881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Пр |
т напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди н |
ким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је бил |
ат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочн |
Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p |
кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као |
вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак< |
стити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред к |
орен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне |
м Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, |
руг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" |
е.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. |
жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затук |
ик радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима нал |
укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, |
гмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспо |
Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком |
р.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову зап |
у ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с |
на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се |
оса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{ |
о је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је |
проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преинач |
ко баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву про |
ти се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> < |
е их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</ |
уха и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником пост |
и моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад је |
то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и д |
ер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} |
{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јере |
је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчин |
уги Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне с |
твовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни |
кама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, а |
ца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мо |
.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила |
ла <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S |
је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p |
бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши. |
<p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се о |
ги туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па поту |
" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паш |
ешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{ |
једати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, ник |
е изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече кра |
поту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што |
руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{ |
издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ћ |
е било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, |
све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти нова |
ан без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и |
ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад дост |
чника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, |
и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} |
сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед |
је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одм |
чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво с |
вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нес |
лонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био свет |
у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но |
јпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, та |
царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара неста |
се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је п |
д Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство т |
ње.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради от |
ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе. |
ута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— |
од вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{ |
у после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија |
једнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица |
иљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S |
сим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на |
жане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за гос |
вот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сун |
се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познај |
телност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег |
и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стре |
ед очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и коп |
p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.< |
{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслар |
њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па та |
е за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти слу |
} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним |
к се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властел |
к бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па а |
јпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div ty |
астојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S |
је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, |
преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, кој |
ге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге г |
ели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују |
у собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манаст |
ј пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судб |
додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и |
{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с М |
је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако |
ле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.< |
у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу |
ерни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{ |
ота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедере |
атворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега ч |
рчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин |
игмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султ |
гзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> |
S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученичк |
и, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стат |
ем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обо |
обом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за |
.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пар |
чка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над |
еднога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду |
у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, с |
Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p> |
њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, пре |
шана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне |
вати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> |
пријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи матер |
, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријате |
поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што |
олико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ф |
усна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи |
е ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} |
другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечаст |
ана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а дру |
занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цар |
развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све б |
> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, јед |
е чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору дав |
сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да г |
е се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ |
еремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овак |
данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који н |
чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије |
уги у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У исто |
/> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећ |
уо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и ви |
ласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} И |
ра пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> |
ја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао б |
а Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, |
ке, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, ј |
понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> |
<p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо н |
јводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храб |
обље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у слас |
војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају д |
у ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Ко |
учавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин над |
то рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара |
даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду |
еремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра |
урска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да п |
Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Ту |
елам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, |
један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају жи |
право уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За на |
ислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се уби |
ија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може |
ати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двор |
победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака. |
Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и д |
један не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> < |
шли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} З |
под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом |
а борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним г |
Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Ро |
е кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими |
иге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац |
ш нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто |
p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по л |
еш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.< |
толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм |
аштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљ |
а неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу |
аложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша п |
користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни ску |
е кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за |
било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то п |
н ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмо |
се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће с |
и.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег |
свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени |
намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње науч |
годовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је |
ник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Б |
везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Ш |
можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искуш |
друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код ку |
држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији |
к за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали |
вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну |
рво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејав |
о говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ћ |
ели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је би |
мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазит |
српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l |
р ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видим |
ју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест ти |
ном и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Обл |
p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови |
’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни |
имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толик |
ти код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турк |
Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би ла |
да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет |
се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и |
слови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, |
ом сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под |
кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца |
Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељст |
ну што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помога |
озгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржа |
и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску |
не ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке |
илица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раш |
у Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван десп |
грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Је |
ти.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њи |
ћу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица им |
, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув ок |
околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прст |
вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Ма |
на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада не |
ини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S |
дњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено |
не баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је |
ећ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страда |
ке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је |
} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим ох |
веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p |
вић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт в |
, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањ |
тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ д |
се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Бос |
рошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} С |
ву.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачк |
ерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код кућ |
S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доб |
а обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи са |
ако се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ би |
јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанс |
S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — |
> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да оп |
ним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише |
а царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти н |
ш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, н |
у окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су |
пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога а |
двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{ |
S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у т |
</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што |
опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере. |
јеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тај |
будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај |
{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад |
чинивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван |
е зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n |
тину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не |
учио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци? |
или смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на |
устити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи н |
ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да п |
борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали |
на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци |
зједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најј |
тије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце нео |
оста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт |
а сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја |
еспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот |
е отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак |
жемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} |
ери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије |
паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="5 |
еоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће |
де победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се |
је далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска |
а не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се п |
промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и |
е забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао |
рце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са |
најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима |
првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зец |
допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад |
се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p |
ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи мож |
еправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђура |
у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигм |
у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како |
ада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта |
лој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а |
задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин |
као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и |
је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а дес |
ути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p |
о сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p |
што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и |
>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p |
јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, |
збиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек |
оћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p |
ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Ву |
су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад н |
и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужн |
окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p |
рате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два г |
, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће |
кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад и |
, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Јед |
ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу с |
е и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да |
p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Ка |
спода хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побрат |
вање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив с |
чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>С |
које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим |
це му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује |
ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но ка |
убац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да |
српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је изв |
да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жи |
, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи |
е зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо |
м и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> < |
нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у ди |
около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастова |
дерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве изда |
а.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S |
ромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као К |
пу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p> |
ајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство п |
вати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Г |
те црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајн |
се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један про |
међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени г |
азита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе. |
разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не |
едва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обил |
ати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, б |
сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљув |
еме и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде |
не хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста |
но још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к |
е лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само и |
ареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да с |
лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} |
ле ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натр |
нежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су |
{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л |
, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи по |
не.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга н |
од Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ |
, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, |
је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој |
уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческ |
уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За |
код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице с |
том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{ |
нули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица |
ошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе ј |
да гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом |
наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници |
ори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад |
ојске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да |
<pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манаст |
их огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постал |
ил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех у |
себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да |
се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се ве |
има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјету |
је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредова |
на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се п |
ло среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега |
, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово нећ |
еко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини |
ао својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их |
, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати д |
ремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, |
езоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p> |
илно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бит |
ек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за |
ндом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уг |
а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p |
<pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су |
вали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и о |
угог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду |
озову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма |
о на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад с |
?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та н |
} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукруг |
оже се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онд |
мети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати мо |
ветовати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је |
от промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући |
и неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у |
ти.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још к |
шта о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму |
} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта жели |
тити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{ |
роду огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— |
велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ио |
ако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде нем |
реба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на че |
до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отво |
сподара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код с |
ти ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више |
е треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Тур |
гуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад |
цом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, ка |
ни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голуба |
пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора |
заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ |
овор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено. |
ељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у веч |
S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда јед |
му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} К |
же ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <p |
чани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцегова |
он мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спрем |
лубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле |
лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргуро |
се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштов |
25" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који с |
о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно |
киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинит |
јала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакл |
изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац. |
тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била с |
луђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Ру |
д Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску |
кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} |
p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S |
и се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво к |
лепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био ви |
ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш би |
р оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, па |
S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</ |
а ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага пот |
па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p |
е потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то |
, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам |
ађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потуче |
и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у уж |
ојнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не јед |
еонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци |
сно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер |
у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада |
ане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о |
{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пас |
, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мје |
је му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња сп |
ишта не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглиј |
и мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се |
ењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами |
То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сас |
S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, оду |
ad> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема. |
онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду ме |
сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи да |
сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли |
ошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест о |
на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу |
, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до |
ај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не |
под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и по |
мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи. |
самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то |
и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>От |
к-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такв |
ко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је см |
видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српс |
p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и сило |
им ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ве |
> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол |
се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да |
требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати ве |
гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је нес |
господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно шт |
е доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, |
то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не забо |
, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S |
се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па |
ховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Па |
ни, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p |
цманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче. |
се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово тр |
акођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на дру |
је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у ту |
д другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код м |
ти тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је |
тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђура |
простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово мло |
евати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику |
чима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо |
усају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро ј |
у и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да |
аљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Те |
њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је к |
од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, |
е, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад- |
ралампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферх |
ој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не |
S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за |
се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што б |
<p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{ |
му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а |
ом косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је б |
воту свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у нево |
и вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном |
не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жен |
ад умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би |
учити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи у |
ећу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земљ |
ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га по |
онио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је |
упца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи |
м не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а друг |
.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p> |
и.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S |
Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски саве |
одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и |
са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> < |
бог тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.< |
е и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је |
мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима |
света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранк |
али смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> |
х страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена проху |
с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао |
јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио |
едну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси |
руги, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{ |
не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кн |
а, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали с |
Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну И |
ом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешк |
показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си јо |
о је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ак |
ећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна ка |
епити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник купо |
бог тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ |
ко нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте |
у судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па ј |
о је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремиј |
азвесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту |
рицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, к |
.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би с |
изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p> |
</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли |
ги бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик |
д ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло б |
само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније весело |
бре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној |
ће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је оп |
!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се |
гњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје |
столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики |
м ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом |
д је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову слу |
можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јереми |
смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’м |
оле!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харала |
нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз тво |
ље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друг |
е за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Врем |
који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак |
уриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јуна |
већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремиј |
једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</ |
Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас |
а је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} |
е војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба |
о.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да бу |
г поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није изда |
у поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се |
Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он |
де.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" / |
димо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињ |
</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав |
ш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај |
чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су за |
обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Т |
мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби |
Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место то |
о, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану под |
Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким |
и, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово пит |
мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији с |
о чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу |
етовању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на но |
угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог |
светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва |
је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог ко |
није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вин |
ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке п |
и представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p> |
ивао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се не |
а Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} |
нци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју |
и се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и |
канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Х |
ости скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што |
љад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прат |
ди стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски б |
ио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и о |
а поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи и |
ремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада д |
ака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турски |
они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а |
к-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели |
жним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод |
аника своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све при |
ошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мен |
им дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком |
ко и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би |
веческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствар |
ан те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзл |
/p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што |
еспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ |
и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султан |
пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> |
<p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То |
рци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: |
славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има |
којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без в |
д Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну |
јао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} |
и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било виде |
у се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мир |
т у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb |
а ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку |
е, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, ок |
рад на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца |
ошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам о |
ђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.< |
Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз |
своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе |
шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стр |
ош од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је |
а; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником |
ском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и |
ок је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, до |
емо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се |
е живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ух |
ам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, |
и.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног |
а ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чи |
о изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Фер |
ко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но |
ија.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су |
што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас |
ртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чи |
раво његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јабла |
мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме пону |
рагог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја |
ки’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прос |
, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека од |
05" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином. |
и део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо. |
да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се гра |
војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда |
бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако с |
се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди |
тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га |
ри рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама. |
ати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— |
е феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов |
вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас нег |
ађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевић |
ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Но |
г у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био с |
моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бра |
Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би посл |
из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе |
то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491 |
Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се |
дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном |
ута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини |
спода, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Госпо |
ора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мо |
па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па |
падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да |
продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над |
сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S |
ојима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени |
.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p |
— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног д |
био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Д |
ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — р |
ио јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, |
углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе |
све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дак |
Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо |
и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огр |
ко ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспото |
гмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њема |
дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баш |
ао беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> |
ам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служи |
га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</ |
, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем са |
де већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <p |
рига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора |
Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска д |
а турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је ко |
p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није |
учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косов |
уку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ |
озива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени |
рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, с |
арији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему ни |
вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје рије |
одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се |
анила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јери |
опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена. |
доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су |
е две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и |
о, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове |
околова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смеде |
е сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестр |
тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брд |
р онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским к |
к, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње л |
а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на |
шко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако п |
ицима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p> |
е јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли ју |
нско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви ко |
имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру зад |
илнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину д |
храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на |
и пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су |
вске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, С |
и са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не д |
телом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, |
онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што |
/> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађа |
Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати |
д нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мач |
ду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми |
тео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад св |
у тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јер |
жемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, нег |
а нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, бр |
један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за с |
е без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{ |
ног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече |
а не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико кора |
и, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно дес |
се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић |
падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га. |
о, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га |
има, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу |
ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом та |
војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот В |
<p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, |
р за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, бо |
задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београ |
ном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S |
Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везир |
дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се |
н Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Брани |
је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па с |
е чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђ |
ак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и |
згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној |
ија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} |
Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката |
стану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да с |
p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним бр |
ам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као з |
заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе |
мбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу д |
аже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта |
овори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што |
} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат |
ужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније |
ц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се |
S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— |
имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од т |
потова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампије |
о одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светис |
ити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће |
ећ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> < |
ском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грман |
о са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ј |
е изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— За |
не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вуко |
а Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} |
а нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће |
и о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p |
који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, |
уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— В |
би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци |
408" /> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ос |
рви у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још |
аку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> |
од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подос |
римити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Све |
кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до су |
на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— |
вим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавај |
ажила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојо |
ти, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпр |
— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на т |
ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам прв |
жнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?< |
и му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један гр |
шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде к |
одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, |
је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљив |
онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> |
’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турб |
не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени о |
опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, бог |
<p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочек |
што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај на |
то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за |
шао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља к |
уђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запи |
му покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш з |
и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљ |
<p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је |
ало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да с |
стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — |
S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Там |
е смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p |
е благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е |
мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и |
рци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— О |
стала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, |
би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p |
— запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се |
p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> < |
свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је |
ј, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако |
онтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је |
вивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда |
еш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, |
оју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустриј |
Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати |
шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" |
<p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? |
о овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај по |
ти жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је см |
а мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; |
руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћ |
же задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Цариц |
је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам |
ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменити |
ом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама свој |
ата договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други |
законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на прес |
за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} |
е окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и во |
.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div |
треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ |
друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, ств |
— притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости |
руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот п |
о, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта |
били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао д |
> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а |
ваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити |
дведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Круш |
ојска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</ |
бодно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подиг |
кадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а д |
стреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађе |
свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако ис |
их валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се |
ем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бо |
о је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћ |
ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутиц |
на Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздо |
l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Тата |
l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с ц |
/l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначн |
> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задоби |
l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног тат |
/l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом ра |
l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња хало |
ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро |
а у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног С |
јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> |
ију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу |
ни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој д |
и веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb |
некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, |
то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и |
а, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S |
ом извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним оч |
ве кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је мо |
р, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника дес |
ијатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима пр |
да је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, госп |
.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој |
у не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, |
кима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стад |
Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђер |
тка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право |
уку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачи |
о и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њи |
баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була |
огласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из к |
руге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће |
не са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем |
женити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, |
рака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се о |
о тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, |
ни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу |
Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, од |
окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за п |
крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију стр |
ми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и |
, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и не |
у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p |
иш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње |
скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и |
манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове |
може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимб |
свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви н |
о удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт д |
, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки ок |
и да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једн |
ор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} |
а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један |
мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турк |
бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике т |
исмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба |
м поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске са |
нарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Ф |
товом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у |
че заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да |
на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — у |
опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутр |
тотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — |
јати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије при |
оји је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерат |
најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви с |
ји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да ос |
пита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе др |
ралампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и |
чин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт |
у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко г |
о, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p> |
Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си ве |
ити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би под |
а, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату |
еш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио |
рози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господст |
замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњани |
рјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјет |
даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њено |
вио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подоб |
освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Т |
ки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка |
сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава преп |
о ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на по |
ему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, |
Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би |
данпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} |
<pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву |
и пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви |
вагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за теб |
ш Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом |
нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у |
еци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана јед |
олико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје |
ве већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, дов |
ићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати |
ту тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу |
, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, |
мо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не буд |
у.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њи |
воје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но |
Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шт |
патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb |
Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферх |
тавити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n=" |
е дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да |
ој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а |
м, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ови |
младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпома |
држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту п |
а срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ак |
ајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако |
ти; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку па |
е тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> |
и амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео м |
л’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била та |
моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда |
, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити |
заслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, же |
нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овд |
спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу |
Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са т |
град.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече |
слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народ |
ог што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, ј |
то у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не |
аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После о |
Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском ста |
витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора |
.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом прија |
есију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја |
поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запи |
што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега де |
ин.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душ |
p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред |
јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p |
ас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, |
ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати с |
а, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није |
Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме с |
p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезо |
биљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгони |
ену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} |
делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тог |
ође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће ш |
ћи га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунашт |
робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помило |
кад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и |
рн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу |
же им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сају |
Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана |
>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће м |
и реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— |
Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не мо |
гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљен |
куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном |
кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доист |
на удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Тур |
јам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онд |
да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, |
сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек |
поте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ис |
и султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда |
ас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ дел |
биједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српск |
али са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо |
ед чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при |
неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један го |
је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је |
Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све |
зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он ј |
вега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} |
то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из зе |
ма, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође |
ознајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара |
натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече |
бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Ма |
ати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђ |
в мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S |
вог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће срод |
сподара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за друго |
бећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему |
тима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то |
овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну др |
ода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најп |
Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни |
уној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио ј |
есам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити |
Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима |
ин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не |
и.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, |
?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} |
ац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим |
хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, |
има доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ак |
ложена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онак |
ић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мн |
294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам госп |
аду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћем |
који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Ко |
управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт ти |
Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је до |
о пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} |
кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од св |
о послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магнов |
в Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чу |
ојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па |
да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацман |
им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке |
љен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То |
обром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи на |
ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, ј |
мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у |
лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он ј |
орити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не |
новић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Г |
оход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је д |
да крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаро |
ду.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену по |
Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем т |
остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пр |
пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> < |
раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћ |
е не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада остав |
— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас остави |
екосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати |
ите господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султан |
краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићим |
ри ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — за |
ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије н |
о, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, мо |
редавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p |
м пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не може |
ено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музт |
при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p> |
им утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на кој |
ју није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ |
ђе старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјех |
до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> |
ампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куд |
Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад |
и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с на |
ке победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срб |
ци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увеш |
.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} |
се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као с |
ступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и |
упити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па |
Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским госпо |
путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди |
а мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће |
а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му |
т.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропадне |
иру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на ка |
зајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљуј |
даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот |
куша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало |
усан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опе |
е божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Кор |
будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одриц |
било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том |
ли Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S |
ану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још |
ћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигм |
н ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубро |
м оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој о |
можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, |
за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да м |
не Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћ |
што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све |
које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} |
злаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни |
ет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог |
има налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Пр |
авати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је лова |
"457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да |
глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то пра |
овати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме и |
је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да с |
лијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато оп |
Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их |
о иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је |
лачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртн |
је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео |
ило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропа |
јазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрс |
S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла |
ет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и друг |
мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се |
нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ |
ти.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем |
а си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се вели |
ке, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунас |
вана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасви |
ади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што |
ика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет доп |
начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда и |
<p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је пр |
а везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Беогр |
ражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, о |
проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, ма |
над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владај |
могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није ник |
имали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и тако |
а.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... |
ш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мј |
поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда св |
и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја |
у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за др |
е усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, чита |
х владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осље |
Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и си |
опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов |
ве, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђур |
бивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду. |
и рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер ј |
слиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и |
се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцни |
, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађ |
ву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, |
</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште |
а чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, пост |
треле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се п |
спот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са десп |
јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и т |
е још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.< |
би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, |
о доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда ј |
ад, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, |
а ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазит |
м.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти траж |
а Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи |
ада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столе |
ливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за рук |
Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је |
алампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, |
кли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада са |
ема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па те |
ка гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском |
жи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв п |
е навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут преп |
жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухва |
а.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} М |
еби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи |
ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на |
ли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, пока |
истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте бул |
а, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико с |
а косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; |
ило, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био ј |
у, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весе |
егове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — |
="#SRP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћ |
прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Т |
бро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затеза |
пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но бу |
од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није н |
Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред гр |
ебе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено во |
се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распет |
која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздрави |
ло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краљ |
же.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудају |
бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се |
их последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ла |
сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би проко |
довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би шт |
е само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша по |
шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује свој |
тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе. |
е на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајиц |
ићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер |
и.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је |
е се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић јо |
се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао. |
је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{ |
а се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} |
и, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, |
вана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне |
аваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као |
ене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи с |
јводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била |
p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голуп |
ости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Ла |
— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да |
рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та |
мели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p> |
лубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу па |
билић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко сул |
већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каи |
<p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма |
стидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као р |
заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се |
ђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попуст |
и.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи от |
<p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— |
не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарс |
S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд |
сије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, ка |
S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хи |
уке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти мож |
стили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се н |
тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинст |
шманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског госп |
робуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу |
Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостад |
ну.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери |
еспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева |
ма у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије доб |
је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не |
здрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, |
ојске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, т |
ек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта |
дали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Фер |
оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код к |
д-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харала |
примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слобод |
једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, |
Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што |
помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре |
лика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместит |
а челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада |
гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p |
а да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</ |
де остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом. |
у два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да загра |
савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи |
е паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај |
це утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су М |
>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћ |
печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} Н |
огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохуј |
тских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана |
> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о |
је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> < |
и, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-п |
у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је |
ри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју в |
крену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па зна |
паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбо |
ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук |
, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна |
и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспо |
p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде |
д бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није |
<p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се |
му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још дола |
зара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спо |
реме можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго |
допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријех |
у у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задо |
то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори |
и је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type="chapter" xml |
се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових |
бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После |
ма, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с п |
га убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора проп |
је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Ту |
ић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије |
у све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну ја |
аг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се |
ува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут |
том, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за побе |
какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је наб |
, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код С |
љу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими |
, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша |
ало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло м |
радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посек |
пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уре |
са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p> |
ровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме |
ла у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја м |
у је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане |
мља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећн |
ишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, |
у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, н |
их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, |
луђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у |
десет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе п |
таниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у |
Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији. |
.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турск |
род спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац |
ја Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени би |
лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’р |
посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави с |
ри Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав ста |
еремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Б |
ежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за прете |
ампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, о |
ерхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио |
<p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна ев |
се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска сил |
си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако |
о је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против |
м мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме |
једно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољ |
{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у |
Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био. |
д би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју с |
че?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар ко |
чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и |
вац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је |
нути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спад |
с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарим |
још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату риј |
скусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче х |
илици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са |
срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци |
погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — ошт |
ог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: бо |
бро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, |
сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и |
и, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У овако |
доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевим |
разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" |
} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђур |
урско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Мил |
на да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У д |
— запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапута |
у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту |
S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што |
/p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Ј |
рице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилиће |
нове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава |
р.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нуж |
</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разба |
ше војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и |
и.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је |
рђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му |
Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко |
S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређив |
а, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и пос |
ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p> |
Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео |
шт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком с |
хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Рад |
подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари т |
о за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, нај |
</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв |
христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са о |
у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> |
жати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру |
вечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за |
нудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <p |
а је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, |
дар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пре |
а пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да |
паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече о |
{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трг |
рив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој ка |
љено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казат |
жу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то с |
мире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по ко |
, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много п |
а и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је угла |
добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта |
о да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, ш |
у увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S |
притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач |
с народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ ш |
света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, ок |
се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступ |
Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голу |
смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише |
дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне |
нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи |
ојске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двор |
овић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам благ |
ок уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у ов |
и пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо |
ао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске к |
ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у р |
рених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p> |
могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па |
сне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p> |
к је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако г |
овак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не |
ће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије |
слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти |
урђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници |
ам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави |
ц сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не |
м бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</ |
т, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код |
а деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и |
кривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први |
пет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> |
сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на |
аснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо |
доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је св |
такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће с |
гда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити? |
у можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћ |
аралампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па |
н, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па |
о паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина |
ану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце |
че, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни завист |
ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи |
свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни |
Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца ку |
и. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њ |
у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћ |
вати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како С |
едну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, |
му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, |
ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и |
треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није брани |
прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци |
} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p |
мен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са |
есто камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде. |
а, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило |
> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} М |
ци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељ |
> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љ |
Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се в |
<l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њим |
<l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ |
чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина |
90_C1.11"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван госпо |
ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене им |
и Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким |
ма јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косов |
езекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Р |
урци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије |
ја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите св |
предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила. |
ти.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пуст |
>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се уд |
ње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ |
делу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске зе |
љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрв |
нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{ |
и се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу разв |
о, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу |
оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитуј |
чици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ диво |
.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једно |
вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не з |
не <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стева |
премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ћ |
реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана |
>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступи |
ва је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и |
мрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или по |
своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му улива |
ва госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавал |
Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удови |
подар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} |
а’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — од |
светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се влас |
p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала |
вуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба. |
го мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпр |
и мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићево |
киња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p |
издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на ср |
{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих м |
рица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, |
правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену |
S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потр |
а да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка г |
зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за оп |
е све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима н |
е Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но пок |
слови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време |
По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гости |
гда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жр |
— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... |
о би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу |
е наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} |
ла брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће |
већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампи |
што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве з |
а та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је |
разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души |
а је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та припо |
ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, |
зали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима н |
и пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може |
е не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пр |
њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго које |
могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p |
красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго |
ретрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остан |
{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода чове |
pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, |
таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди с |
Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и |
жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад та |
влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обн |
а му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ри |
е доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим д |
слава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам дру |
ве ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — |
укашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S |
вољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен |
красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласо |
то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети |
лтан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светисл |
о хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светислав |
ајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу ка |
лоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ |
иклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Ву |
мо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио к |
а ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се са |
пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хо |
и ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњен |
која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим р |
ран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако и |
не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино |
Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа м |
ржати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не |
овори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били |
екао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких |
нез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар |
го питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ј |
ао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Б |
икашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужиц |
мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била |
идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства |
/p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- |
скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе |
аспетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лаз |
Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="493" /> < |
српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласн |
очиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <p |
а исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, је |
— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Ама |
примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јо |
не нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све |
воја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и ш |
а, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем |
вана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним ср |
отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит |
де, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезов |
де и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и ве |
Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста отки |
јића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о мир |
рађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p> |
чима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати. |
манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она ста |
лас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанс |
аспемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте с |
шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до пок |
— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владик |
ава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече заб |
ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{ |
Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима |
му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат ниј |
имо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седн |
ном Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јабланови |
ло у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се |
{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци |
дству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбиб |
енијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељ |
/p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S |
а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из бит |
о — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут |
тим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас т |
шавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <p |
хад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнез |
љено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а |
Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушев |
рунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је п |
г доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около |
о зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове |
одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато д |
ји чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p |
ко би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљск |
ра свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају |
3" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Ке |
.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ |
ају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-бегле |
> <head>XXIII</head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени с |
цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на д |
амиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриш |
e unit="subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, |
олазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол |
тити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсе |
ри.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Т |
оји су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у |
деш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили |
{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадам |
е главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурче |
ne unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот и |
p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, |
синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш ма |
деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па ч |
, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турц |
вим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим |
слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа |
итка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на |
<milestone unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, |
урци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ |
н са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур па |
два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Њего |
омични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом |
тријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написан |
јлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та |
ечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} |
да си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије |
е, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који с |
да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је |
це куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што |
ц Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће би |
p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да |
амјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> |
рено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста ду |
ко ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Ду |
остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Ј |
ве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ |
Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царс |
д бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и з |
„Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, и |
је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати |
у због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе |
в као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би к |
војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и тере |
ски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог бла |
, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево |
поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увеж |
нуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држал |
у били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би м |
падне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту п |
крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им |
им крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт им |
о треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изус |
подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедере |
га, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и |
зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад т |
} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се |
деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не арга |
л’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, |
е Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доис |
, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, уза |
/p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по с |
} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десн |
до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због х |
ар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све |
да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској |
е било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаес |
ошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</ |
нта.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара и |
у, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није н |
ти.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S |
.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не |
рпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и |
анства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци ди |
р истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођ |
сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у |
ад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покр |
зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на пот |
поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> </div> |
урат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готов |
корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његов |
и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, ко |
</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русн |
уђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Д |
олазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пу |
бе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећк |
ио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође |
ише пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, |
вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ства |
бу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Дан |
е књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озби |
исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим |
међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и по |
о монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повељ |
доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као д |
не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмун |
твори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, са |
рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема |
после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Ву |
на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мо |
, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са |
м правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријем |
ну, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никаков |
није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне |
д старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} |
ити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пре |
Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{ |
ића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је |
рних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што |
рацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова риј |
све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја |
астир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ |
сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљ |
одити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, ј |
ођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после мож |
> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром |
по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} |
ње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због крас |
реме док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је госто |
туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кад |
еће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила |
спот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцим |
није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у П |
, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, |
је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што |
и.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После крат |
дра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до рим |
је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезд |
ги великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате |
ог изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек |
{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и |
за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој |
камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} |
, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као из |
ти — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети |
очео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за |
овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није б |
чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у |
је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се как |
х и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалит |
Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељств |
S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна ср |
ова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> |
међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити |
оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари |
ске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> < |
а Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него |
ћи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад д |
нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треб |
какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, |
бвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи |
о ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? за |
> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој ј |
вићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију |
бро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{ |
лици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз |
еш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, не |
брио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам зем |
и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нем |
осле велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Мил |
на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срц |
и гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазито |
же мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих не |
Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемс |
пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф крен |
ћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема |
а се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</ |
судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај доврш |
види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једн |
ски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове о |
тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем |
да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стад |
рман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је |
аково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паш |
им, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветова |
/p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Г |
илева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p> |
са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душ |
кало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију остали |
не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби п |
р Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милиц |
за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да |
Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и |
ароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије |
с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио нај |
— како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом |
с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам ј |
целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше с |
им братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже п |
> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српско |
ска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске вој |
за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и с |
о старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђур |
да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о срп |
ба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом не |
ти моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго дивани |
.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једн |
<p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће ј |
је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране |
и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победит |
p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — |
аног човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намера |
да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се с |
p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал на |
аш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадн |
олитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам д |
/p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако и |
са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико си |
варима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{ |
и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на |
татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва |
а, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— |
лица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то |
е породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, к |
ом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити м |
зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадол |
српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султа |
кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинит |
ас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о т |
</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> |
но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код сви |
р.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царск |
е од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да не |
не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је б |
јници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, |
>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неман |
оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко |
трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостај |
се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање |
је поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте |
стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаш |
Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове об |
ости.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Ј |
ћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јере |
љускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рање |
— упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу. |
јевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а д |
ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са с |
ад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам |
то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су |
рога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: заш |
Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их к |
смеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узе |
уда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако |
Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне к |
царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем С |
Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народ |
ушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{ |
ш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског |
емо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Ј |
зар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам доб |
је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Т |
гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку |
време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у св |
хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и |
у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска госпо |
ова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком го |
S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— |
ад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, ч |
дати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би вре |
} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани |
а били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S |
би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Ј |
ене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао и |
ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати нем |
ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му |
нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да |
мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико |
дан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изг |
свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Тол |
хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа |
вет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мица |
даљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви |
ио, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост |
одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p> |
х сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко |
енула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и |
храбрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна |
мој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам л |
ице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о т |
е не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каур |
се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се н |
богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми |
ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаб |
поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са |
је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Ви |
ијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се ос |
[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{ |
таша, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким глас |
нака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лаз |
у.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоњ |
је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари. |
ста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ће |
еће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теб |
да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она |
и мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Фе |
те.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и |
већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p |
де спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу |
/p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, ње |
авио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> |
кав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта |
-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не |
је, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{ |
, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ др |
е за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, |
од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли |
једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада |
двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— |
они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупч |
о налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као |
а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту ј |
пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загри |
ани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан пр |
и јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђ |
у их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни |
ци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали д |
, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сун |
ећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађ |
S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S |
утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјел |
да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турц |
у се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима |
ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу ам |
Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone un |
ст Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћ |
својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Јед |
ампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> < |
пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ |
ерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако посед |
царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</ |
ј очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су |
ажарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде |
нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћ |
Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном с |
ије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран д |
ајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник |
хвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне |
о да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани |
ње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте |
патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерњ |
жасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изи |
вину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио. |
емија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерск |
пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију стр |
— примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непр |
адили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и к |
и, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref |
урци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умера |
е.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није м |
а, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и вла |
је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети |
савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало дух |
.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — |
се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешниј |
извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{ |
вему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и |
ремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пут |
рчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправља |
>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узај |
и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста |
м, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како |
мити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, |
ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone |
Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а че |
овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наре |
окаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође врем |
</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је су |
аћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуг |
остио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Ст |
ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шт |
тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви слу |
ерхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаб |
и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{ |
, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p |
је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја са |
</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да |
ћа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав |
доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, воле |
нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отп |
.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан броја |
ска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим зн |
урађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не |
лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има |
} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблан |
што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан |
ег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, |
урађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и осл |
{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, укол |
већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар |
н у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру |
ом сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао |
p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти б |
руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега бра |
да под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистал |
рују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пр |
и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.< |
к спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи с |
ва војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје |
унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> |
новић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш |
и је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији би |
ечи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсим |
бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим |
ина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме ча |
<p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабост |
задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морам |
— одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и |
толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се |
д Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешк |
овара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручниц |
е, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака доп |
т са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, |
су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шал |
како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема ни |
ао што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољств |
> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p> |
а Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању срп |
добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака |
ова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> < |
ви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овц |
примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт д |
ли.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш |
шћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин |
ти.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у |
— одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ст |
иге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Доб |
рода повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао |
ан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад п |
мство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{ |
спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јуна |
ко и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми н |
о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у поч |
е, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће |
турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд |
у, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац |
Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањат |
превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога ба |
ог је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која |
нтијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p> |
се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по |
, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету |
једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са с |
се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Т |
зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном о |
ер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Гол |
уше.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита |
убац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и так |
душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплив |
</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој |
мо своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јо |
жати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер о |
и — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао са |
,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат |
,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војск |
жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је |
Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се н |
а је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера ј |
ављала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ би |
тају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не б |
теља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то |
каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Ми |
ар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане до |
овеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но крас |
еби уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац |
мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостим |
по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, при |
на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист д |
вак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би |
не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље |
ви двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и дол |
н владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Испове |
су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду |
урских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} |
мљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места |
златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не |
а дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије упадне.</p> |
устити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и закл |
Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турц |
а готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад |
ашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски |
дићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p |
емо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантаку |
дра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као ди |
ановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Ј |
ладара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспот |
, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> < |
припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа |
p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; |
рце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има п |
то задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било до |
се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто |
у у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем ј |
дема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком кр |
ластелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, бу |
анећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалвар |
ло бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво п |
смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калу |
уну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светите |
дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{ |
прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војвод |
м и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без у |
жи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харе |
тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; ср |
хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, по |
тале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује с |
ор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску |
ац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{ |
м чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везир |
је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанств |
врђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се избр |
Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље |
’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гос |
, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад |
то су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће |
едио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферх |
на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ |
помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо д |
ажим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} |
ја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се |
ошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?< |
му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, |
ио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — вик |
доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и т |
, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом |
еба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепит |
Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобр |
и барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек |
е, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S |
има посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаб |
љиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која ј |
већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, н |
p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и вел |
убац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад мо |
лаве турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет прем |
Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да про |
риш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, кори |
аблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пље |
ји примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Сто |
ојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви њег |
рестаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војни |
} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри ста |
и се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија пог |
дина, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и че |
ој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде |
ио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим |
еле?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас? |
е добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко |
међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њи |
им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Каји |
, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Д |
а Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила |
ао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p> |
.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе уме |
ски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S |
<pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост о |
цу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш |
па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не |
м, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски |
ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то |
ке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове предел |
проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрош |
и који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј г |
Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина |
ли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, |
оји дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је сваг |
ао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је б |
о Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, кра |
опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не т |
’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна от |
урчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био мира |
Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарск |
је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо |
у, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду д |
ила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине |
ко поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који |
реба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бо |
ао најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да |
вљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не б |
а и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру при |
стоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, св |
ада би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се пок |
ивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ кр |
аве без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Коли |
јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с |
Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија во |
ислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгл |
е четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш |
се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> |
ема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста им |
о о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или к |
пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим |
ића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудав |
ј, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш |
одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега н |
најем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу пр |
еник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот н |
знате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве г |
пе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, |
/p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме |
му смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо |
ад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона п |
а новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са н |
гом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <p |
трзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони |
ио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapter" xml: |
да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефа |
и.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, |
па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска мл |
лили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и з |
над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну ч |
р.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од |
ви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да |
купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад |
</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јес |
ађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не повер |
и овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у о |
ке силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна. |
ад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њег |
етлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, ка |
исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђура |
да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> < |
давна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред на |
и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, та |
Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, |
дба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раз |
шина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и мес |
у на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду |
говор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће |
Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се |
Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту |
Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да М |
ене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђур |
рженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замер |
ласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} |
сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p> |
и међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом |
уни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску из |
ог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно маг |
код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни д |
био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану |
, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране |
арод опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје вој |
ако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ |
ске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађа |
мам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{ |
> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини |
<p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ниш |
његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све изв |
аши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели. |
господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Цари |
жимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</ |
јанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" / |
} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити може |
власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак р |
огубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа про |
нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује |
Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после ис |
и опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу к |
најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се посл |
гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео з |
Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, поч |
Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то |
ве то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, |
ог брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бит |
у и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит |
рљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често сме |
е, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје |
ко тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од сло |
до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понуди |
нког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије н |
у му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, |
красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.< |
онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је |
ег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песм |
е, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="4 |
оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спа |
и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о б |
овић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смилов |
/p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Ј |
ћи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је с |
ом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у зе |
л’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор с |
но је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војс |
лости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па |
ко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго т |
је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо |
ао негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из вар |
како се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на |
е наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари |
н деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа преда |
и.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако |
, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом |
внички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и |
мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Бео |
д главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не проди |
бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин |
а се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на |
аје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голуба |
каши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{ |
рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име |
ивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, |
се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p> |
да.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</ |
пљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; |
у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере |
ска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд по |
резу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Дес |
и на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то |
колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим ди |
би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с |
’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три |
.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма ш |
ти јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор |
едставља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо |
а погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузел |
ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспо |
ака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду доби |
ом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунав |
и да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Т |
p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> |
чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари |
џари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, |
ији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} |
Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши |
је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стеван |
ало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке н |
ни, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је |
олике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш у |
} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију он |
Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужд |
Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ шт |
ио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теж |
Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Десп |
и и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван п |
подара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се |
а ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу |
ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече |
адају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав З |
исано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му једа |
} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као |
</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишља |
а с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и ос |
ах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика бил |
закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Ву |
видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Ј |
м постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако |
лија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепа |
тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, |
седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац |
ити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре |
ојску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војс |
ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, а |
у оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд |
у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логоф |
е деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело |
ас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а |
оље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заш |
S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита |
и могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашт |
p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацм |
а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине саб |
ики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Ба |
чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и |
Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами |
} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да с |
Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер |
на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код |
убац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, си |
продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин |
к, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, сунач |
>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве |
војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је б |
силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а |
јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска мож |
.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беш |
натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцим |
> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земљ |
жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска |
ад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши шт |
раци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, и |
id="SRP18590_C1.11"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Ст |
традали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад шт |
ам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ |
са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад. |
лаве пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја знач |
смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то |
а.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек |
могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београ |
ерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледа |
е догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} |
отови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, |
ао каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, |
удбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Ра |
а вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту д |
честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам |
е откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српс |
/p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари |
граду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{ |
ко Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајн |
ржи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су м |
с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у |
RP18590_C2.32"> <head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кул |
не кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песм |
влада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, кој |
ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, |
.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.< |
ма право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p> |
као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини о |
дмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</ |
мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се |
јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевић |
<p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без |
странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ |
’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка ч |
Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила: |
онапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>З |
стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и н |
о војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би ра |
, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу |
ки Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства |
оја им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стра |
смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће гос |
провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и |
е дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак вел |
сечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Веч |
јном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у р |
рка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Су |
ју смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је има |
весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале |
чима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> |
и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор одн |
никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може л |
поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, |
аралампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, |
Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, сваг |
, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила. |
олупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Т |
шти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> |
а Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке |
један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише |
ољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од буг |
паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјани |
спот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало |
е и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div type="cha |
ом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоу |
унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S |
/> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; |
о појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође глада |
ле.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника |
ко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> |
Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и |
је преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му |
срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о сто |
о по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-п |
оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројн |
м заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити |
S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљи |
нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, с |
пити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић |
лого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо |
дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Су |
етошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала |
<p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне |
у ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, |
ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Ју |
а му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — о |
сли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, |
епљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без д |
ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан с |
знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ арх |
уке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ин |
спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Ст |
рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџ |
је.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако угово |
а.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Бе |
тио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ух |
ртес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављ |
n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба н |
рима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша. |
астане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко |
авна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу |
p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и |
у хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> < |
ђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p |
ено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Св |
није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство от |
се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткам |
ости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чу |
е на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и п |
p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаљ |
и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је би |
л’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њи |
к у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се |
ио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за о |
атељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принје |
о управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се пос |
војих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор. |
војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о |
реба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи бил |
ин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српско |
, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита |
садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је |
су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му |
ку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног |
ет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се увери |
ам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положил |
потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом во |
да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Ж |
ао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Пето |
ло.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Гол |
душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света |
понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она |
војој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца |
на рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, ост |
и, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што в |
у, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу у |
са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром пр |
ети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у |
тајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де |
е зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Ту |
апита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за з |
зара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености |
p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И |
ву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S |
Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султан |
и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим гр |
едузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особ |
није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада |
е стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу св |
/p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се м |
S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не |
е, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но |
/p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; |
, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њ |
неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} |
стина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, а |
е.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} П |
ебало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не |
не све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, |
и своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опр |
јевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и |
е, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, |
.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n=" |
моћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све предст |
им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља |
?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али |
<l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске об |
о у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам |
еће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, д |
та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде |
та видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> < |
> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, |
тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малт |
јске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ побед |
прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не |
вац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а |
агати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном |
ала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је т |
а, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој |
нам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане |
очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p |
не мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <p |
ешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним глас |
да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу |
већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори |
ам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини |
на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то у |
’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо н |
ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светисл |
бац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наи |
ри моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Та |
а путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> |
џеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да |
да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стева |
p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде в |
свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једа |
а кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А о |
род.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу |
И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, кој |
радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијес |
лици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца |
астојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика |
дар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог |
какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољ |
да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот ј |
били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету |
ну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи бил |
кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и тво |
рбију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо |
је Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ |
м срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Ба |
.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син о |
тан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом |
очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и |
, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до т |
не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их сло |
тписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пр |
половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да упо |
а будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту са |
кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угле |
била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је свој |
ориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p |
би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, к |
отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину |
и Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} |
ван и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к |
Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар |
треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо |
траг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а ова |
аго њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао р |
и тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се |
а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је |
али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— |
а сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} |
да Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој ота |
онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да |
о тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} |
ше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспото |
отурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— |
.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" / |
ли се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, |
ује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на |
фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ф |
, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> < |
не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Ву |
.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд |
е моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини с |
ва зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас |
ај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да |
питкивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих де |
отражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ з |
питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — за |
ребало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, ко |
— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Му |
онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А с |
у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна ко |
о, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са м |
м му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p |
м џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опе |
ао што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} |
оће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчи |
ртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кн |
ојводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину с |
мију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јереми |
, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} К |
} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И |
јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p |
при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— |
он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је |
и када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ |
шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџ |
лтановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске ко |
, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним приј |
том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="2 |
ма, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела |
ијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска ост |
тали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој не |
е свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу с |
ас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p |
и предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушев |
ије сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти мо |
А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до |
за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би н |
т код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне |
его потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би би |
бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ |
/> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би |
убац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је би |
узу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n |
два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу |
и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук у |
<p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку |
зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти |
о, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за ње |
Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале |
а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онд |
над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше |
/p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја из |
е без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Је |
рхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голу |
сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га |
но падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-па |
наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с |
реке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, |
да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Ж |
Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђур |
ти, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила |
ани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се |
оста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, доду |
био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала |
о је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на пр |
х после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напуст |
ке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их шти |
тити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, |
најем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не б |
откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb |
езу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују |
увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заста |
о сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони с |
моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помис |
сле ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите с |
би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одг |
у леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке н |
ста начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти в |
ао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивен |
такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена |
<p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог п |
и, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</ |
у и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом коље |
</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Ву |
примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер |
треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд |
венк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, |
еба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да г |
и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Суле |
па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахра |
на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост св |
баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све т |
мије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то зн |
им, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па |
о не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био по |
одило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку по |
ћевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђ |
пита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио |
јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић |
о, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> < |
е забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужи |
и, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ. |
нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној |
среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао |
Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао |
квом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспото |
о што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањ |
звикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмех |
.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> < |
лампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво |
други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерла |
и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јунач |
>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи |
рно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би шт |
се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног ма |
из, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша. |
ља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бран |
ад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на пог |
ати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти с |
иле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се |
а са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада |
то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ |
е више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ |
[са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то |
а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а |
</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повино |
био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p |
асно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се |
о има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако |
е исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, |
будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Ко |
ћу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом |
а вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашт |
г времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако кра |
о да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за једа |
држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод |
ду, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код |
гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако по |
осади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил |
могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра г |
ија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у ма |
бројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега би |
емићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицим |
су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у ку |
еправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ов |
а свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, и |
акођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступа |
>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље |
Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту |
, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> |
астојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чин |
шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспот |
по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, б |
цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има по |
им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили |
бити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} П |
" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све |
о у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер |
рили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му м |
те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, |
еба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах пред |
све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је пос |
е баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодуши |
нак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p |
а је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побри |
калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Как |
сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краље |
не слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара пр |
на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну би |
о што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види и |
оме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на с |
овори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом |
за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па |
и’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; |
виће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелин |
лаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је |
и — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p |
а јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био |
Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским |
и над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па је |
м постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје |
от ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије |
анама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Та |
арска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та во |
ко зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље прот |
лампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мор |
ио с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муф |
забере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, нап |
врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а и |
удила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, |
мо требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, |
женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имам |
е деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и |
S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} К |
о, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња М |
ло има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господар |
имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по ј |
ио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша побед |
азати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мал |
стир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> |
и тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљеви |
е свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Б |
и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и |
те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не повра |
господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису |
ку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им десп |
а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .< |
бији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Т |
е?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он ца |
м бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да зау |
едан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, т |
рби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу пови |
реварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцим |
да, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по |
јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за |
оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на |
Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је см |
виђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душано |
ди у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сек |
Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам ш |
верен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} З |
то по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби с |
ин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} М |
да већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> н |
мињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас п |
че Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у д |
сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те у |
рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдија |
трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград ј |
лубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба д |
управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на |
ка, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слаб |
да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио |
пот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан к |
е за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам о |
А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити |
држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у х |
Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни |
оменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу |
<p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одгово |
е било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Мил |
било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</ |
ра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.< |
е арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт |
те се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ств |
а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву ш |
<p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице |
и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком |
, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао. |
свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је |
тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> |
кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гл |
етислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме |
ко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чин |
сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} На |
д њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу ре |
.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Беогр |
исали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампи |
по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољ |
то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то ј |
да, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски г |
Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна |
<p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у |
баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, т |
о, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две глав |
а у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb |
неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцим |
су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству |
збила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p |
е Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си |
ити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути. |
жје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје п |
ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — реч |
Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Срб |
они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи |
би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то |
ео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнез |
се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије |
се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове си |
л’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелос |
анума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} |
тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све зн |
ање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, бог |
во пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Л |
ећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са вла |
га са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сва |
змећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу д |
ле Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамит |
трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ств |
ња; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиљ |
амо да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а он |
би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две |
, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косо |
нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, |
е сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се п |
Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви |
Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њег |
има сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} |
у наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Мили |
ао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је још |
ар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p> |
је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут доб |
ити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, |
ине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p> |
тријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом ли |
њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, |
у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаро |
беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Ба |
а, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи т |
птром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} |
а рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали |
е своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, |
аки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што |
читао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти |
тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За ова |
нашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати |
прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали |
ије, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" |
н.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му зл |
не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњ |
и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу |
ви крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к с |
ад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{ |
лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} |
ове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почн |
и.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијо |
а распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот |
начна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна |
ше Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих |
ца, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} |
/p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ |
смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, |
гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На С |
а дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} |
ају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све изви |
, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље госпо |
ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа |
сни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</ |
уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и ко |
сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли т |
убац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већо |
у, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намаст |
урчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мно |
ала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} |
ор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Л |
нпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S |
рачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли |
а је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, мога |
ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују |
главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјер |
едом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, до |
ду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела |
} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом |
рни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дун |
дно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена |
сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним про |
једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком саве |
уги, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара |
да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па ка |
рада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и и |
још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ гр |
а и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Ту |
о доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишл |
ије се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица. |
ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> |
ао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би он |
чекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у том |
мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патрија |
тит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је в |
ао укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћ |
реји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика |
, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не м |
млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би чове |
ој одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једн |
нда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ |
и Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, ис |
емија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин |
се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре з |
а врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ в |
односио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чуд |
="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друг |
ваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ |
своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћ |
иближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} |
онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбада |
рнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече |
шо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Тур |
да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један о |
ећма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан |
другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо |
цима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, |
учити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Х |
времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту |
.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста |
ријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p> |
Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту |
овић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду с |
н Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— П |
рађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје п |
право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{ |
ћа описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити мона |
веселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица |
очне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на св |
га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у пе |
и крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер де |
Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и б |
ком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p |
ви делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но |
ва?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразг |
не.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писа |
— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Ј |
зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А п |
ц предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{ |
казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је |
старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке |
да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, ж |
мунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана б |
се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им ј |
Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије |
бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет |
По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не бран |
д-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, |
оже да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерат |
урака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, то |
царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу |
ја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као и |
Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали. |
му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли м |
а не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, д |
ара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онд |
ио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачи |
{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек |
на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди |
ом коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко |
>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткреп |
да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама н |
због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јел |
Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у он |
аша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобе |
И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{ |
во створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем |
га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватре |
право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако |
м сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном син |
да ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да |
{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем |
аиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и |
само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се проме |
>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пак |
елити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду о |
, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати има |
еније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле. |
неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p |
еба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то би |
х на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је р |
додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина |
лео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти |
, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, б |
се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, |
оград подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина предста |
спотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} |
тио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на |
м будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније ис |
рчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род |
о пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба |
, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и са |
прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетски |
ије у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом |
пет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни |
е бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући |
рбију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ћ |
кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударе |
добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао |
можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица др |
му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак |
па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити |
на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци |
с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног |
; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напро |
ећ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу дв |
осада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у ра |
Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи доз |
и да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.< |
есна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира |
ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо |
то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србиј |
одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест |
Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко |
ад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бр |
робљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не |
ли да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних |
но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо |
сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом в |
лед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој на |
ти.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме |
д овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="2 |
ред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао |
ава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="su |
ара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На |
аљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци |
а кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал |
ђу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да |
сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатни |
о, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад в |
су хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није дод |
з Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљ |
ја.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као |
рска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непо |
како Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана |
— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, |
рекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и |
оба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, ал |
руго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смеде |
ли партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и |
и у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака |
ине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани се |
ки архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више от |
а досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, |
се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, и |
ислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни |
ом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком срп |
не најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија по |
ијатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог |
и увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубит |
и да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељ |
ад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га |
лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, шт |
Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредб |
ева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужно |
из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, дели |
Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ |
Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" |
се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци |
и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђура |
Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак |
војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Дру |
пот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, |
љује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчи |
кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што и |
кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} |
у Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па |
p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, |
урским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турск |
му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом |
против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стој |
ро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за св |
ка.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало срећ |
у.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у |
којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{ |
ћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике ко |
о да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу с |
е кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цр |
среће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обман |
осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у дан |
оге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је |
неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би с |
ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била |
али.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Отка |
> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначк |
стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, |
ико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњ |
<p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} |
валила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала |
у сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело |
о из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би |
тукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије бил |
помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном б |
од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? |
кој жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S |
/p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, ко |
х прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед |
Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управит |
је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка |
ра у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; |
S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног |
ј се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ бе |
вићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке |
реме проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпу |
д војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћ |
лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се свак |
урци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљ |
је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је |
е на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} |
а се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њеж |
е душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинск |
а је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљ |
ет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је за |
<p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што б |
али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним |
—</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које у |
није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> |
на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио |
да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се из |
екајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле |
оњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи |
ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате |
Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од |
читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупц |
Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и г |
а је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба бог |
има кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међ |
вујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, |
ла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи |
е била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега ш |
ав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n= |
оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш |
вој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је бил |
ла наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славн |
е све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је |
орист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се доб |
оже, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из мате |
а још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улев |
а царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова |
еда није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ |
не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млад |
те заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранкови |
ливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ ко |
е стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро |
ренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране |
ти.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слав |
И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла |
ијарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> |
лон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења п |
доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашава |
су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, |
ска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица |
свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</ |
м рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његов |
ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле |
абу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, |
ади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се ј |
сном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Об |
о да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{ |
ео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше. |
ца, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ |
ам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} |
је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јо |
и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ ј |
пливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство |
војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да |
иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи н |
{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често п |
помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} |
ац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ повер |
још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу дем |
ли и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету би |
.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно |
м матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара до |
у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако |
ашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не б |
ило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе |
Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, п |
жала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости мес |
ијатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије осв |
ре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у н |
жен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно диса |
ринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном м |
в морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да с |
е заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне т |
неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га |
оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пако |
То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} |
ка господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, нег |
сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султан |
} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на |
читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му |
тас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада |
Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војск |
>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки |
аде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Тур |
пору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали |
олица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских беде |
, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да |
И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, кој |
у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређ |
е боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, |
агошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’н |
аљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак м |
реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} |
тајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амура |
јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви ме |
гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу с |
животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ циј |
е на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписат |
а Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народ |
е и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, |
.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места с |
т калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо ј |
.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, го |
ашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранкови |
" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђур |
к изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, |
да разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</ |
е одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би с |
је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива |
/p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику п |
оји су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случ |
бија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих вел |
ултана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живо |
и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред |
ш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јуч |
како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а |
ами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крв |
дби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви ст |
божни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на г |
их зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне |
се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се |
кшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ф |
Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што п |
ве се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи |
не, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину тр |
о поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стра |
ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам ј |
{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска вој |
ха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се |
} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радос |
поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским врат |
су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи |
урђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је стариј |
у, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русн |
и, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на |
е једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је |
е <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их ба |
е била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и |
ећ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова |
— рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, д |
и.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су би |
{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, |
ко до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} С |
су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ф |
копшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху п |
кузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полиј |
ерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће |
са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на |
и.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот |
ђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мо |
е кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— |
х послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама ко |
јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту |
добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору ку |
покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а неп |
а оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све о |
руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чез |
већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јур |
без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су и |
био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблано |
лаве и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери |
чку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: |
>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И |
билићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковић |
и, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после |
ијатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’ов |
ли, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпа |
ељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хт |
асу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни |
велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте в |
је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи |
аралампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би мо |
калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постан |
од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четврта |
у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, |
м великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{ |
млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, упо |
окоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати |
још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал |
авија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигу |
ам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" |
вала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање па |
ја тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против нем |
ме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли |
за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша ка |
нуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да |
аучио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог |
е млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S |
етвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и |
осову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели |
у рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и ду |
<p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да |
н оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није д |
има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је |
ицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога |
ности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, св |
мамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, д |
> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} |
ијатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу боја |
су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе рад |
оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су |
нала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиља |
ноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то |
{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се поб |
>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред со |
е би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си |
госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p |
хватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми ка |
аде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде |
> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су р |
шали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки прао |
то је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове наг |
био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу |
ту тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им |
ило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник |
но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошло |
ојновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамен |
дарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдал |
вим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије т |
ски слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту с |
рском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао |
доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и тр |
ти патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе |
ан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко нис |
рена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — а |
и спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није |
ло од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се о |
имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога |
Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде |
оју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жа |
у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи м |
5" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобије |
луђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? |
душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Н |
ица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје гре |
рпски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не м |
су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез |
ео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, |
ићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света |
<p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те |
рњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S |
аше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад ј |
анин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у |
д к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душан |
Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму б |
ли по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен |
је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види |
савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи с |
лободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Уркано |
у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш |
арске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слобо |
ема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ са |
а.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се |
е вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доб |
оји се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ |
, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Бео |
старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма с |
то сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко |
деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што |
не у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и п |
и.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p |
шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јереми |
љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога ху |
доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тис |
кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си виде |
{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук н |
гао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и |
отом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега зац |
ан другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би |
је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Ни |
амбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму |
а је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце |
ехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и се |
паде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежев |
на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{ |
ом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхи |
тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале пар |
јатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ кори |
цу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те |
стом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се |
ети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Па |
и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то тер |
има вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са ст |
к му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим |
ароду ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржава |
даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах н |
гао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар |
љен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао |
као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском |
у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да зе |
тије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и п |
дајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру догов |
.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и |
без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се да |
{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Караламп |
ести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам по |
амирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме ш |
во искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се т |
атеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на |
а — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p |
} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> < |
зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Кра |
ажио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ заху |
и том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Ал |
д-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац |
други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете. |
> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук д |
мити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер ниј |
еба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не |
к — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па |
и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у |
Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејма |
и, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и |
е у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина к |
аву спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера п |
аблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Пону |
рв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспо |
онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јере |
био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног |
ложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.< |
ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се |
Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Је |
тем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за |
ључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ |
, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео ј |
тета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Н |
го што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отиша |
Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери н |
м поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала |
са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>О |
такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} |
мог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Зна |
<p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Г |
спот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, |
царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави. |
орава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и изра |
ш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одгово |
огла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, н |
ом, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </ |
"360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста по |
.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{ |
у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриж |
Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза уга |
ш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Обла |
p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао бил |
а оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себ |
о ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па та |
битељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим бо |
екне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно прот |
во крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт нек |
ада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са ње |
ану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дв |
{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ наро |
ала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, п |
ли.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година |
како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, н |
ољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће д |
рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде |
иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђа |
узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напр |
не пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевај |
чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори. |
Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ст |
је још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста |
е збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због то |
, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p |
ма, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само |
е знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зн |
ажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферха |
да је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ |
нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће |
е не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да |
и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом мест |
/> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то |
од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријат |
а на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битк |
о шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} |
} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвова |
Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на мин |
већем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, уна |
сом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом |
незове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div |
ој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су |
је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку |
м Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му |
и’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чуј |
удне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумци |
од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву |
.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био |
није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ би |
е и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке пр |
м је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, |
у се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога к |
е, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски |
је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље п |
, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи |
копали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом разд |
н у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита отку |
е и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци |
сели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом |
је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни н |
<p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силови |
Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" / |
лази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује с |
Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јабл |
рхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црк |
Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који |
у, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p |
p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге И |
аралампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на |
ема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав |
зде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Кру |
е зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије ч |
познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферх |
ени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му |
, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> < |
е са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једна |
полови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ виш |
што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да б |
Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад |
као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати |
се.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} |
ег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га ј |
т као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао |
да да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трап |
е, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћел |
ба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опр |
-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће |
} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-п |
<p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харал |
ас да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448 |
ари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене |
настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћан |
ст.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи из |
му још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да пров |
главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи д |
о Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове |
три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван поз |
50" /> <p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шт |
ад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то |
кивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламба |
и то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Нов |
једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, |
а, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, |
та, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стева |
а се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим |
.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изме |
ли за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стев |
ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек |
p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке |
азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферх |
} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Је |
су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушите |
} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао |
, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим а |
осподара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме д |
и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи |
> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега висок |
Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч зада |
пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо ви |
скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за |
оту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мер |
рађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави |
свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у |
доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева та |
ску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом |
да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, |
уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После к |
{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми |
не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару пос |
је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки помо |
{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} |
у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и |
аду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо |
бро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео п |
или у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам |
текле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а |
{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то ви |
стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли д |
одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калу |
е у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скипт |
често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то |
мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, |
коумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалек |
тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> < |
величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомен |
код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не |
ободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће |
од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.< |
S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та |
олијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дат |
насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац м |
гу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је ве |
ладике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се |
о чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>О |
спота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу с |
и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сум |
ије дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од от |
ли би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио |
т новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас ст |
санског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара |
круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишегр |
бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, |
разу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, брко |
едињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, |
о чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је з |
снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам б |
к се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, |
јводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусл |
је, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију |
тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се да |
ре по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови с |
бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили |
сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био ла |
е ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између |
т два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} |
адар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, |
тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближ |
акузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кан |
шу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да св |
еки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; |
ој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па |
сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} П |
као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, тел |
ва господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, д |
вог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабра |
намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном |
варима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањ |
Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у са |
ићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је |
и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је о |
атији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S |
после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог |
жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од м |
, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти |
оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бит |
је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке сво |
је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, |
и градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари |
ео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато |
ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није им |
поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога ве |
уре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, |
квог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту сла |
ежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да |
честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат |
, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њ |
својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војск |
зрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могл |
и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима р |
сник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је |
/p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се ба |
тању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеск |
е цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Мар |
урака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на |
немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклис |
олупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљуби |
мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, св |
великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свеч |
е речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се к |
веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака |
ршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске кл |
матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем |
крепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још јед |
славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па |
— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени |
ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вука |
дао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је сво |
је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски нар |
седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим |
Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана |
од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него |
ачине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађ |
орјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S |
устимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочит |
{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно вре |
ки народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и т |
о под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност |
јвећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особ |
му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом дес |
усарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се ж |
видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци |
Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове би |
, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борб |
ју се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне власт |
милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави |
д је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Хара |
која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двор |
онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S |
калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био ј |
ара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису |
икуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана |
гу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особи |
је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" |
би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад |
сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене |
рака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Те |
вориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и |
а жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Ба |
гаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слаб |
S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но |
м.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај друг |
са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ак |
ана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу |
н за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи ми |
т-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат удар |
велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање кр |
је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову вој |
ни, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте з |
државао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започе |
де и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ |
м Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого које |
кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београ |
/p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са |
о Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Ву |
ага Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку глад |
партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумара |
мишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мо |
ијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, њег |
>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кор |
И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи. |
бодније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није би |
арство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{ |
он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му |
ијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци св |
Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао ње |
ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео. |
ло чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не тре |
се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је |
.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Б |
се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p |
Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје прав |
аво дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако ба |
о оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене. |
орали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, |
д си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље |
био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и сла |
трчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас |
S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије д |
два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа. |
м, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији |
љују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег |
одошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево |
и паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а к |
/head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и |
д би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот |
ити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Но |
одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи |
е здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здра |
а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало |
је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ с |
што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.< |
угу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Л |
те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика. |
згордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са |
говара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим ка |
{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Хара |
свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан мн |
е мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум |
за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чи |
не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воле |
сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а т |
ду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, |
ао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти ниј |
ад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} А |
ородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, |
аклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па |
?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, |
устили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и д |
властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била нак |
> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јо |
још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена б |
кајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није б |
.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Бла |
наутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико дру |
аш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени најве |
е ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Тур |
е турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумо |
био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, |
и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви |
{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђу |
м, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{ |
ше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно При |
а нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са б |
је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свеште |
ао ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јов |
</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је гово |
а адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; |
у до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, |
S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по прво |
</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са иг |
ad>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни п |
и му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излит |
се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургиј |
стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика изме |
ив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чека |
ло поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме |
> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити поче |
И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p |
риметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је |
ио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да пр |
се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, о |
аднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле |
кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ |
војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако |
<p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се виде |
свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери |
ка до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме |
ну гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурност |
о га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му |
У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се |
дом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а о |
едном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас |
то и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу |
га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохран |
може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер така |
аши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет во |
о сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици |
урскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p> |
— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ |
у је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозо |
ка.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би |
Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца иск |
р би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Ма |
га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што подне |
и сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначк |
Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не б |
га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру за |
живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцим |
, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео |
е извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си |
чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој |
не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слоб |
коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз там |
ј српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> |
на рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једре |
довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрв |
а Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Мар |
ао што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском пр |
Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда к |
евом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одноша |
а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не м |
го би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ |
ам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — реч |
бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за њего |
ј:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се п |
г стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{ |
рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, |
ко би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Тур |
>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Ту |
ко код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме ми |
сљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога брани |
једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и нап |
а у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користит |
оизвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом др |
<p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турак |
вота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарим |
дија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од |
ће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>По |
једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави |
кореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} |
би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном ник |
авимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко |
е косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после у |
ковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ от |
за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано в |
већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} О |
свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и ко |
ог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а |
беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p> |
пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да па |
се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не им |
н.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно слу |
ро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Св |
убиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бран |
цнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо јо |
јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго |
ка војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар |
повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и по |
се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили |
ма, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево |
моћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{ |
раљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спрем |
црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепт |
да видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш |
потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са д |
ашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, |
јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру |
поља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без |
то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, је |
ојске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Ј |
е, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако т |
е натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’х |
зије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого з |
b n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум уз |
ах, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— |
етнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се збо |
ли добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог полови |
и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одгово |
шт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, р |
о би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у |
ио деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против |
изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије пе |
жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерск |
и да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је |
гли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсе |
во другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Л |
не, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико |
месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би т |
м био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дан |
слом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S |
нуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и д |
ћ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са |
д му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на ди |
n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је м |
едамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за бал |
себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l |
кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у т |
Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах |
о, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се у |
е од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тај |
</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, бе |
ан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> |
ви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његово |
p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину |
една страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у сво |
p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су буд |
царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ |
гура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије от |
} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слуш |
доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кне |
га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, |
а ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће |
а морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од |
а тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> < |
ну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигм |
аши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, до |
дите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па |
ам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће он |
ари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од |
очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе н |
е налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за приј |
о му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русн |
зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него кр |
сад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са |
ити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, не |
вом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са |
519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко |
амо да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се |
а.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек |
кивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео |
а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с |
вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бу |
мандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p> |
<pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито При |
коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p |
ро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Бео |
чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити. |
ти, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, го |
еде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да |
Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије т |
убиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овц |
ећ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држа |
енит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак |
њем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пај |
ари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обо |
ећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад |
Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да са |
асоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике пост |
ко ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може би |
ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{ |
е Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба у |
данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на |
тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у |
“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет |
ашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје н |
дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града пре |
ерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошко |
олубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па св |
S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њих |
ај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-п |
, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем т |
јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви |
а смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, |
ности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и п |
е, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија |
у Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и је |
бије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спаси |
о морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то |
вити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чу |
} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако пу |
ар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајат |
и, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и |
сли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> < |
</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подије |
војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему |
мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико |
господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско при |
се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] |
ок.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам |
цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је сил |
и, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту |
Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па |
вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди с |
творити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, |
еспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, н |
ељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него |
влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш |
ђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један ул |
та желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче м |
не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не |
свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Де |
p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ниш |
онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смед |
Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне |
ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ић |
и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" |
оставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да |
њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Л |
валине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, С |
ије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам к |
дњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Ср |
војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити |
остобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам д |
а и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, |
рши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошк |
добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> |
у, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће |
с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском нек |
?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вук |
д ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут |
рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин |
кчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско |
о свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати ср |
чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит чо |
<pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате кр |
Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и друг |
тнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним просла |
и.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, а |
сом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при с |
има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и |
говори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </ |
завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко |
Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога |
Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет иша |
<p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радос |
уку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром |
само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне покл |
ан од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је д |
прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће |
ко ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се в |
{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне |
опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми |
братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехов |
ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље |
окољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јо |
о, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јабл |
јводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жа |
кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем улива |
нцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јести |
ић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бран |
говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде |
ед владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу |
н, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право з |
ин, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још |
зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је |
д војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l> |
д пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем с |
рци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосм |
Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотст |
жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} |
га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.< |
Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна |
бавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет д |
ац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски де |
које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду |
сак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао |
с одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура |
ш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ са |
откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Р |
ним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као |
памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, предс |
динце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када с |
г побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору пој |
<p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали |
смо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говори |
дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам |
бојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко сл |
рађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све о |
ку и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријате |
д, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко к |
т наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезов |
Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — пови |
/p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћеф |
> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, к |
жасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на |
p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт |
а да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.< |
/> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да |
ком ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милев |
>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуно |
ити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шт |
и — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ |
/p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p |
ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Мили |
— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, и |
ј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни |
p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p> |
д још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не |
говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турц |
овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а цар |
едрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних |
, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши |
.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где своји |
нова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њег |
љено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам |
у неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је |
види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, |
ам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код го |
могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услуго |
овић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чег |
ни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се |
у ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отм |
>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидет |
можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије воли |
док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она о |
а се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јар |
јвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на |
p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, доприн |
, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> |
ет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} М |
и су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе |
д Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавниј |
јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јер |
се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> |
обар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводам |
оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb |
а морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Ту |
, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се |
да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише о |
еније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце |
е кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу |
ао капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан са |
сити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да |
осподара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом |
ног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами заб |
ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси |
рчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p> |
смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију |
де дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мур |
њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ |
{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту |
ристи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета |
окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња измор |
убљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати |
<pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан |
, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој ус |
дити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњ |
е није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p> |
убровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како В |
сли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку |
коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јун |
ажио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су ка |
јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гл |
о Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p |
ли има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе м |
рат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Ла |
а калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају |
о је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у ми |
то вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је |
ођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пу |
и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска |
, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљед |
ља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војво |
г војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са |
ојима се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у д |
вода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим |
твом опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која |
старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се |
C1.5"> <head>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти |
атријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаре |
а на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жа |
есет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} |
а страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издаји |
исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S |
им братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ро |
Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови |
</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла |
ну на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} М |
опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав воје |
за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву влас |
е је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту |
арева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико ст |
о чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, п |
боравност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен |
ма зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се пом |
.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>М |
иле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мно |
.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> |
Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, |
ветислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека |
е са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, по |
м играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на н |
ош дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци |
ремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се биј |
четка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им |
н с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати |
тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима |
акше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жи |
.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима б |
вој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће |
за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом |
<p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрди |
мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љ |
лабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест д |
ешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је |
стити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да п |
S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не |
ака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> |
чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после |
ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" / |
али.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући и |
обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују |
ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби п |
рца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се н |
ојвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Ра |
ин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, к |
ра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Р |
ако престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Ј |
ти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима |
бац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде пр |
немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Са |
да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао д |
рвиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</ |
постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — |
шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око мат |
, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мач |
Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнез |
ма, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда ве |
на, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко би |
јновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један дваде |
, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим |
’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској п |
Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити |
овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} |
глед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, |
радски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Г |
ћи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> |
{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву |
уго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца, |
Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова |
едно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојк |
У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатови |
о није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст < |
атеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— |
као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не бу |
{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га ка |
ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p |
сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град не |
амо подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{ |
и од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је доби |
па,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер |
ује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} М |
о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будим |
кама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, |
за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на |
е их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферха |
S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољ |
урађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умам |
и у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Хара |
т Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч |
аиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој |
ет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, т |
ихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан да |
градим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{ |
<ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је зада |
само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљ |
падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у |
</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега бла |
p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони мора |
е Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде им |
рцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима |
пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бит |
љес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> |
је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи з |
цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више |
p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, |
и сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јабла |
Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца |
тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Н |
а смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> |
је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је шт |
другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао ш |
нијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да |
реба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се |
да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихва |
на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како |
и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јерем |
се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Бр |
рквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скрив |
р једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко |
ивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, мно |
а љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p |
на, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши |
> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [ |
ао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке |
иви ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварав |
-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро |
који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде |
те одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, |
е је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремиј |
сак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну мећ |
чки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду |
ерхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је во |
ио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећ |
ија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, |
p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само в |
ече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Т |
>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао. |
еља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— |
емију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p> |
вест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да ун |
је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђеро |
вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по тур |
а распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> < |
} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мај |
Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, |
предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ гра |
кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зар |
јска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{ |
Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паш |
и још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Ис |
е Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дун |
кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а |
е амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах |
ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш |
е их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо. |
току.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са |
е одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-па |
ад предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане во |
обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било д |
вако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватк |
{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина |
ла била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особ |
а добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силно |
вом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но |
нили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштим |
Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем |
а ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> < |
тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари |
рбље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја |
акоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви |
ича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те реч |
ле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована зл |
, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ |
нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо с |
} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу. |
ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлаш |
>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде н |
p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="49 |
ске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пош |
поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот о |
ша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу. |
се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младос |
лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> |
певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто изда |
елби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на |
отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак |
} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки ј |
резана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јо |
а, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан чо |
ф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели наса |
сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном |
вај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и би |
рска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека за |
а Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да |
За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народ |
повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дат |
пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{ |
вим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличиј |
ијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су |
рст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад |
скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у |
После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то не |
, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<tit |
гнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи патријарх. |
ало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све ос |
} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој п |
гу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} |
/p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи д |
прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли с |
Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радит |
ошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави |
ље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само |
о силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекн |
много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те |
преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда. |
а у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрад |
<ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те |
<pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску |
а поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S |
на.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим с |
њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Т |
е угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну г |
ма посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У |
ди Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу |
ак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ х |
рији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа. |
.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то н |
> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се ми |
ка правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је о |
ицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћ |
ледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решава |
песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким |
дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто св |
ница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призр |
уди и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики |
ји је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он је |
о међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа осо |
опкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p |
оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ |
сна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Висок |
p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из |
атара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко |
вог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} |
и, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је |
аша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послов |
нда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И |
них ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голу |
о онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани најед |
p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p |
повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и |
ји је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив о |
неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Б |
p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремиј |
допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на |
итко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена |
тиву Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [зем |
на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> |
а је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и с |
стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија |
сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од |
напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаљ |
е се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферх |
леко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, |
оље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турск |
етлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; |
сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима на |
и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за изда |
ну крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, кра |
ови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет |
Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како |
ом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа з |
Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигур |
S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не |
страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Ву |
они морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар М |
ске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> |
који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на |
ака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари |
емци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} |
г учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изр |
зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — |
е народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Обл |
рно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отје |
Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од |
нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима |
/> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао. |
глед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?< |
, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је гост |
ознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на м |
стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће по |
јама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узе |
ицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили см |
.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим д |
ио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки |
ђ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, ошта |
били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— И |
ша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати. |
та чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на |
говори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не |
<p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Срб |
Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодуш |
пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад |
:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Т |
који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, та |
оцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро |
јвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> |
вјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало |
а са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, сл |
а га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, откло |
— одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ |
шт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом |
мена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту по |
о си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад с |
ом се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} К |
и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, д |
м господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у ман |
чисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p |
аблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јереми |
е могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу |
народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ |
ља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породи |
можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али |
n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџ |
е време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-п |
утра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у |
нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчан |
здигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом с |
етници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архи |
{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго |
<p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност грани |
бости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде |
живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— |
владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведним |
запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као жив |
, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити. |
н и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и ува |
своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да |
l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Г |
уз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце забол |
етошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга |
ва песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бра |
дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца |
се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчи |
о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам |
ори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што пр |
мамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од тво |
мити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Свети |
ијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p |
еров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита |
и задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он |
ак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> < |
еда постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе па |
пство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> < |
.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гл |
познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака м |
p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш |
му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— |
сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и |
ветог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми |
воје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред велико |
десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код И |
, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то |
ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да |
нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе |
од, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде |
оштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што |
ростио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуш |
сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је мл |
те, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних сок |
еспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим к |
"370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твој |
</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> |
и него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ак |
ети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове твр |
еликих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који |
ткуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није да |
се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Срби |
Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек |
е, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката н |
ни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у |
пот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији |
ног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског н |
/p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, п |
лупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што |
здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им |
гмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Пре |
чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светис |
head>XVII</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску |
употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од |
ово су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је у |
својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и |
а, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсиј |
и су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, кој |
Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да ни |
ило је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте. |
м, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> |
мо Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише |
од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, |
/> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са вл |
а варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни |
што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом |
арска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има љу |
е за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Ст |
есрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мисл |
ећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крун |
Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер з |
допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и мате |
игурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек |
и, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варош |
ластелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Сте |
тво облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна н |
ивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ |
Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Јед |
побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l> |
l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма |
Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.< |
брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике |
сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ст |
зити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он |
издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић |
ром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Срби |
ија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну |
т знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једн |
ико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садањ |
ало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад зб |
b n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о дру |
, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турак |
боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај гла |
да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је влада |
, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба |
Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, |
остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер ка |
} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас нај |
онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породи |
евао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ виде |
ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> < |
т запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би |
што да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Је |
— рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p> |
адог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војно |
задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења |
еменитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је |
али су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром |
згубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по св |
ђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним |
пет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до |
ов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ ст |
и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци при |
досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у |
и, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живј |
ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија |
но Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p> |
о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничк |
пца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампиј |
риграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана |
ојске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и |
p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, прој |
а великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после п |
ршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p |
о је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.< |
з бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, ј |
што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјер |
ј улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ д |
Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоруч |
јом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде п |
олубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Ни |
га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јереми |
се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасен |
кања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војс |
аду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајица |
ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам |
узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам |
ити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај |
а беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио в |
преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто |
<p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се |
вету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</ |
су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се ис |
.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас тру |
сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут |
ко распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, вид |
је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора |
прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пре |
ије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} |
ароду остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а |
се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђе |
Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу велик |
ш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедов |
је, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и зд |
} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске доша |
лага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, ј |
ворена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, |
> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па |
доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против |
не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе |
о пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно |
’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује кр |
ув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S |
кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смир |
та ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, ни |
нредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што с |
у му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гл |
Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио |
еш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S |
оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен нар |
м камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао. |
а одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо |
а нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb |
добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показив |
твовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није б |
ика крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — п |
} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге |
удо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, |
} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег |
као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом |
у страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена |
ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ |
р да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако |
и.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно |
<p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо |
це Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотвор |
По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад к |
убећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб |
етите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепц |
Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се |
же вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p |
дан већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морал |
ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотов |
воје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло как |
ајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успор |
ни калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Рад |
ећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. |
оји се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио. |
српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на с |
гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у сва |
адим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити м |
пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда |
поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати. |
не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хаб |
се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Кам |
.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са св |
бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклоп |
и ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини |
Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да |
је била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек |
роћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> |
изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами |
е.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, и |
шио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским с |
Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Беогр |
к-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472 |
л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S |
деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и |
отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} |
дише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће |
дским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска |
исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампиј |
, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трап |
клон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p |
и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи њег |
народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист. |
јесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са брати |
из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српс |
се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Ј |
ним ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лац |
е предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град ш |
брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су |
ке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба |
да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију к |
тељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не го |
и то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не ми |
у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два вели |
езане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и |
одозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са брат |
шља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре |
обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће |
} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су |
на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се |
дговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер |
се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи ка |
оже се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће |
етнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, |
вуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у чел |
</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Тур |
ихајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донд |
х негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су |
му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чи |
ра, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасви |
убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу |
а му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска оси |
четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима |
се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Десп |
народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} С |
гао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њи |
, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p |
ен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ај |
ећ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим |
з Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србиј |
мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ |
м те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци с |
ерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а ри |
а... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p> |
љају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим оч |
ши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стев |
у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војвода |
же.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ пар |
ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију с |
, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио |
авале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није бил |
олико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ |
{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом до |
а долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало н |
који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И |
елијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазил |
а велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд гл |
на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је |
дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато. |
ар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо оп |
то опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ј |
још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо |
син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баш |
лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру к |
а побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Гол |
е била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у позн |
ш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то |
у војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, |
ху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> ко |
је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав за |
тлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша ка |
<p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору |
да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили |
а му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} С |
зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жич |
азила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
/p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти м |
злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, |
праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} |
н је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова та |
p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад |
пуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узи |
ио тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на |
за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не бо |
на хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна |
ећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за |
мени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша нећ |
пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковал |
а кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и |
ке бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира н |
овређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Д |
?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми |
морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хт |
лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима н |
чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у кој |
споштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p> |
о зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што ва |
пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас н |
да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се изм |
ленка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А т |
вити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја |
борити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад |
у череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то доб |
ке будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Ј |
е твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.< |
м ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом |
’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што в |
е даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори П |
’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извије |
ав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, |
Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их тур |
д једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода |
срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати с |
ну.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Та |
мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} |
чију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ов |
ваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Ј |
ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан в |
та хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак |
и, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти |
ву, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има м |
то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе од |
{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу на |
о срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} |
<p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, |
рака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под |
е ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде сас |
ало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, |
вели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а г |
дија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће |
од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, |
се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, од |
је могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима |
заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} В |
етом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са ср |
ти да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио |
има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Мил |
чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибе |
ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће т |
аури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја св |
та помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а н |
о умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина п |
мо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене |
[рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми |
е, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ д |
но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{ |
и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који |
S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџер |
могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би о |
о, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрав |
је, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грје |
оликој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то н |
ћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини ка |
би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану со |
p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, |
жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана што |
’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за |
сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао |
амирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им б |
и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо м |
га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, |
и подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољ |
тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспо |
ма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошл |
и, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, |
го краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого |
љма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад б |
еха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитаниј |
рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под ј |
ше с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Ту |
мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, |
е?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — |
вност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за неза |
јсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни |
чили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирн |
о мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковић |
сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући |
S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав испр |
е не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој |
p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n= |
то боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли |
глед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у то |
племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се пони |
брим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино |
етиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра |
санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> <back> <div type=" |
кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ дес |
ао шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, |
срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерин |
царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бра |
неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шурова |
кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота д |
се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено |
искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</ |
свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни |
, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> |
подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, прим |
ама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откид |
ена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамен |
у против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ак |
е самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају. |
ди од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештен |
не и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног сас |
Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, |
вео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћа |
смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближ |
т, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> |
душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се |
емљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити |
оље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко с |
туку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом |
а прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао о |
вали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо тол |
тио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се |
а ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и |
Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских п |
отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} |
чамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је жи |
, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јери |
е нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га те |
е Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији н |
умено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но ј |
војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету сло |
им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног ц |
="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје |
бе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину б |
Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траж |
а.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p> |
ражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна но |
већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно |
ду над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, нег |
ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увен |
стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, |
са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са с |
турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра б |
ним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет как |
ати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје в |
осподару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, освет |
за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим ж |
ретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само |
ска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где једа |
народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за госп |
су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Мили |
стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша |
{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано мор |
, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећ |
тиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и про |
Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда |
<p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{ |
Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силн |
а коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свак |
зели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угр |
о доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је |
ни, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јунач |
уци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје с |
> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног паш |
заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђец |
на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама би |
оји се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Ту |
у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</ |
е онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће |
’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском власте |
ма тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, ди |
ликана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више |
ош кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Бос |
Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вред |
Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у |
ам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала |
и нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпап |
о је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право д |
љу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на п |
отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову вој |
на.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и |
да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт |
сије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима пре |
он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара |
спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову |
Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не с |
Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задрж |
ада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је с |
и са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше |
пасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор с |
БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</ |
БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВ |
РАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, |
ВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГ |
гљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l> |
м у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Гер |
’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу дост |
нила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло |
Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички |
е често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.< |
у доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња |
пског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, н |
рпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора чита |
црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не |
камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштес |
бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати. |
орку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера н |
ша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, |
.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно број |
ати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш |
> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа стар |
е дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице |
бог тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу |
> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти ми |
то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљу |
нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не сајед |
стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се |
се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме |
прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продер |
обалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране се |
рад.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турц |
атре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца |
о.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, |
бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Ниј |
лупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли г |
издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоћ |
међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је |
за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зат |
хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје с |
а као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку |
бим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешм |
ије избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа |
ако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима |
могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S |
о, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима |
ца; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} М |
народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет н |
да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повр |
пије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, |
/> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{ |
ти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног |
у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђур |
алачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчи |
ство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у |
тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што |
дне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмеј |
добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, |
упити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови о |
нија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И к |
саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S |
е, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јабл |
се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — од |
/p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке. |
I</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав |
здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Ж |
удно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш |
ађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђу |
од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све |
се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="chapt |
гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубит |
.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене |
вода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, |
осле опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће пост |
израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката |
нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину |
ја?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи |
уман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли |
шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о ње |
рци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p> |
са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђ |
купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве |
ажена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорн |
аце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмун |
ољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непри |
>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта |
Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} П |
> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и |
ста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, иона |
ни.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмун |
другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од м |
ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо |
ата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу и |
д Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивн |
Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, ви |
еограду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао про |
нити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад мо |
нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе |
ко не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада д |
рпски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Остави |
/> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то |
ада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи ву |
а Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује |
да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а |
мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, ал |
> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српск |
ord" /> <div type="titlepage"> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>ИСТОРИЧЕСКИЈ РОМАН</p> </div> </front> |
не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, |
ма властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се |
ечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспо |
жну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> < |
посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је би |
epage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p> |
О НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> </div> <div type="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГ |
купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране |
мане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њег |
та војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми |
говарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да ј |
и кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против т |
о.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судиј |
ло, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Д |
p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака |
а нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био ј |
, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлу |
ошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има т |
освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део во |
ица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} |
нда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевић |
} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук |
ичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [с |
ари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта |
ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу држа |
вет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — |
о је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десн |
дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару |
ас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнем |
анаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{ |
арство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу |
"SRP18590_C1.4"> <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовск |
зиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но н |
одарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није т |
одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двад |
није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир |
та, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице |
што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у м |
осле дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим паш |
> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту |
д се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љу |
народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако |
познатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с п |
шт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не |
/> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван |
ед га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине б |
ору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега |
Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у св |
<p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити |
S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} |
ако ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} К |
же.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има кој |
свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један двор |
е, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужеви |
ладића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас |
бром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као њего |
Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гос |
ње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега |
агаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — |
издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за р |
пи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевић |
ва млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији бра |
тија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помир |
</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бр |
так и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш как |
гиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јо |
вај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан во |
ва циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да |
Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ј |
како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини |
— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је |
у ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица с |
{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се пох |
ји од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено ј |
од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би |
им одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ов |
најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики каме |
његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над |
а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курта |
деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио |
е поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српс |
поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — за |
и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле зн |
ћ били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они |
тану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су г |
а је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила с |
о није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иш |
магли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забав |
умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда н |
је учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> |
да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да |
нд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} М |
споту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се к |
n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћан |
ир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Хар |
ди Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, |
ничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се |
ас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста |
а самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у |
у биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске ло |
оватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да ј |
за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свј |
ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим |
ти... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} |
та ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим |
аком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и |
би сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло пр |
ле косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу п |
својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би мога |
<p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не р |
нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто ору |
ито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S |
; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p> |
о удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да |
а је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се двол |
мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јере |
олубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голу |
шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <mileston |
Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и |
в.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S |
раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћа |
род требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним си |
2" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит п |
ке лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно |
имами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад- |
ишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац так |
> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у вој |
е семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посеч |
је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у к |
клоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног ве |
а и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличин |
кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, кој |
аралампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, |
нудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек с |
знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да |
ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p> |
ђе мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив д |
— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — каза |
е као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што |
руштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац. |
не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, је |
{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати. |
беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Ср |
Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре л |
и.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампи |
е Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког |
д старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а от |
а мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је десп |
бан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубљ |
и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом прилик |
ић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице бр |
иновима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отвориће |
рбин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезна |
осле ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је |
урђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске |
и с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом |
а би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то су |
рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је |
опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуман |
Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пл |
ур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљ |
ост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је |
а деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је позна |
е деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив пре |
једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у |
офана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Те |
што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни |
ка књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог л |
био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду п |
Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта. |
му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусре |
жатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао нег |
срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ уп |
поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама ист |
Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамер |
ом смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу но |
таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да ј |
толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Сте |
— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по |
ћавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Њ |
ознато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сва |
такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе с |
икад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело |
низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вам |
ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од |
мирицама <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стева |
ћа, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се сре |
га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим |
рка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p |
се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљ |
, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се у |
се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта |
одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, нар |
а да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њи |
/p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два си |
се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека по |
{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу |
а Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео ис |
Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио п |
апустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се |
види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и |
атрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p |
.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине с |
ег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по |
у војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осв |
допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог на |
ет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше |
ма чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се |
од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султано |
га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само |
.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски |
/> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој ст |
ијархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми с |
’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> < |
заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцн |
песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад |
е би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ио |
ци, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили кап |
шеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави ка |
.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпу |
е у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Вар |
то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се |
е опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису би |
ад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у С |
о постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам |
посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен |
буне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток погл |
било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупа |
ни су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код |
а и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе |
рчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом о |
себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га |
су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи |
ваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргуро |
рате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариг |
адости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређ |
слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, |
братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ са |
{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина бор |
се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, бра |
ед Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S |
’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави. |
деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да |
нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад ј |
ве изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде |
а у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић ка |
а од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} |
ка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да |
аку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више |
{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Ј |
в <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су зај |
ци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле |
{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им |
ку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} К |
родици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом де |
ена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важит |
Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{ |
ко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек бесе |
лабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само |
ријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога н |
згро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па |
Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом |
соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем |
енитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста ко |
ови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, |
већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје су |
достојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и ни |
се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Гра |
аша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Фер |
олубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре н |
ојске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град о |
е као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.< |
и део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом |
обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило |
дбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који |
> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N5"> |
Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево м |
ишт’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Гол |
о мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци по |
спот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="4 |
закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у |
вор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, |
Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} |
д, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одвед |
на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске |
у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот |
пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигн |
, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежеви |
идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић к |
бље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на |
оворимо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па тре |
рана прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па |
тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> < |
ћ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Ср |
tion" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда |
аја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понудио у и |
Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити |
.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, |
Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-п |
трелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силе |
да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам |
и, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту |
и дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану |
и синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци |
запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га к |
али.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — |
врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу |
а своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се |
, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је |
се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик по |
на слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} |
ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l |
здио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспо |
је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милев |
а чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим |
огунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, ко |
бија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, |
чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који |
се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} |
адосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противслов |
и да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се са |
био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, зајед |
екнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв |
народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске? |
онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није |
потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној му |
рхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут ма |
Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је как |
га је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, |
д.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојен |
да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; |
старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> < |
о кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде |
мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је |
а у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми |
на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>А |
Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампиј |
а можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владико |
да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p> |
е у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показ |
д је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, |
нијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем |
оходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне крас |
рином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му прити |
положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и |
ви му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обила |
код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" |
а овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мор |
ем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав |
, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> |
ав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед в |
акну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд |
ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се по |
, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Хара |
де Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ |
сјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговор |
одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају |
већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе |
иштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру |
уд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А н |
како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко |
и Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђ |
има брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Свети |
жевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали |
аш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтиј |
ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота |
с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном ча |
посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голу |
у види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама |
ако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ |
{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша до |
у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин дв |
то Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и в |
и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар ј |
т царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породиц |
ити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А б |
чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо пр |
ве кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војск |
можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо |
пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма к |
>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошиј |
још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг |
радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је м |
лепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти |
ко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Канта |
већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тј |
отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има вој |
о, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахоми |
идео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је |
лодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису приј |
баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи с |
покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми |
нији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њи |
води Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар |
и једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су бил |
горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се ш |
пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чуднова |
је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десни |
релама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, |
ац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез |
А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити тр |
држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо |
ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бр |
Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и бро |
како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево. |
најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви |
и бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n=" |
, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре |
али у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив ј |
аници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="3 |
и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, прела |
та у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се |
урски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Го |
поведи да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предвари |
ма распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија и |
ољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовим |
у, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који |
е, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ве |
и продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени |
оиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побож |
ана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Ази |
е има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је во |
бац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу |
ије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог |
нтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’. |
управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од |
ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право друго |
ак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен |
љним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српс |
има престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народ |
ећ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ј |
хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах |
S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурн |
>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="chapte |
у нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међ |
дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{ |
’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да |
прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосн |
вних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, |
са дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкињ |
шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турак |
свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придоби |
м приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук |
ве доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Костреш |
Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег |
шкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла. |
затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да с |
о све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад |
тив другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног |
</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а |
р зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p |
ру била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говор |
p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер |
<p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде |
Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на д |
је и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар |
, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад |
дно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дир |
био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} |
о у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад т |
рнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте д |
не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, не |
тајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па |
убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</ |
и, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му моза |
народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народ |
Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p |
неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу |
> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам |
То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, |
а реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни |
овори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер |
о — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се |
руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но ка |
елост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је бил |
видила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло кој |
га госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било д |
теће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем п |
а бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди б |
, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала им |
војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и с |
код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао |
м наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230 |
ољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас н |
нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су |
ржи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а |
равили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Бил |
удри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најп |
дали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један |
Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— |
овор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде н |
је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би доб |
ти.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на весе |
/p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрља |
примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти д |
итра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> |
а.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте |
— запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господа |
Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или с |
, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, |
раво имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама |
слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са св |
те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће с |
ка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимб |
залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет |
огли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са |
оздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јер |
рова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила |
твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па он |
је.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофа |
стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се г |
ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настој |
ла; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Л |
ну спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има |
овима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>В |
је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb |
је дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Б |
а новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријате |
властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту |
<p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти |
Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свиј |
о сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p |
е већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је в |
ском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, |
на књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l |
<p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами |
је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у с |
рнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у тр |
аве.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} |
Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама |
дај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаре |
унце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Мит |
к много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, |
едини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од |
ин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви изда |
<pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се |
а их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара |
и сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска |
де плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опора |
да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мо |
ан је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је у |
поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој б |
само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако |
.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргат |
ерхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохр |
јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач о |
о кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једно |
Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин. |
и, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој ус |
о тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> |
е га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све |
је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само м |
-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Д |
ап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе уч |
Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закљу |
Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су |
а је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш |
тан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голуб |
елија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединц |
хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће |
као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао |
ичких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на |
предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад |
стајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо с |
<p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војс |
да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на |
о тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо к |
и.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не прол |
а је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n |
спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би на |
очео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с т |
с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују |
којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од |
ук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали оста |
ј на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толик |
ара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шт |
кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, д |
ер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ ика |
ами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он |
в мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, |
/p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породи |
и, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издај |
упити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја м |
тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски |
дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје измеђ |
сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње гу |
е не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ |
ао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то д |
ти да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико вл |
који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле |
и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док с |
аве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума |
ји нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове с |
моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па заш |
м ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није мог |
Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак ра |
Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да |
ћ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота слом |
ца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене. |
ога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи о |
</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове |
нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуља |
!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад |
одјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас ј |
ад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора б |
царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прих |
ошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> < |
т деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>К |
по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш вл |
— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме зл |
товање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племени |
ј посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тр |
вој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, |
ђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи и |
мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S |
свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно |
ина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она ј |
ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазог |
лости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стр |
засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косо |
народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него о |
ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој м |
мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После |
ш млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцим |
ва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан жив |
, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав при |
листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</ |
е једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више с |
и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити зем |
одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода В |
јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смеде |
се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, |
би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко м |
вљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Вој |
ти.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без |
јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} |
овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом |
да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p |
а се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун |
пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује |
тписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не |
будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко три |
ш неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> |
та нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа |
крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призр |
ам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитељ |
то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости бог |
и, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар з |
аше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане ру |
вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а |
Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске у |
д свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, |
е, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу св |
ржати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лак |
едан одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба к |
ају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и |
<pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздо |
Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешћ |
а куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је |
свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гост |
је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђе |
ске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваће |
рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена ча |
своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изј |
и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мо |
е важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати |
кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-пом |
ду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа с |
едеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји] |
кави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и |
им пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети гото |
ији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> |
т према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, |
пи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што про |
заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и он |
ића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то |
и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном |
авно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је |
="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’от |
о увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска в |
лити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад ј |
познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поре |
} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је п |
ткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но кака |
нити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове |
ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светисла |
лањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе |
бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко |
радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> |
и сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Теш |
{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Б |
вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису |
ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејда |
ојвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај друг |
ија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што ј |
ем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу |
ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто г |
азак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, |
се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жи |
ивио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за < |
млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хте |
Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори по |
ло доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима једа |
се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Гр |
е ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— |
и’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од њ |
/p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у в |
о вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније |
поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и |
о два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту по |
ом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч пре |
е знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Мес |
и када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, ка |
ица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских ш |
а адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се |
да сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} |
ши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, |
ред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалек |
{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толик |
ово Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, |
лити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било |
рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се ве |
е, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много вој |
о не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је |
мо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови го |
он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је |
ултан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на с |
да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако |
рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и прежи |
о о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба ј |
епрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови |
нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем |
у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедн |
мила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаир |
и владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се |
м гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била |
ти.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати |
ад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> < |
агост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре |
шеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чист |
предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је |
о, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара |
смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристан |
и појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду п |
место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био |
сти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када се ро |
не ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По ре |
не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} С |
<pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања. |
, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити мож |
n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, по |
а римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уг |
а Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њ |
песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињств |
собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом н |
е радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко м |
ана у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва цар |
а поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и |
head>VII</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ов |
овића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранк |
ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, |
им.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздр |
ече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица пр |
ај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се дел |
ином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, ск |
ма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељ |
ања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, о |
вак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Пе |
p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед д |
и уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног м |
питкивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђур |
ири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и |
цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, т |
</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим |
чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда пар |
е молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Тур |
>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{ |
ирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с |
им остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као |
овица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша про |
p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради |
га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, |
очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опе |
ство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред |
ја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста |
илина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава чове |
у да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно |
и, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, |
светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, |
ире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело |
да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у оч |
т-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да |
не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам |
се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> |
е.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Фе |
к је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић и |
.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше с |
борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман |
искује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} |
от изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави |
само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао д |
да војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу г |
идимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде |
и га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против т |
да поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, |
урчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барја |
ш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се |
дну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Хара |
и.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферх |
амо треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— |
саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не |
ји не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да о |
то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лак |
Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Б |
ма својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе п |
аквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луд |
гу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Дру |
еки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалам |
мо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драгов |
ки цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брат |
а и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше ка |
S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом |
и седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни |
чешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p |
мке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно |
ковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> < |
скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове |
а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој |
радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, по |
еремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што |
? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — |
што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да |
је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се |
="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду |
су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим сино |
Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампиј |
од.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— |
мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ |
а добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n |
p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђер |
тати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имал |
ати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико тр |
ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекај |
, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заро |
ћи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш риј |
ни и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте гр |
окорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пун |
ивјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.< |
ће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодар |
а се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> |
православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Реса |
мбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам |
сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња |
ја.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађе |
страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи |
пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка н |
и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина зашт |
е противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упраж |
ласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас |
и вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но |
, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} С |
ску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским |
ац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји |
ши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати п |
озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори |
ана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, ис |
у се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином |
век!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку |
богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се он |
p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p |
ки краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, госпо |
ко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши |
у се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, г |
а војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре де |
кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа |
нез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о |
о се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у че |
ћа Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марк |
теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу |
изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом ваше |
тавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преваре |
покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошт |
приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S |
<p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође |
ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва |
да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Брани |
чину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби з |
ли у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за |
грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало |
е опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а свак |
аблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог зак |
еде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се |
>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прек |
ину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу н |
се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капи |
унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, ви |
осава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> < |
манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три заб |
е велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више те |
саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је |
ти.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три |
есу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их до |
ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, |
тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, |
да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а тре |
рца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да |
у пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које п |
ма краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредб |
тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша |
у.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабиста |
, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се |
и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си њег |
да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази |
шлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да с |
ти пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити |
лним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Ру |
ра су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прош |
био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за вел |
или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина р |
у слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана д |
тење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвар |
ом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнес |
а Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а де |
ју као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио |
шње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али бу |
е, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановић |
Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препор |
еђује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</ |
ано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, з |
његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све прш |
крштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, |
као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на ја |
ошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољс |
а. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]< |
под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао |
nit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав пр |
{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копито |
еду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом |
као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{ |
ти, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, |
и на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и вој |
идио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе |
опствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био још |
а делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незна |
{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и |
а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, д |
губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Хараламп |
војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p> |
овог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранков |
сјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите. |
у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да |
дем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су б |
ра, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне око |
м.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац |
Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет она |
лите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу |
у сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте |
уо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре |
обро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са мир |
аш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство |
Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни |
љубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим |
.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато оп |
смо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не |
Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, |
еш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не |
код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, па |
ајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као |
</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удават |
а и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте |
и лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да пра |
/> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми см |
у жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешав |
о шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овам |
, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промење |
е јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, још |
он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити н |
се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари |
е као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће |
са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни после |
ство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ћ |
бро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао. |
повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе |
сне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познат |
Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што |
{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велик |
јпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} |
неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци |
де, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Ха |
сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праве |
гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци б |
.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уго |
да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Меленти |
јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се |
и баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел. |
престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком |
н језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове |
жеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећ |
едати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти |
о на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити мо |
ка у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p |
е!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече |
и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми н |
вима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над с |
на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то р |
су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у сад |
шта да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене |
рима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра |
у исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами се |
:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорит |
ме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се т |
г.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жи |
лужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски б |
и из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза не |
песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p |
.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сата |
Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <mile |
овуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавск |
в њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на |
Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хаснови |
ним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас м |
Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По |
пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да |
кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад о |
треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и |
о да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађар |
ао поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру |
ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да |
е била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати |
одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да ј |
ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у ваш |
а светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{ |
оја је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је те |
удо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два |
не.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам би |
— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, |
вог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у |
<p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковић |
лазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов бр |
уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг шт |
треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви так |
омаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да |
мо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, ко |
а противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оц |
доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије к |
па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не мог |
? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу |
поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако з |
руги’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преин |
долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша |
Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не |
ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку |
може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ б |
ски род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушениј |
е] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, |
а, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојак |
говори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови |
таш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђ |
а, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије стано |
вио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци игр |
ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подл |
еси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи |
, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају |
кидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Фе |
да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот |
.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се |
ен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца |
јмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће |
енија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је |
лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је пи |
опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали |
но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Пет |
ем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје гр |
вске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, |
сим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турск |
ша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Св |
и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зов |
лубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеру |
ај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер |
било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се збор |
говор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац д |
<p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван о |
њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахат |
војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног |
tion" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном |
започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} |
дељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно изврши |
ним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’д |
ат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душе |
Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором |
дити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султан |
добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Зати |
е српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он во |
ољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, чести |
асоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но |
а од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ |
ише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, |
у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паш |
није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинит |
Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом |
ћ, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кне |
ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија |
, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> |
ући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ д |
и већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли |
</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држа |
о.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог к |
већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне |
ну у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљ |
ад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Б |
Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајт |
г вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; по |
тали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ћ |
те рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а пос |
градом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа |
робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртв |
ти лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све го |
партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђур |
се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, |
ој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег |
ећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, |
тписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S |
је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи. |
есмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не |
ризнаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачв |
изују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину. |
ан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот С |
авио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врхов |
спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распети |
/> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, |
раве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опусто |
слањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба |
али калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви |
Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ |
.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се |
еремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, |
ишт’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вуко |
јвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишл |
лана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — |
еру га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ. |
ата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дуб |
за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама |
гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти ра |
кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуб |
поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у с |
ма у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуч |
ама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прс |
<p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то |
рону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је бил |
орио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> |
почне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буд |
велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турц |
шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад |
стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у вел |
емачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Тур |
напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова |
ком пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет |
лико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та |
нији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, |
ке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је нам |
вао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је |
ла риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло з |
ђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, |
а се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стеван |
зити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, |
је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариг |
ад.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо прим |
шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни па |
Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот ј |
по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутно |
пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан |
/> <head>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке саста |
књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, |
едан, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема |
мења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом поста |
еду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, |
тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљ |
а још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{ |
ез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља |
Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од |
аљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рек |
пски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} На |
стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Ла |
ике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да |
има.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким |
овљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст н |
видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града г |
клоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на |
а Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к д |
од се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и тур |
такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже |
пи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге |
гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег |
ти о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — |
} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га тр |
{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после |
ви кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Мар |
под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{ |
алогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Св |
и и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то м |
његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога |
мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима посту |
е народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, ка |
нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће. |
ога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се ш |
лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео све |
какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, с |
а Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда |
Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ |
српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек |
, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, о |
ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван |
није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам де |
ако српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером к |
и Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, зав |
целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, ни |
носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без д |
редоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под |
и синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби п |
у српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба ка |
дело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу |
дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђура |
произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начин |
савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Ла |
већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народ |
ње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом |
у већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S |
кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја |
намештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намешт |
, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве |
мо младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је пок |
е са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце м |
ед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска |
и се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на ис |
ог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налаз |
у, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро н |
е је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српс |
Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам |
ед био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, и |
Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са сво |
урађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жу |
собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бит |
ике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и |
да, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачун |
астире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно |
ики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукав |
житеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је |
етку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} |
војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакуз |
ни деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Ка |
а ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне |
му греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S |
отив Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Мло |
и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова у |
обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, |
ворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче зем |
м те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног на |
те, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, |
војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p |
ш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч про |
ша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од |
било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти ј |
ли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје |
од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне па |
ју, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам |
и потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ |
} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика |
27"> <head>XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурн |
се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p |
ћавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали |
ма трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не мог |
земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма ук |
ака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столо |
г’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и |
те, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви |
<p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он |
ручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријате |
p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више |
<p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазар |
а, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{ |
лио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ м |
добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели д |
ато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог |
колико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> < |
голна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колик |
ук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел п |
ругоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у у |
утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, д |
хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде |
з Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Бр |
.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S |
бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови вој |
рађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жи |
ном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ |
није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} О |
ред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харе |
е.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако |
ћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма |
/p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} |
ковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он |
’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један с |
и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски |
з кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба мног |
требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пож |
ог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хиленд |
г ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне ико |
цилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} П |
рвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те |
ати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слоб |
Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но о |
} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} |
n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на св |
се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, уста |
ио јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда ни |
велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмев |
а твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир |
образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша |
, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет годи |
а је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предат |
и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљ |
Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што |
’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао |
ледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручи |
’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено |
Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаокол |
пота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком про |
S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе прем |
ве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од |
познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни там |
млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је против |
и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" / |
м веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић од |
дање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, д |
за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је з |
, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, |
живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, |
ићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене з |
ени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу |
од и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и |
пак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је од |
те, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит |
страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Тур |
д на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном |
асности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злокова |
ојевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом пот |
о.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удови |
окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како |
штина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и де |
радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад с |
ушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и |
ило је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио |
ске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кр |
ије дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве л |
ође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.< |
ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Ми |
налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Св |
лног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама |
пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем сул |
у своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Им |
="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква |
е бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно из |
се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио |
м стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двор |
вотиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} |
е.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћ |
езунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и не |
га потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује |
се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ |
илно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, та |
доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда |
ашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене з |
<p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и би |
ре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора м |
p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, |
се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразг |
т склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им с |
са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су |
о у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уве |
Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да |
ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с т |
чину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и св |
.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу |
судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не |
поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, још |
не лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио с |
д одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, |
узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Царигра |
и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла |
е на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="21 |
ти да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш вој |
ог изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -< |
са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се са |
е спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак ка |
у?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познаје |
мо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.< |
зре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p |
који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле |
, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; |
дгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт ма |
а <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Греб |
ље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађа |
и што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и ш |
вот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом |
као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у зве |
Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на |
е се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предај |
та, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она |
о са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царств |
ри, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем |
5" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ |
о Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опе |
у Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{ |
дња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истреби |
уде, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Ка |
ачке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велик |
а прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске |
народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено |
је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам |
си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> |
се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство завер |
ачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим об |
че, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћ |
исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је д |
нду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ |
ност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се преда |
тинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патрија |
рочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар |
>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саве |
а тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</ |
том, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у |
ст ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока м |
p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</ |
ивна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је о |
сара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг п |
у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слеп |
има српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се |
Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сут |
ђарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у гра |
лого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је жи |
разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> |
о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве |
света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки ув |
дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашањ |
деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бим |
га нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ј |
живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом |
је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та и |
еменом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, оп |
е, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незад |
{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Урумен |
метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у пом |
.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, кој |
урског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, |
а заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може. |
и.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукаш |
адржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклева |
је ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, |
?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада |
глију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, |
але; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као |
ци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад зе |
/> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</ |
раду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду сла |
речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећем |
класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> |
живају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А м |
> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па |
и, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" |
{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ тур |
ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ћ |
бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо |
нству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за двор |
ом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} |
Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија в |
воју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у |
је, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима |
винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад о |
ичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози |
о, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да кат |
усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чул |
приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре |
огод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, |
удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи н |
га тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светск |
о, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> |
т јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде |
</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се о |
ег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Пе |
је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан ве |
није изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си виде |
/p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео по |
смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било |
ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу |
се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрди |
предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звон |
ију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су с |
ле.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то та |
ити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се г |
чима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола о |
рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам сл |
По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу |
м прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красн |
тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су |
гда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски |
<p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па ка |
чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада |
чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патрија |
шка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинам |
забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Нов |
овој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је п |
она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместиш |
дјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима |
зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуд |
еђу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и |
ићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак |
амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад ис |
о на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S |
ично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} |
ти мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог св |
остима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта |
ине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на |
није, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије. |
сти дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и др |
о се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, |
/p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млог |
уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек он |
обом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, д |
итства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, |
престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше |
ста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’м |
бу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господар |
и.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружа |
да није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потраж |
аји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко кал |
више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ г |
а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живо |
т не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша м |
тало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Пока |
в пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и |
} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је |
а.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диж |
о са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима |
, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда бл |
о.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад |
Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, к |
и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте ј |
мији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при |
, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне ме |
а искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га. |
арод прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њ |
ти.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} П |
Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, п |
де поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким |
тало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише д |
едати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани св |
, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па да |
н.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а |
а храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ро |
ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничк |
олубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, а |
повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Ту |
збиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тк |
-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спре |
воде нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења п |
{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене |
овић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Бр |
та у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Ска |
ажи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му |
а.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, |
ћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лиц |
руги рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, п |
варен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропа |
а не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прич |
неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а |
/> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему нег |
евана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се |
ица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ |
х стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достић |
е паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовал |
p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије з |
се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах ко |
ти, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обила |
блановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ за |
ко је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече |
рад да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> < |
<l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија |
p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Брани |
а купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђе |
, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колик |
стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три |
своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, д |
ги погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам |
да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је ве |
раља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и п |
е прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се |
до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло. |
тив Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тур |
еди.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Хараламп |
ни да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је |
и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, зло |
ради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> |
за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— |
.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка |
ита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S |
/p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Са |
је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако |
асе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови н |
S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да ј |
би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им нару |
брији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење |
запи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад за |
да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт |
је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је |
гур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су |
гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније |
су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежеви |
pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изглед |
да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.< |
ли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чи |
емља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Ту |
но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, так |
садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога вл |
и тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране |
огом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} |
тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} |
бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на |
</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево гр |
в каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — о |
ал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> |
уриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко та |
невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од т |
се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха |
Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Ж |
{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на |
ом, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило |
есме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; |
ндани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у т |
трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне муш |
стима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође |
ласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да т |
амишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сва |
штво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особит |
иста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Така |
знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити |
една животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако |
ривиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служит |
од срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ниш |
и су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душа |
, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлаз |
/p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капиј |
да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе с |
ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању но |
е таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{ |
мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Лео |
лиже не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближава |
преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на пу |
ли и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути |
човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да |
па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке ме |
дан штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног вазд |
асвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда |
адржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђ |
одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је |
канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, проти |
или?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је |
аз.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском |
, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и к |
рате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад з |
утски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ |
ло да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што сврши |
твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Д |
ић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он з |
је цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мо |
ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је |
Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није |
ало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која |
ва и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док |
и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнак |
арен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што н |
адић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим во |
Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија |
се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи |
е у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и |
оцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у бл |
оме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због |
двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да пор |
аг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изг |
пске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао ј |
повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и |
падне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњ |
наштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама |
близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали. |
рану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га |
малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага и |
о, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се |
ад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли |
могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> < |
у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишен |
ић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем |
двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељ |
вију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда н |
бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад |
ј материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да |
љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то |
ивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам з |
примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себ |
и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на о |
Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то до |
ађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај |
дарен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступ |
се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, |
шњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га нег |
како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није |
од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јабланови |
з града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком |
крштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Срби |
а, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православ |
ом уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хаса |
аво учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижућ |
<p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан |
ћи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S |
ку и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају |
{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблан |
е спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу |
ији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <d |
ња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер |
е, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да сед |
ли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште сво |
и се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у П |
/p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јери |
од гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их |
ри над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, к |
кова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак |
оцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој |
о!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p |
народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не з |
завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба С |
њег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупк |
> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, ус |
ао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јереми |
е им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за |
ија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа |
ијарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као г |
бити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар |
Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да |
е већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико м |
ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом срод |
ише не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S |
мије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофа |
се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор весело |
науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је до |
и.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жрт |
коглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јеврен |
{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на |
једног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, |
ђу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, |
највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга нов |
уша.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је та |
<p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свр |
које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад г |
а и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жичк |
} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благо |
ати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним за |
Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Н |
ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за па |
желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очи |
’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257 |
а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Ту |
жи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту |
о јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мис |
шње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S |
лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може д |
корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење |
е, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, |
стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гост |
о дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га |
ршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружи |
p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, |
раве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ств |
у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате |
а са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац |
ац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су и |
ра и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Иса |
урцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не прот |
ш и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голу |
к буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се с |
дном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се |
и се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићиф |
сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пр |
па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње |
гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са с |
и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су |
те опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправит |
употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез |
Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, |
ежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави |
нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</ |
а господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало и |
код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити с |
гао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, г |
чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у |
ку на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на |
м више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Мил |
ковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Г |
проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и на |
су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-п |
спот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом з |
т све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</ |
овог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега мо |
рт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, ст |
и, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голу |
д се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границам |
Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у |
е, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему |
буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сват |
с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до приј |
отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добр |
о жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље |
доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник |
а му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Тур |
у фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпап |
и ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода |
јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду |
ађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бри |
дма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега |
еду одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ сед |
ичност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све |
усари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, ка |
им уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с |
арству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе п |
и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Срб |
шећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје |
си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у во |
357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је мора |
адосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина од |
бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бог |
и деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се |
иво представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о р |
Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави |
ци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јере |
Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек ико |
/p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом дол |
ажност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коц |
ранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки |
он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом к |
у на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се |
ако седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. < |
била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном |
ез тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно |
пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поук |
А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> |
нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет |
је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао |
ој служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу ов |
еспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преот |
е с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу |
елију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с |
ророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Ту |
од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке В |
оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што |
<p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, |
, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јере |
} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као |
и ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће доб |
у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — |
ве на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и св |
Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском |
њездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна |
том житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то |
еније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се |
но држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко |
Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад |
калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у висок |
царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; |
им слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго м |
о да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађим |
ена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S |
ат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну |
па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно д |
е скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жел |
себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година |
уд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља |
рјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвод |
оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам зема |
могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар |
> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ |
всловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више по |
ода, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за |
већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно уте |
де, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и ст |
; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ мог |
е предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, |
идиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бит |
можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ |
је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Да |
ећ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S |
ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не за |
ас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још к |
и патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} |
.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Тур |
ци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо п |
ти морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем ре |
S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим у |
а је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство дру |
ио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, |
је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p> |
а, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу |
мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаж |
и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин |
елентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— |
год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета о |
— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном велик |
кружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђ |
ити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије |
кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан ос |
ије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин |
зао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века п |
Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, да |
ца одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већ |
зарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе |
натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора уда |
једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је |
ушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и п |
рне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити м |
жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— |
е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска к |
а; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти |
а над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота |
није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p |
ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане нап |
-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у в |
и, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, с |
уман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је |
те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој |
он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који |
е деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ |
и, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Го |
раје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори г |
Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван |
ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством по |
ше да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је |
екају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранк |
и ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем М |
а задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми ј |
е од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су и |
ча већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силниј |
већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, |
копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред дво |
ором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извор |
х је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било |
за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> < |
Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске |
ци напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зор |
> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт |
> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јунач |
и, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд |
медерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате десп |
оведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} |
и ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} |
>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p |
речи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, |
им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близ |
>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити |
цив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу |
рхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зај |
Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки |
азим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се ја |
ог одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одве |
о.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој |
орист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му |
сто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећм |
који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, |
еха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљ |
су, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јереми |
иш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди н |
{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан |
нако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, нег |
ебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље по |
а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} |
маду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војск |
се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна |
ео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској |
S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хт |
а.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ов |
већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, чест |
у, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војвод |
ици не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и см |
куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дал |
азано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S |
еца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га |
мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у с |
страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунав |
битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити? |
дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и во |
ка својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и |
Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман |
обеде.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Г |
убац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’м |
} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог |
ј народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје |
вој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју |
{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов |
е ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се |
нови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако пра |
моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је |
један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Бу |
м се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Пом |
ало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов раз |
у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши у |
че.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није |
цу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега т |
ло је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди к |
пи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} |
Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила. |
p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта |
скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је св |
о и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађар |
ред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дан |
а чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милиц |
или.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са се |
S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине двора |
народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што |
тане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позов |
] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ |
с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силни |
ред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије |
ла.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље |
ће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у ра |
рим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није поз |
оре, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава |
а скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков г |
владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се над |
више се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски |
ерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили |
не цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382 |
споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а с |
покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна |
е дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је крас |
ене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости п |
ете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дје |
мија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове |
метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма |
ти.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе |
, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Ко |
за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза |
И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу |
је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео. |
ами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити |
лизу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова |
о.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим ха |
дње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Ба |
е се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама С |
тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Мил |
г стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак |
? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу т |
’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и ос |
тан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паш |
е зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред |
ји наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада |
за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бод |
д хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после ру |
ој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет п |
далаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино |
двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска |
> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> |
код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавај |
>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљд |
ела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра с |
наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Ј |
игљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о |
дње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S |
е свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <forei |
је се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском |
ођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-а |
Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> |
ија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара |
еспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече |
о, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао |
се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору г |
оставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архи |
оду да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби пов |
томци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на ру |
ој мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше |
рад, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова д |
код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем |
па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, |
ји богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу |
ића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук |
от, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради |
и пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налаз |
који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану |
ећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнут |
ца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</ |
утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јерем |
.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јереми |
’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што |
с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ко |
, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ |
еда у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једно |
дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</ |
и, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне |
зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n=" |
а преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши при |
> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспо |
што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S |
а сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у после |
нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били |
дговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад |
м махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом н |
/p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побри |
њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ |
гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако |
, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси кој |
е, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете с |
ајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих |
божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.< |
сте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, |
о Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом и |
се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} |
дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати |
S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доист |
д учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде једа |
же, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљени |
зника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате |
ти несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p> |
м у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно бил |
поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер |
уштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као шт |
послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђ |
сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас |
све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити |
стали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди м |
ину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господар |
тојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} |
олико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм с |
хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи пошт |
наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац |
је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, |
ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Пе |
е благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди т |
аздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рек |
ве то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле |
а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, |
ја предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву |
и него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражен |
управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да ј |
у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— |
г’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја |
се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива |
тране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ов |
и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, |
ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, л |
ом огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.< |
ише вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је свет |
Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, доб |
Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Фер |
е слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот |
удби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више |
урци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка луд |
ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може |
</p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> < |
лоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном |
канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одг |
ртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није в |
могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, |
у.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} По |
} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту сл |
примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на |
помагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, кој |
тне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, |
је.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да ва |
Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас ода |
ите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у |
p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што с |
а нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а |
како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царст |
зрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војн |
ерхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> |
ку и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни |
ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је позна |
ин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, |
, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи |
ад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турс |
спотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и ч |
ежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трп |
у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша сту |
ници султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад наса |
придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском с |
ле ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину |
<p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да |
то учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, |
ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> |
е да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици |
а сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе? |
султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мнени |
д оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блаж |
а великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, |
и спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњани |
} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се |
ди турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је брод |
/p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима |
отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на п |
ва.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о |
а и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиш |
ликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ љ |
луђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је |
латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, |
чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одм |
, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе цариц |
} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би т |
ј не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="44 |
илано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, |
; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи осл |
мље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима др |
долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p |
ице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију |
близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе |
p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда |
вима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb |
вожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, |
попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли |
ује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасн |
в стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сир |
о деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије до |
рена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462 |
а самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака, |
послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> < |
хом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је |
иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, |
са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на |
луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом |
ц.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми |
а са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате ж |
ем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено он |
ом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Ха |
обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња су |
ворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, |
Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и |
Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’ |
есто главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју оп |
г стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ниш |
тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и |
ети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грма |
собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог ка |
и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав |
ретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећ |
Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настан |
ти баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, |
еве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим чита |
све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у |
n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Н |
иру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није |
и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и |
лана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску бл |
а но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у |
код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се с |
рко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одго |
шко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Ко |
/p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит с |
иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се на |
и онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та |
<p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски |
ашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У |
зна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед с |
царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p |
" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад по |
послетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, |
азогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} |
ђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.< |
тлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је б |
главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког на |
битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као |
о старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и гла |
ан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом |
завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, о |
шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоб |
Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из |
рцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турско |
; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, |
} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи |
да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женск |
аће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукаш |
ија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божије |
чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отв |
> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, |
земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме има |
S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; а |
ран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто збо |
е са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пр |
шлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо ме |
образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци н |
ад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребаци |
благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и |
"270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спаст |
а тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Тур |
питкивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, диг |
све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у |
гим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигу |
д утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде полов |
у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар |
младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје |
ком послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Т |
а за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар о |
се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ос |
ликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си |
ле, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности ње |
капију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог ј |
у код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} Т |
точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и тур |
канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Ј |
так сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори |
Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да |
јеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први пог |
рити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и слу |
ати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рек |
Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити. |
<p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им ко |
ћу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>До |
не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма за |
види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачин |
и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женск |
ака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, д |
једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинствено |
више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који и |
једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милиц |
па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>С |
<p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба |
шаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Стр |
>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов ч |
ио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком |
у у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто ср |
но као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изло |
ију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе д |
јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, |
Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу п |
, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљ |
оће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} |
, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој С |
иком свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манаст |
и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак р |
га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Пр |
ечи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамо |
ласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманско |
бавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p |
ијатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p> |
срећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p |
војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стеваново |
/p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наск |
ве паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га к |
еограда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жало |
Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на изв |
<pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљени |
о у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго |
т колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="34 |
лого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи стра |
могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код |
се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре. |
у, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p |
д славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Анг |
ира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да |
е мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи око |
л’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>В |
све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје |
ећ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се |
ен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Кој |
мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од зе |
руги, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту проти |
зане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p> |
ија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p |
љачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около ње |
жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на че |
ојводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог |
јавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте мл |
држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скр |
свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Ду |
нце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у |
ла, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу |
Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачет |
какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би |
ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, п |
{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то |
ло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глав |
Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену |
да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили |
ову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После у |
ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— |
и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш п |
и, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест |
и л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео со |
<p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; |
пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да |
па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се ди |
за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type=" |
и, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а |
служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом |
овори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај. |
ри јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ |
еће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ |
, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, |
им где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Мар |
шњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; |
Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са оста |
Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу |
ок се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранкови |
а Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добиј |
ставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milest |
p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit=" |
<p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <d |
ју слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски по |
тало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type |
на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примит |
ије таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} |
сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад |
ући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="cha |
нда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћ |
овека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добр |
ваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф |
да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови |
ки краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У на |
<p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео |
ац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div t |
ије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— |
ка војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од |
жао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађ |
е злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Хри |
охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на св |
а попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, ст |
ог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p |
ио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Гол |
био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, |
одољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио ј |
.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Р |
обље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Бео |
у собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио |
а збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грје |
све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор ула |
кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како власте |
Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте в |
ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра б |
<pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Срб |
лас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Тур |
војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту |
спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окр |
е онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећ |
се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Х |
н крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изнев |
казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ро |
ворити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка св |
м калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист в |
пи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Сте |
лтану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалит |
о сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у ца |
и, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, са |
Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са |
и — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа млади |
уп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из тр |
т нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, |
ла Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати н |
јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова про |
као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харала |
ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, |
вића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу |
он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скру |
ор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p |
л’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук |
у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите |
па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од в |
такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће ка |
аже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит |
ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је |
тислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забрин |
толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} |
ађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро п |
ост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као |
ала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од т |
рно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејд |
удима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а |
аблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, |
а тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чуј |
ад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Срби |
ћу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но |
ој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} С |
зује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн |
ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур |
.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао нам |
е два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника |
зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, |
харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се ср |
турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је до |
Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} |
ство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку нав |
ијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S |
редне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са |
а ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пр |
Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само |
и сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствова |
атеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била м |
ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада. |
<p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју |
зара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти |
а мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— |
ен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Тур |
ично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били госпо |
ан, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од |
осову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подло |
је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад о |
дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају |
Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошље |
је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о |
осову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у на |
, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван |
кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранкови |
е се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње в |
ију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subSectio |
пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Кој |
изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност |
било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се |
мом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} |
осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети |
Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева с |
, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, ув |
ем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радо |
оуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита г |
у се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахом |
Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p> |
ј кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи м |
е може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калу |
ремена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стој |
луђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, њ |
е српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе п |
ња без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, з |
е за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари |
мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де г |
исто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци |
разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапе |
упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голуба |
градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Дол |
о што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што |
} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњани |
ара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.< |
добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом з |
ајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајиц |
ки град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било |
да.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нем |
ри су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у д |
свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове с |
ка војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије |
аја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ов |
итне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива |
ени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробу |
p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо до |
</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> < |
или.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p> |
и, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си |
вако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штави |
<p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му с |
а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, |
Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у л |
и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много |
<p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце |
равити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ |
ваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, к |
печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба |
пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична с |
је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек муд |
су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати |
стелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S |
— рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и поглад |
тву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља и |
мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] ма |
} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} |
Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су велик |
дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је ца |
<p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се |
ста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треб |
рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се н |
оже с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> |
се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне |
ко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— |
се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јарков |
у вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважни |
" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин |
била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито |
почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— |
зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, |
но чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран нау |
Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост тало |
д нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што |
н паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободн |
не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</ |
ећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се |
лампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, пр |
асан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љу |
S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерено |
езарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му с |
— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно тро |
ја.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијск |
срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи |
јем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина п |
асно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се |
и; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.< |
остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> |
, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Т |
/> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама гази |
</l> <milestone unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду би |
l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади |
нтија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</ |
планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S |
е ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животињ |
сом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа |
Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освет |
пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни |
мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти н |
, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем |
и сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако с |
у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Ма |
у, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору |
новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као м |
евода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш |
ко је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке н |
е исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи прије |
баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам |
ју, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао |
ку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Запове |
н грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, ун |
канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из |
ици на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краље |
самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим ка |
а приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код |
е могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом |
научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред наро |
не доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Десп |
допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Б |
на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Вид |
е.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомос |
је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи |
ао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да |
<p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу прев |
нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остал |
ац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидина |
на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турч |
лемена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; |
де, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе и |
љедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између |
дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и ду |
на, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Т |
па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb |
бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ |
високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онд |
а откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и доче |
е био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозна |
ету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију |
ндрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан |
их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — |
</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, п |
љен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрм |
ам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дир |
шу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен |
V</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Беогр |
/p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, |
дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна о |
о је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S |
предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, как |
нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{ |
е.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје нек |
ода, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аман |
ник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом ло |
дости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на |
на околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, ц |
при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо п |
птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје. |
пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз та |
у могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро жив |
трасти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштр |
его само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог |
лавом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све ј |
своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни |
ни’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, |
узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p |
их нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком с |
, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> < |
ане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове к |
естијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Об |
ру, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p |
а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после |
а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Тур |
и представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издале |
л’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у ман |
и, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</ |
и Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Нао |
, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака |
ка војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвил |
.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које мл |
причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p |
ом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p> |
рипадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него |
метнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је нав |
у си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.< |
е хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су дава |
кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, с |
е смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} |
као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p |
ли, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комито |
и старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ |
ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја |
ени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не поз |
уо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео |
отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, т |
да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац |
а даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци |
слетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он |
лен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се једа |
стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то по |
гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, о |
они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Ра |
тевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је п |
струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} |
пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан |
а је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним |
алисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам |
а већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође годин |
од за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{ |
Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш до |
е бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — реч |
саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit= |
ао неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је л |
но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да ј |
еник, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане |
и.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на к |
кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја нам |
ета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове п |
ржао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с |
о му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у гл |
род са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се |
удале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрет |
саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде |
е коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног |
је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, |
де, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се све |
ука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је го |
ори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који |
огао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од дет |
ма, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су о |
разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он с |
Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, |
а је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њ |
опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’д |
ласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p |
ј’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кан |
ше не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијења |
која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} |
</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур к |
а је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине. |
војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицим |
шка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који |
могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, |
нако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се н |
’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Хар |
ло му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ф |
нији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи ко |
чали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јус |
да турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади де |
жеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, бо |
ознавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако |
пасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и ст |
дсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Деч |
рошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ |
маш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Ни |
ао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина ц |
небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опа |
судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот |
ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магно |
ко се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Иона |
гледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобе |
су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе |
</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Дана |
, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и о |
је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што |
за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толи |
аљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док |
} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је п |
миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви |
ити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна из |
?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало н |
у метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> |
о на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} |
о Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се |
стао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског |
абеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Ср |
оменио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} |
оворити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење улива |
све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> |
ли смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Фер |
и смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не и |
аралампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</ |
е колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак |
те.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што |
онеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око |
рко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољ |
ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети л |
да Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди |
дјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његов |
боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, п |
мо уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање кој |
аје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патриј |
упио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није |
ст, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то с |
а, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, |
опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и |
ла, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срб |
као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ |
рени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни |
пким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ф |
лупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од ње |
{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, ди |
“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили д |
а, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева десп |
, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за |
деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи |
рита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— |
јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем т |
ти, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за |
ила. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље м |
Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка до |
се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадго |
изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и ж |
етна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим |
{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут д |
ави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова |
S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки двор |
лаве па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђе |
Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица |
ико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Фер |
еру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, |
/p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да ва |
плашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке п |
а се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, ка |
лтанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмо |
рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, т |
н стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, |
би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> |
исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ |
> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га |
као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се с |
да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт |
ђи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Не |
екао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ в |
тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, па |
{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, д |
д боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је св |
>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх |
оказујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може виш |
у к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре пр |
арода са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђ |
еном стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна |
вори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја |
бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам т |
ске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слаже |
у сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} |
и Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па |
Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако |
т, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се н |
и шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници. |
да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код |
, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као шт |
а може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Т |
да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу |
вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч п |
Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град |
а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Г |
закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био |
мунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богор |
жати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства |
атко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати р |
— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути |
нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато ва |
— примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера с |
д лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче |
ском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече: |
се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага ага |
и знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем те |
д прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати м |
евоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји м |
Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш |
који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад |
га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему |
на уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га п |
душе, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Нем |
на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, |
ој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копит |
шаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгр |
види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турци |
међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног по |
ити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље |
јању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад |
е с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учи |
тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ посл |
у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би ве |
е задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" |
Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима |
примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дел |
<head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађа |
ао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Грг |
што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови |
м реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га |
својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готов |
било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или |
<head>XXIV</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у |
ом.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишено |
колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— |
а.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</ |
никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас ј |
ло олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, |
поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, |
> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им |
судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, |
е, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да |
} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива |
тојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазит |
Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је ц |
d> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодо |
тезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} |
к Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити бољ |
стигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко |
им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се |
у били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.< |
се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобени |
е и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребова |
равам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— |
ј други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом ис |
, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце ње |
т био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, х |
ав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у та |
рпске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће |
ди, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне |
шт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш св |
зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, |
му иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод |
града, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као гос |
арод роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар |
зну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба |
т Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изв |
Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није |
је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би |
унда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти |
} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у У |
берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} |
први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да |
да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После |
њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели једа |
у процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинц |
<p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћан |
осле толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом |
еспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ра |
и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{ |
е у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела |
оштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се светов |
ма одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле |
паса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранкови |
ати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па |
.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, М |
принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штед |
> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио |
ку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не заба |
Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали с |
Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Ту |
пске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им |
би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловит |
још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово д |
Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљ |
ласт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од |
икаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ зав |
ан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означ |
вари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитај |
а, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам |
ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да с |
ију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, |
могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, бл |
ао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико |
Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до |
не, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стев |
тојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви им |
</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<ti |
у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице |
онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме |
узме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво |
сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђ |
е се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у ду |
ст тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, |
ио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече |
е нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p> |
лије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, на |
да, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— |
уку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забу |
а ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као |
ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му |
то ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као |
су чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но пре |
ралампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд. |
здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Рус |
по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима |
дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се |
овог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Т |
лази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је |
’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онд |
сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој вла |
Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, |
да претендентима, српски <pb n="275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ |
мет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласо |
ање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ |
ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђур |
па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опо |
а им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ |
е сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег к |
арода независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријате |
ладо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским велик |
ликаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био М |
е, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лак |
{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Хра |
ле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов |
са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на сво |
убива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо и |
здајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге |
а што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, ср |
гласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу с |
заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад |
ити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, |
ву земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу |
ки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију но |
нивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и |
род издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајств |
чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, п |
еремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а |
евојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, в |
бито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе |
арјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у в |
ако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад |
на да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под з |
е учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Је |
Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се |
S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспосо |
нити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да и |
има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млог |
и сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла |
Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљ |
да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно |
и и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се с |
едне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцеп |
женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради |
к се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавн |
о.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — |
Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српско |
ба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата си |
ог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с |
е за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке |
рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гр |
свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према м |
ру који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад |
, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, |
лада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, |
и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је |
ду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде с |
ајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе |
ма најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од |
} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчев |
Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћер |
нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попуш |
ено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, ута |
земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л |
изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђур |
Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исеч |
против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да н |
а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Хр |
стеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно |
а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони |
рбији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле јед |
, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу |
е замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошк |
и се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ н |
адара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, |
не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је поту |
<head>XVIII</head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот |
са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, |
</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још весел |
ори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао |
пије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— |
ана и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошл |
копати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка с |
уђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало ра |
да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељ |
шу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бри |
се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове ша |
тво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријат |
ој економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом |
шиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар иска |
{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, |
наку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са |
о те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то с |
на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се нај |
> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од д |
ина, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И |
/p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не јед |
да, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У |
по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионак |
рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползов |
</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — ре |
у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах де |
е Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која |
це гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а |
био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће |
а његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој ун |
о се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцим |
здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— |
азити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгреј |
отуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој влас |
о најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с |
, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на себи печат |
обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслу |
за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Б |
у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} |
о се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрче |
за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад |
че Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, к |
трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трош |
може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сат |
можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако с |
као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао |
сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке п |
ио самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, |
не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од |
<pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља |
бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора тр |
глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек |
и све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у |
е твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запит |
султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами |
ој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — |
сти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару |
ремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђ |
град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> |
ију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одго |
о госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће |
а пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити |
ма, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио |
ма с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина |
брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он |
истрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произиша |
теван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{ |
дити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу из |
дити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци н |
дају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма |
у нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист |
то сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспо |
јан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити |
не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за ц |
а били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко св |
а синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић |
у му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно. |
Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S |
је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота м |
Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно |
ознаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</ |
и и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се за |
ој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест |
вагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb |
ајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По тур |
да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бај |
одну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војск |
и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазит |
Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио с |
ш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их до |
ју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана |
ђаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два |
вим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке |
на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови поп |
а.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{ |
гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од с |
ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних |
обити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје |
а јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђуј |
и да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Ј |
ао да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој |
оља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је |
аћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван де |
доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да |
е.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгл |
/p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео |
у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда т |
ну обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица |
’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура |
пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и дес |
.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То ј |
ође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована |
е зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <p |
тељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се п |
суља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печ |
ћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над с |
p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру ве |
баша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима т |
ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је де |
оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јер |
а не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, п |
дајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се |
огли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у |
ити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, |
Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрд |
мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној год |
владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> |
> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</ |
где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити |
њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S |
ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ |
ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету |
о знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне |
ну, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан |
ана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, накит |
<p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на |
а све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, н |
е велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио ве |
љу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљ |
Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срц |
дбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном мес |
о Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце |
ти, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има слав |
којаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јунач |
ље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{ |
о то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке |
а одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ће |
ћ је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана |
гдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са |
потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у м |
вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева |
јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се |
баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Иса |
гама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вр |
а.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стев |
т стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, |
док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати с |
> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферха |
здуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не |
Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, |
деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} |
ак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота |
Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико |
ом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је |
ити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад- |
де своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>О |
ним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред с |
м гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, в |
</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете снос |
на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним мла |
} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука |
} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да |
је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — р |
порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије |
о пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињ |
саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Вид |
и видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био |
жевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да |
ожда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био |
један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Об |
ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још вр |
_C2.18"> <head>XVIII</head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{ |
име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се про |
ина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу сед |
је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лије |
јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И ка |
аљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити |
Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гој |
лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мо |
слите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још с |
ори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико |
и бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада д |
едан је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душ |
дног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока |
сти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је |
идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, |
по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као |
љени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаб |
та га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова вољ |
гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патриј |
не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђур |
тво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти |
рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издај |
ио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви |
липу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> |
је ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погле |
синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одвед |
атријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио д |
сне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву ш |
а при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам |
катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Тур |
> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било |
а у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} |
ота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица во |
рач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, так |
p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, госп |
разиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ д |
Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом пород |
Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и д |
’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити к |
ра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од |
г израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену |
де.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.< |
рађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедн |
само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом |
му умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управо |
син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили пр |
шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је б |
и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи |
идело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа с |
цио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија |
образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</ |
алампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро |
еко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика |
у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p |
покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p |
бијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{ |
лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију |
огу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна |
ио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар |
анковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властели |
оде.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, |
његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено |
, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу |
асно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају |
та опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријат |
то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручит |
/p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихов |
могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују |
ружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту |
ној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то и |
p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>И |
ић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их ви |
ас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили |
ји од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са П |
хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> |
епи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, |
ко истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају кан |
ом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак в |
и.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много наро |
поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком |
/p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и |
ике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богдан |
оје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, |
капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као шт |
нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је с |
н, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи прот |
мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Н |
се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бој |
<p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и т |
/> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред |
} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покра |
ну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинств |
ма ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да |
<p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са |
о наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде бац |
се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранк |
твом тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана |
је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће са |
изу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при кр |
ну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> |
<p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ проду |
езарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспот |
адови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше |
<p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша се |
е, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши |
</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево |
.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, |
:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољств |
И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и |
лам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом |
адан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, н |
аша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгл |
ло, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина. |
а ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је к |
лампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад |
убровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са трж |
ари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да с |
намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а прези |
азујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео |
> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је. |
на.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p |
чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не зн |
ту.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш |
шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегињ |
абере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда |
ду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду |
ном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Срб |
сти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би |
, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево |
, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јер |
асту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и п |
<p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уваже |
еограда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити |
е један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе во |
тале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с |
д ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли |
е на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспо |
ајвећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа в |
> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су с |
} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки |
уђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је дол |
иш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо |
овак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда |
м, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да с |
Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима ти |
ша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина |
90_C2.15"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађар |
г Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, |
ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и в |
тво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилик |
е за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, је |
за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове |
мену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} |
аше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могл |
откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освој |
ве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацрта |
пски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба |
поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је |
вану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се ка |
ка.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, |
p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Ра |
награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Уг |
рцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна |
ављати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb |
су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам |
ве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранк |
e unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l |
Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српс |
рчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, |
ранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S |
е Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бра |
рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица поп |
лав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака |
кетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао. |
лампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калу |
Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите |
је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане |
ану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дво |
демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер к |
овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном ство |
авати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи |
Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p |
да их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да с |
то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот мож |
д свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас: |
ови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, |
ђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати |
а купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војнич |
дравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој р |
</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" |
ослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити њего |
не, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твој |
и, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да |
егне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јај |
нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град п |
ад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово п |
њем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска вој |
ремена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наред |
</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га доч |
докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи |
га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ |
и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков ра |
Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ |
Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици |
дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, п |
зивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је |
г шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, с |
ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији |
е и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их уве |
м мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па |
нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају |
орао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око |
н Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је |
Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од ма |
отово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да |
им створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара |
Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261 |
ве на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек п |
, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призре |
војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{ |
а.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки |
мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе |
и, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — до |
бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма |
.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао |
у, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, |
је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се ве |
.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де |
етенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар |
реба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који |
да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му с |
су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, |
е више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је |
рчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и |
ни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, |
еше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> < |
з тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> < |
и,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> |
а, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би |
је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, |
е освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће |
лоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што зна |
свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и |
> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више не |
в ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управ |
безбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не |
одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће |
Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи |
ника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом за |
а војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и |
т.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду |
сле тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда |
у, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се ниј |
ви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих |
гу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стев |
удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за |
колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто нис |
, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђура |
овица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави |
родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гуд |
ло са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито г |
ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Шт |
Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но |
ше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог по |
и на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, ј |
ам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајућ |
урака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања. |
пут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други жи |
Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, |
не Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као б |
мо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што |
да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Ал |
ојник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ |
ов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особин |
унавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави д |
таћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путуј |
е богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> |
тва није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђер |
за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и |
рви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, |
/p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, |
тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су |
управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да с |
.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без |
{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, кој |
е ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Ту |
му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} |
м лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и ју |
ојводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" |
акови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље ул |
а нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за |
и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, же |
о.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{ |
е јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је |
сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крај |
воде Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски |
зују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати |
рену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допушта |
но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли б |
жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Г |
еди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.< |
е битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам к |
бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту пат |
иреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке чов |
а другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допад |
рака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша с |
тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у весело |
казав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си |
начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.< |
шко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат обр |
е су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да |
ред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава |
рђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у |
разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посет |
тојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече |
очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље |
о сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве де |
са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бран |
.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу |
одмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су с |
ћ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, |
чекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослобо |
сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода б |
пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стан |
<p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро н |
о вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е на |
била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Т |
г младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> < |
претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим други |
м, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми б |
итом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ће |
нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу мог |
је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, |
је друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети |
п-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац |
гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме |
ораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду о |
<p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се |
ружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и |
> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S |
ојег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођ |
ша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Кру |
ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак шт |
ако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву |
/> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да оп |
имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разл |
ини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Нова |
крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом на |
асти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре д |
Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type= |
ће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, л |
дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки |
е су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо ба |
ишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста ј |
а; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће бо |
ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само во |
ана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, |
дила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече |
осимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас |
м стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом |
у.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јун |
а, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао гл |
лушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле о |
ан љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље |
олубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца пог |
у.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Т |
.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву в |
} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту |
Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о |
, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом |
распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p |
ити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене зас |
, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побој |
C2.28"> <head>XXVIII</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и ко |
з срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун |
ију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша ка |
мија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Д |
слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и про |
знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се |
и Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морал |
та, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби с |
осле и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам ч |
мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како п |
ерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепство |
што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје |
ине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом гор |
и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су в |
ив султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може има |
p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу нате |
и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — |
год и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот из |
дмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су |
шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад в |
ше мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</ |
урчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма |
Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-п |
<p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подс |
а Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, кр |
тоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} |
е Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода не |
уди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит |
Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита с |
гледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе |
звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душан |
, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па у |
p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паш |
од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> |
оћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на о |
ша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, |
а њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.< |
али обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорче |
што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голу |
е у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</ |
турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Д |
а бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после |
е ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, |
ад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је д |
т’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> < |
Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, и |
ма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе ја |
војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је по |
ок Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и О |
гмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаиц |
кве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала |
ра заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На |
свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбарос |
, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на зн |
одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n= |
ина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па |
народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо |
.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу у |
турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило |
к Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би мога |
рци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда |
ајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb |
у се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женс |
а га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора |
Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Тата |
дан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> |
} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} |
д Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се п |
" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се зна |
.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише |
, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису с |
<l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољ |
му.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком |
дбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} |
шавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад з |
у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на п |
вица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке |
а оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војс |
ом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> |
ек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који ка |
ренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мно |
део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и |
начно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турц |
вала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за св |
p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све д |
вак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p |
а, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је |
својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да ни |
, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="4 |
то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедо |
ападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жи |
ом све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, |
ада ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, |
n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност |
а, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођ |
сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници |
је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике че |
ра отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ |
ра, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живо |
с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачв |
к Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженик |
је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колик |
ију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христи |
Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђен |
И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима |
живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало |
неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику |
Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад |
аборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, |
показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци |
и да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, ра |
је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремиј |
ство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јо |
о и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узм |
<p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом в |
Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде |
асе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на к |
, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Дес |
одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате |
д бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кне |
, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да |
ју с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, са |
<p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут |
се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се |
к-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Фер |
ка] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети |
Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке до |
жни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити |
вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S |
зе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да п |
упак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S |
га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} По |
Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо |
} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а |
о да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек М |
зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџби |
, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се |
сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов |
> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потра |
више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манасти |
и л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо |
кити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хте |
лупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Гол |
и, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Је |
разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглавари |
бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто ш |
ли, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је св |
о је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша |
он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није |
кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без |
орала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарски |
едне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојил |
ubSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кад |
вољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Бил |
н град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријате |
атељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помоли |
непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара |
вима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Бео |
не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад с |
па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и |
бац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Но |
Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разор |
ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех |
д за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао од |
довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спусти |
т Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као ш |
Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навал |
аду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је |
’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="4 |
ког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад |
аша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора |
водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо ов |
самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, |
а се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под ча |
одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији |
да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу при |
<p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, |
жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, д |
<p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу у |
p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији |
г војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Срб |
и одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Д |
педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника |
шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опр |
нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа |
највише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} |
— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са |
прли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Јед |
ши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му ви |
ине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себ |
p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је |
љко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</ |
буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, |
ест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и |
, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који |
помиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче: |
ави, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а |
падне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту |
богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер о |
ади.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах |
са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, |
, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше |
p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу |
у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, д |
з толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити |
њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војско |
доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин п |
Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила. |
уго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb |
Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи ј |
и.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турс |
, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом |
{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к |
ремена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако |
спот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, о |
Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дуна |
ности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, |
хтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и |
је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па |
ема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> |
в Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај к |
урака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би |
коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе |
стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем обор |
ају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину пр |
српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглос |
рду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе |
и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, т |
, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи доне |
и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како |
путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништ |
јко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цар |
кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и |
и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косов |
н врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом си |
и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те удар |
таном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помире |
тала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке в |
с би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — пр |
куб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јаку |
рад је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караман |
ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис та |
сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ с |
слови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но |
<l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун от |
м иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div typ |
су Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводи |
у сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па |
и Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{ |
вити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" |
данде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бра |
део.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта |
уни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен |
ицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} |
S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети |
:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цв |
где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с |
ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју |
<p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио |
не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао |
едати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако п |
провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’гра |
више, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега |
колико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам |
их родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Ту |
чина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да г |
Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај с |
ог живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим из |
в Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука |
то још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим |
итат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста пл |
о проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је бр |
.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они к |
добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је |
но Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} |
S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него к |
слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ сп |
е, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима стр |
Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, |
туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће |
ко би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивн |
весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди |
њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би |
ранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља гл |
илошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим брако |
ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом |
чију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве д |
ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па |
сток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би |
намо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђау |
неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</ |
дбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све вер |
увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да г |
ба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} |
де више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> |
ронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице |
, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви |
ца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам вер |
евићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити м |
рака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна |
архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад в |
путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} А |
и стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не са |
гог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу |
вој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико мој |
ану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на р |
ријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет п |
лом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачи |
за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што |
ужи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко б |
ћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор. |
Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили ч |
његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика |
гњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало |
р је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном |
обито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се |
покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је |
’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек |
ана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дураш |
у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмун |
свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као |
ао ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде |
ред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти с |
<p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове |
ј књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо |
ампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма п |
да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим з |
ледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особ |
видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разгов |
е то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> < |
наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима |
н једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим бра |
рвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, него зло |
едан ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет п |
се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живо |
потом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који |
</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба |
мо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; |
вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, |
ић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије в |
ела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Мил |
Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p |
де и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онд |
око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему б |
заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уго |
олик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на ј |
се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; |
Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народ |
стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештени |
од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали. |
смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није с |
а због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голуба |
будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алто |
тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни |
свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму прич |
и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и не |
; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља |
арави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно ш |
л’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не |
се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија |
блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико з |
p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њ |
и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад С |
</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпо |
јединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и |
кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како м |
лија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, кр |
т, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chapter" x |
, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србиј |
.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол С |
о видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> |
е Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати |
обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваља |
намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин |
pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста |
нули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјел |
окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас пок |
чи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе к |
рада.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> |
p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радо |
бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искорени |
вега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једн |
зговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Ш |
гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали |
би.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот из |
е Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо. |
Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их |
ад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се |
ео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере остав |
јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јо |
ровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже |
и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту |
ти тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да |
вили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђ |
утрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они че |
очаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Т |
опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили гл |
отив колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту де |
и да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином |
е реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио |
ој војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> |
је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си |
тну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве |
на књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчк |
<p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смед |
што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му њ |
, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на мин |
деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гаваз |
а капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим госпо |
, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p> |
и, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину. |
ђу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и нам |
ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разг |
оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, |
/p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече |
ћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што тр |
аре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу по |
о разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> |
га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет |
о нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преп |
од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се ма |
јатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, ма |
д-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и пр |
, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљн |
не народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, |
од Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.< |
рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S |
на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наш |
Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} |
један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и д |
зо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патри |
> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија? |
олио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од по |
S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећат |
устити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, н |
није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потру |
алуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре про |
ао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је уви |
мо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се на |
ом двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосн |
асемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо не |
ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот дај |
одари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жиг |
а је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди |
са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак |
ви му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, дра |
че.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, |
ржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Ме |
и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> < |
уде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Зад |
дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали пот |
ам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља |
рски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту |
А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу |
х шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у |
е могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што |
спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још |
} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, де |
Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па |
ао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали |
, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљни |
е међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио ј |
етку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, |
ји су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога ш |
ко цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале |
ластелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерин |
има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трп |
а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Уг |
златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док |
това.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда |
на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту мо |
потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људст |
тегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се |
едних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Ди |
је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Ма |
е звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p |
ве бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, н |
теваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ ш |
ка и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски |
о успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код |
могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину не |
асели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још |
ер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нов |
ве ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смири |
дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи |
ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Једа |
<p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске |
уго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу з |
гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла ца |
да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене обла |
p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десн |
ластела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово |
ли о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја |
дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Как |
је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> |
о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па по |
уку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене |
оју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, |
ш већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнеж |
, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жаг |
" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узе |
до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете |
{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, |
и су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, о |
доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет позна |
сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонциј |
мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет за |
а он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n |
дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да |
ом на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и поврат |
, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то ј |
р Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље |
.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заб |
стане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали с |
лава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађ |
у кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање |
лема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’к |
иградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се ст |
а прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у |
ругом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам с |
овор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници |
анов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску с |
које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина |
ојима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна с |
доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се |
арске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе |
каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица |
били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити. |
ам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики с |
у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни |
ли сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, |
спавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но |
насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми |
ворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оноврем |
го вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се |
л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да о |
урској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики на |
{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S |
патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Мил |
ише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинам |
л’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворик |
Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје |
је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. |
з очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јо |
ску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радић |
е збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, |
турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим |
руги који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукави |
"222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било |
кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне |
ринети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене |
ећ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бр |
{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи. |
мпије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p |
оба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла о |
Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим |
ако се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије ко |
е.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, |
Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми па |
е Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити. |
цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав |
ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазит |
асности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скуп |
сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си о |
ећ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да с |
кове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l |
p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на на |
у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је нај |
је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан |
Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде |
сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И дои |
ужи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прил |
а тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, дра |
дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царск |
растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору ш |
је дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и |
ројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су т |
<p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— |
да — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три к |
.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу д |
рађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати |
орила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој д |
господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет |
говој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије |
итаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ две |
ни град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па н |
— запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то нећ |
нако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пије |
е код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ м |
и.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворан |
дно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим там |
ану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од |
је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак сали |
оте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да |
нако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико |
у, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотан |
но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и |
ијатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека ст |
</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим |
казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући |
еш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патр |
је може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњи |
исти бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим |
ко лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под |
менеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је |
а од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> |
е.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, з |
којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је < |
ше.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није с |
о кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеш |
ајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети нау |
аме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за вла |
кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава к |
ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати. |
ане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро по |
и били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на К |
а поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код |
њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:< |
у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да |
} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ |
ар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба де |
ла је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако |
шт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљск |
— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мо |
а за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ |
споту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и ни |
само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини |
с, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред |
.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, |
вао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</ |
би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик поро |
Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вин |
у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот п |
то сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, ко |
на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољ |
е он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не |
га високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је прео |
е набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био нај |
м и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесе |
одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице м |