| опом разговара.{S} Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га.{S} Дођ |
| /p> <p>— Знам два места.{S} Једна у Ц., а друга у Ш. У, Ц. једна стара удовица, госпођа Калајић |
| чини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глав |
| говарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</p> <p>Чика-Га |
| е.{S} Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости.</p> <p>Тако после по |
| да своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како |
| девојци <pb n="39" /> и матери допада, а друго да времена да Љуби и чика-Гаври да се поразгова |
| у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар.{S} Пристајеш л |
| } Фрајла Варвара види да већ нема куда, а чика-Гавра је још држећи човек, па се реши за њега по |
| а Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко п |
| азљутио, па сад, кад дође нов ђувегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да |
| ић од ове две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба бог |
| Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Све су се хватали у курмах |
| хиљаде форинти.{S} Лепа се зове Јулка, а умиљата Милка.{S} Брат њихов, Јоца Нерић, има још јед |
| а Редић.{S} Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главн |
| пођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а |
| ала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради |
| ио овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. да купује зоб.{S} Јулка му све да за пра |
| о, то је лисица!{S} Шта је мени писала, а шта теби сад пише.{S} Не требам је!</p> <p>— Видиш, б |
| ерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} |
| лио, четврти дан му је љубав изхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. </p> </div> <pb |
| куша.{S} Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.{S} Житарска т |
| вде?{S} Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?</p> <p>— Та |
| било.</p> <p>У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра |
| ема вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите |
| /p> <p>— Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама.{S} Је л’ добро?</p> <p>— Јесте.< |
| примећавам, она није вама ненаклоњена, а и ја немам против тога ништа.{S} Само, знате, форме р |
| удовица, једва јој је двадесет година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти.{S} Мл |
| де сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.{S} Но, мани се сад т |
| у вам дати седам стотина форинти шајна, а доцније друго.</p> <p>— Не могу чекати.</p> <p>— Дужн |
| >Врата се отворе.{S} Напред чика-Гавра, а за њиме Чекмеџијић.</p> <p>— Госпођа-Макро, јесте л’ |
| ери!{S} Нема ниједног без фатермердера, а то тако елегант стоји!</p> <p>— Фатермердер — ја га н |
| а и поче свирати.</p> <p>Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати. |
| ује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује.</p> <p>— Но, како вам се т |
| уша, да је она проста, да слушати мора, а Љуба ће је научити, — Љуба неће ништа да зна.{S} Он т |
| ије без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p> <p>— Чули смо.{S} Но најпре сам ра |
| ти, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра.</p> <p>— О, |
| да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој ни у па |
| ши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала лепо васпи |
| е</foreign>, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српски свирати.< |
| ли кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још |
| млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу.</p |
| бележено.{S} Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом тргов |
| ла: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, може се удати кад год хоћеш“.{S} Д |
| адо се веселио при доброј чашици винца, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то с |
| S} После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало.{S} Имање ј |
| а нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p> |
| едић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а чика-Гавра иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, ал |
| која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сес |
| јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.{S} Госпођа Макра изиђе напоље да потраж |
| ало напоље, искашљава се.{S} Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој |
| ама фрајла Марта?{S} Не зна куд да иде, а мало је уморна, па и она у предњој соби на канабету п |
| {S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— Како вам се |
| зму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна.{S} Такова треба да има толи |
| у.{S} Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се јед |
| ђа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Ма |
| оспођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада.{S} Љуба ј |
| е Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.{S} Шта јој је онда до њега!{ |
| у ствари?{S} Мати каже да она пристаје, а нада се да ће и кћи пристати.{S} Шта мислиш?</p> <p>— |
| јић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.{S} Он једва чека да чика-Г |
| еликог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. </p> </div> <div |
| е да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџиј |
| еџијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за њега, но одмах по |
| године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се слабо и удаје та |
| .{S} Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.</p> <p |
| се с њом титрају.{S} Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, бил |
| заћуте.{S} Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љ |
| .{S} Нема ништа!{S} Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију!{S} Него |
| д куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпита |
| та.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав |
| } Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.</p> <p>Тако се на п |
| куд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе се, а Чекмеџијић се клања.</p> <p>— Ово је мој рођак, Љуба |
| а-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с њима и узима их на миндрос.{ |
| p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а српске?</p> <p>— Српске?{S} Ах, нисам још ниједну про |
| онда сами из велике у малу кућу уђете, а мени и вашој кћери велику дате, јер ја никад на верес |
| олидан старији човек, капут му до пете, а висок шешир.</p> <pb n="24" /> <p>— Драго ми је, госп |
| готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p>Оду у собу где |
| /p> <p>— Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем.{S} Опростите!</p> <p>— О, молимо!</p> <p>Гле |
| е бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на другом месту срећу покушат |
| дала букет, и њему је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући. |
| каже искрено.</p> <p>Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће п |
| а проси.{S} Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка |
| шуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S} Ако |
| мо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p>На то дође и госпо |
| четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план са Љубом да иду у |
| оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је би |
| е Калајићки и најпре се самој њој јави, а она опет кћери Варвари саопшти.{S} Фрајла Варвара стр |
| ако би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да |
| Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</ |
| на се ко је ђувегија.{S} Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.{S} Дође госпођа Перса са синчиће |
| минут остати.{S} Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће дев |
| пођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издал |
| се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, |
| благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с |
| боравила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски.</p> <p>— Шта, и француски? |
| уредити, само кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а мираза госпођа Перса имаде.</p> <p |
| друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим пок |
| авзи, а у интересу јој је да се помири, а она пусти тек издалека да има ваљана младожењу за кће |
| ткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.{ |
| ин бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај |
| атити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може напунити.{S} Али, каквог је влада |
| огао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати.{S} Код њега, ако је м |
| ђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — рече |
| /p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.</p> <p |
| јић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би |
| аспитана да може целу кућу сама водити, а покрај тога, што се њеног разговора тиче, може међу н |
| -Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> |
| поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два ши |
| сли.</p> <p>— Добио сам хиљаду форинти, а потрошио сам хиљаду четрдесет форинти и тридесет крај |
| тељ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три |
| p>Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца.</p> <p>— Херајн!</p> <p>Врата се |
| послужити...</p> <p>— Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуб |
| } Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Татијана |
| а мојом сопственом персоном к ваш доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата |
| е.</p> <p>— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити.</p> <p> |
| валио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.{ |
| пи, сад опет попусти, па се мало смеши, а очима изврће да поглед угоди.{S} Напослетку се сасвим |
| ђа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чика-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.{S} |
| вори.{S} Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.{S} Та моја фрајла штета што ниј |
| ли Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала.</p> <p>— Па каква |
| се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за |
| рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса |
| И мени је чудно.{S} Ја јој једно пишем, а она друго одговара.{S} Ја иштем да изрази своје чувст |
| дну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван |
| о шта има.{S} Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати |
| ан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити |
| има само две собе; једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако у |
| сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Макра гледа га па се под |
| је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, |
| апипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S |
| им.{S} Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора на брзо ићи јер ја оклевање не |
| а.{S} Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас свију чувство ј |
| омак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у мило |
| не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане.{S} У тим мислима легне и |
| о одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. |
| несе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни |
| p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што свршимо.</p> <p>— Па ћемо |
| радо забављам.</p> <p>— То ми је мило, а шта је томе узрок?</p> <p>— Све што год је на вама.{S |
| — Е, сад да видимо!{S} Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две к |
| ити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, |
| аст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три стотине има |
| Чекмеџијићу.{S} Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> |
| ављено.{S} Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чи |
| ли.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> <p>— Хоћу на сваки начин.{ |
| а кад као пар изгледамо, госпођо Макро, а оно да се узмемо.{S} Хајде, пођите за мене!</p> <p>— |
| то се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостан |
| јатном“, <pb n="25" />Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p |
| мора кући.{S} Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.{S} Љуба искрено и |
| ошљем по мог тату.{S} Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа |
| ићку.</p> <pb n="93" /> <p>— Молим вас, а шта је са хиљаду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да |
| ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наслед |
| у илиџе водити.{S} Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.</p> <p>— Верујте, ни |
| чу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разг |
| ти, па и попи јавити.</p> <p>Мушки оду, а женске се спремају за прстен.{S} Дође и прстену време |
| {S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изгл |
| ка-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се св |
| иде.{S} Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да остане.{S} Опрости се и оде.</ |
| авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.{S} Гледићка и Марта већ су сасвим |
| ј из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, |
| нуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте.</p> <p>— Заповедајте! — рече тако |
| војче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} Послала је госпођа Перса да |
| младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или иште.{S} Варвара мисли да је св |
| морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — рече Чарукџић.</p> <p>— Идем и ја. |
| ак јачи приправила.{S} Сад и они седну, а фрајла опет поче<pb n="60" /> неку фантазију свирати. |
| ње.{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпита |
| те ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p |
| b n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, а Љуба да презати, па свршивши упола ствар, опрости се |
| еликом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, сремско. |
| ти дати.{S} Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема.{S} Чекмеџијић је немиран, једи се |
| а.{S} Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.{S} Љуба постаде немиран, неће да губи в |
| p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је как |
| ницу?</p> <p>— Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.{S} Гв |
| мо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.{S |
| узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, |
| ио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренеб |
| арвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; то значи: младоже |
| е дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су |
| } Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам.</p> <p>— Ниш |
| ји је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држа |
| у трешње, то је знак да нема васпитања; а треба да зна да сам ја честан човек, господар и тргов |
| ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни очешљати не знају, него |
| во, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите |
| у бермета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити.{S} Опростите што сам вам доса |
| 63" /> <p>— Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био р |
| м иде.{S} Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у жи |
| Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене!</p> <p>— Нећу поре |
| ign> — тако нас је клавир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у музици или пев |
| две хиљаде шајна.</p> <p>— То је лепо; а кад почиње тај живот?</p> <p>— Видите, сад ћу вам дат |
| гова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гожђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово п |
| енаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: <foreign xml:l |
| хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да ова кућу води.< |
| rl">Тоз ис а хибше грихин</foreign>!{S} А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?{S} Да |
| укама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се |
| т човек!{S} Па кад говори, све дува.{S} А зашто је дошао?</p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p |
| {S} Мати је по вољи кћериној радила.{S} А да све то лакше произвести може, уклонила је за овај |
| удиле су се да све што боље зготове.{S} А и вино је особито.{S} Дође и до певања.{S} Гледићка в |
| по сата доћи, док се мало приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш ч |
| а што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се |
| н мираз за две године на њу потроши.{S} А кад нестане, а онда — дед’ развенчај се!{S} Зато се с |
| је онде, осим што у новинама читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво ш |
| > <p>— Па ништа, то се тако трефило.{S} А кад носиш тесну ципелу, па играш, не боли ли те онда |
| S} Чуо сам већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут |
| /p> <p>— Нећу више ни да знам за њу.{S} А хоћеш ли је ти узети?</p> <p>— Нећу.{S} Ја до две нед |
| сподар Чекмеџијић!</p> <p>— Изволите. — А, драго ми је!</p> <p>— Немајте бриге, даће хиљаду фор |
| n="94" /> <p>И чика-Гавра се усрећио. — А госпођа Гледићка докучила је што је желела: скинула ј |
| и су ти Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p>— А, то је сасвим отр шос?</p> <p>— Шта је то „отр шос“?< |
| аду да се жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— А зашто не?</p> <p>Чика-Гавра се смеје.</p> <p>— Неће о |
| стоји; штета што се тако зове!</p> <p>— А знате, фрајлице, зашто се тако зове?</p> <p>— Не знам |
| вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ има |
| дам гувернант правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> |
| <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не |
| а књига, један врло леп роман!</p> <p>— А ви само немачке књиге читате, а српске?</p> <p>— Српс |
| о тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-Макро? — запита Чарук |
| браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</p> <p>— А ти остани при том.{S} Сад се напољу Стева о том са Га |
| кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме т |
| ити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без то |
| нти, — шушне му госпођа Јелка.</p> <p>— А ви изволите к мени са целом фамилијом.</p> <p>— Мило |
| руго вреди девет хиљада шајна.</p> <p>— А шта има дете? — запита Гавра.</p> <p>— Дете има ову к |
| на је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић |
| ништа?</p> <p>— Ни разговора.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене н |
| ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас?</p> <pb n="78" /> <p>— Послали ме |
| зна шта ради, а то нисам рад.</p> <p>— А јесте л’ ви коју залудили?</p> <p>— Кажу.</p> <p>— Па |
| ас прстен?</p> <p>— Нека буде.</p> <p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити до четири неде |
| јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога |
| у Савку.</p> <p>— Драго ми је.</p> <p>— А је л’ вам што познато о нашем уговору?</p> <p>— Није |
| о по године нећу маћи од куће.</p> <p>— А како ти се допало синоћ то вино?{S} Је л’ да је добро |
| Нисам могао од мисли заспати.</p> <p>— А јесам ли ја дуго спавао?</p> <p>— Тако један сат.</p> |
| кинстлера чула српски свирати.</p> <p>— А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира |
| рам још и мог девера запитати.</p> <p>— А зашто да га питате, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он |
| — Ал’ тек је опет лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали Видаковићеве романе?</p> <p>— Нисам, |
| јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа говорила о томе, |
| , па ће и онако све наследити.</p> <p>— А засад не даје ништа?</p> <p>— Ништа, но жели да јој з |
| а је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Сме |
| од у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А у Шапцу?</p> <p>— Ни тамо; то је све <foreign xml:lan |
| би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би |
| о ми је тако мило као и друго.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим |
| /p> <p>И Гледић се већ вратио.</p> <p>— А, драги Гавро, откуд ви?{S} Драго ми је!</p> <p>Љубе с |
| л’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа замерио?</p> <p>— Ни најмање; св |
| и о другоме не поразговарамо.</p> <p>— А шта је то друго?</p> <p>— Ви ћете то добро поњати, — |
| мите ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли |
| Знате, читала сам много ноћас.</p> <p>— А шта то читате, фрајлице?</p> <p>— Читала сам од Дима |
| тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p |
| ни!{S} Ја сам Љуба Чекмеџијић.</p> <p>— А ја сам, опет, Гавра Церић.</p> <p>— О, драго ми је ос |
| се на вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не |
| више!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је чо |
| а старим!</p> <p>Сви се смеју.</p> <p>— А, дакле, ви младиће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако |
| онда сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видите како је то лепо — сто пут |
| ко би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p |
| га, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.{S} Свака има по две хиљаде форинти.{ |
| ауче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће жив |
| би хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; |
| ажу: <foreign xml:lang="DE-Cyrl">Тоз ис а хибше грихин</foreign>!{S} А тај крајзлер имао кураж |
| а-Јулка прави букете, један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, а |
| за једно петнаест година млађи.</p> <p>—А шта нам фали?{S} Ви изгледате као бубрег, а ја као ка |
| и’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер је то кад је мушко у женско, или женско у муш |
| ине се мора облачити.</p> <p>— Па то је абентајер?</p> <p>— То је.</p> <p>— Хвала лепо, ја га н |
| ате?{S} Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?</p> <p>— Ни не желим га; ни име му није добр |
| људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима.</p> <p>— Шта су ти абентајери?</ |
| ентајера има у њима.</p> <p>— Шта су ти абентајери?</p> <p>— Шта, још ни то не знате?{S} Дакле, |
| "83" /> велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе.{S} Види се да нема ни у чем о |
| лији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и М |
| <p>Чика-Гавра изиђе.{S} Гледић је већ у авлији, прегледа економију.{S} Сада се по авлији њих дв |
| а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кр |
| ом показати нису смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуб |
| ивао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест форинти.{S} То су већ женини ду |
| лели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} Тамо је све тиркиш.</p> <p>— Та и наши дедови с |
| запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— Па ’ајд’мо — изволите.</p> <p>— О, молићу, идите ви сами.{S |
| па девојка, и васпитана је као да је из академије изишла.{S} Има три хиљаде форинти сребра.</p> |
| свирати у клавир и француски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитана и |
| још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више!</p> <p>Сестре се смеју.</p> <p> |
| ће се ваљда с њим што чинити.{S} Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотера |
| , због багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за ки |
| надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> |
| год срећу.{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међути |
| је од матере проси.{S} Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, <pb n="49" /> чуће Ружичић па |
| Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одведем.</p> <p>— Ми н |
| апита Љуба.</p> <p>— Ја нисам противна, ако отац није.{S} Само ми је брига за дете.</p> <pb n=" |
| — Новци су већ готови.</p> <p>— Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо.</p> <p> |
| уђено... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно |
| шу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволет |
| екмеџијић то исто каже.</p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прсте |
| без Персе разговарају.</p> <p>— Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гав |
| истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам |
| е ли да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још |
| и отићи!</p> <p>— Ја идем на лустрајз, ако они дођу.</p> <p>Тако су се госпођа Макра и фрајла |
| ролупаће се поред тебе.{S} Дакле, кажи, ако хоћеш.</p> <p>— Не браним.{S} Ја ћу поћи за њега.</ |
| долазе.{S} Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду.{S} Куцају на |
| о би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити |
| проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија?</p> <p>— |
| S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — та |
| англук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ с |
| зашто?</p> <p>— Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждреп |
| ању ни ноћу.{S} Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе |
| <p>— Е, сад молим, господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви имате?</p> <p>— Имам куће у О., |
| од њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На д |
| и иштете?</p> <p>— Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.</p> <p>— Моја Сока засад неће |
| ојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три пута размеће |
| изгубила.{S} Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, о |
| ите те нокте, јер то Љуба страшно мрзи; ако примети, може и одустати!</p> <p>— Е, драге воље, о |
| моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији |
| ко може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.{S} После неколико д |
| ја кћи допала, је л’ те?</p> <p>— Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро.</ |
| ли кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дођ |
| платки.{S} Шта јој је онда до њега!{S} Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће упркос за Љу |
| Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одвести.{S} Ено онде она в |
| хвали, а тешко оном кога она покуди!{S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у и |
| руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске |
| цу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми |
| о визите, особито што се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно не |
| Љуба мисли како ће та ствар испасти.{S} Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није пра |
| } Ја ваше стање врло добро познајем.{S} Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами с |
| му није било кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би с |
| бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећ |
| <p>— И то нека ми буде последњи пут.{S} Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више же |
| та, добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варв |
| ја никад на вересију женити се нећу.{S} Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ |
| — Е, па добро, господар-Чекмеџијићу.{S} Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још мо |
| мем фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње тиче, то ћемо лако; |
| лика кућа и дућан — онде седи.</p> <p>— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.</ |
| ла.{S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно |
| сподар-Чекмеџијићем задовољна?</p> <p>— Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпо |
| и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал |
| >— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p> <p |
| уго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започне.</p> <p>— Молим покор |
| што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женити, ил’ се д |
| ’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пр |
| а, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не |
| , знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео |
| приправи.{S} А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово д |
| елим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се у |
| најпре се разговарајте с њим насамо, па ако устреба, а ви ме зовите; ја ћу донде овде остати.</ |
| преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет смести |
| S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.</p> <p>Т |
| о да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено... — рече чика-Гавра.</p> <p>— Е, ако је |
| е можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика-Гавра.</p> |
| девојка допада.{S} Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекме |
| а’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љу |
| вожђарницу.</p> <p>— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропита |
| } Није ружна, узеће је ако му је даду и ако добије новаца поред ње.{S} И Чекмеџијић, мало помал |
| ао и размишљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има в |
| оварати. <pb n="52" /> Нећете се кајати ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не ус |
| а се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду.{S} Ето опет слушкиње.</p> <p>— Госпођ |
| цауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорима.{S} Љуба и Га |
| тару удовицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те прос |
| новаца.</p> <p>— То је врло лепо, само ако је све сиугрно и дужници плаћају.</p> <pb n="41" /> |
| е судим нег’ да узмем фрајла-Соку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.</p> <p>— Што се ње т |
| ићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића. |
| — Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми |
| ли, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво |
| арвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> |
| > <p>— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако да поред ње одма’ пет хиљада, па ма код њи’ седео; |
| ио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио |
| сли сакрије своје.</p> <pb n="82" /> <p>Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.{ |
| " /> <p>Дражајша фрајлице Јулка!</p> <p>Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здра |
| мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда ј |
| слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.</p> <p>— Па тако исто и сад ради.</p> <p> |
| n> — тако нас је клавир-мајстер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у музици или певањ |
| и у О. да види како стоје Чекмеџијићеве акције.{S} Чика-Гавра каже на то: „Добро!“</p> <p>Дође |
| S} Већ све зна какав је и како му стоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да в |
| лицем, само рад је знати како у другом акције стоје?</p> <p>Дође вечера.{S} При вечери није се |
| тити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.{S} Љуба је издалека давао на знање, када |
| вром да је види.{S} Мираз му се допада, ал’ девојка не.{S} Обрече да ће доћи.</p> <p>Дође кући, |
| о на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.</p> <p>После вечере друштво се |
| S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.{S} |
| је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.</p> <p |
| сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.</p> <pb n="3 |
| , ништа за то!{S} Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати.{S} Само да најпре пошљем по м |
| омпаније само у трговаца и солдата има, ал’ никад нисам знао да и музика компањисту потребује.{ |
| , каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења. |
| ајлице?</p> <p>— Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.</p> <p>— |
| скрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.{S} Управо да кажем да |
| ислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов п |
| ога!{S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена би |
| Сад му је друга година.{S} Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити.{S} Дете има свој |
| Па шта сад ради?</p> <p>— И сад лудује, ал’ ја јој помоћи не могу, сирота је.</p> <p>— А да има |
| S} Фиранге су истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу ви |
| p> <p>— Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то |
| њевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти писмоноше — носи писмо Љуби.{S} Љуба чита пи |
| пало?</p> <p>— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.</p> <p>— Сад ћу вам српски свирати. |
| е и онако сама у соби.</p> <p>— Можете, ал’ како ћете почети?</p> <p>— По обичају.{S} Казаћу:{S |
| ладости, знам сигурно да карте мислите, ал’ ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нис |
| имао мало више у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам |
| вам моје стање познато?</p> <p>— Јесте, ал’ не сасвим.</p> <p>— Чули сте за моју трговину?</p> |
| ане књиге читати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онд |
| на билијару спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер је клопав кад игра.</p> <p>— Дакле, |
| м пара, госпођо!{S} Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!</p> <p>— То |
| из љубави.</p> <p>— Они могу то чинити, ал’ ја не; него молим да знам на чему сам...</p> <p>— Д |
| ције; знао сам да ће се то њој допасти, ал’ ја ту ништа немам.</p> <p>— Дакле, накратко, ви нис |
| ате према мени поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, к |
| а ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добит |
| шаљиво госпођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> |
| те.</p> <p>— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла.{S} Ја већ не мо |
| р Першуновић?</p> <p>— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.{S} Ја држим већ је по по |
| е штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал’ осам стотина је врло мало за трговца.{S} Ја сам жел |
| на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но п |
| ео свет зна, од свих најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо ис |
| "47" /> <p>— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p> |
| те.{S} Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу д |
| /p> <p>— Хвала; ми сад одма’ не можемо, ал’ смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо |
| мда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо.{S} Зато нека буде шесте |
| > <p>— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.{S} Јоца Нерић је |
| р за супругу дали.</p> <p>— То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.</p> <p>—Дакле, научите |
| значи оцеубица.</p> <p>— Име није лепо, ал’ лепо стоји; штета што се тако зове!</p> <p>— А знат |
| ко ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— одговори мало пријат |
| Њега су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки.</p> </div> <div |
| > <p>— Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате пра |
| немате!</p> <p>— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће н |
| ћи да виде врајлу.</p> <p>— Могу одмах, ал’, опет, нек изволе за по сата доћи, док се мало прип |
| естан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ има много деце, па ипак ће дати што поред своје кће |
| и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко.{S} Зажелео сам се видети је.</p> <p>Кад ј |
| , ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не јако.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е, тако!{S} И м |
| има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја |
| p> <p>— Знам.</p> <p>— То је што знате; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</ |
| ај</foreign>, је л’ те?</p> <p>— Јесте; ал’ не Тиркај, но у Србији.</p> <p>— Ја то не могу да т |
| ћу!</p> <p>— Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл ф |
| та ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови.</p |
| се, да га није рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фра |
| у пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи.</p> <p>— Дакле, хоћемо л’ ићи?</p> <p |
| век, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзира |
| ј Ружичић кад је певао?</p> <p>— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је она на њега гледала кад је пе |
| се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми |
| те?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар сврш |
| вреди хиљаду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— |
| с чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал’ морам најпре пропитати.</p> <p>Тиме се договор сврш |
| поћи?</p> <p>— Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ниш |
| /p> <p>— Овде је сасвим друго, видећеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан.</ |
| д Талберга.</p> <p>— Шта, фантазија!{S} Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати!{S} Тако |
| Све је то лепо.{S} Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку!{S} Да |
| а лепа девојка и две хиљаде форинти!{S} Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пр |
| оност према мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p |
| ате, само кад вам се девојка допада.{S} Ал’ кад будете старији, онда ћете се другачије разговар |
| етила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ опет није надежду изгубила.{S} Љубу је држала у рез |
| p> <p>— Па, како сте, госпођа-Макро?{S} Ал’ вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки |
| пасност даље избећи.{S} Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од |
| </p> <p>„О прстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом ч |
| сам сасвим чист.</p> <pb n="45" /> <p>— Ал’, кажите ми право, зашто сте тако очи извраћали кад |
| ики ђаво, господар-Чекмеџијић!</p> <p>— Ал’ ви још већи, фрајлице!</p> <p>— Не би’ рекла!</p> < |
| да је то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањира |
| ако и он своје саизвољење да.</p> <p>— Ал’ ако он не усхте?</p> <p>— Што ја хоћу, то хоће и он |
| > <p>— Да почекамо до пролећа.</p> <p>— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим?</p |
| </p> <p>— Тражимо опет ’дегод.</p> <p>— Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било |
| љени?</p> <p>Ружичић се смеје.</p> <p>— Ал' кажите ми, молим вас.{S} Можете о мом карактеру уве |
| добро испадне, добићеш чизме.</p> <p>— Ал’ је ово добра ракија!{S} Дакле, сад збогом! ’Вала!{S |
| > <p>— Имала сам мале кренфне.</p> <p>— Ал’ сад ти је добро?</p> <p>— Сад ми је лакше; само што |
| кал; па има нешто гвожђарнице.</p> <p>— Ал’ је то унгебилдет човек!{S} Па кад говори, све дува. |
| још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу вам још штогод казати.{S} Ми немамо деце.{S} Нем |
| а вам кажем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметно разговарао?</p> <p>— Смешно; али нис |
| а може и за мањег човека поћи.</p> <p>— Ал’ кажу да се у инштитуту тако изуче да после никад пр |
| ала лепо, ја га не потребујем.</p> <p>— Ал’ тек је опет лепо читати.</p> <p>— А јесте л’ читали |
| је мало; јако сам се истрошио.</p> <p>— Ал’ има леп штафирунг, и то вреди хиљаду.</p> <p>— То ј |
| о утегнута, па јој је позлило.</p> <p>— Ал’ зашто је тако истрчала? — запита Љуба.</p> <p>— Кад |
| немате деце?</p> <p>— Немамо.</p> <p>— Ал’ можете имати.{S} Шта мислите, ви сте још женска у н |
| ма ли што?</p> <p>— Има нешто.</p> <p>— Ал’ он каже да има две куће и гвожђарницу?</p> <p>— Има |
| удајем, то није за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежд |
| аповедајте.</p> <p>Пију ликер.</p> <p>— Ал’ је ово добар ликер, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ово |
| о врата; Љуба заустави фрајлу.</p> <p>— Ал’, молим, станите само мало.{S} Већ има сат један как |
| на њега задрикује, он опет њу.</p> <p>— Ал’ је здрава ова наша госпођа Макра, — рече Гавра.</p> |
| и поћи за мене?</p> <p>— Нећу.</p> <p>— Ал’ зашто?</p> <p>— Нећу да се удајем.</p> <p>— Дакле, |
| а њу.{S} Започне јој курисати:</p> <p>— Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро!</p> <p>— Молим в |
| .{S} Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у воздуху нестало; мени пак није до че |
| ена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стран |
| ?</p> <p>— Канда сте погодили!</p> <p>— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.</p> |
| ћали, знам да ћете и испунити.</p> <p>— Ала сте ме ухватили, не могу с речма куда.</p> <pb n="5 |
| ако вас чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнет |
| " /> <p>Љуба се буди, тре очи.</p> <p>— Ала ми је тешко устати!{S} Како сам се одучио од раног |
| ад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђаво!</p> <p>— Много сам света прошао.</p> <p>— |
| о се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг брину |
| се дуг чрез мене исплатити, па на кућу алатуру интабулирати, а гвожђарница се може напунити.{S |
| егију са проводаџијом.{S} Припремите ми алвалук, ако буде што.</p> <p>— А какав је то ђувегија? |
| р Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан.{S} Он мора Љубу још за ручком ис |
| само што сад још неће отац да ми је да, али доћи ће време да ће је дати.</p> <p>— Е, то сам хте |
| е знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће дев |
| Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже.{S} Напослетку изгуби стрпљење, па |
| у, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.{S} Ако је узме, сваки ће каза |
| ништа не спомиње.{S} Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа п |
| би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то |
| ао још девојком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она |
| јла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говорила: „И |
| крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.{S} Она зна да јој је покојни |
| Гавром воли да се шали и радо га прима, али не зато што га воли, но што је он шаљивчина.{S} Оси |
| ника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година.{S} Оваких па |
| ући.{S} Фрајла Савка остане дешператна, али наскоро се за једног нотароша уда.</p> <p>Љуба је к |
| јла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их.{S} Не зна се ко је ђувегија.{S} Љ |
| рмахерају.{S} Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав.{S} Ал’ |
| инско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кр |
| ло позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгле |
| е много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку.{ |
| а је Љуба говорио.{S} Љуба прислушкује, али се не осврће.{S} Замоле га да јако не тера.{S} Љуба |
| сти, показивао се да је простране руке, али је у срцу циција прве класе.</p> <p>Госпођа Евица Г |
| ети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су иоле што имале, о |
| спомиње.{S} Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа |
| шати да л’ је отворен.{S} Разговара се, али са по ока мери Љубу.{S} Љуба то примећује, па још в |
| аза.</p> <p>Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима.{S} Фрајли В |
| Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало на колима испавао, па је опет као и п |
| S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, а |
| по собама покућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Тр |
| } Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће <pb n="15" /> да пристане.{S} Кад ујутру, |
| је све весело.{S} Љуба на свакога пази, али особито на фрајле.{S} Види да је лепша Јулка, ал’ н |
| Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, |
| под својом фирмом показати нису смели, али опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} |
| тоје акције.{S} Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаре |
| ју.{S} Поред ње ће се нешто новца дати, али колико то не знам, видећемо.</p> <pb n="77" /> <p>— |
| да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би |
| нате!</p> <p>Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста крив |
| жира.{S} Љуба је добро знао транжирати, али опет од толике зечине се убезекнуо.{S} Гуска, ћурка |
| асти га.{S} Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.{S} Љуба чека да тата започне, али |
| овеже, а Љуби ни бриге.{S} Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шт |
| фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.</p> <pb n="4 |
| ио би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорс |
| пролећа чекати.</p> <p>— Обећавам вам, али реч задати не могу.</p> <p>— Та, кад обећавате, то |
| да никакву љубав' спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети.</p> <pb n="88" /> <p>— Ка |
| кућу довести, са свим имањем и дететом, али старац је тврдоглав; но, ипак се нада да ће љубављу |
| иште две хиљаде.{S} Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Март |
| окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су |
| на код куће мора имати.{S} Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити. |
| ва неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Но, откуд за нас та срећа |
| аква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S} Сад |
| куће.{S} Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости.</p> <p>Опет ра |
| од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од орахови |
| последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек, све то може у ред доћи.{S} Бе |
| S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би |
| у читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што је био.{S} Где |
| каша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само к |
| сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су гов |
| S} Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго.{S} Госпо |
| с њим се договара.{S} Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видет |
| фрајла-Јулком.{S} Љуба је опет на путу, али сам.{S} Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће |
| осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бо |
| Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање.{S} Сад си га претставите |
| Љуби све ређа.{S} Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да |
| ђе.{S} Она му најпре лепо каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па |
| ад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета.{S} Неко је к |
| Кад човек што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан.</p> <p>— Ала сте ђа |
| м показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајла Јулке охладнео |
| се паметно разговарао?</p> <p>— Смешно; али нисте џандрљиви били.</p> <p>— Све ће добро бити.</ |
| оси свакојаке посластице, <pb n="16" /> али му се једнако хиљада форинти врзе по глави, па како |
| > <p>— Не браним.{S} Дакле, хајд’мо!{S} Али да идемо једним путем на оба места.</p> <p>— Наравн |
| рећи зец ког у животу свом транжира.{S} Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он |
| погледа, па опет свој посао настави.{S} Али Чекмеџијић опет није штетовао што се оженио; јер ук |
| ати, а гвожђарница се може напунити.{S} Али, каквог је владања?</p> <p>— То је баш што је најго |
| мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој жен |
| Љуби у почетку ма чим замазати очи.{S} Али тешко је с Љубом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да |
| а влажном времену под колима спавао.{S} Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чекмеџијића ка |
| касирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.</p> <p>— Дакле, |
| велику, и осим тога трговину добру.{S} Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулирати |
| , чика-Гавро!</p> <p>— Хајдмо!</p> <p>— Али рад сам да нико не зна куда идемо.{S} Знате, чика-Г |
| правна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је овде мрак; хоћу ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и |
| код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да останете!</p> <p>— Не могу. |
| орили су девојачки очеви о њему.</p> <p>Али, ипак Љуба, мада је какву наклоност према каквој де |
| ју, Љуба о економији, а фрајла-Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до |
| нање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p>Остајем</p> <p>Јуца Мргодић</p> <m |
| Чекмеџијића.{S} Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начи |
| „Добро!“</p> <p>Дође Љуба са шетње.{S} Анка и мамица отишле у другу собу да се пресвуку.{S} Ук |
| S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка и друге ситније сестре помажу.{S} Дође и време руч |
| >— Не брините се за то.{S} Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.</p> <p> |
| и доиста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је че |
| ладим нотарошем прошао, и до две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част спасао. |
| ном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љ |
| тету — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се |
| исмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеље Анка ј |
| ова је из господске куће!“ — И Љуба се Анки допада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић |
| <p>После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом.{S} Њему се Анка д |
| , сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда узети моћи када ви платите на велику кућу |
| говарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати.</p> <p>— Зашто не, — одговори им, — само не |
| ује да и неки млад нотарош проси фрајла-Анку.{S} Начује још да је тај нотарош издалека род госп |
| поведи да стане, па промоли главу испод арњева.</p> <p>— О, слатки господар-Љубо, добро дошли!{ |
| две хиљаде.{S} Љуба да оправити кола и арњеве, па иде у С.</p> <p>Кад онамо стигне, дочека га |
| ака јако је запрашено.{S} Иду нека кола арњевима покривена.{S} Кочијаш <pb n="9" /> бесно тера. |
| госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ |
| </p> <p>„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају |
| богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњевима готова су, Љуба тек да се крене, ал’ ето ти пи |
| {S} Љуба се није дуго мислио.{S} Кола с арњевима већ су готова.{S} Са чика-Гавром иде у село П. |
| Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.</p> <p>— Мени опет десно око и |
| анпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму крадом пио.</p> <p>После двогодишњег |
| Верујте ми, <foreign xml:lang="DE-Cyrl">ауф мајне ере</foreign>, да не знам; јер нема нота, а н |
| . Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту |
| е читате, а српске?</p> <p>— Српске?{S} Ах, нисам још ниједну прочитала!</p> <p>— Како то?</p> |
| } Мораш свирати!</p> <pb n="59" /> <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слу |
| а још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествије.{S} Путешествије |
| <p>— Па тако исто и сад ради.</p> <p>— Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!{ |
| /p> <p>— Дошао је да те проси.</p> <p>— Ах, унфершемт!{S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам |
| у компањирати или компонирати?</p> <p>— Ах, композицион — то је сасвим друго, то је <foreign xm |
| ажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па театри — комифо!{ |
| и, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б.</p> <p>Татијана Скорићева у П. била је фина проста д |
| нићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из ак |
| Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милевиној матери |
| p>„Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти |
| ја је тетка Милевиној матери.{S} Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирца |
| е процес.</p> <p>Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чик |
| та!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живети, па да оседим као |
| зекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не |
| отказати.{S} Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџ |
| и бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан |
| е само сести.{S} Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.{S} Н |
| але ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкр |
| да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још донекле надзиравати. |
| е, па га нико више задржати не може.{S} Бадава је тутор говорио да он девојку не слуша, да је о |
| та, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.</p> <p>— З |
| сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини.</p> <p>— Драго ми |
| и да макне.{S} Мати спусти фиранге, да, бајаги, сунце не упире.</p> <p>Чекмеџијић и чика-Гавра |
| — Мутер, па то је крајзлер!</p> <p>— Та бакал; па има нешто гвожђарнице.</p> <p>— Ал’ је то унг |
| ко му се кћи уда.{S} Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било куратор |
| <pb n="7" /> за вишим чим тежио него за бакалством.{S} Ово му никад не гине, ма му се све жице |
| уд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика;<pb n="83" /> велика штала пуна коњ |
| лужио је и такве грке који су по трипут банкротирали, који се на вашару под својом фирмом показ |
| ђа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на миндрос.{S} Од |
| ли; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао.</p> <p>— Шта ми је |
| та ме педесет форинти.{S} Није ми жао — бар је она остала у платки!</p> <p>„Пут код госпође Мак |
| бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо.</p |
| ли?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— А да сад има пет?</p> <p>— |
| о две недеље Анка је удата.{S} Овако је бар Љуба своју част спасао. </p> </div> <div type="chap |
| ије за вас кошар.</p> <p>— Ал’ ми дајте бар најмање надежде.</p> <p>— Какве надежде?</p> <p>— Д |
| е се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео.{S} Плакао је пр |
| е врло мало за трговца.{S} Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал’ кад ни |
| а добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам.</p> <p>— Ту имате право.</p> |
| олико ја имам, ал’ кад није тако, а оно бар хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни пет п |
| вересију женити не могу.</p> <p>— А оно бар спустите цену на мање.</p> <p>— Од хиљаде не сме ни |
| а тако говорим — срр — брр — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земљ |
| неће; а и није за мене; њој да је какав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, |
| и каруце држати може.{S} Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен м |
| ају живети као што се код куће живи.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мира |
| мадам, па кад идем на променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају |
| ви.{S} Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шај |
| } Евала учитељкама!{S} Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку!{S} Да сам женска, волео |
| рони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна.{S} Та |
| не девојке у инштитут.{S} Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не з |
| а у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опе |
| <p>— Опростите, код нас су ови проклети басамаци.{S} Колико пута сам мога молила да их већ једа |
| рада из шака испустити; ал’ тек каткад баца умиљат поглед и на Ружичића.{S} Фрајла-Јулка прави |
| н на другу страну.{S} Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша.{S} Донекле се |
| евала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. <pb n="44" /> Напослетку се склони па отпева „З |
| ао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре.{S} Које су иоле што |
| ва, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академ |
| м нешто у околини куповати.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>— Сад се препоручујемо.</p> <p>— Драг |
| собито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.</p> <p>— А јеси л’ приметио како је гледао на |
| акав барон.{S} Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ |
| е врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.{S} Фрајлица ђипи и изиђе напоље.{ |
| а чика-Гавра шта је.</p> <p>— Ништа!{S} Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усе |
| > <p>— Канда сте ми из уста извукли!{S} Баш сам вас хтео о томе упитати.{S} Кажите ми право шта |
| Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита га Редић:</p> <p>— Познајеш |
| арадовао се, па их срдачно ауфирује.{S} Баш се овде десио и Ружичић.{S} Остану ту на квартиру.< |
| присуство те реши се у очи упитати.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили |
| иће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добро провеселили оно вече.{S} Љуба је постао |
| </p> <p>— Е, то сам хтео да докучим.{S} Баш вам хвала.{S} Хоћете ли ме примити отсада за вашег |
| о штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским |
| је код куће, гледа своју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле |
| срца говорим.{S} Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу, као какав шаранчић, па се по њем |
| ликер него клавир.{S} Хајдете!</p> <p>— Баш добро, — дода тихо чика-Гавра.</p> <p>Сам остаде Љу |
| ле мога зета, како је у послу!</p> <p>— Баш сте ме тако упрљана затекли!{S} Добро дошли!{S} Изв |
| бубрег, а ја као какав младић.</p> <p>— Баш као младић!</p> <p>— Па добро, мада нисам као млади |
| ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилично н |
| еднако својим речма онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као |
| ридесет и пет година.{S} Оваких партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје |
| се довуче до сале где је фрајла Паулина баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, |
| ди му се по рукама да ради.</p> <p>— Па баш зато!{S} А него кажеш да није од најновијег света, |
| и, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Е, кад баш хоћете, казаћу вам.{S} Татијана ми је рекла, пре не |
| фику и кућу.</p> <p>— Та оно девојче је баш њена слушкиња!{S} Ако изволите, може вас онамо одве |
| нда ми све срце игра!</p> <p>— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.</p> <p>Кад |
| не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао.</p> <p>Уђу у с |
| за управо Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у кујни.</p> <p>— Добардан, госпођо!</p> <p>— Бог т |
| ја ћу овде спавати.</p> <p>— То нам је баш мило.</p> <p>Сад се почну све дубље и дубље разгова |
| и, не могу да инкасирам.</p> <p>— То је баш жалосно.{S} Али ја нећу да добијем мање од хиљаде.< |
| Али, каквог је владања?</p> <p>— То је баш што је најгоре.{S} Лумп и пијанац је прве класе; че |
| о, види се добар момак, искрен.{S} Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отвор |
| ко као да сте реч задали!</p> <p>— Није баш тако.{S} Кад човек што обећа, још није обавезан; ал |
| она се с вама само титра.</p> <p>— Није баш ни тако!{S} Знам ја њу; ђаво је она; само се чини т |
| елкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем стању.{S} У месту ће говорити да је Белк |
| ше у глави?</p> <p>— Јесте, ал’ се није баш јако познавало.</p> <p>— А Макри нисам се ништа зам |
| изишао да се преобуче.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.{S} Вол |
| ацију.{S} Начује још и то да мираз није баш сигуран.{S} Одважи се цело познанство прекинути.</p |
| .</p> <p>Дође време ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.< |
| хиљаду форинти морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.{S} Зато вашу фрајлу Савку, што |
| сли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од свих дев |
| већ од других таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београд |
| чују, могу вас урећи.</p> <p>— Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!{S} Морате да ме пецнете.{S} Но |
| е ништа.{S} Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?</p> <p>— Вер |
| о ма каква девојка!</p> <p>— Немојте ми баш тако ласкати!</p> <p>— Верујте ми, штогод говорим, |
| да ићи, — примети Љуба.</p> <p>— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама ’хоће, да и’ одве |
| а је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љу |
| ву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} Једва је чекала да се једаред уда, да |
| спуштене, па ниједне муве нема.</p> <p>Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна с |
| а канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика;<pb n="83" /> велика штала пуна коња и кра |
| Љуба оде к матери.{S} Фрајла се шета по башти.{S} Она је све то фино уплела.{S} Договорила се с |
| } Где ћемо се после састати?</p> <p>— У башти.</p> <p>— Збогом и донде!</p> <p>— Збогом, само п |
| поћи.</p> <p>Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће.{S} Већ му је љубав на врх језика дошла.{S} |
| ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.{S} Јулка се радује |
| а устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради.{S} Мати му дозволи.{S} Љ |
| ручак.{S} После ручка иду сви у шетњу у башту.</p> <p>Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.{S} |
| ћ ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао.{S} Љуба пак воли што се није сплео са |
| са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да т |
| рати!</p> <pb n="59" /> <p>— Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она |
| о.</p> <p>— А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.{S} Господар Пера, кад |
| ањисту потребује.{S} Из тога се види да без трговине нема нигде ништа.{S} Но, молим вас, фрајли |
| аду форинти?{S} Ја вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати!</p> |
| и’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу.{S} Баш ми сад паде на памет да сам |
| неће матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела каква млађа човека кој |
| !{S} Па какви штуцери!{S} Нема ниједног без фатермердера, а то тако елегант стоји!</p> <p>— Фат |
| ам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месн |
| решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.{S} Он се сам себи зарекао да |
| из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра.</p |
| сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Нов шешир — |
| је толико требало, јер је куражи имао и без тога.{S} Госпођа мамица напољу кува ручак.{S} Анка |
| лазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају.</p> <p>— Дакле, ако смем питати, |
| од нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.</p> <p>Љуба је знао да за њ |
| о; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго не при |
| ребра проиграо.{S} Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непријат |
| Савком — трошак пет форинти; могао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савк |
| орам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени?</p> <p>— Ра |
| хоће и он; ал’ опет да не рекне да смо без његова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се.</p> < |
| давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим |
| у; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> |
| аш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.{S} Ако што чујеш за Чекмеџијића, немо |
| вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави.</p> <p>— Они могу то чинити, а |
| го што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S} Где |
| осолити за Љубу.</p> <p>— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему. |
| Савка.{S} Фина девојка.{S} Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи ж |
| се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али |
| <p>— Дајте таки натраг писмо!{S} То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!</p> <p>— Опростите |
| соби.{S} Фиранге су истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при су |
| ао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако лакоми, мора да није баш у најбољем |
| !</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба пони |
| S} Некако напипали су се и искушали.{S} Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две |
| ад је човек, све то може у ред доћи.{S} Белкић каже чика-Гаври да му се Љуба врло допада и рад |
| Љуба се договоре да одмах иду кући.{S} Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто не |
| ручају.{S} Вино још остаје на столу.{S} Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба |
| већ му је госпођа Јелка побила цену.{S} Белкић не пише ништа.{S} Он се на Љубу мало разљутио, п |
| ипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру шта Чекмеџијић има.{S} |
| итивати за стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим |
| љем стању.{S} У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом м |
| мо му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне.</p> <p>Љуба |
| — чисто ми се кожа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.</p> |
| че.{S} Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белки |
| а Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га.</p> <pb n="42" /> <mil |
| ом накрај изићи!</p> <p>Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би |
| о изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га |
| ада.</p> <p>Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чика-Гавром разговарао.{S} За то време уклони |
| увегија, а Сириџићка Љубу оговара, неће Белкић ништа за Љубу да зна.</p> <p>Шта ће сад Љуба?{S} |
| већ обричу да ће доћи још једаред.{S} И Белкић им обриче да ће их посетити.</p> <p>Кад Љуба дођ |
| да се пресвуку.{S} Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци <pb n="39" / |
| ући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића!{S} Већ све зна какав ј |
| и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их ше |
| а Белкићева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је честан трговац и грађанин; није сиромах, ал’ |
| и, нико му се тако не чуди као господар Белкић.{S} Он — салвет му за горње дугме од прслука ско |
| чку.{S} Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницат |
| е може домаћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале |
| исати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се препоручи и оде. |
| — има их шесторо — бригу задају.</p> <p>Белкић преслуша жену и кћер.{S} Овима се Љуба свима доп |
| да за њега у самом месту испиткује.{S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, |
| нио се Парковић.{S} Чика-Гавра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава |
| ће га транжирати?</p> <p>Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печ |
| атрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.{S} Но после ручка почне се важан разго |
| жђарнивцу и нешто дуга.{S} Ово последње Белкића је нешто мало тиштало, али ништа, млад је човек |
| ју економију.{S} Баш пекмез кува, а ето Белкића код њега.</p> <p>— А гле мога зета, како је у п |
| иста једну је истелбизио.{S} То је Анка Белкићева, трговачка кћи.{S} Господар Белкић је честан |
| чисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их шесторо — бригу задају.</p> <p> |
| — лагала је.</p> <p>„Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа |
| а дође кући, почне распитивати за стање Белкићево.{S} Дозна да Белкић има две куће, једну малу |
| практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сама шепртљарија.{S} Само му је жао што ће на |
| се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао.{S} Зар да пристане на мање од хиљаде |
| је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати.{S} Једно јутро добије Белкић писмо на п |
| убу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.{S} Љуба |
| осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу.{S} И врло је паметно учинио Љуба што је то пис |
| <p>Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу.{S} Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла- |
| сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га!</p> <p>— И мени је чудн |
| средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, дос |
| — тако парадно изгледају.{S} Љуба турио белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, |
| то није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу“ у Пешти, и онде које доба романтично провео; |
| Па куда?</p> <p>— Да идемо у Србију, у Београд?</p> <p>— Па шта, у Београду да се жениш?</p> < |
| ДНА ЖЕНИДБА</p> <p>НАРОДНА КЊИГА</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> <pb n="4" /> <div type="titlepa |
| ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где неко објављује да га њег |
| у Србију, у Београд?</p> <p>— Па шта, у Београду да се жениш?</p> <pb n="76" /> <p>— А зашто не |
| о је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А у Шапцу?</p> <p>— |
| е може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести.</p> <p>Врати се кући. </p> </div> <d |
| дају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, |
| х таково што.{S} А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их |
| страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати.</p> <p>— Ја не могу сутр |
| а не могу сутра остати.{S} И код нас је берба, морам кући.</p> <p>— Али сама Савка ме молила да |
| обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.{S} Изволите сести.</p> <p>— Хвала!</p> <p |
| аз заборавио.{S} Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.</p> <p>— |
| о за овај ма’ на страну.{S} Дед’те чашу бермета!</p> <p>— Хвала, не прија ми; а и онако морам о |
| вима покривена.{S} Кочијаш <pb n="9" /> бесно тера.{S} Када дођу до дућана, госа заповеди да ст |
| </p> <pb n="40" /> <p>— Посао не шкоди; беспослица је зло.{S} Мени је баш мило што сам вас тако |
| ш нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове путешествије.{S} Путешествије је к |
| далеко путовали.{S} Шта мислите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— |
| жете тако?{S} Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос — крило — од капута.</p> < |
| дет.</p> <p>— А, молим вас, какви су ти Бечлије?</p> <pb n="64" /> <p>— А, то је сасвим отр шос |
| ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па театри — комифо!{S} Па |
| а крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене барони |
| ате и француски.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.</p> <p>— |
| то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки штудент, не знам, у |
| подар.{S} Но, кажите ми, како је тамо у Бечу?</p> <p>— Ах, у Бечу!{S} Тамо је лепа опера, па те |
| бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла?{S} Она пред чика-Гавром каж |
| волите мало простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу |
| их најбоље транжирао, ал’ не знам да л’ би могао тог зеца тако брзо и лепо истранжирати.</p> <p |
| један да Ружичићу а други Љуби.{S} Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се ду |
| ина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има. |
| ма му се све жице покидале.</p> <p>Љуба би рад у нечем већем срећу да покуша.{S} Поред мало нов |
| } Једва је чекала да се једаред уда, да би остала сама у кући; јер премда је Марта целу кућу во |
| Љубу, али Љуба се захваљује.{S} Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће |
| јџије.{S} Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати могао.</ |
| " /> мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале |
| јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седет |
| а мати.</p> <pb n="31" /> <p>— Да, када би ми њу питали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, |
| , вели, за мене поћи.</p> <p>— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она |
| } Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оста |
| ј ни бриге.{S} Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипа |
| за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа Макра радо трговцу дала, али мало већем т |
| ин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштв |
| на.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.{S} Ја не знам зашто |
| Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не |
| ву што толики дуг термин правите.{S} Ја би’ волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слобода |
| бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа п |
| знаш да су ово просиоци.</p> <p>— И ја би' рекла, јер су тако улицкани.</p> <p>— Ђаво, браца Г |
| ање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> <p>— А ако, о |
| фарбана, сува — да је додирнеш, шуштала би; зуби рђави.{S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка |
| госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам рад да добије мајор |
| јало, за кога она хоће.{S} Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно |
| ранцуски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би |
| ат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела каква млађа човека који је леп а није сиромах; |
| /p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу |
| ла сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> <p>— Ја не браним; само, опро |
| не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје и њено.{S} Нећу — нећу!</p> <p>— Па д |
| Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију.</p> <p>Ви |
| моја фрајла штета што није трговац, та би умела са муштеријом!</p> <p>— Дакле, шта мислиш сад? |
| е, чика-Гавро, баш да пође за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пом |
| еш се, — рече Чарукџић.</p> <p>— Па шта би нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, |
| вић.{S} Чика-Гавра напипава Белкића шта би поред кћери дао, а Белкић опет искушава чика-Гавру ш |
| , била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.{S} Не каже |
| а није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала |
| 1" /> <p>— Та већ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазиј |
| нити може без новаца се женити.{S} Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што при |
| да, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја к |
| ће њу, а она опет неће малог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и |
| е, ви младиће тражите?</p> <p>— Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; старо |
| у оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом |
| а-Гаври да му се Љуба врло допада и рад би га за зета имати; но, ипак, мора једаред, и то наско |
| се мисли на коју ће страну сад.{S} Сад би се баш упркос заљубио.{S} Љуба је имао каталог од св |
| оспођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за бл |
| за мене, шта би’ ја с њом радио?{S} Где би’ клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде |
| !{S} Доктори само своје терају.{S} Боље би било кућевни лек употребљавати.</p> <p>— Та кад се и |
| дати кад год хоћеш“.{S} Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери |
| ског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.{S} Још једну годину, па је и за трговачког мо |
| ном се разговарати?{S} Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала!</p> <pb n="70" /> <p>— Ш |
| е; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио; но, опет, дуго му је чекати, па |
| абу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љуба са чика-Гавром у Г. |
| кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стотине форинти.</p> |
| зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="20" /> <p> |
| Ал’ сам већ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</ |
| Ал’ ви још већи, фрајлице!</p> <p>— Не би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај |
| ођа Макра волије него тебе.</p> <p>— Не би’ рекао!</p> <p>— А како ја стојим код вас, госпођа-М |
| рема мени.</p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Може |
| ек у њему врат мицати, па ни зато га не би носио што тако гадно име има, јер фатермердер значи |
| ије хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио.{S} Савка се мало удали да |
| е да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да не би Чекмеџијић због такових гласова одустао, требало га |
| Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.{S} Ту је само погодба главна ствар.</p> |
| аје.{S} Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.{S} Неће млада |
| него и за то плаћају.{S} Па онда, та не би хтела за тезгом стајати!</p> <pb n="71" /> <p>— Та в |
| , када би се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> |
| !</p> <p>— Фатермердер — ја га никад не би’ носио.</p> <p>Не може човек у њему врат мицати, па |
| амо како те воли кад је казала да се не би на таковим маторим ждрепцима возила! — рече Пинтерић |
| све ће из руке испасти.{S} Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рук |
| пети.</p> <pb n="88" /> <p>— Како се не би могао трпети!{S} Видиш га како је здрав и једар — та |
| риц Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.{S} Дого |
| емда се то сасвим никада засведочити не би могло.{S} Но, што му је пред светом шкодило, то је к |
| и опет ни сто адвоката с њима накрај не би изишли.{S} Код ових је Љуба до неке рафинерије тргов |
| би’ рекла!</p> <p>— Шта?{S} Ни ђаво не би с вама накрај изишао!</p> <p>Тако су се љубазно доне |
| орам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?</p> <p>— То је давно било; уз то, нисте |
| p>— Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; старог сам већ имала.</p> <p>Сад |
| тазију истерао.</p> <p>— А ако, опет не би хтела, а она би се развенчала, па би пропало и моје |
| ошла, ни осолити се не да.{S} Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.</p> <p>С |
| е ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас купила.</p> <p>— Па зашто српске књиге не читат |
| итати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онда кад је ку |
| нуо.{S} Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло.{S} Но, шта ће, мора срећу покушати, не може |
| на избирала.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће ч |
| што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шант |
| и смо.{S} Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба.</p> <p>— |
| мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни ка |
| чају.{S} Казаћу:{S} Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајли |
| ме ручку.{S} Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.</p> <p>Ручак прођ |
| ав је то ђувегија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни |
| учитељ, против тога што приметио, рекао би му Љуба:</p> <p>— Код нас је љубав и женидба трговач |
| .{S} Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их.{S} Код ње на канабе |
| алог.{S} Ја кад би’ имао кћер, васпитао би’ је по свом реду, да може и за мањег човека поћи.</p |
| шу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми |
| окорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p |
| да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то с |
| ти на учитељку!{S} Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали.</p> <pb n="72" |
| о.</p> <p>— Шта ми је до тога!{S} Волео би’ да није тако нобл и високорођена.{S} Кад би’ имао т |
| Паулина свира, а Љуби је мука.{S} Волео би се онако с њом разговарати.{S} Срећа што је фрајла с |
| е Белкић тако изненадно дошао.{S} Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је |
| аду.</p> <p>— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више.</p> <p>— Ал’ ћу ва |
| е <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и д |
| његова знања ствар свршили.{S} Расрдио би се.</p> <p>— Е добро, а ви му изволите казати.</p> < |
| >— Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гос |
| >— А да сад има пет?</p> <p>— Промислио би’ се.</p> <p>Смеју се и оне и он, и тако у шаљивом ра |
| клавир и та канабета пометао?{S} Па ко би тој моде настачио?{S} Ваљда са они’ њени’ осам хиљад |
| p>— Дакле, и овде ништа!</p> <p>— Та ко би се тако везао?{S} Баба може још и дваест година живе |
| ’ је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.{S} |
| и’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник.{S} На друго |
| ажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.</p> <p>Дође Љу |
| ли мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, то јест госпођа Макра, ипак удала, да не буд |
| да овамо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер |
| <p>— О, молићу, идите ви сами.{S} Како би’ ја онамо сад могла ићи?</p> <p>— А зашто не?</p> <p |
| /p> <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је човек као |
| ор.</p> <p>— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.</p> <p>— Нисам |
| а читам.{S} А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не |
| ати што сте к нама дошли.</p> <p>— Тако би’ и сам желео.</p> <p>Сад мало заћуте.{S} Љуба чека д |
| лике, колико ви иштете?</p> <p>— Колико би’ ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: к |
| оћете л’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— |
| о пролећа вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— С |
| те; ал’ има што и не знате.</p> <p>— То би’ баш рад чути.</p> <p>— Знате, ја имам напољу прилич |
| госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.</p> <pb n="56" /> <p>Госпођа Макра и |
| ја хоћу, да хоће и она.</p> <p>— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у со |
| роводити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право |
| смејати!{S} Ја искрено мислим.{S} Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вам |
| } Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.</p> <p>Сад Љуба хоће Милеву Милеусни |
| </p> <p>— Маните се тог посла!{S} Зашто би' ја за вас полазила?{S} Тражите ви младе!{S} Нисте м |
| </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Зато јер би се застидети могла.</p> <p>— Како се ја застидети не |
| ном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у |
| елим га; ни име му није добро; но, опет би’ рад знати шта је то.</p> <p>— Знате, абентајер је т |
| радо су му кућу посећивали.{S} На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет ви |
| није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.{S} Ал |
| } Колико сам пута ја код њега у гостима бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није била приправна, о |
| е целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму крадом |
| цом.{S} Њему се Анка допада.{S} Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало |
| о приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба.{S} Просиоца би имала на сваки |
| ароши Б.</p> <p>Татијана Скорићева у П. била је фина проста девојка.{S} Од својих другарица се |
| година, једну годину мање или више.{S} Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки ј |
| евојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му је лозинка.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка.{S} Она би рада поћи за човека вас |
| аде!{S} Нисте ме хтели ни кад сам млада била, шта ћу вам сад?</p> <p>— Ништа за то!{S} Ја вас с |
| S} Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.{S} Мати јој је увек говори |
| зивала.</p> <p>Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна ж |
| p>— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.< |
| ећ то је најмање.{S} Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.</p> |
| се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити |
| у њега заљубљена.</p> <p>Фрајла-Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у кла |
| ђеш, што ти драго!</p> <p>Госпођа Макра била је паметна женска.{S} Није је натеривала; знала је |
| ло; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!< |
| и у К., па се у њу заљубио.{S} Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није би |
| рај на живот и смрт.{S} Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек.{S} Св |
| је свуда оговара.{S} Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијић |
| путу.</p> <p>Госпођа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру |
| је много давала.</p> <p>Фрајла Марта је била црномањаста, фина девојка, тако око двадесет годин |
| а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.</p> <p>Сви се добро провеселише, па тек по |
| ту.{S} Допадне му се Милева.{S} Лепо је била обучена и уштиркана.{S} Носила је рајфрок — онда с |
| <p>— Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у |
| било то парче, фрајлице?</p> <p>— То је била фантазија од Талберга.</p> <p>— Шта, фантазија!{S} |
| гарица се само у том разликовала што је била најбогатија.{S} Има сесију земље и виноград.{S} Оц |
| жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као |
| а бивао.{S} Почекаћемо.{S} Девојка није била приправна, отишла је да се обуче.</p> <p>— Али је |
| остима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.{S} Љуба је госпођу Јелк |
| ринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока.{S} Сока је приметила, кад је невеста рукавиц |
| ош девојком узети.{S} Она је хтела, али била је сирота, па је он није хтео.{S} После се она уда |
| p> <p>— Како то?</p> <p>— Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборав |
| и.</p> <p>— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту.</p> <p>— Е, па то сте в |
| S} Ја за крајзлера да пођем!{S} Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем на променаду, а мене |
| {S} Ако је госпођа Евица с каквом кућом била у кавзи, а у интересу јој је да се помири, а она п |
| ђа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и |
| ски свира?</p> <p>— Нисам, онда сам још била у инштитуту.</p> <p>— А ја сам га чуо.{S} Да видит |
| седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него |
| мрак чини у соби.{S} Фиранге су истина, биле танке, беле, ал' опет му је нешто мрачно; рад је ф |
| pb n="73" /> мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке |
| .{S} Срећа њена што су фиранге спуштене биле!</p> <p>— Шта ћемо сад, чика-Гавро?</p> <p>— Ништа |
| шкодило, то је карта.{S} Холбер и макао биле су његове најмилије забаве; особито је радо играо |
| може што разговарати.</p> <p>— Јесте л’ били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита ш |
| нт правила — то је!</p> <p>— А јесте л’ били кадгод у Београду?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А у Ша |
| и шта о целој ствари мислим.{S} Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам |
| је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте |
| Онако — како да вам кажем — уполак сте били.</p> <p>— Ал’ сам се паметно разговарао?</p> <p>— |
| {S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми зап |
| о?</p> <p>— Смешно; али нисте џандрљиви били.</p> <p>— Све ће добро бити.</p> <p>— Стигоше већ |
| ујни су се обукли.{S} Кад су већ готови били, опет уђу у собу да промишљају како ће визиту прав |
| угу справљао.{S} Њега су, истина, узели били на миндрос, ал’ и фрајла остаде у поштеној платки. |
| p>— Ви сте већ готово на нас заборавили били.</p> <p>— Знате, ја сам човек који се не намеће; г |
| ило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо Макро?</p |
| е реши се у очи упитати.{S} Баш су сами били.</p> <p>— Јесте л’, господине, добили од мене писм |
| евање проузроковало то да смо принуђени били другој <pb n="48" /> срећи окренути се, која је за |
| " /> <p>— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, |
| дови су оданде дошли!</p> <p>— И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.</p> <p>— А, молим в |
| ић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Него сад Љуба неће да га никуд воде док |
| ијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава.{S} Даље — кеца воли, ал’ увек губи, јер |
| а промишљају како ће визиту правити.{S} Било је већ пред вече.{S} Ходају по соби горе доле.{S} |
| ро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.{S} Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим |
| окућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.{S} Три велике со |
| ћ је, најзад, ожењен.</p> <p>Сватова је било сијасет.{S} Два дана се јело, пило, певало.</p> <p |
| гом!</p> <p>— Службеница.{S} Мило ми је било!</p> <p>— Збогом!</p> <pb n="28" /> <p>— Збогом!</ |
| каже да ова кућу води.</p> <p>У кући је било све чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама |
| ла проводаџиница.{S} Срце и душа јој је било женити и удавати.{S} Она је тим себи кредит правил |
| се препоручујемо.</p> <p>— Драго нам је било.</p> <p>— Особито с наше стране драго!{S} Збогом!< |
| отсвирала, пита Љуба:</p> <p>— Какво је било то парче, фрајлице?</p> <p>— То је била фантазија |
| Макра се смеје.{S} Чекмеџијићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавр |
| ега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.< |
| спавања, но одмах су легли.{S} Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају д |
| о ипак за добру партију.</p> <p>Вино је било врло добро.{S} Све се нуткају, па пију.{S} Чика-Га |
| им вас, ви мени јако ласкате.{S} Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! —</p> <p>— од |
| Је л’ да је добро?</p> <p>— Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што сврши |
| иш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикеције; знао сам да ће се то њој допаст |
| <p>Љуби испаде писмо из руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане |
| ило све чисто и у реду.{S} Истина, није било по собама покућство по најновијој моди, али је све |
| S} Осим певца и црквењака, другога није било.</p> <p>У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сас |
| је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи |
| когод ожени.{S} У његовој варошици није било могућно, јер што је боље, нису хтели дати за њега, |
| алин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком.{S} Ако се уда, све ће из р |
| ћ свуд на глас изишао.{S} Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају?</p> <p>— Па |
| би’ са једном хиљадом; ал’ кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као тргов |
| } Доктори само своје терају.{S} Боље би било кућевни лек употребљавати.</p> <p>— Та кад се има, |
| <p>Сестре се смеју.</p> <p>— А како би било да је још страшније?</p> <p>— Онда је човек као лу |
| ограду, па сам их видео.{S} То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у |
| не би као удовица?</p> <p>— То је давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је |
| та Љуба.</p> <p>— Кад јој је врло мучно било.</p> <p>— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а |
| а вољу изгубим?</p> <p>— Но, то би лепо било!{S} То онда ни сад вољу немате!</p> <p>— Сад имам |
| p> <p>— Још како!{S} Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим?</p> <p>— Можете.</p> <p>— |
| чика-Гавра фрајлу.{S} Но вино је добро било, сремско.{S} Мало се разгрејаше.{S} Першуновић се |
| би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“.</p> <p>— Ал’, молим вас, фрајлице |
| амо зовемо да акомпањира!{S} Како би то било, кад је масна!{S} Онда је то било само „пер шпас“. |
| меџијићу дуго је било време.{S} Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија.{S} Видео |
| био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле.{S} Госпођа Мак |
| ац, чича Ђука, тутор и стриц Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође |
| за врло безазлена држали, али, управо, био је препреден.{S} Где му је од користи, показивао се |
| го.{S} Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем |
| ремда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.</p> <p>Сад се почне од стране Љубине курмахерај на |
| ем и приличан, око четрдесет година.{S} Био је ујак Љуби, а жене још нема.{S} Гавра начини план |
| А мени се баш допадају Београђанке.{S} Био сам једанпут у Београду, па сам их видео.{S} То је |
| — запита шаљиво госпођа Јелка.</p> <p>— Био сам, ал’ само малко; и сад сам заљубљен... ал’ не ј |
| и.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовољан да да поред сваке боре њеног образа по хи |
| дити; наумио сам се женити.{S} Зато би’ био рад отприлике знати...</p> <p>— Кажите ми право, от |
| } На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што |
| вити, но се препоручи и оде.{S} Љуба је био практичан човек, па је увидео да је са Белкићем сам |
| стварима, па онда о женидби.{S} Љуба је био са госпом врло добро познат.{S} Она је имала једну |
| {S} Белкића задрже на ручку.{S} Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белки |
| оспођа Јелка.</p> <p>Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави:</p> <p>— Добар д |
| букао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.{S} Није чудо, им |
| роводаџију чика-Гавру.{S} Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, о |
| су га држали да је „хирош“.{S} Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, к |
| еђу ње и Чекмеџијића.</p> <p>— Какав је био пут, није се прашило?</p> <p>— Добар је, још нема м |
| а доста имућна човека.{S} Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.{S} Н |
| арукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.</p> <p>— |
| ради, да ли све по реду иде.{S} Нож је био јак, оштар, те Љуба начини прави мајстерштик.</p> < |
| ведао то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.{S} Један немачки штудент, не зн |
| дуже бавити, па је отпутовао.{S} Он је био непријатељ Чекмеџијићев.{S} Редић се почне мало мис |
| опет више је добар изгледао него што је био.{S} Гдекоји су га за врло безазлена држали, али, уп |
| отпутује.</p> <pb n="19" /> <p>Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што |
| о се код Редића заустави.{S} Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.{S} Баш је добро дошао.{S} Пита |
| шегрту за пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није н |
| рати?</p> <p>Код господара Белкића није био обичај, или да рекнемо мода, да се печење у кујни т |
| кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, |
| тнаест форинти.</p> <p>„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — тро |
| жа јежи!</p> <p>„Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четир форинта.</p> <p>„Два путна т |
| гао заспати.{S} Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ств |
| .{S} Љубиној <pb n="10" /> првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести |
| ле презирати.{S} Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус ни |
| да се <pb n="8" /> жени.{S} Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је |
| ице допада?</p> <p>— Никако!{S} Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и в |
| огао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг де |
| и натраг десет форинти.</p> <p>„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пе |
| та на њега одговорили. -</p> <p>— Нисам био у ствари начисто.</p> <p>— Ја сам дошао да просим ф |
| ите, где је Беч одавде!{S} Ја још нисам био даље од Пеште.</p> <p>— Ах, Беч, — то се не зове пу |
| то одриче, каже да је он давно намеран био овамо доћи, но трговина га задржала, а ишао је у Д. |
| Савкином о томе писати.{S} Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо |
| почела чешати.{S} Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим ц |
| је каква хунцутарија.{S} Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.{S |
| долазиле.{S} Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, |
| овицом још као са девојком добро познат био, па није морао око ње много етикеције правити, него |
| е зове — Хекмешич — тако је импертинент био, да је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билд |
| време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму кра |
| а удате кћери.{S} Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе.{S} Нег |
| _C1"> <head>I</head> <p>Љуба Чекмеџијић био је у варошици О. момак на гласу.{S} До његове дваде |
| Сви се наместе.</p> <p>Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан.{S |
| домаћину одбити.</p> <p>Господар Белкић био је особите ћуди човек.{S} Могао је због мале ствари |
| ст за њих!</p> <p>Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао о |
| памети, и сваки је радо у њеном друштву био.</p> <p>Но госпођа Евица није њу баш најволела.{S} |
| једно јутрење пренебрегао.{S} У дућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и |
| ’ ви одговарати?</p> <p>— Но, то би још био резон кад госту не иб’ одговарала!</p> <p>— Молим в |
| оле.{S} Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.{S} По |
| рташици.</p> <pb n="22" /> <p>— Госпођо бирташице!{S} Кажите ми где седи овде млада госпођа Пер |
| у странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене бирташици.</p> <pb n="22" /> <p>— Госпођо бирташице!{S} |
| ту.</p> <p>Када стигну у село Ј., траже бирцауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да |
| е имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати.{S} Љуба их уго |
| Збогом!</p> <p>Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, па су већ после по сата далеко |
| у очи пада.</p> <p>Дођоше у Ш. Терају у бирцауз.{S} Преоблаче се.{S} Чика-Гавра већ је готов.{S |
| су сврнули.{S} Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући.{S} Мати је баш у куј |
| еда кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули.{S} Један прост момак иде из би |
| а стигну у село Ј., траже бирцауз.{S} У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној |
| е већ код Милеве.{S} Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.{S} Допадне му се Милева.{S} |
| оспођа Перса да види какви су странци у бирцаузу.{S} Љуба се окрене бирташици.</p> <pb n="22" / |
| Чика-Гавра се, опет, са Чекмеџијићем у бирцаузу разговара.</p> <p>— Дакле, знаш шта је у ствар |
| у О., место Чекмеџијићево.{S} Отседну у бирцаузу.{S} Љуба их види, али већ не хаје много, већ м |
| Изволите грожђа.</p> <p>— Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, мо |
| и нам фалило!{S} Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра!{S} Је л’те, госпођо |
| могу, сирота је.</p> <p>— А да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала |
| мало простије говорити.</p> <p>— Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да ка |
| стати?{S} Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте |
| > <p>— Мило ми је!</p> <p>— Чула сам да бисте је ради узети.{S} И она би радо за вас пошла.</p> |
| мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрајлицу кћер за супругу дали.</p> <p>— Т |
| {S} Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.</p> <p>Остаје |
| — то је тако барбариш!</p> <p>Па ви не бисте волели те вароши и земље видети?</p> <p>— Аја!{S} |
| и Српкиња!</p> <p>— Ала сте враг!{S} Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!</p> |
| ки?</p> <p>— Нешто мало.</p> <p>— Та ви бисте ме могли продати!</p> <p>— То не, пре би’ вас куп |
| мем стране књиге читати!</p> <p>— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то с |
| устаје.</p> <p>— Већ ми се досадио тај битанглук.{S} Гледајмо да што пре свршимо, ако има што |
| > <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S} Та нећу ја ово што имам на други свет носити; |
| е хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.</p> <p>Нов шешир — десет фо |
| трошак пет форинти; могао сам без тога бити.</p> <p>„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца |
| ком добро гледала!{S} Мора она још моја бити!</p> <p>— О том, чика-Гавро, немојте рачун водити; |
| <p>Ево и вечере.{S} Јела — не могу боља бити!{S} И Марта и Гледићка трудиле су се да све што бо |
| је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.</p> <p>— Тако смо и ми ради, — |
| ње не трпим.</p> <p>— Ни ја!{S} Што има бити, нека буде на брзу руку.</p> <p>— Дођите ви, дакле |
| ни поверења?</p> <p>— Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању.</p> <p>— Е, кад је тако, |
| писма не види се да она мора моја жена бити.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Па све нешто издалека |
| ћу никако.</p> <p>— Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру.{S} Ако ми не испадне за руком код М |
| ислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајно може и на |
| итали!{S} Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша.</p> <p>— Одма’ иди п |
| тавише, учен човек, може од њега свашта бити.</p> <pb n="90" /> <p>— Па, видите, још штогод да |
| те ме просити, јер без ње не може ништа бити.</p> <p>— А хоће ли она?</p> <p>— Још није ништа г |
| ао колико је сати.{S} Зна да неће ништа бити од женидбе; већ му је госпођа Јелка побила цену.{S |
| реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра.</p> <p>— Е, кад баш хоћете, |
| >— Шта, ја да пођем за вас?{S} То никад бити не може!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Знате, господа |
| е, долази младожења, до по сата ће овде бити.</p> <p>— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног |
| у ли дигнути фиранге?{S} Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре?</p> <p>— Овде је сасвим |
| p>— А венчање?</p> <p>— Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.</p> <p>— Ја д |
| а се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде.{S} Одмах да презати па на пут.{S} Мајка ћ |
| ас прстен, — рече Гледић.</p> <p>— Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насам |
| крено исповедам, без тога ништа не може бити.</p> <p>— Та ја мислим да то не мора одма’ бити.{S |
| начин је зло?</p> <p>— Већ горе не може бити; не би’ дао за њега ни моју слушкињу.</p> <pb n="2 |
| е то добро!{S} Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами?</p> <p>— Само матер имам. |
| .{S} Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а међутим, потајн |
| особито што се кћери тиче.{S} Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувеги |
| ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени |
| p>Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити.</p> <pb n="33" /> <p>— Добро јутро, фрајлице!{S} |
| рено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.</p> <p>— А како је са хиљадом, јер, ја |
| ад су, изучене, у нужди могу и учитељке бити.</p> <p>— Све је то лепо.{S} Евала учитељкама!{S} |
| е може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда.</p> <p>Чика-Гавра ид |
| за њега.{S} Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје |
| } Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити.{S} Шта даје мати поред ње?{S} Ја би’ био задовоља |
| велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити.</p> <p>— Пролеће није далеко.{S} Ако сте шарманта |
| видети у О., у својој кући.{S} Скоро ће бити у О. слава на Свету Петку, онде се иде на водицу.{ |
| у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.{S} За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку |
| е месец дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем.{S} Љуб |
| </p> <p>— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу.</p> <p>Љуба оде кући.{S} |
| већ има и осам!</p> <p>— Тако ће што и бити.{S} Дед’ устај!</p> <p>Љуба устаје.</p> <p>— Већ м |
| очи извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја“?</p> <p>— Знате, то је било само из етикециј |
| шу“, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја“; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо от |
| , па ћу вам писати.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Белкић се није хтео дуже бавити, но се пре |
| са целом фамилијом.</p> <p>— Мило ће ми бити.</p> <p>Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућ |
| вас.{S} Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати.</p> <p>— Кад је тако, казаћу |
| рече Першуновић.</p> <p>— Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра.</p> <p>— Вама ће из чувења |
| ије хтела поћи.{S} Ви ћете срећни с њом бити.</p> <p>— Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу |
| ија?</p> <p>— Вајн; могао би врајли син бити.{S} Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага |
| се женио, да то без новаца не би могло бити.{S} Оставимо их при њиховим еспапима.</p> <p>Женск |
| то још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.{S} Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је да |
| “ да инсталирамо?</p> <p>— Мени ће мило бити, ма одма’.</p> <p>Сад се помешају и други.{S} Чика |
| каже.</p> <p>— Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма' данас прстен, — рече Гледић.< |
| е џандрљиви били.</p> <p>— Све ће добро бити.</p> <p>— Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да |
| ац; па да се још презирати дам — не, то бити неће!{S} Зато, збогом, нећу овде ни минут остати.{ |
| у Пешту на вашар.</p> <p>— Па кад ће то бити?</p> <p>— Само мало стрпљења имајте.{S} Он ће доћи |
| вра.</p> <p>— Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстр |
| ледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.{S} А ако не буде, идем кући, па ил’ се нећу женит |
| а ниједан, али опет надају се да ће што бити.{S} Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџи |
| екмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.{S} Но, да |
| , госпођо Макро?</p> <p>— Тако ће нешто бити!</p> <pb n="58" /> <p>— Видиш то, Љубо!{S} Толика |
| па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе.</p> <p>— Тај неће на штету бити, |
| ио је школе.</p> <p>— Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити.</p |
| волео да је што накраће.{S} Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопстве |
| о није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!“ — била му ј |
| је дала; он њу неће, а ја хоћу; дакле, биће опет моја!</p> <p>Врате се кући.{S} Баш су се добр |
| да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза.</p> <p>Већ три п |
| за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па га ник |
| да има што, бисте ли је узели?</p> <p>— Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти.</p> <p>— |
| да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком!</p> <pb n="57" /> |
| нам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста.</p> <p>— А откуд ти тај глас?</p> <p |
| ла.{S} Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека без |
| чула да њу Чекмеџијић хоће само за њено благо да узме, а не из љубави.{S} Сад неће да зна за ње |
| женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном ког |
| ми господар Чекмеџијић!</p> <p>- Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.{S} Што се мог чу |
| жељи.{S} Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у четири часа.{S} Осим певца и црквењ |
| та, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није било.{S} Како је фрајла Марта са канабета ђи |
| ?{S} Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни оче |
| упоценим стварима напуњена!</p> <p>Љуба блене у скупоцене ствари; тек тако опази и клавир.{S} О |
| и се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.</p> <p>— Куда?</p> <p>— Знам два места.{S} Једна |
| ћка јој отвара врата.{S} Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијић |
| — тако је импертинент био, да је седео близу <pb n="66" /> мене, па нема билдунга да лепо седи |
| а-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о столицу по |
| Међутим, Чекмеџијић и чика-Гавра већ су близу Ш. Чика-Гавра учи Љубу како да се код Гледића вла |
| фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје“.{S} Дошао је ред на чика-Гавру. |
| и.</p> <p>— Добардан, госпођо!</p> <p>— Бог ти добро дао!{S} Које нам добро носиш?</p> <p>— Та, |
| а вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.{S} Зато примите о |
| и као шнајдер или шустер.</p> <p>— Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцар |
| ети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам срећно кући допутовао.{ |
| да јој то кажем?</p> <p>— Немојте, ако бога знате!</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Бар сад још не, |
| S} Сока је зовну настрану.</p> <p>— Ако бога знате, отсеците те нокте, јер то Љуба страшно мрзи |
| зи своје чувство, а она каже: чувство у бога!{S} Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога |
| ва фрајла, јер нема за њу младожење.{S} Богат и велики господин неће њу, а она опет неће малог. |
| је за благо узео; неће матора, мада је богат; неће човека без јаке титуле.{S} Она би хтела как |
| е, кад ви ’оћете?</p> <p>— Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово |
| то обадве добре.{S} Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши |
| , доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада |
| он није хтео.{S} После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу п |
| четрдесет, али то није истина.{S} Та је богата.{S} Да видиш само како је шмукирана!{S} У Ш. сед |
| сте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге тражи.{S} Видим ја!</p> <p>— Оста |
| овицу ма од педесет година, само ако је богата, јер ми већ, верујте, чика-Гавро, те просидбе до |
| је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео.{S} Сад јој |
| а у вароши М. живи једна удовица, зјело богата, а држи под своје једну девојку, коју је дала ле |
| руку.{S} То је било писмо од матере оне богате партије.{S} Љуба остане код куће.{S} Он је за ов |
| д Чекмеџијић од ове две?{S} Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.{S} Љуба ће најпре да |
| васпитанија.{S} Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитан |
| у, Љуба се реши и приправи на пут, хоће богату девојку да узме.</p> <p>Кола са арњевима готова |
| и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.{S} Љуба све то одриче, каже да је он да |
| н сам, то јест чика-Гавра, рад узети ту богату удовицу.{S} Каже да је могао још девојком узети. |
| допада моја Савка?</p> <p>— Изгледа као богиња!</p> <p>— Неће ни мираз фалити.</p> <p>— Канда с |
| , знате ли што српски свирати?</p> <p>— Богме, не могу служити — не знам.</p> <p>— Та шта не зн |
| оринти и тридесет крајцара у шајну!{S} 3богом памети!</p> <p>Он оде у собу жени са озбиљним лиц |
| пример служио.{S} Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јут |
| ије пристати.{S} Њу су многи просили, и богословци, и какви нотароши из околине, па није хтела |
| ја ћу за себе.{S} Док је момака, хвала богу, биће девојака!</p> <p>Љуба ово љутито искаже, па |
| те ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја сам ср |
| езна фрајла Јулка!</p> <p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени с |
| вас давно нисам видео!{S} Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као л |
| сподар Чекмеџијић!</p> <p>Ми смо, хвала богу, сви здрави.{S} Ја то исто мислим што сам мислила |
| ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком |
| — рече Гледићка радосно.</p> <p>— Хвала богу!{S} Браво! — повичу Гледић и чика-Гавра.</p> <p>Са |
| p>Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.{S} Мени се врло допада што пишете |
| ем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.{S |
| >— То смо ми онда рђаво дошли.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Изволите само сести.{S} Мој Стева неће |
| ростите што сам вам досађивао.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ви сте ми мили, останите још.</p> <p>— |
| е мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти. |
| м је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.</p> |
| чне.{S} Гледа једно у друго.{S} Љуба се боји да се не забуни, а ако и даље буде ћутао, па започ |
| кући.{S} Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити.{S} Али н |
| едите до мене!</p> <p>— Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.</p> <p>— Видиш, Г |
| у мати да се што пре кући врати, јер је |