириџић с |
| и стотине форинти.</p> <p>„Кад сам ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљине,— изли |
| осподине!</p> <p>Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену |
| само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, |
| ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал |
| оспође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.{S} Госпођа Цифрићка је највећи непр |
| p> <p>— Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што п |
| од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледао.{S} Чекмеџијић дарива Марту и, после велик |
| а, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма к |
| у, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас |
| зели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p>— Остави ти то |
| нате, читала је ноћас много.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он је |
| ранге дигнем.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџ |
| ори стидљиво млада госпођа.</p> <p>— Е, сад молим, господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви |
| а му Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, |
| > <p>— Новци су већ готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p |
| <p>— Ал’ је ово добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S} Дабогда срећно!</p> <p>Мати уђе у |
| кад почиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дати седам стотина форинти шајна, а доцније |
| амешта уста.{S} Сад их мало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да п |
| >— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћ |
| ече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже |
| росидба никад честито напити није смео, сад се охрабри и страшно се оклопави.{S} Чика-Гавра је |
| Но нема Татијане.</p> <p>— Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати.</p> <p>Седну, мало чекај |
| -Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није |
| ручавао сам се све вам исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узе |
| ко исто и сад ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би |
| то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p |
| <pb n="72" /> <p>— Мани се тога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Д |
| 0" /> <p>— Хвала ти што си ме освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким начином отказати |
| о нисам.</p> <p>— То је лепо од вас!{S} Сад видим да имате наклоност према мени.</p> <p>— Још к |
| Он отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало |
| авра, па је и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче<pb n="60" /> неку ф |
| је желела: скинула је Марту с врата.{S} Сад је сама. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а пред огледало.{S} Ту намешта уста.{S} Сад их мало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало см |
| Љуба.</p> <p>— Имам једног синчића.{S} Сад ће доћи.{S} Само, опростите, да пошаљем по тату.</p |
| Љуба се мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог о |
| .</p> <p>— Хвала!</p> <p>Љуба седне.{S} Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним |
| дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите као млада или стара младића од дв |
| се са чика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају.{S} Питају за фр |
| њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах поквари уста и скине |
| н; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, драги.{S} Сад опет ја искрено да питам шта ви имате?</p> <p>— Има |
| , онда смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако с |
| здалека род госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа би |
| летку и реч да ће до пролећа чекати.{S} Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да |
| тити, па ћемо још данас све свршити.{S} Сад гледај посао.</p> <p>За женскима дође Гледић и чика |
| њега.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.{S} После |
| могао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S} Кажите, молим вас, хоћет |
| а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у памети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика- |
| ив, па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог |
| S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће би |
| у је година?{S} Нешто је слаб.</p> <p>— Сад му је друга година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата |
| ц у О. .</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем.{S} Опростите! |
| нашој кући увек радо примљени.</p> <p>— Сад видим.</p> <p>— Мислим да се нећете кајати што сте |
| озаборављао те француске речи.</p> <p>— Сад немој заборављати таково што, јер куда идемо ту је |
| е тако зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Сад ћу вам казати.{S} Мени је приповедао то један тргов |
| мене дати — то хоћу да кажем.</p> <p>— Сад разумем. — Зашто не?{S} Као што примећавам, она ниј |
| пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам српски свирати.</p> <p>— Е, да видим!</p> <p |
| <p>Сам остаде Љуба са фрајлом.</p> <p>— Сад ћу вам што из „Профете“ свирати, да видим како ће в |
| повати.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>— Сад се препоручујемо.</p> <p>— Драго нам је било.</p> < |
| фруштука започне се разговор.</p> <p>— Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, |
| сам отворио малу гвожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ м |
| </p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се кренкујем.</p> <p>Такав ми |
| >— Имала сам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се |
| ада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p> |
| већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{ |
| -Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се свет |
| имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се |
| а’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</ |
| е мушко.</p> <p>— Е добро, дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после састати?</p> <p>— У башт |
| инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго.{S} Госпођа Макра се врати у собу, па |
| шта.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, н |
| а сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама |
| ’ жива?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Па шта сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не м |
| слугу, коње и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, к |
| <p>— Хоћу на сваки начин.{S} Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> <p>— Па к |
| ла има.</p> <p>— Ви сте још млад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка допада |
| за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— Куда |
| ђи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се сад допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као богиња!</p> |
| то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, и |
| ом фуром стигао у виноград.{S} Ту му се сад цела романтика развила.{S} Красни виногради, лепа С |
| за имућног човека држати може.{S} Ту се сад о трговини почеше надметати.{S} Љуба је једнако сво |
| ока?</p> <p>— Врло.</p> <p>— Шта судите сад?</p> <p>— Ја ништа друго не судим нег’ да узмем фра |
| ићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је |
| кић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} Да остане тако налако у платки?{S} Не!{S} |
| и хиљаде форинти сребра.</p> <p>Коју ће сад Чекмеџијић од ове две?{S} Татијана је богатија, а М |
| имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човека.{S} Гостољ |
| ка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p> |
| ком инштитуту научила је на мидер.{S} И сад је јако утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ з |
| е.</p> <p>— Па шта сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> < |
| ли у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него |
| м акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зов |
| не јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим вас!</p> <p>— В |
| сица!{S} Шта је мени писала, а шта теби сад пише.{S} Не требам је!</p> <p>— Видиш, брате, да те |
| се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је з |
| ти, — рече слушкиња.</p> <p>— Хвала; ми сад одма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госп |
| иви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинам |
| <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до |
| ве мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара |
| хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас сад најволим.{S} Ј |
| ни друг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намен |
| е радујем, — одговори Љуба.</p> <p>Тако сад у задовољству ручају.{S} Вино још остаје на столу.{ |
| се већма у просидбама истрошио, утолико сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први гр |
| ћу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер б |
| иранге спуштене биле!</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам са Гледићем |
| вање, па нигде ништа.</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Тражимо опет ’дегод.</p> <p>— |
| /p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти Бечлиј |
| </p> <p>— Ја сам задовољан и са тим што сад фрајла има.</p> <p>— Ви сте још млад, па се сад сва |
| ер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће |
| а знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p |
| ам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас сад најволим.{S} Ја не требам младе, јер ни ја нисам ве |
| /p> <p>— Узмите за искреност што ћу вас сад питати.{S} Како вам се допада наша Марта?</p> <p>— |
| ead> <p>Љуба се мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао к |
| муштеријом!</p> <p>— Дакле, шта мислиш сад?</p> <p>— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи.</p> <p |
| је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што ви |
| >— Ту имате право.</p> <pb n="62" /> <p>Сад већ госпођи Макри није много требало; само да испус |
| l:id="SRP18620_C7"> <head>VII</head> <p>Сад долази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у |
| коло.</p> <p>— Видите да знате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и |
| </p> <p>— То не сме нико видити!</p> <p>Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркуј |
| и.</p> <p>— Дед свирај, девојко!</p> <p>Сад фрајла седне код клавира и почне свирати.{S} Свира |
| p>— Мени ће мило бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу ис |
| г тражила; старог сам већ имала.</p> <p>Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гаври потсмевати. |
| , док није фрајла Паулина дошла.</p> <p>Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води |
| чила него што би за ћифту пошла.</p> <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеуснићеву да проси.{S} Чика-Гав |
| о! — повичу Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића |
| , драго нам је; изволите унутра.</p> <p>Сад иду унутра.{S} Љуба неће први да улази у собу, учти |
| лијом.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је има |
| осад најмање две хиљаде хаснити.</p> <p>Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.{S} Женс |
| собито.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Сад се нуткају ракијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да |
| лави, и то му је пошло за руком.</p> <p>Сад почну певати.{S} Госпођа Перса имала је леп глас.{S |
| .</p> <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати |
| обро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смр |
| ти.</p> <p>— То нам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће |
| им.</p> <p>— Е, имате фину кожу.</p> <p>Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа.{S} Кож |
| , опростите, да пошаљем по тату.</p> <p>Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.</p |
| аскате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— одговори мало пријатно з |
| је већ у авлији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све |
| ., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; с |
| седам стотина, те због три стотине има сада са тастом процес.{S} Љуба неће процес.</p> <p>Опет |
| -Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру.{S} Он |
| Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савк |
| се опет са чика-Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му се досадило толико путовање, па нигде н |
| толико сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </div> </body> <back> <pb |
| азати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени?</p> <p>— Разумете мираз?< |
| је баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прође у самим пургерским |
| могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.{S} Очекујући в |
| "52" /> Нећете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> <p>— Ш |
| ао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.</p> <pb n="82" /> <p>Ако икоме, то је до |
| ="58" /> <p>— Видиш то, Љубо!{S} Толика сала, па с каквим скупоценим стварима напуњена!</p> <p> |
| га.</p> <p>Љуба свој посао започне.{S} Салвет преда се, па транжирај.{S} Врло му за руком иде. |
| ко не чуди као господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на |
| тане и лагано<pb n="65" /> се довуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код једног стола, |
| /p> <p>— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам |
| наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте нед |
| ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са д |
| <p>— Тражимо опет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да и |
| м кажем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметно разговарао?</p> <p>— Смешно; али нисте џ |
| кад види саме шепртљарије.</p> <p>Љуба сам дође фрајла-Јулки.{S} Она му почне пребацивати, што |
| Нерић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.{S} Само ћу вам толи |
| ђе у собу; мати је сама.</p> <p>— Слуга сам покорни.</p> <p>Љуба матер у руку пољуби.{S} Тако ј |
| ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не пристајем.</p> <p>— Ка |
| е баронски па спасти на учитељку!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпита |
| мао кураж са мном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала!</p> <pb n= |
| ак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па да се још п |
| </p> <p>— Тако и овде.{S} Камо срећа да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најм |
| не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где неко обја |
| <p>— Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.</p> <p>— Дакле, ми с |
| треба ми такав неотесан грк!{S} Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала.{S} Ох, дођи |
| како српски свира?</p> <p>— Нисам, онда сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} |
| <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја са |
| нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо |
| а Српкиња, фрајлице?</p> <p>— Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српк |
| а!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заб |
| p> <p>Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S |
| те смешан господин!</p> <p>— Молићу, ја сам само господар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Беч |
| хиљаде и штафирунг.</p> <p>— Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу.</p> <p>— Е добро, драги |
| ијићу, ви сте се заиста показали!{S} Ја сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих нај |
| Опростите што смо тако слободни!{S} Ја сам Љуба Чекмеџијић.</p> <p>— А ја сам, опет, Гавра Цер |
| сад, чика-Гавро?</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам са Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега |
| стотина је врло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, |
| ав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{S} Не знам ви јесте л’ здрав |
| свашта знате брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене |
| е женидбе као трговац разговарам.{S} Ја сам о вама распитао.{S} Младости погрешке нећу у рачун |
| са овим писмом досађивати морам.{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у возд |
| /p> <p>— Па зашто не кажете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — к |
| о овом писму?</p> <pb n="47" /> <p>— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно |
| к онда ићи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ |
| њу — како се каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио да компаније само у трговаца и солдата има, |
| вам кажем?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Ја сам дошао да вас просим.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— |
| деца све његово наследити.</p> <p>— Ја сам задовољан и са тим што сад фрајла има.</p> <p>— Ви |
| Нисам био у ствари начисто.</p> <p>— Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку.</p> <p>— Драго ми ј |
| оред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради.</p> |
| } Ја сам Љуба Чекмеџијић.</p> <p>— А ја сам, опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је особито |
| сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пута леп |
| задовољна?</p> <p>— Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа.</p> <p>— Е, сад |
| " /> <p>Љубезна фрајла Јулка!</p> <p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље |
| <p>— Шта ти је, Паулина?</p> <p>— Имала сам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p> |
| о доцкан устали.</p> <p>— Знате, читала сам много ноћас.</p> <p>— А шта то читате, фрајлице?</p |
| та то читате, фрајлице?</p> <p>— Читала сам од Дима „<title><foreign xml:lang="DE-Cyrl">Драј Му |
| да знате и француски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.</p> |
| ="89" /> <p>— Мило ми је!</p> <p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пош |
| , трговац и гвожђар из О.</p> <p>— Чула сам за њега, драго ми је, — рече госпођа Макра.</p> <p> |
| нке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не з |
| нате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки го |
| S} Пре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— |
| у ови проклети басамаци.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све об |
| м и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n= |
| наравно не би’ старијег тражила; старог сам већ имала.</p> <p>Сад се почне Пинтерић и Чарукџић |
| цуски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.</p> <p>— Е, па то с |
| ре четири форинта.</p> <p>„Пут у Ш. кад сам жену испросио — шест форинти.</p> <p>„О прстену — п |
| мт!{S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а |
| удовице допада?</p> <p>— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, |
| жите ви младе!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S |
| тамо и натраг пет форинта.</p> <p>„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са |
| и; могао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натра |
| ме четири стотине форинти.</p> <p>„Кад сам ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљи |
| ићеву у П. — десет форинти.</p> <p>„Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ра |
| амо и натраг десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натра |
| ић.</p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити.</p> <p>— |
| авро!</p> <p>— Хајдмо!</p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Гавро, да |
| ећу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, |
| ао, канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли |
| отворио малу гвожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам |
| /p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p> <p>— |
| ита.{S} Чекмеџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у |
| новић дуго није могао заспати.{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и раз |
| а ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љу |
| пи и изиђе напоље.{S} Чекмеџијић остане сам.{S} Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га |
| екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — за |
| рећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савки |
| ет сребра проиграо.{S} Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непр |
| а је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се |
| .</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Гавру. |
| рао фарбл, понајвише са „шантлам“.{S} И сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није с |
| истранжирати.</p> <pb n="38" /> <p>— И сам се радујем, — одговори Љуба.</p> <p>Тако сад у задо |
| о сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека да мати |
| е.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу |
| ић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.{S} Гледићка га |
| женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати.{S} Но зато и донд |
| еће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа? — |
| ла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да и |
| ићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.{S} Као да га овде нека особита судба чек |
| га чика-Гавра.</p> <p>— Не знам још ни сам како.{S} Девојке нису ружне, особито она Јулка; она |
| е имала среће!</p> <p>„И њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у |
| ти.</p> <p>„Госпође Першуновић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем |
| м ја!</p> <p>— Остави ти то мени, стари сам ја врабац!{S} Само то хоћу да знам — дакле, није се |
| ер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса како би се |
| узети?</p> <p>— Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само |
| ради фрајла-Јулку узети?</p> <p>— Нити сам заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам мо |
| </p> <p>— Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал’ осам стотина је врло мало за трговца |
| /p> <p>— Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама |
| и.{S} Изјави му још и ту тајну да је он сам, то јест чика-Гавра, рад узети ту богату удовицу.{S |
| о сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n="36" /> <p>Сутрадан је не |
| били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу ва |
| рстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и ш |
| ам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити.</p> <p>Сад се два |
| ом и Савком — трошак пет форинти; могао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, |
| малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђар |
| сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — даб |
| ате, то је било само из етикеције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> |
| .</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— Много сам света прошао.</p> <p>— Обећање испунити, то је пошт |
| аки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинтерића ис |
| ени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је давн |
| пита шаљиво госпођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако. |
| глави, па се опет мисли.</p> <p>— Добио сам хиљаду форинти, а потрошио сам хиљаду четрдесет фор |
| м ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — к |
| о љубав <pb n="13" /> проводити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</ |
| рачун прави:</p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми треба |
| >— Добио сам хиљаду форинти, а потрошио сам хиљаду четрдесет форинти и тридесет крајцара — дакл |
| дма’ готови’.</p> <p>— То је мало; јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и то в |
| p> <p>— Ала ми је тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног устајања, и то све откако сам се |
| тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{ |
| ни се тога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добр |
| учио од раног устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ у чети |
| S} Ја сам са Гледићем познат.{S} Колико сам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} |
| ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме |
| онако морам одлазити.{S} Опростите што сам вам досађивао.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми |
| Добро нам дошли!</p> <p>— Опростите што сам тако слободан...</p> <p>— Драго нам је.{S} Па како |
| у, сви здрави.{S} Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше |
| е мати.</p> <p>— Господар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару?</p> <p>— Јест, и тек до |
| послица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао.</p> <p>Уђу у собу.{S} Ту је |
| Швабу!“</p> <p>— И то је истина.{S} Чуо сам већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају |
| руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за т |
| форинта и триест крајцара.</p> <p>„Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне |
| p> <p>— Да, инкогнито!{S} Враг зна, већ сам позаборављао те француске речи.</p> <p>— Сад немој |
| у О., једну велику, једну малу.{S} Ову сам недавно купио.{S} И малу гвожђарницу.</p> <p>— Све |
| , ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Дакле, ја вас уверавам да ће мој тата д |
| и наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.</p> <pb n="45" /> <p>— Ал’, кажите ми |
| јте одма’ с дететом почињати.{S} Детету сам ја тутор, као деда, па му неће ништа код мене фалит |
| ка-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена |
| >— Канда сте ми из уста извукли!{S} Баш сам вас хтео о томе упитати.{S} Кажите ми право шта ће |
| рајцара — дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдесет форинти и тридесет крајцара |
| ш добро, — дода тихо чика-Гавра.</p> <p>Сам остаде Љуба са фрајлом.</p> <p>— Сад ћу вам што из |
| е, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, како вам се то |
| шајна.{S} Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може.{S |
| срећа што Ружичић Јулку неће.{S} Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је |
| чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет |
| у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је умор |
| ла: скинула је Марту с врата.{S} Сад је сама. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18620_ |
| д куће.</p> <p>Љуба уђе у собу; мати је сама.</p> <p>— Слуга сам покорни.</p> <p>Љуба матер у р |
| } Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру па |
| ићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.</p> <p>— Узмите за искреност што |
| та обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.</p |
| уку пољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила.</p> <pb n="51" /> <p>— Изволите с |
| а овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну здраво |
| јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је казао да је човеку јез |
| нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу.</p> |
| н човек, па је увидео да је са Белкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао што ће на глас изић |
| с могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћете почети?</p> |
| рта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, а покрај тога, што се њеног разговора тиче |
| е као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћају.{S} Па |
| Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо пробати |
| мо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије.</p> <p>Љуба сам дође фрајла-Јулки.{S} |
| уди.{S} Јулка и њена <pb n="73" /> мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића |
| кућу вашу интабулирани ваш дуг, па онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери |
| подар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање да |
| ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулират |
| изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А за |
| вожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ништа зато; им |
| тво те реши се у очи упитати.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили од мене |
| сазна на чему је.</p> <p>Ручак прође у самим пургерским етикецијама.{S} После ручка Љуба се ра |
| Је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи.</p> < |
| лка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, |
| кву стару удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те |
| ња допада.{S} Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра се, опет, са Чек |
| ко слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.</p> <p>Чекмеџијићу се нешто м |
| ћу долази.{S} Јулка и Милка немају оца, само матер.{S} Јулка осећа велику наклоност према Ружич |
| у није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени је дала б |
| село и у шали пролазио.{S} Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешку |
| /> чаршав не омасти.{S} Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печ |
| ош млад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете стари |
| p>— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу |
| да што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики дуг термин п |
| тен, — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прос |
| > <p>— Та, може се све то лепо уредити, само кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а мир |
| госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапр |
| , а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје?</p> <p>До |
| {S} Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем.</p> <pb n="85" /> <p>— Е, сад д |
| > <p>— Збогом и донде!</p> <p>— Збогом, само паметно!</p> <p>— Тако ћу ја лепо казати да ћете с |
| квим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли“ пет сребра проиграо |
| лично новаца.</p> <p>— То је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</p> <pb n="4 |
| , па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро, само ми дајте дугачак термин на промишљање.</p> <p>— Ме |
| меши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла.“ Није дуго трајало, ето ђу |
| >— Нећу, не треба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окрену други разг |
| раге воље.</p> <p>Сви оду у другу собу, само остану Чекмеџијић и чика-Гавра.{S} Љуба каже чика- |
| разговара са Савком.{S} Све је у реду, само да зна како стоји са миразом.{S} Дође сестра, умеш |
| /p> <p>Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S} Гледић и Гледићка хоће сјајне с |
| уго не судим нег’ да узмем фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се |
| па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели <pb n="34" /> да постигне; тако исто и же |
| узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће вре |
| аш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улови.{S} Та, можеш мисл |
| ро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо пробати!</p> |
| S} Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.{S |
| ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се кренкујем.</p> <p>Такав мизерабл човек па м |
| ић Јулку воли.</p> <p>— И мени се чини; само она њега да не воли!</p> <p>Тако се разговарају до |
| до за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са |
| д већ госпођи Макри није много требало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати |
| ави ти то мени, стари сам ја врабац!{S} Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако позн |
| да је са Белкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато д |
| ена, а и ја немам против тога ништа.{S} Само, знате, форме ради, морам још и мог девера запитат |
| >— Ја нисам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу |
| селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, |
| Имам једног синчића.{S} Сад ће доћи.{S} Само, опростите, да пошаљем по тату.</p> <p>Сад изиђе г |
| азати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{S} Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар.</p> |
| сам се са његовим сестрама упознао.{S} Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта в |
| прости увек, и такви ћемо и остати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> < |
| ти.</p> <p>— Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења.</p> <p>Зове их |
| бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ништа зато; имате у њој најве |
| р.</p> <p>— Па кад ће то бити?</p> <p>— Само мало стрпљења имајте.{S} Он ће доћи до осам дана, |
| и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само да је мало млађа.{S} Но, већ кад је тако, да видим |
| во госпођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— |
| јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> <p>Гости оду.</p> <p>Чекмеџијићу |
| ас, немојте ме шмајхловати.</p> <p>— Ја само истину кажем.{S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата |
| , па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.</p> <p>— Марта, да знаш да су ово п |
| ро, немојте рачун водити; она се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђ |
| где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе; једна гледа у дућан, а друга је преко ку |
| е ђаво носи!“ За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров аусп |
| да смо ја и ви најсрећнији људи.{S} Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се сл |
| се љубазно донекле кошкали.{S} Љуба је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева зн |
| а, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна ствар.</p> <p>Редић је врло практич |
| же.</p> <p>— Ја сам мислио да компаније само у трговаца и солдата има, ал’ никад нисам знао да |
| оста девојка.{S} Од својих другарица се само у том разликовала што је била најбогатија.{S} Има |
| усне нисам никад видио.</p> <p>— Ви се само шалите!</p> <p>— Ја се не шалим, нег' што мислим т |
| ало — годину дана!</p> <p>— Е, та ви се само шалите са мном!</p> <p>Госпођа Макра се смеје.{S} |
| никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, |
| м.{S} Но нема Татијане.</p> <p>— Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати.</p> <p>Седну, мало |
| шли.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите само сести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је и |
| ви фрајлу.</p> <p>— Ал’, молим, станите само мало.{S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам |
| рдила кад је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће |
| д девојком говорити, јер није проста, и само углађен човек јој у очи пада.</p> <p>Дођоше у Ш. Т |
| о јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло б |
| јфрок — онда се тек започео кринолин, и само чека на прву господу која ће га носити па ће Милев |
| зечине се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу |
| га, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а српске?</p> <p>— Српске?{S |
| ка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.{S} Прођу два три дана, Љ |
| а Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; треба ми такав неотесан грк! |
| ерујте, није вредно трошити!{S} Доктори само своје терају.{S} Боље би било кућевни лек употребљ |
| ова писма су од фрајла-Јулке.{S} Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала.</p> <p |
| мешан господин!</p> <p>— Молићу, ја сам само господар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Бечу?</ |
| хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три стотине има сада са тас |
| бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикеције; знао сам да ће се то њој допасти, ал |
| било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фрајлице, каж |
| тео искати, о том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је ка |
| > <p>— Опростите, нисам хтео читати, но само да видим какав је то леп папир; на њему су лепи го |
| ости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање.{S} Ја ваше стање врло добро познајем.{S} Ак |
| је шала три хиљаде форинти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега.{S} Мајка држи |
| пре би морали српске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако се д |
| ушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуб |
| да му је мати не обрече одмах, но да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, нотар |
| је истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само како је шмукирана!{S} У Ш. седи господин Гледић ко |
| ше фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо:</p> <milestone |
| <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фр |
| е време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати.{S} Отац Савкин био је |
| ошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љ |
| Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити.{S} Он је хтео још науке у |
| прочитао, Љуба није знао на чему је.{S} Саопшти га чика-Гаври.{S} Чика-Гавра га прочита.</p> <p |
| амој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла Варвара страшно се расрдила кад је ч |
| Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} С |
| вата, напипавају ко шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, |
| ко није знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио кредит.{S} Он је држао, ко није кадар пе |
| и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће каз |
| ен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра глед |
| ечлије?</p> <pb n="64" /> <p>— А, то је сасвим отр шос?</p> <p>— Шта је то „отр шос“?</p> <p>— |
| ам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Господар Пера, када је вас узео, био ј |
| ирати?</p> <p>— Ах, композицион — то је сасвим друго, то је <foreign xml:lang="DE-Cyrl">музикал |
| е стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не сасвим.</p> <p>— Чули сте за моју трговину?</p> <p>— Је |
| >— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам српски свирати.</p> <p>— Е, |
| тење, па онда оде у велику собу и стане сасвим обучена пред огледало.{S} Ту намешта уста.{S} Са |
| зврће да поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим намести, па устима ни да макне.{S} Мати спусти ф |
| клоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.</p> <pb n="45" /> <p>— Ал’, кажите ми прав |
| ред очима!{S} Он је већ са својим срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка сву је галантерију на |
| } Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружичић се |
| а је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке охладнео те се опет за другу |
| оворили су да је пијаница, премда се то сасвим никада засведочити не би могло.{S} Но, што му је |
| >У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра и Сока, Чекме |
| уби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим обучене.{S} Гледићка зове Марту у трећу собу да |
| рош“.{S} Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало п |
| стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа |
| воде превела.{S} Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство из њени |
| > <p>Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем.{S} Разговарају о фрајла-Јулки.{S} |
| на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапред <pb n="29" /> знао, |
| чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали.{S} П |
| е.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после састати?</p> <p>— У башти.</p> <p>— Збогом и донде!</p> |
| ’, молим, станите само мало.{S} Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам |
| какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира!</p> <p>— Је л’ ово штафирунг фрајла-Паул |
| <p>— Хоћемо — хајд’мо!</p> <p>За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим |
| ли ја дуго спавао?</p> <p>— Тако један сат.</p> <p>— Па кажи ми како ти се тамо код те удовице |
| још нема.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће д |
| чи, јер је матери дао на промишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После кратког разговор |
| а већ су у приправности, и после једног сата већ су просиоци на путу.</p> <p>Када стигну у село |
| у, мамице, зашто нисте казали до једног сата!{S} Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљ |
| дбу!{S} Пре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> |
| арвара хоће да се венча ујутру у четири сата.{S} Чика-Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Ва |
| > <p>Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у реду.{S} Господин Гледић отишао |
| Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало рак |
| >Лепо се опростише и одоше.{S} После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу.</p> <p>Госпо |
| цауз и дају презати, па су већ после по сата далеко од госпође Персе.</p> <p>Када су кући дошли |
| о, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте каз |
| Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је г |
| S} Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету.{S} Милева још спава.{S} Пробуде је.{S} Љ |
| ћа задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угости |
| а да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S} Ост |
| смо ми онда рђаво дошли.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите само сести.{S} Мој Стева неће се д |
| те што сам вам досађивао.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми мили, останите још.</p> <p>— Не м |
| ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.{S} Поред свог покојн |
| е, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Свака има по две хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, |
| /p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква сте ви онда Српкиња, фр |
| ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти.</p> <p>— Мат |
| и опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!“ — И Љу |
| епше него та фантазија.</p> <p>— Знате, сваки има свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри |
| авно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубениц |
| свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све |
| се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије на ствар да удара. — Женске прип |
| После вечере друштво се развеселило.{S} Сваки је морао по једну песму певати.{S} Јоца је певао |
| како сам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ва |
| ава наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госп |
| ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{S} Само није сад код куће, отишао је у Пеш |
| где нисам читао.</p> <p>— Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распи |
| е, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелку још девојком п |
| умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Ев |
| читај!</p> <p>— Нећу, не треба.{S} Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!</p> <p>Опет окре |
| њај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети |
| о Чекмеџијићу писала, у ком му отказује свако познанство.{S} Чекмеџијић, истина, није смео то п |
| S} Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко во |
| S} За вечером је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фрајле.{S} Види да је лепш |
| допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} Доноси свакојаке посластице, <pb n="16" /> али му се једнако х |
| доноси или иште.{S} Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, и |
| у дућану.{S} Ту се он тако владао да је сваком шегрту за пример служио.{S} Госа му је био велик |
| ушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели <pb n="34" /> да постигне; |
| } Чекмеџијић је, најзад, ожењен.</p> <p>Сватова је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, пев |
| фали.{S} Гледић и Гледићка хоће сјајне сватове да имају, па у гунгули заборавише да Чекмеџијић |
| кмеџијићева сестра од стрица, са многим сватовима прате га.</p> <p>Све је већ готово да се венч |
| недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских врата па мис |
| ма.</p> <p>— Ви сте још млад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка допада.{S} |
| бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити.</p> <pb n="90" /> <p>— Па, видите, још што |
| им.{S} Па какве сте оштре памети!{S} На свашта знате брзо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по |
| кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић |
| и чита.{S} Чекмеџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и уз |
| е да је кућа масна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бак |
| {S} Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му |
| е, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи.{S} Осим тога мислио је да ће Љу |
| то унгебилдет човек!{S} Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те |
| мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му |
| господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами весељаци.{S} Госпођа Макра дала им је на знање |
| стигну кући.{S} Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S |
| се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; све се церекала кад сте јој шапутали.</p> <p>— Та знам, |
| у ја ово што имам на други свет носити; све је то моје деце...</p> <p>— Ја се на вересију женит |
| а девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Све су се хватали у курмахерају.{S} Јулка је волела Руж |
| е ручка Љуба се разговара са Савком.{S} Све је у реду, само да зна како стоји са миразом.{S} До |
| ију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко о |
| шно; али нисте џандрљиви били.</p> <p>— Све ће добро бити.</p> <p>— Стигоше већ у О. Љуба каже |
| у нужди могу и учитељке бити.</p> <p>— Све је то лепо.{S} Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати с |
| <p>— Мислим, — дода Пинтерић.</p> <p>— Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немо |
| купио.{S} И малу гвожђарницу.</p> <p>— Све је то добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велик |
| је мило, а шта је томе узрок?</p> <p>— Све што год је на вама.{S} Није чудо што се зовете Миле |
| влији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим о |
| ао у Д. тражити богату девојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био овамо до |
| о курове прави фрајла-Милеви.{S} Милева све успија.</p> <pb n="32" /> <p>— Видите, фрајла-Милев |
| ати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произвести може, уклонила је за овај пар Ј |
| {S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и |
| оспођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети.</p> <p>Гост |
| партије тражити.</p> <p>И чика-Гавра на све пристане, те зове остале унутра.</p> <pb n="91" /> |
| ајла врло воспитана.</p> <p>— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ те |
| т стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра иде на пут, па |
| ло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— |
| Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке Чекмеџијића. |
| ена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све нешто издалека говори.{S} Неће да дођемо па да се с |
| дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке девојке у његов дућан долазиле.{S} Као ш |
| , а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити.</p> <p>— Ја сам задовољан и са ти |
| кућу издржавати.{S} Од имања материног све се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту |
| ају ништа.{S} Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ леп |
| жно разговарати.</p> <p>— Можете и овде све казати.</p> <p>— Нећу да ови чују.</p> <pb n="68" / |
| ад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а жен |
| у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите овај изражај од мене |
| о да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапред <pb n="29" /> знао, па нити је више госп |
| је ту грчко мајоренство.</p> <p>Љуба је све то увидео, па гледа да се какогод ожени.{S} У његов |
| S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— одговори мало пријатно застиђена |
| ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— Знам шта мислите.{S} И ја то исто м |
| .{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све то фино уплела.{S} Договорила се с матером да му је |
| ују.</p> <pb n="68" /> <p>Чика-Гавра је све то шапћући говорио.{S} Његова компанија је међутим |
| ма покућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велик |
| >Скоро ће доћи вечера.{S} За вечером је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фра |
| .</p> <p>— То је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</p> <pb n="41" /> <p>— Н |
| земље видети?</p> <p>— Аја!{S} Тамо је све тиркиш.</p> <p>— Та и наши дедови су оданде дошли!< |
| <p>— А у Шапцу?</p> <p>— Ни тамо; то је све <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ин Сербијен; ин Туркај< |
| рунг, и то вреди хиљаду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више |
| еду исповеди.{S} Јулка се радује што је све по њеном плану испало.{S} Мало после обоје оду у со |
| , и три дуката, и све што треба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџ |
| д дућанских врата па мисли шта га стаје све то што је потрошио ради женидбе.{S} Не може начисто |
| уг, донде се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плак |
| ли тако задовољни?</p> <p>— Та, може се све то лепо уредити, само кад смо у главном сложни, а г |
| мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер |
| твом.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем сре |
| ео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.</p> <p>— И |
| {S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све |
| е дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије на ствар да удара. — Женске приправљају веч |
| му се.{S} Она то примећује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> |
| имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треба, јер је све то са собом носио још од оног |
| сет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала |
| Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује што је |
| говарају насамо.</p> <p>Чика-Гавра Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је зад |
| уку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начи |
| о сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу свој |
| молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати |
| ош при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати.{S} Баш су |
| чујем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S} Нем |
| ели њена је кћи јединица, па ће и онако све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?</p> <p>— |
| да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама поку |
| ам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски.</p> |
| о сам се одучио од раног устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан |
| Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити.{S} Сад гледај посао.</p> <p>За женскима до |
| — Хоћемо — хајд’мо!</p> <p>За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим пут |
| Белкић распитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љу |
| е Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.{S} Госпођа Цифрићка је тако наместила Љуби |
| Женске приправљају вечеру. — У почетку све један другог хвата, напипавају ко шта има.{S} Љуба |
| ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у |
| -Гаври да је задовољан.{S} Приповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друг |
| То нам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије н |
| уповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} Донос |
| а, са многим сватовима прате га.</p> <p>Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S |
| човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи к њима у кућу |
| да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!</p> <p>— О, заборавили смо, одма’ ћете |
| о то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајла |
| </p> <p>Оду у цркву.{S} По часа — па је свему крај.{S} Чекмеџијић је, најзад, ожењен.</p> <p>Св |
| с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је мн |
| таквим проводаџијом који ће га знати у свему препоручити. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| а једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нис |
| Љуба је морао нешто и кроз <pb n="6" /> свет проћи.{S} Служио је и такве грке који су по трипут |
| .{S} Она је тим себи кредит правила.{S} Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или си |
| ад велика господа кудгод иду па неће да свет зна?</p> <p>— Још ни то не знаш!{S} Инкогнито!</p> |
| ко имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџијића, |
| ти.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет носити; све је то моје деце...</p> <p>— Ја се на в |
| S} Ја сам од моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ |
| !{S} А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе.{S} Дакле, кажи, ако хоћ |
| омак, искрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} Управо да к |
| > <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— Много сам света прошао.</p> <p>— Обећање испунити, то је поштење. |
| тела за Љубу удати.{S} Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била с |
| ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, |
| је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.</p> <p>— Ја, опет, најволијем кад спусти |
| чити не би могло.{S} Но, што му је пред светом шкодило, то је карта.{S} Холбер и макао биле су |
| ој кући.{S} Скоро ће бити у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира го |
| ко стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени?</p> <p>— Разумете мираз?</p> <p>— |
| зо да одговорите.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говор |
| ора одлазити.{S} Он је хтео још науке у свету да профитира.{S} Жао му је што није видео Медину |
| ом о томе писати.{S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Сав |
| Чекмеџијић!</p> <p>Ми смо, хвала богу, сви здрави.{S} Ја то исто мислим што сам мислила кад см |
| дођу кући.{S} Вечера је већ готова.{S} Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb |
| ито наваљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем |
| >Фруштук је готов; зову Чекмеџијића.{S} Сви су у скупу.{S} После доручка прва устане Гледићка.< |
| транжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер |
| ба је у свом месту врло добро живео.{S} Сви су га држали да је „хирош“.{S} Стаса је био од сред |
| } Ручак је весело и у шали пролазио.{S} Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подму |
| врата и нуди их да уђу у другу собу.{S} Сви уђу.{S} Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто |
| естре помажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је човек од |
| отпева „Вино пије Дојчин Петар“.{S} Сад сви моле Љубу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у |
| колико пио.{S} На такав начин до вечере сви троје прилично се одобровоље.</p> <p>Ево и вечере.{ |
| у исту собу.{S} Гледић зовне жену те се сви троје разговарају.{S} Чика-Гавра се погађа.{S} Глед |
| нути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.{S} Зато дајемо вам ово на знање, да не б |
| .{S} Приспе и ручак.{S} После ручка иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се једнако врзе око фр |
| ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, ви младиће тражите?</p |
| аруменила; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се |
| ословити.</p> <p>— С драге воље.</p> <p>Сви оду у другу собу, само остану Чекмеџијић и чика-Гав |
| а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се д |
| ; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипа |
| преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре да о |
| а седне код клавира и почне свирати.{S} Свира неку фантазију од Талберга.{S} Комад је тежак, вр |
| рече она и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разго |
| јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допало?</p> <p>— Мал |
| примећује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, како в |
| е чули Корнелија Станковића како српски свира?</p> <p>— Нисам, онда сам још била у инштитуту.</ |
| гледало, па дугачке фиранге, па сат што свира!</p> <p>— Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, гос |
| а знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај, девојко!</p> <p>Сад фрајла седне код клавира и |
| — Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам ак |
| Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала!</p> <pb n="70" /> <p>— Шта ћеш му, кад си му с |
| Та шта не знаш!{S} Како си ономад лепо свирала!{S} Мораш свирати!</p> <pb n="59" /> <p>— Ах, м |
| фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— Верујте ми, <foreign xml:lang= |
| ко вам се то допада?</p> <p>— Врло брзо свирате.</p> <pb n="61" /> <p>Ту им пресеку разговор, з |
| м.</p> <p>— Сад ћу вам што из „Профете“ свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она |
| ла је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка.{S} |
| } Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати!{S} Тако то бучи човеку по глави као да ће да п |
| <p>Сад фрајла седне код клавира и почне свирати.{S} Свира неку фантазију од Талберга.{S} Комад |
| ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео |
| м никад од каквог кинстлера чула српски свирати.</p> <p>— А зар нисте чули Корнелија Станковића |
| т не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам српски свирати.</p> <p>— Е, да видим!</p> <p>— Шта хоћете?</p> |
| олим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати?</p> <p>— Богме, не могу служити — не знам.</p> |
| дите да знате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба |
| а опет поче<pb n="60" /> неку фантазију свирати.{S} Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је би |
| } Како си ономад лепо свирала!{S} Мораш свирати!</p> <pb n="59" /> <p>— Ах, мутер, без нота не |
| моје младости, као што цео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог |
| кос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих девојака у околини.{S} У селу С. има лепа девојка |
| је као нека мушкара изгледала.{S} Поред свог покојног јако се <pb n="55" /> испрактицирала, па |
| дишњег калфовања у својој вароши остави свог господара.{S} Господар је особито за њим жалио и п |
| } Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може.{S} Е сад, |
| није кадар ни заслужити га.</p> <p>Љуба свој посао започне.{S} Салвет преда се, па транжирај.{S |
| ата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.</p> <p>— |
| та фантазија.</p> <p>— Знате, сваки има свој гешмак.</p> <p>Дођу још два госта, добри пријатељи |
| у и оду.</p> <p>Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји |
| да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обичају.</p> <p>После месец дана пуче гла |
| Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хиљаде.</p> <p |
| не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.{S} Али Чекмеџијић опет није штетова |
| опет доћи, сад мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} |
| рић ово говорио, чика-Гавра је устао са своје столице, па га је отерао са његова места да може |
| а много деце, па ипак ће дати што поред своје кћери.</p> <p>Најпре отиде Парковић с чика-Гавром |
| У Ш. седи господин Гледић који има под своје једну рођаку, фрајла-Марту.{S} Она је прилична де |
| једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпитати, и даћ |
| човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.</p> <pb n="82" /> <p>Ако икоме, то је доиста гос |
| а друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас |
| <pb n="52" /> Нећете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> |
| .</p> <pb n="26" /> <p>— Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се има откуд.</p> < |
| е, није вредно трошити!{S} Доктори само своје терају.{S} Боље би било кућевни лек употребљавати |
| великим мамурлуком дође у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љу |
| ра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад је Чекмеџијић вид |
| оиста госпођи Евици језик за то дат.{S} Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити |
| Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у виноград воза.{S} Упрегну и оду.</p> <p |
| лепа Савка пред очима!{S} Он је већ са својим срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка сву је га |
| ириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико д |
| ни почеше надметати.{S} Љуба је једнако својим речма онамо шибао, као да баш није мали трговац, |
| Перса имала је леп глас.{S} Љуба је њу својим јаким гласом потпомогао.{S} Много су певали.{S} |
| у П. била је фина проста девојка.{S} Од својих другарица се само у том разликовала што је била |
| ло.</p> <p>Чекмеџијић, који се за време својих толико просидба никад честито напити није смео, |
| Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће бити у О. слава на Свету Петку |
| о.</p> <p>После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара.{S} Господар је осо |
| има госта младожењу!</p> <p>Љуба је са својом фуром стигао у виноград.{S} Ту му се сад цела ро |
| пут банкротирали, који се на вашару под својом фирмом показати нису смели, али опет ни сто адво |
| ом месту.{S} Зато се и титрао са судбом својом.{S} Он је <pb n="7" /> за вишим чим тежио него з |
| еље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част спасао. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| а пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код |
| испасти.{S} Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у |
| ко налако у платки?{S} Не!{S} Љуба мора своју част да спасе.{S} Но, како?{S} Као год што је Ред |
| и, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их угошћава.{S} Доноси свак |
| па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом, али стара |
| шантлам“.{S} И сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, па ма к |
| тио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пред дужником донде, |
| ту моду измислио.{S} Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опе |
| а кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ |
| се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло добро живео.{S} Сви су га држали да је |
| , јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира.{S} Али, нико му се тако не чуди као госп |
| хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули.{S} Један прост момак иде из бирцауза управо Ка |
| лева знала се вешто извући.</p> <p>Љуба свршава визиту.{S} Као среће ради, остави два талира и |
| се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чика-Гавра ће доћи к њима у кућу.{S} Фрајла |
| лека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла штета |
| ајпре пропитати.</p> <p>Тиме се договор сврши и Љуба отпутује.</p> <pb n="19" /> <p>Редић је би |
| е.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује.</p> <p>Кад |
| не рекне да смо без његова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му из |
| ледић и чика-Гавра.</p> <p>— Ми смо већ свршили, — рече Гледићка радосно.</p> <p>— Хвала богу!{ |
| а, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша.</p |
| о тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, |
| о и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо пробати!</p> <p>— Ви, како ус |
| еџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити.{S} Сад гледај посао.</p> <p>За женскима дође Г |
| реме и онако не можемо одма’ целу ствар свршити.</p> <p>— Дакле, шта да радимо?</p> <p>— Да поч |
| срцем сасвим начисто.{S} Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.{ |
| је често по вашарима.{S} Ту је искусио сву романтику трговачког живота.{S} Зима, врућина, жеђ |
| ћа масна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта |
| орио диван на другу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} До |
| госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да о |
| ог калфе у малој вароши.</p> <p>Љуба је свуд у друштво пристао.{S} Радо се веселио при доброј ч |
| ажимо опет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд |
| е госпођа Макра и не удаје.{S} Штавише, свуда говори да се никад удавати неће.{S} С тим је инте |
| а је највећи непријатељ Чекмеџијићу.{S} Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут ста |
| н покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштрокон |
| љутит се врати кући.</p> <p>Ружичић је свуда приповедао шта се догодило са Чекмеџијићем.{S} Ју |
| Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби како ј |
| на нос приправља.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче др |
| Чекмеџијић устане и лагано<pb n="65" /> се довуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код |
| да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разгов |
| ао и пре.</p> <p>— Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао?</p> <p>— Нисам могао од мисли заспати.</ |
| мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се н |
| учку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но после |
| , идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти с |
| Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу м |
| ти.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се до по године нећу маћи од куће.< |
| ти га гони, чантра.{S} Напослетку, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да узме. |
| Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише:</p> <milest |
| убу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ |
| у у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му |
| кума отац тутор је те девојке.{S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{ |
| пер ту“.{S} Сутрадан разиђу се.{S} Љуба се срдачно од Јулке опростио.</p> <pb n="46" /> <p>Кад |
| е Јулке са нотарошем Ружичићем.{S} Љуба се том јако зачуди.{S} Јулка и њена <pb n="73" /> мати |
| апочне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па за |
| ди какви су странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене бирташици.</p> <pb n="22" /> <p>— Госпођо бир |
| фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет д |
| о да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то |
| ка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се сад доп |
| ерским етикецијама.{S} После ручка Љуба се разговара са Савком.{S} Све је у реду, само да зна к |
| Но, ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белк |
| свима допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етик |
| договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у |
| с речма куда.</p> <pb n="53" /> <p>Љуба се смеје, мати се смеши.</p> <p>— Дакле, обећање стоји? |
| оцне устаје!“</p> <pb n="87" /> <p>Љуба се буди, тре очи.</p> <p>— Ала ми је тешко устати!{S} К |
| SRP18620_C8"> <head>VIII</head> <p>Љуба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступ |
| ="SRP18620_C4"> <head>IV</head> <p>Љуба се мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос |
| ="SRP18620_C9"> <head>IX</head> <p>Љуба се опет са чика-Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му |
| ће сутра доћи и да је чека.</p> <p>Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} |
| нда ће упркос за Љубу поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на |
| ка иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.{S} Она му показује пр |
| па извукао крај мало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду упра |
| ацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Ј |
| ено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени?</p> <p>— Разумете ми |
| музика компањисту потребује.{S} Из тога се види да без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим |
| ш нема много прашине.</p> <p>— Хајд' да се куцнемо!</p> <p>Гледић на једну страну разговара се |
| ије био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни транжира, него на столу.{S} Он понуди |
| е прилична девојка, радна и паметна, да се ма с ким разговарати може.{S} И године су јој таман |
| чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обич |
| — Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити.</p> |
| крену, и то другим путем, унаоколо, да се Власи не сете.{S} Чика-Гавра Чекмеџијића информира к |
| р у руку пољуби.{S} Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила.</p> <pb n="51" /> <p>— Извол |
| а трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Са |
| женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири ст |
| де.</p> <p>— Какве надежде?</p> <p>— Да се још промислите, па онда да ми јавите.</p> <p>— Добро |
| > <p>Љуба је све то увидео, па гледа да се какогод ожени.{S} У његовој варошици није било могућ |
| “ пет сребра проиграо.{S} Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много н |
| Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не |
| "55" /> испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако пр |
| већ знамо како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима возила! — рече Пи |
| њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је |
| водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту |
| Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S} Г |
| ете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са ваш |
| честан човек, господар и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збого |
| здалека говори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла ште |
| тојава.</p> <p>Госпођа Јелка рада је да се мало провозају.{S} Љуба пристане на то, и то да он њ |
| војка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фи |
| ом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младо |
| у реду.{S} Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а |
| одило са Чекмеџијићем.{S} Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један др |
| оћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо.</p> <p>— То смо ми онда рђаво дошли.< |
| а разговарале, и у том су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића.</p> <p>Чика-Га |
| оњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадгод |
| на уда, поред дишпензације, јер неће да се то дуже провлачи; чика-Гавра је задовољан.{S} Фрајла |
| је задовољан.{S} Фрајла-Варвара хоће да се венча ујутру у четири сата.{S} Чика-Гавра хоће у оса |
| њима у кућу.{S} Фрајла-Варвара хоће да се за недељу дана уда, поред дишпензације, јер неће да |
| још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но |
| Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> |
| о ја више нећу о вами ни фрајла-Соки да се бринем.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Љуба Че |
| тересантнија.{S} Са чика-Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но шт |
| {S} Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија |
| је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} |
| руго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо.</p> <p>Чика-Гавра Љуби све ређ |
| и не удаје.{S} Штавише, свуда говори да се никад удавати неће.{S} С тим је интересантнија.{S} С |
| стима!</p> <p>Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код ку |
| дба, нотарош још може времена добити да се попокаје.{S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А д |
| одговор дам.{S} Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам.{ |
| м отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| за трговачког момка у малој варошици да се <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрде |
| Кола са арњевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љу |
| н; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> |
| у јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него и за то плаћа |
| ст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она изби |
| </p> <p>— Сад видим.</p> <p>— Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би |
| тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да |
| а одмах кринолин купити.{S} Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви.{S} Милева с |
| лепо госта дочека.{S} Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић |
| а прате га.</p> <p>Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.{S} Гледић и Гледићка х |
| о се у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио |
| на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се |
| су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Гледића влада.</p> <p>— Овде, Љубо, мораш јако п |
| је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о столицу почела чешати.{S} Чика-Гавра је и |
| као оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може.{S} Ту се сад о |
| ојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Гавру.{S} Девојка има три хиљад |
| а.{S} Она вели да је задовољна, само да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра се, опет, са Чекмеџијиће |
| Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.{S} Љуба је све то унапред <pb n |
| пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за мене!</p> <p>— Маните се |
| S} Анка и мамица отишле у другу собу да се пресвуку.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да чу |
| {S} Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара.</p> <p>— Шта мислиш, Марта, како ти |
| Београд?</p> <p>— Па шта, у Београду да се жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— А зашто не?</p> <p>Чик |
| мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у инштитуту тако изуче да после никад пропасти не мо |
| задиркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџи |
| а чика-Гавром.{S} Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата. |
| и ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бога |
| у.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p>— Нећу да се удајем.</p> <p>— Дакле, дајете ми кошар?</p> <p>— Ка |
| , дајете ми кошар?</p> <p>— Кад нећу да се удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте |
| под руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно |
| <p>— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и д |
| и?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Само д |
| ћ у авлији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љу |
| уба свој посао започне.{S} Салвет преда се, па транжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чу |
| људи говорили су да је пијаница, премда се то сасвим никада засведочити не би могло.{S} Но, што |
| уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онда се тек започео кринолин, и само чека на прву господу ко |
| ="32" /> <p>— Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а |
| амо водити, то је човек мизерабл.{S} Ја се не знам с њим разговарати.{S} Он мене не разуме кад |
| /p> <p>— Ви се само шалите!</p> <p>— Ја се не шалим, нег' што мислим то и говорим.{S} Па какве |
| ити; све је то моје деце...</p> <p>— Ја се на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спуст |
| ом милом.</p> <p>— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.</p> <pb n="75" /> |
| нде је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се |
| е би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки п |
| ребљавати.</p> <p>— Та кад се има, нека се троши.</p> <p>На то дође и тата, господар Першуновић |
| и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује што је све по њеном плану испало.{S} Мало пос |
| речима забадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући.</p> <p>Љуба свршава визиту.{S} Као сре |
| на је све то фино уплела.{S} Договорила се с матером да му је мати не обрече одмах, но да му са |
| целент виц!</p> <p>Дође кафа.{S} Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу.{S} Кад с |
| ти.</p> <p>Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све то фино уплела.{S} Дого |
| у се ноге увис почеле дизати.{S} Фрајла се морала на то насмејати.{S} Чика-Гавра седео је већ н |
| меџијићу.{S} Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало |
| к вама.</p> <p>— Нагађам.</p> <p>— Вама се моја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се |
| ет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу.{S} Двадесет и девет година!{S} То је дои |
| p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима допада.</p> <p>Чика-Гавра и Љуба се догов |
| <p>Сватова је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> <p>Чекмеџијић, који се за вр |
| увегија, трговац из вароши.{S} Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам н |
| говара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младо |
| , чика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Зна |
| S} Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код се |
| } Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад му више фрајла Сок |
| бам младе, јер ни ја нисам већ млад, па се тако обоје можемо сложити.{S} Хајде, пођите за мене, |
| рајла има.</p> <p>— Ви сте још млад, па се сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка доп |
| не тера.{S} Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.</p> < |
| } Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони.</p> <p>Фруштук је готов; зову Чекмеџији |
| </p> <p>Чекмеџијић се чеше по глави, па се опет мисли.</p> <p>— Добио сам хиљаду форинти, а пот |
| се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује.</p> <p>Због те њене крутос |
| онизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на пут крене.{S} Љуба је код куће, гледа своју еконо |
| један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, да се Власи не с |
| х мало јаче скупи, сад опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед угоди.{S} Напос |
| а, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега поћи.</p> <p>Све је већ свршено.{S} Чик |
| ду.{S} Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онда започе: |
| живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна чо |
| све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно.</p> <p>— Шта је то, фр |
| лежите на срцу, као какав шаранчић, па се по њему, праћкате, зато ми срце нема мира.</p> <p>— |
| се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све из |
| вака има по две хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нер |
| искушати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па ј |
| /p> <p>Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-М |
| е хаљине навучем!</p> <p>Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.{S} Оде у другу собу, свуче |
| само да се једанпут уда.{S} Чика-Гавра се, опет, са Чекмеџијићем у бирцаузу разговара.</p> <p> |
| и да девојка не пристаје.{S} Чика-Гавра се препоручи, обрече се да <pb n="81" /> ће у још важни |
| се сви троје разговарају.{S} Чика-Гавра се погађа.{S} Гледић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, |
| p> <p>Девојче оде.{S} Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду. |
| љаде.</p> <pb n="94" /> <p>И чика-Гавра се усрећио. — А госпођа Гледићка докучила је што је жел |
| " /> <p>— А зашто не?</p> <p>Чика-Гавра се смеје.</p> <p>— Неће онде ниједна за тебе поћи.</p> |
| лушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.</p> <p>— Ви |
| госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове |
| , па сад што му драго.{S} Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује целу ствар.</p> <p>— Нећ |
| мо шалите са мном!</p> <p>Госпођа Макра се смеје.{S} Чекмеџијићу дуго је било време.{S} Није му |
| опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{S} Чекмеџијић устане и |
| 25" />Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добр |
| ата куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p>Врата се отворе.{S} Напред чика-Гавра, а за њиме Чекмеџијић.< |
| ребало нуткати.</p> <p>После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом |
| у се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као |
| ићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке Чекмеџијића.{S} Оде госпођи |
| </p> <p>Ружичић је свуда приповедао шта се догодило са Чекмеџијићем.{S} Јулка чује да се Чекмеџ |
| екао да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, п |
| ућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може напунити.{S} Али, каквог је владања?</p> <p>— Т |
| проста девојка.{S} Од својих другарица се само у том разликовала што је била најбогатија.{S} И |
| стоји са миразом.{S} Дође сестра, умеша се у разговор и да <pb n="12" /> му на знање да мираз н |
| ати да изгледам као слепачка тиква, кад се смешите.{S} Но, ништа, волим и тако да изгледам: хва |
| , мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.</p> <p>— Ја, опет, најволијем кад |
| времену под колима спавао.{S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића како муштер |
| лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.{S} У |
| ли он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи.{S} Осим |
| рави госте, па оде у другу собу.{S} Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, |
| а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <foreign xml:lang="D |
| евни лек употребљавати.</p> <p>— Та кад се има, нека се троши.</p> <p>На то дође и тата, господ |
| ве путешествије.{S} Путешествије је кад се иде <foreign xml:lang="DE-Cyrl">нах</foreign> Париз, |
| ајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста.</p> <p>Чекмеџи |
| као своје сопствено држати, особито кад се има откуд.</p> <p>— Немојте одма’ с дететом почињати |
| м се људи разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донд |
| , читала је ноћас много.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи н |
| дба никад честито напити није смео, сад се охрабри и страшно се оклопави.{S} Чика-Гавра је њего |
| > <p>— Хвала!</p> <p>Љуба седне.{S} Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним ств |
| а чика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуба и чика-Гавра праштају.{S} Питају за фрајлу |
| а.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.{S} После ћу |
| ти.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>— Сад се препоручујемо.</p> <p>— Драго нам је било.</p> <p>— |
| штука започне се разговор.</p> <p>— Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — р |
| Мени ће мило бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика-Гавра је дотле Јоцу искуша |
| ажила; старог сам већ имала.</p> <p>Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гаври потсмевати.</p> |
| најмање две хиљаде хаснити.</p> <p>Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.{S} Женске и |
| то.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Сад се нуткају ракијом.{S} Љуба је то једва дочекао, да мал |
| зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смрт.{S |
| /p> <p>— То нам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све |
| отле вратити.{S} Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву. |
| ану.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле се тако разговара |
| , откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љ |
| гну кући.{S} Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Ал |
| ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; све се церекала кад сте јој шапутали.</p> <p>— Та знам, мор |
| </p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од го |
| у издржавати.{S} Од имања материног све се више и више ронило.</p> <p>Љуба је у свом месту врло |
| ем да у њима ништа друго нема, него све се туку, кољу и пуцају; о курмахерају ништа.{S} Немецке |
| ће бити у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{S} Љуба инвитира госпођу Персу.</p> < |
| у сиромашне девојке у инштитут.{S} Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се зб |
| слат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга |
| допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разговарао.{S} За то време укл |
| у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели <pb n="34" /> да постиг |
| те ли тако задовољни?</p> <p>— Та, може се све то лепо уредити, само кад смо у главном сложни, |
| си јединица, а имаш мираза доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледа |
| ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је |
| шта за то?{S} Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабули |
| !{S} Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало?</p> <p>— Онако — како да вам |
| џијића.</p> <p>— Какав је био пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема много прашине.< |
| S} Тако је Љуба циљ свој постигао: није се оженио са мање од хиљаде.</p> <pb n="94" /> <p>И чик |
| </p> <p>Дође вечера.{S} При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са велико |
| авао је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су говорили да је ка |
| попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену време.{S} Чекм |
| о и ми ради, — рече Љуба.</p> <p>Женске се на то уклоне.</p> <p>— Пре него што почнемо разговор |
| их при њиховим еспапима.</p> <p>Женске се око ручка журе.{S} Каква радост за Савку!{S} Момак ј |
| е се стране у разговор меша.{S} Донекле се тако разговарају, онда устану <pb n="86" />женске да |
| је сирота, па је он није хтео.{S} После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање |
| иђе.{S} Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају.</p> <p>— Дакле, ако см |
| дила да се фришко вино донесе.{S} Дотле се и Марта обукла.{S} Гледићка дође к њој, па и сама ха |
| ал’ морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме се договор сврши и Љуба отпутује.</p> <pb n="19" /> <p> |
| ља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра од стри |
| женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити.</p> <p>— Па то је абентајер?</p> <p>— |
| о транжирати, али опет од толике зечине се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше би му |
| аронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи.{S} |
| тек тако опази и клавир.{S} Онда почне се мислити где ће толико покућство у његовој соби стати |
| елкића угостио.{S} Но после ручка почне се важан разговор.</p> <p>— Ви ћете сигурно знати у как |
| разговарати.{S} После фруштука започне се разговор.</p> <p>— Сад се већ можемо, мислим, мало д |
| спи.</p> <p>Сутрадан, кад устану, скупе се на фруштуку.{S} Фрајла је кући отишла, јер ће се тај |
| пркос фрајла-Јулки.</p> <p>После вечере се разиђу.{S} Љуба и Гавра су у једној соби.</p> <p>— К |
| Фајн — здрав момак!</p> <p>На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и с |
| ати!</p> <p>— Ви, како устанете, најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме з |
| а му неће ништа код мене фалити; најпре се осим детета разговарајмо.</p> <p>Муштерија у дућану |
| p> <p>Чика-Гавра оде Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} |
| , акамоли да је што више!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?< |
| преко једне пробе мора прећи.{S} Донесе се печење — дугачак матор зец.{S} Ко ће га транжирати?< |
| И ја хоћу.</p> <p>На то дође Савка, те се разговор пресече.</p> <p>— Изволите грожђа.</p> <p>— |
| терић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и |
| о сасвим спрам фрајла Јулке охладнео те се опет за другу справљао.{S} Њега су, истина, узели би |
| ра у исту собу.{S} Гледић зовне жену те се сви троје разговарају.{S} Чика-Гавра се погађа.{S} Г |
| ромишљање два сата.{S} Мати и кћи врате се.{S} После кратког разговора гости се препоруче и оду |
| ћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече.{S} Љу |
| од стола.</p> <p>— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.</p> <p>— Мен |
| /p> <p>— Тако ћу ја лепо казати да ћете се зачудити.</p> <p>Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шет |
| — И мени је жао!</p> <p>— Та ваљда ћете се и ви мало промислити.{S} Оставите, дакле, то за овај |
| а.{S} Ал’ кад будете старији, онда ћете се другачије разговарати. <pb n="52" /> Нећете се кајат |
| ачије разговарати. <pb n="52" /> Нећете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ак |
| па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети“, истрчи напоље.{S} Срећа њена што су |
| <p>— Драго ми је особито...{S} Изволите се послужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су госп |
| викне мати.</p> <p>— Молим вас, маните се тог посла.{S} Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, |
| Хајде, пођите за мене!</p> <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S} Тражи |
| ћају.</p> <pb n="41" /> <p>— Не брините се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота |
| сту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него ма која.</p> |
| нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу |
| мира.</p> <p>— Ха, ха!</p> <p>— Немојте се смејати!{S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да |
| сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи.</p |
| .</p> <p>— Господар-Чекмеџијићу, ви сте се заиста показали!{S} Ја сам од моје младости, као што |
| Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити.{S} Љуба послуша, но засад се препоруч |
| } У матере је остало нешто имања, да ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему |
| матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.{S} Тако је Љуба циљ свој пост |
| било само из етикеције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакл |
| и.</p> <p>Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу.{S} Оде код госпође |
| брече, <pb n="49" /> чуће Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.{S} Ш |
| е су јој таман за удају.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</ |
| прам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети.</p> <pb n="88" /> <p>— Како се не би могао т |
| ајући разговарали и испланирали како ће се сутра због женидбе разговарати.</p> <p>Госпођа Перса |
| штуку.{S} Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати.{S} После фруштука започне се разг |
| ер давала.{S} Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите...{S} Остајем твоја до гр |
| да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе.{S} Дакле, кажи, ако хоћеш.</p> <p>— Не б |
| гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити.</p> <p>— Изволите |
| Изволите само сести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати да |
| оше у Ш. Терају у бирцауз.{S} Преоблаче се.{S} Чика-Гавра већ је готов.{S} Малочас и Љуба је оп |
| аје.{S} Чика-Гавра се препоручи, обрече се да <pb n="81" /> ће у још важнијем послу доћи, па од |
| ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је у Д. једну зд |
| с приправља.{S} Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу ха |
| провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати.{S} Љуба и чика-Гавра у једној су соб |
| уба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставим |
| <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — н |
| мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих |
| е ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама |
| лина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Срећа што је фрајла скор |
| гова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> <p>— |
| Дакле, и овде ништа!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живети, |
| мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буде П |
| </p> <p>— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам ра |
| > <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидети нећу? |
| се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом тра |
| p> <p>Чика-Гавра Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он |
| Љуба је изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао |
| дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Т |
| иле усне нисам никад видио.</p> <p>— Ви се само шалите!</p> <p>— Ја се не шалим, нег' што мисли |
| е мало — годину дана!</p> <p>— Е, та ви се само шалите са мном!</p> <p>Госпођа Макра се смеје.{ |
| уђе у собу.</p> <p>— Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— |
| Чекмеџијић остане сам.{S} Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.{S} Уђе у |
| наваљивао, па мора и чика-Гавра.{S} Сви се дигоше.{S} Најпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем се |
| нжирај.{S} Врло му за руком иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово |
| чак је весело и у шали пролазио.{S} Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло |
| е помажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је човек од стар |
| пцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, ви младиће тражите?</p> <p |
| енила; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да |
| ко нема.{S} Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгуби ст |
| ш ли вољу за њега?</p> <p>— Онако, види се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег света |
| аш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да никакву љубав' |
| {S} Она му показује пријатно лице; види се да је рада допадати му се, да га није рада из шака и |
| рава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем оскудице.{S} У првој соби што је са |
| али?</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Види се, кад сте тако доцкан устали.</p> <p>— Знате, читала |
| во је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p |
| поље.{S} Чекмеџијић остане сам.{S} Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.{ |
| то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело познанство прекинути.</p> <p>Пред вече хода око |
| , немам мира ни дању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми |
| м њена писма показивали.{S} Плаче, тужи се матери.{S} Госпођа Перса Першуновићева не седи далек |
| , устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n |
| > <p>— Право имате, — упадне Љуба, који се радовао да му Марта што више донесе.</p> <p>— Е, сад |
| ке који су по трипут банкротирали, који се на вашару под својом фирмом показати нису смели, али |
| , пило, певало.</p> <p>Чекмеџијић, који се за време својих толико просидба никад честито напити |
| били.</p> <p>— Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.</p> <p>— |
| започне.</p> <p>— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?</p> <p |
| кић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па се на |
| Љуба говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба пус |
| а-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и пре.< |
| росиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтел |
| е уда, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му |
| оје никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се мож |
| n="85" /> <p>— Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђа |
| змеђу осталог госпа.</p> <p>— Допада ми се.</p> <p>— Па хоћете ли да јој то кажем?</p> <p>— Нем |
| — шеснаест форинти.</p> <p>„Осовина ми се покидала — четир форинта и триест крајцара.</p> <p>„ |
| сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него ма која.</p> <p>— Молим вас, ви мени ј |
| љадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању |
| допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</p> <p>— |
| ве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као го |
| лити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање |
| ај!</p> <p>Љуба устаје.</p> <p>— Већ ми се досадио тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре свршим |
| велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг |
| ца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— К |
| васпитали.</p> <pb n="72" /> <p>— Мани се тога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде вла |
| молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, сам |
| а?{S} То ме највише мучи!</p> <p>— Мени се чини да Ружичић Јулку воли.</p> <p>— И мени се чини; |
| сам већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Беог |
| да Ружичић Јулку воли.</p> <p>— И мени се чини; само она њега да не воли!</p> <p>Тако се разго |
| аци, па наиђе на госпођу Јелку.{S} Чини се као да је не види.{S} Она га виче.</p> <p>— Господар |
| вица пође за каква трговца.{S} Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери |
| тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је до тога |
| Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављ |
| ра.</p> <p>— Шта мислиш, Марта, како ти се допада Чекмеџијић?{S} Кажи право, имаш ли вољу за ње |
| авра су у једној соби.</p> <p>— Како ти се допада овде? — запита га чика-Гавра.</p> <p>— Не зна |
| е нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— |
| један сат.</p> <p>— Па кажи ми како ти се тамо код те удовице допада?</p> <p>— Никако!{S} Кад |
| треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком.</p |
| p> <pb n="53" /> <p>Љуба се смеје, мати се смеши.</p> <p>— Дакле, обећање стоји?</p> <p>— Стоји |
| пцу и у Београду провести.</p> <p>Врати се кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
| не заспу.{S} Сутрадан иду мушки шетати се.{S} Љуба иде са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се |
| .{S} Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку!{S} Да сам женска, во |
| а вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!</p> <p>— О, заборави |
| атијана, како је кући дошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него што би з |
| у дате, јер ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писа |
| те се.{S} После кратког разговора гости се препоруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n |
| езати, па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује.</p> <p>Кад кући дође, чека два три дана. |
| , то јест да сутра отпутује.{S} Опрости се са мајком.</p> <p>Љуба ноћу дуго није могао заспати; |
| из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Када Чекмеџијић кући дође, поче размиш |
| је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па |
| ље, Љуба не добија одговора.{S} Разљути се и одважи да више не пише.{S} Већ је готово на Савку |
| или другој <pb n="48" /> срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.{S} За |
| Ви ћете то добро поњати, — рече смешећи се Љуба.</p> <p>— Ви сигурно мираз подразумевате?</p> < |
| година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.</p> <p>— Видиш, Паулина, дете се провла |
| те.</p> <p>Тако Чекмеџијић препоручивши се остави кућу попину.{S} Није хтео фрајли Савки ни реч |
| рејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л |
| му жалости.</p> <p>Опет размишља и реши се да стару љубав обнови.{S} Коју стару љубав? — Послед |
| спође Макре сести.</p> <p>— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал |
| А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и удаје таква фрајла, јер нема за |
| отово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> <pb n="79" /> < |
| {S} Каква радост за Савку!{S} Момак јој се допада.</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до |
| оруче и оду.{S} Мати пита кћер како јој се <pb n="80" /> младожења допада.{S} Она вели да је за |
| ицу због писма задиркује.{S} Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још |
| етом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на |
| ми матори овде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро? |
| p>— Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења.</p> <p>Зове их сутра на |
| — А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то д |
| , опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако доб |
| е!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разговара |
| је Љуба почео лакше дисати.</p> <p>Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте |
| ствар пређе.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Сока?</p> <p>— Врло.</p> <p>— Шта судите сад?</ |
| предусрести.</p> <p>— Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа.</p> <p |
| е сад свачим задовољавате, само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, онда ћете |
| „Профете“ свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.</p> <p>Паулин |
| да даље не свира.</p> <p>— Но, како вам се то допало?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опе |
| кмеџијић не чује.</p> <p>— Но, како вам се допада мој Љуба?</p> <p>— Фајн — здрав момак!</p> <p |
| би смех загушује.</p> <p>— Но, како вам се то допада?</p> <p>— Врло брзо свирате.</p> <pb n="61 |
| ност што ћу вас сад питати.{S} Како вам се допада наша Марта?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Тако |
| спођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се сад допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као богиња!< |
| сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.{S} Ма какове |
| е тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је мој добар д |
| ио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати.</p> <p>— Можете и ов |
| жем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметно разговарао?</p> <p>— Смешно; али нисте џандр |
| ић је мој добар друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.{S} Само ћу вам толико к |
| канда ми неко језик завезао.{S} Сад сам се мало раскуражио.{S} Кажите, молим вас, хоћете ли ви |
| ранжирати.</p> <pb n="38" /> <p>— И сам се радујем, — одговори Љуба.</p> <p>Тако сад у задовољс |
| у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказати.{S} Но, сад изјављујем да ћу вашу к |
| дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад је чика-Гавра Пинтерића истисн |
| бав <pb n="13" /> проводити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> < |
| готови’.</p> <p>— То је мало; јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и то вреди |
| p>— Ала ми је тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног устајања, и то све откако сам се дао |
| е тога, Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?</p> <p>— Добро; ви сте онде добро по |
| од раног устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!{S} Пре тога сваки дан већ у четири с |
| јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; све се церекала |
| } Најпре оде Пинтерић и Чарукџић, почем се са чика-Гавром и Љубом опростише.{S} Сад се опет Љуб |
| до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, |
| > <p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пиш |
| на пут, па дође код Першуновића и с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује |
| енске да вечеру приправљају.{S} Међутим се људи разговарају и пију.{S} Каткад се Гледић са чика |
| а наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати.</p> <p>— То је већ што друго.{S} Мол |
| >!{S} А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепија |
| ла цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, па сад, кад дође нов ђувегија |
| о да је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца |
| , разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{S} Уп |
| ; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.</p> <p>Он је мислио да се ма |
| ден.{S} Где му је од користи, показивао се да је простране руке, али је у срцу циција прве клас |
| ад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није |
| са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружи |
| , окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког калфе у малој вароши.</p> |
| подар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи.{S} Но, Љуба је мора |
| а ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се развеселило.{S} Сваки је морао по једну песму певати |
| ођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији. </p> </div> <div type |
| Шта судиш о њему?</p> <p>— О њему много се може судити.{S} Чега ради питаш?{S} Ваљда због тргов |
| Љуба је свуд у друштво пристао.{S} Радо се веселио при доброј чашици винца, а рђави људи говори |
| а проводаџијом.{S} Татијанина мати брзо се спреми и <pb n="30" /> каже кћери да не иде никуд, д |
| еко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет |
| у другу собу да се пресвуку.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци |
| вром разговарао.{S} За то време уклонио се Парковић.{S} Чика-Гавра напипава Белкића шта би поре |
| d" /> <p>Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је па |
| је жедног преко воде превела.{S} Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лу |
| то?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима |
| ије било кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Че |
| И то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити |
| фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег |
| ам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео ала |
| да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се угово |
| изгледала.{S} Поред свог покојног јако се <pb n="55" /> испрактицирала, па није дала да се с њ |
| шта ти је?</p> <p>— Тај господар — како се зове — Хекмешич — тако је импертинент био, да је сед |
| едан другоме у музици или певању — како се каже — помаже.</p> <p>— Ја сам мислио да компаније с |
| се трпети.</p> <pb n="88" /> <p>— Како се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једа |
| ер би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидети нећу?</p> <p>— Код вас је друго, ви сте |
| } Чика-Гавра Чекмеџијића информира како се има код Мрачевићке владати.{S} Изјави му још и ту та |
| се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb n="39" /> и матери допада, а друго |
| мах, но да му само надежду да, јер како се мало провуче удадба, нотарош још може времена добити |
| уба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да су му се ноге увис почеле дизати.{S} Фрај |
| ; само она њега да не воли!</p> <p>Тако се разговарају док не заспу.{S} Сутрадан иду мушки шета |
| ћање стоји?</p> <p>— Стоји.</p> <p>Тако се још мало поразговарају, па онда Љуба да напослетку и |
| ајла Варвара не сме фалити.</p> <p>Тако се на путу разговарају, час о старој фрајли, час опет о |
| ад је кућеван посао у реду.</p> <p>Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева |
| ула, само да га обвеже.{S} Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим позн |
| том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати?</p> <p>— Тата је казао да ће пор |
| ије штетовао што се оженио; јер уколико се већма у просидбама истрошио, утолико сад више ради и |
| ога нема.{S} Куцну на собна врата, нико се не одзива.{S} Чика-Гавра отвори врата да види има ли |
| еће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби не радује као госпођа Гледићка, што ће М |
| фрајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу п |
| бу да и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, ка |
| Но вино је добро било, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{S} Першуновић се учини као да је више пи |
| опутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Чекмеџ |
| ијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике собе, све пуне, свуд |
| тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини тако, да ме лакше улови.{S} Та, можеш мислити, |
| бро, дакле.{S} Ја сад идем.{S} Где ћемо се после састати?</p> <p>— У башти.</p> <p>— Збогом и д |
| е само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати.</p> <p>— То је већ што друго |
| Та чекај још мало.</p> <p>— Задоцнићемо се.{S} Ја морам ићи, имам слабог момка у дућану, а мушт |
| е просидбе досадише.{S} Дакле, спремимо се.</p> <p>Оставимо их нека путују.</p> <p>Фрајла Варва |
| то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преин |
| p> <pb n="23" /> <p>— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, |
| ите грожђа.</p> <p>— Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас |
| <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па |
| на мање од хиљаде форинти?{S} Не, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиља |
| ијићу.{S} Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А |
| пет година; прилична је, особито удесно се зна облачити.{S} Памети је оштре, језика углађена, к |
| акав начин до вечере сви троје прилично се одобровоље.</p> <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу б |
| вари саопшти.{S} Фрајла Варвара страшно се расрдила кад је чула да њу Чекмеџијић хоће само за њ |
| ити није смео, сад се охрабри и страшно се оклопави.{S} Чика-Гавра је његовом примеру следовао. |
| ушкиња да јој је зло, лежи.</p> <p>Лепо се опростише и одоше.{S} После по сата је Чекмеџијић са |
| ла Савка остане дешператна, али наскоро се за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је код куће још |
| хинерауг ударио.</p> <p>— Па ништа, то се тако трефило.{S} А кад носиш тесну ципелу, па играш, |
| карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартат |
| о даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествије.{S} Путешествије је кад се иде |
| новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.{S} Житарска трговина, то је добр |
| рио је као какав „гросхандлер“.{S} И то се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како му а |
| и често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни муж го |
| не, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и удаје таква фрајла, јер нема за њу младожење |
| го ма који грк у његовом месту.{S} Зато се и титрао са судбом својом.{S} Он је <pb n="7" /> за |
| ких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.{S} Штавише, свуда говори д |
| лу кућу сама водити, а покрај тога, што се њеног разговора тиче, може међу најизображеније прис |
| лка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.</p> <pb n="45" /> <p> |
| Јулки.{S} Она му почне пребацивати, што се није на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је |
| и је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака младости, знам сигурно да карте мисли |
| арим за ваше чувство према мени.{S} Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама |
| , два шифоњера и огледало.</p> <p>— Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал’ осам стоти |
| хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу стра |
| ме није лепо, ал’ лепо стоји; штета што се тако зове!</p> <p>— А знате, фрајлице, зашто се тако |
| едић ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није сплео |
| е беде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чин |
| } Али Чекмеџијић опет није штетовао што се оженио; јер уколико се већма у просидбама истрошио, |
| а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер б |
| ве што год је на вама.{S} Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад вид |
| бро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што се кренкујем.</p> <p>Такав мизерабл човек па мене крити |
| да није трпео много визите, особито што се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набр |
| зове!</p> <p>— А знате, фрајлице, зашто се тако зове?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Сад ћу вам каз |
| снужден.{S} Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.{S} Чекмеџијић јој каже да је |
| право кући Гледићевој.{S} На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен ј |
| акра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Оде Па |
| начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада к |
| зне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере.</p> <p>— Опростите, код нас су ови пр |
| "43" /> већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну |
| џијић се није хтео задржавати, но љутит се врати кући.</p> <p>Ружичић је свуда приповедао шта с |
| се да ће му свуда на пут стати.{S} Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости ко |
| о.{S} Мало се разгрејаше.{S} Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се у |
| >— Драго ми је особито.</p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Др |
| е био непријатељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где проток |
| у.</p> <p>Разговарају се.{S} Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радост |
| аго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, т |
| ћ са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.{S} Није ружна |
| ражити.</p> <pb n="75" /> <p>Чекмеџијић се није хтео задржавати, но љутит се врати кући.</p> <p |
| и тридесет крајцара.“</p> <p>Чекмеџијић се чеше по глави, па се опет мисли.</p> <p>— Добио сам |
| /p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуб |
| политичким начином отказати.{S} Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је би |
| то.{S} Покаже му њено писмо.{S} Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, т |
| фрајла-Јулку заљубљени?</p> <p>Ружичић се смеје.</p> <p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете |
| Ружичићем „пер ту“.{S} Сутрадан разиђу се.{S} Љуба се срдачно од Јулке опростио.</p> <pb n="46 |
| {S} Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би |
| изиђе.{S} Чика-Гавра и Гледић погађају се.{S} Гледићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама |
| ћ с чика-Гавром Белкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Заш |
| кра и Паулина седе у соби и разговарају се.{S} Слушкињин мали синчић од пет година игра се у со |
| јој боре на образу.</p> <p>Разговарају се.{S} Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а |
| вром у варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате кћери.{S} Њен |
| Љуба јако тера.{S} Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио.{S} Љуба |
| /p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом разговору дођу кући.{S} |
| е воље, отсећи ћу.</p> <p>И тако скрију се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња |
| жичића бацала. <pb n="44" /> Напослетку се склони па отпева „Збогом немарна душо“, не из срца, |
| а изврће да поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим намести, па устима ни да макне.{S} Мати спуст |
| и му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити.</p> <p>И чика-Га |
| д доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак |
| ртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.{S} Она то примећује, па хотимице све горе и горе св |
| алством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем |
| а Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} Јер мисли: и мени |
| Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дугачак термин даје, па јој |
| ирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Носи |
| са чика-Гавром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p |
| ј јектику добити неће.</p> <p>— Види му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него к |
| којаке посластице, <pb n="16" /> али му се једнако хиљада форинти врзе по глави, па како је, за |
| pb n="70" /> <p>— Шта ћеш му, кад си му се допала.{S} Видиш, онај други трговац опет мене проси |
| но лице; види се да је рада допадати му се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад б |
| ле ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се подмукло сме |
| змишљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више дец |
| ри, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је да |
| у животу свом транжира.{S} Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он — салвет му |
| бриге.{S} Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да л |
| н једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати. |
| их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па |
| Гавром договара куда ће сада.{S} Већ му се досадило толико путовање, па нигде ништа.</p> <p>— Ш |
| ако је потежи, тако се спустио да су му се ноге увис почеле дизати.{S} Фрајла се морала на то н |
| војом фуром стигао у виноград.{S} Ту му се сад цела романтика развила.{S} Красни виногради, леп |
| е седео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на г |
| њеном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, |
| девојку, вели, не може узети.{S} Дигну се и оду.</p> <p>Добро је учинио Љуба што је отишао, је |
| ка, а и Љуба практичан човек.{S} Све су се хватали у курмахерају.{S} Јулка је волела Ружичића, |
| бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} |
| а Чекмеџијић има.{S} Некако напипали су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за |
| о фрајла-Варвариној жељи.{S} Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у четири часа.{S} |
| са паорима.{S} Љуба и Гавра у кујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били, опет уђу у собу д |
| фрајла Паулина разговарале, и у том су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића.< |
| би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно донекле кошкали.{S} Љуба је само из курмахер |
| лустрајз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том |
| де са Ружичићем да га искуша.{S} Већ су се прилично упознали.</p> <p>— Кажите ми искрено, госпо |
| т моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао са Јоц |
| вра у једној су соби спавали.{S} Још су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали како ћ |
| ноћити.{S} Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легли.{S} |
| </p> <p>Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем.{S} Разговарају о фрајла-Јулки. |
| лу за имућног човека држати може.{S} Ту се сад о трговини почеше надметати.{S} Љуба је једнако |
| .{S} Мало после обоје оду у собу.{S} Ту се још с матером о ситнијим стварима поразговарају.{S} |
| овачким у једном на гласу дућану.{S} Ту се он тако владао да је сваком шегрту за пример служио. |
| да не поремети уста.</p> <p>Чекмеџијићу се нешто мрак чини у соби.{S} Фиранге су истина, биле т |
| Љуба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, |
| изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" /> <p>— |
| овао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.</p> |
| ђом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић.</p> <p>— Па шта би нам фалило!{S} |
| да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но |
| ећу овде ни минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала бо |
| и.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</p> |
| } То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити.</p> <p>„Опет нове венчане хаљине. — сто |
| рстену време.{S} Чекмеџијић је имао код себе и прстен, и три дуката, и све што треба, јер је св |
| улагао није му толико доносило да може себе и кућу издржавати.{S} Од имања материног све се ви |
| д је Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га с |
| без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се жени |
| } Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу сво |
| д Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.</p> <pb n="36" /> <p>Сутрадан је недеља |
| је било женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит правила.{S} Свет је њу познавао, па која је |
| отимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, како вам се то допада? |
| што Ружичић Јулку неће.{S} Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од мат |
| и он пева.{S} Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је |
| .. седамдесет — нула — остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест — дванаест... триест и |
| фику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиља |
| ега што то купити.{S} Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по десет, па јо |
| мнаест... седамдесет — нула — остаје ми седам; седам и и два девет — једанаест — дванаест... тр |
| живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дати седам стотина форинти шајна, а доцније друго.</p> <p>— |
| ду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три стотине има сада са тастом п |
| доћи.{S} Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету.{S} Милева још спава.{S} Пробуде је |
| >„Два — осам — четрнаест — осамнаест... седамдесет — нула — остаје ми седам; седам и и два деве |
| ницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гвожђарница пак така му је да би ода |
| pb n="56" /> <p>Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се.{S} Слушкињин мали синчић |
| овуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, пре |
| оред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце ум |
| е морала на то насмејати.{S} Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести. |
| кмешич — тако је импертинент био, да је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да леп |
| е се нуткају, па пију.{S} Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.{S} Њему се очи мало засве |
| подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи.{S} Да пружи ног |
| м истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, |
| а видиш само како је шмукирана!{S} У Ш. седи господин Гледић који има под своје једну рођаку, ф |
| абету другарица њена, постарија девојка седи.</p> <p>— Опростите што смо тако слободни!{S} Ја с |
| о.{S} Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује.</p> <p>Због те ње |
| p>— Госпођо бирташице!{S} Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња?{S} Има дућан, |
| Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — р |
| тери.{S} Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Ју |
| ="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми |
| вде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћ |
| тутором.{S} Но нема Татијане.</p> <p>— Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати.</p> <p>Седн |
| дође — велики је рачун!{S} Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун пр |
| лите сести.</p> <p>— Хвала!</p> <p>Љуба седне.{S} Сад се међу њима развије говор, најпре о обич |
| набубрен изгледао.{S} Кад Љуба на њега седне, како је потежи, тако се спустио да су му се ноге |
| посади на канабе, па и сама поред њега седне.</p> <p>— Узмите за искреност што ћу вас сад пита |
| Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекм |
| Дед свирај, девојко!</p> <p>Сад фрајла седне код клавира и почне свирати.{S} Свира неку фантаз |
| p>Чекмеџијићу дуго чекати, па трећи дан седне на кола и оде у Ж. да се сам са попом разговара.{ |
| ме нико видити!</p> <p>Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује.{S} Видило јој |
| врло мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите д |
| е и ручак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче<pb n="60" /> неку фантазију с |
| .</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Гости седну.{S} Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она и |
| /> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте. |
| , сад ће она доћи, — рекне мати.</p> <p>Седну, мало чекају, девојке још нема.{S} Донесу вино, п |
| ја другарица.{S} Изволите сести.</p> <p>Седну обојица; Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.</ |
| већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци.{S} Кумов |
| сам са попом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части г |
| {S} Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је двадесет го |
| просиоци на путу.</p> <p>Када стигну у село Ј., траже бирцауз.{S} У бирцаузу нема квартира, не |
| аталог од свих девојака у околини.{S} У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко |
| сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк.</p> </div> </body> <back> <pb n="97" |
| </p> <p>— О, ништа за то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре |
| ’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра.</p> <p> |
| очима, и то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара |
| но што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може.{S} Ту се сад о трго |
| сати.{S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише |
| id="SRP18620_C3"> <head>III</head> <p>У селу X. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. |
| оста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па |
| ка штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем оскудице.{S} |
| p>Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица |
| <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а |
| о је све <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ин Сербијен; ин Туркај</foreign>, је л’ те?</p> <p>— Јесте |
| јој је двадесет година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти.{S} Младој госпођи Пер |
| иковала што је била најбогатија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} Оца нема.</p> <p>Милева Мил |
| већ на том дивану, па знао је како ваља сести.</p> <p>— Дед свирај, девојко!</p> <p>Сад фрајла |
| егова места да може поред госпође Макре сести.</p> <p>— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпо |
| !{S} Ово је моја другарица.{S} Изволите сести.</p> <p>Седну обојица; Љуба врло пажљиво, да не и |
| у ни до после бербе чекати.{S} Изволите сести.</p> <p>— Хвала!</p> <p>Љуба седне.{S} Сад се међ |
| нам је!</p> <pb n="11" /> <p>— Изволите сести.{S} Како сте?</p> <p>Ето и господара Пере.{S} Мал |
| менила.</p> <pb n="51" /> <p>— Изволите сести.</p> <p>— Хвала.</p> <p>— Ви сте већ готово на на |
| и комплименат начини.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Гости седну.{S} Госпођа Макра нешто Паули |
| едан кревет сместити.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Диван је имао много федера и врло је набу |
| <p>— И нама особито.</p> <p>— Изволите сести.</p> <p>Сад се нуткају ракијом.{S} Љуба је то јед |
| /p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите само сести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао |
| код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелку још |
| а сестра спазе га и зовну га унутра.{S} Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и д |
| ја је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестр |
| е у Ш. Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим сватовима прате га.</p> <p> |
| нића да види мајку.{S} Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.{S} Сестра извињава М |
| о да зна како стоји са миразом.{S} Дође сестра, умеша се у разговор и да <pb n="12" /> му на зн |
| р друг.{S} Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.{S} Само ћу вам толико казати да врло |
| ао је већ сумрак.{S} Љуба јако тера.{S} Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љ |
| ио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час |
| ба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Свака има |
| ољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се наместе |
| S} Дакле, фрајла Марта нема ни брата ни сестре?</p> <p>— Има још једног брата, још је млад, — ф |
| у грлу, акамоли да је што више!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још стра |
| а се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, б |
| тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.{S} Госпођа Цифрићка је најве |
| рло добро познат.{S} Она је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати.{S} Видео је |
| другим путем, унаоколо, да се Власи не сете.{S} Чика-Гавра Чекмеџијића информира како се има к |
| ба ово писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, ал |
| ене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Гавро, да м |
| </p> <pb n="70" /> <p>— Шта ћеш му, кад си му се допала.{S} Видиш, онај други трговац опет мене |
| а; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите као млада или стара младића од двадес |
| е увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се удати кад год |
| -Гаври потсмевати.</p> <p>— Видиш, како си прошао!</p> <p>— Тако му треба кад је машкртан.</p> |
| знам.</p> <p>— Та шта не знаш!{S} Како си ономад лепо свирала!{S} Мораш свирати!</p> <pb n="59 |
| њу.</p> <pb n="20" /> <p>— Хвала ти што си ме освестио; сад ћу ја њему онако лепим, политичким |
| о те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— |
| ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је до т |
| у.{S} Начује још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело познанство прекинути.</p> <p |
| е на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати.{S} Но з |
| је врло нобл за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. |
| а мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.{S} Нашла му је |
| чне се важан разговор.</p> <p>— Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама.</p> <p>— |
| ти, — рече смешећи се Љуба.</p> <p>— Ви сигурно мираз подразумевате?</p> <p>— Канда сте погодил |
| е; што се тиче погрешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се з |
| најзад, ожењен.</p> <p>Сватова је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> <p>Чекм |
| у — нећу!</p> <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са |
| <p>Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не |
| у.</p> <p>Остајем са почитанијем</p> <p>Сима Редић</p> <milestone unit="letter_end" /> <p>Када |
| сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад тог |
| увегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер б |
| младожењу за кћер, или фину девојку за сина, па је одмах циљ постигла.{S} Реч пак држати, на т |
| то пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; н |
| нам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — |
| о дете од године и по.</p> <p>— Ево мог сина.</p> <p>— Драго ми је!{S} Колико му је година?{S} |
| знавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо он |
| жеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се |
| S} Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се |
| ио је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Договори се са Љубом |
| и од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро |
| оби и разговарају се.{S} Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи с |
| ћу? — запита Љуба.</p> <p>— Имам једног синчића.{S} Сад ће доћи.{S} Само, опростите, да пошаљем |
| авра младолик.{S} Дође госпођа Перса са синчићем.{S} Слабо, чађаво дете од године и по.</p> <p> |
| бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— Заповедајте.</p> <p>Пију ликер.</p> <p>— |
| .</p> <p>„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — трошак пет форинт |
| ква радост за њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом |
| заборавио.{S} Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџи |
| собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајла-Савку гледао.{S} Чекмеџијић дарива Март |
| ине форинти.</p> <p>„Кад сам ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљине,— излишне — |
| љутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зн |
| и ништа познато.</p> <p>— Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду фори |
| ав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.{S} Госпо |
| тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџићки.{S} Сад је већ знао колико је сати.{S} Зна да |
| д јој ни у памети није за њега поћи.{S} Сирома’ чика-Гавра мисли да је госпођа Макра у њега заљ |
| лкић је честан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред |
| а каква млађа човека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или ка |
| шкала за жену.{S} Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.{S} Онде се науче баронско |
| сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p |
| > <p>— Знате, читала је ноћас много.{S} Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер |
| ком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она удала за бо |
| авно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Вид |
| ше опет он није хтео.{S} Могао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијен |
| {S} Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.{S} Она је наше дете, ми се само |
| старе јединице; те знају на памуку крв сисати.{S} Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.</p> < |
| и два форинта.</p> <p>„Други крупни и_ ситни трошкови о женидби</p> <p>— сто двадесет форинти. |
| мица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време ручку.{S} Сви се |
| је оду у собу.{S} Ту се још с матером о ситнијим стварима поразговарају.{S} Напослетку Љуба уст |
| > <p>— То је врло лепо, само ако је све |